Најновије

Професионалана и непристрасна процена вредности непокретности Посланичка група

НЕЂО ЈОВАНОВИЋ, народни посланик и овлашћени представник Посланичке групе Социјалистичке партије Србије,о Предлогу закона о проценитељима вредности непокретности и сету осталих закона из дневног реда Седме седнице Другог редовног заседања:

„Заиста се ради о законском акту којим се покушава коначно увести ред у поступке где су процене непокретности обавезне. Не бих указивао на то што је у тој области сада био некакав, пежоративно речено, неред или анархија, напротив, већ због тога што се први пут системски решава једно јако значајно питање“.
Опширније…​

„Пред нама је господо посланици и грађани Србије значајан корпус или сет законских аката о којима расправљамо. Оно што је у сваком случају у фокусу пажње, барем јавности Републике Србије, јесте у највећој мери Закон о проценитељима, односно прецизно Закон о проценитељима вредности и непокретности.
​Заиста се ради о законском акту којим се покушава коначно увести ред у поступке где су процене непокретности обавезне.Не, бих указивао на то што је то сада био некакав, пежоративно речено, неред или анархија, напротив, већ због тога што се први пут системски решава једно јако значајно питање.
​Због тога сматрам, господо министри и представници Владе Републике Србије да је Влада овим законским пројектом учинила један значајан искорак напред како би се бројни поступци, где су непокретности предмет поступака третирали, прво на правилан начин, друго на начин који завређује објективност, непристрасност и професионалност. А то је управо захтев да се процене врше на тај начин.
​Међутим, и поред изузетно добрих и значајних квалитетних решења у овом закону морам указати, вама господо представници Владе на неке делове закона за које сматрам да би по квалитету морали да буду побољшани, да у сваком случају завређују пажњу, нарочито приликом практичне примене овог закона, имајући у виду да ћемо у практичној примени овог закона вероватно доћи и на одређене проблеме, јер се стварају вакум простори. Зашто?

У члану 3.Закона наведене су могућности или околности када се овај закон примењује и каже се да се примењује код закључења уговора о кредиту, код утврђења вредности непокретности у поступку стечаја и продаје непокретности у поступку вансудског намирења.
​Драге колеге народни посланици и уважени представници министарства, да ли сматрате да је ово довољно када је у питању ангажовање проценитеља и вршење процене непокретности само у овим ситуацијама?Ја сам уверен, а и моја посланичка група СПС, да ми због тога што би ове процене морале да буду заступљене и у судским поступцима, парничном, ванпарничном, кривичном и извршном.
​Чињеница је да имамо судске вештаке који то раде, али овај закон у својим прелазним и завршним одредбама каже да ће примена овог закона започети пет месеци од дана његовог усвајања.

Са друге стране, судски вештаци имају рок од 18 месеци да положе испит за лиценцу и да крену у поступак процене.Појављује се један временски период који је на неки начин празан простор, ко га попуњава?Вештаци. Да ли ће стићи у том тренутку да одраде посао који треба да одраде проценитељи.Са друге стране, проценитеље тек треба да формирамо.Тек треба да трасирамо пут којим ће они ићи до коначног циља, а циљ је добијање лиценце.

Према томе, овде се појављује питање са једне стране, ко ће у овом временском периоду успети да покрије ову процедуру и ове послове, са друге стране у којим околностима?
​Друго, предлагач овог закона је заборавио да су проценитељи, можемо слободно рећи изузетно значајни у поступцима где се примењују одредбе Закона о привредним друштвима? Тамо где се врши процена вредности капитала једног привредног друштва, једног привредног субјекта, тамо где долази до спајања привредних друштава, тамо где долази до уноса капитала приликом увођења новог члана у привредно друштво, Неђо Јовановић или господин Мијатовић су ортаци једног друштва и могуће је да госпођа Јасмина жели да се укључи у то друштво као члан. Уноси свој улог, ко ће тај улог да процени ако се он односи на непокретност?Наравно, да ће да врши процену овлашћени проценитељ.

Под којим условима?Под условима који су садржани у одредбама овог закона. Наравно ово сам метафорички предочио како би грађанима било јасно шта је оно што овом закону очигледно недостаје, а могли би да допунимо амандманима, на крају и амандманима ресорног одбора.

​Даље, у истом закону је наведено да се од стране проценитеља ангажовање очекује тек након добијања лиценце, а лиценца је прописана, односно поступак добијања лиценце је прописан.Међутим, овде постоји један став који може да буде збуњујући и у практичној примени да доведе до проблема, па се каже да се лиценца издаје лицу које има најмање три године радног искуства на пословима вршења процена.
​Сада се поставља питање, одакле њему три године искуства уколико сада улази у поступак добијања лиценце?Он је могао то искуство да стекне као лиценцирани проценитељ.На срећу, ми их имамо негде у правном и економском систему Србије, али не под овим условима и на овај начин.Значи, он би могао три године да ради или као помоћник проценитеља, или као сарадник проценитеља или на неки трећи начин, али три године може да стекне само под прописаним условима и то условима садржаним у овом закону.

​Долазимо у једну врсту парадокса, треба нам три године, немамо, не знамо како да их стекнемо али су они услов за добијање лиценце.Мислим да и у том делу треба порадити да би се закон учинио у практичном смислу речи што примењивији.

​Даље, спорно је када се каже да се лиценца не може издати уколико је лице које претендује на добијање лиценце правоснажно осуђивано за одређена кривична дела која су овде систематизована, али се поставља питање – зашто поред ових кривичних дела која су ту наведена нису уведена нека друга кривична дела која се директно везују за достојност проценитеља да би вршио ту функцију.
​Конкретно, зашто није уведено кривично дело преваре? Зашто није уведено кривично дело крађе, разбојничке крађе, разбојништва? Овде се каже – финансирање тероризма представља противправну радњу која дисквалификује лице које претендује да буде проценитељ да може да добије ту лиценцу. Ако је финансирање тероризма такав степен друштвене опасности и противправности, онда би могла да буду и сва друга кривична дела са истим степеном противправности и друштвене опасности. Овде их нема. Према томе, и у том делу заиста мислим да би требало дефинисати управо ову норму на начин који подразумева постизање коначног циља, а то је да достојност буде садржана у пуном капацитету, да достојност заиста буде вреднована на прави начин.
​Даље, оно што начелно у овом закону на неки начин није дефинисано, јесте тај такозвани сукоб интереса, који овде нигде не постоји. Да ли проценитељ може вршити процене непокретности ако је у питању његов крвни сродник у правој линији било ког степена сродства, или у побочној линији рецимо до другог степена сродства? Да ли може проценитељ да врши непокретности уколико су оне у власништву или са неким другим правом лица које је у тазбинском сродству са проценитељем, или на било који други начин је повезано лице са проценитељем? Моја посланичка група и ја лично смо становишта и мислимо да је то недопустиво и јесте недопустиво са одредаба становишта Закона о Агенцији за борбу против корупције, али то није садржано у одредбама Закона.
​Даље, такође у овом закону стоји одредба која се везује за чињеницу како ће се водити дисциплински поступак против проценитеља, у којим ситуацијама и са каквим санкцијама. Тачно је да је то систематизовано и тачно је да је то прописано. Међутим, оно што недостаје је сам начин дефинисања процедуре, дефинисања поступка, давања могућности да се одбрана онога против кога се води поступак систематизује на правни начин, да се омогући да се притужба, уколико је неуредна, нејасна или непотпуна, уреди, да се остави рок за уређење. То сваки процесни закон дефинише, али нажалост овде није то дефинисано.
​У сваком случају, све остале одредбе овог закона указују на то да проценитељи сада имају једну обавезу, обавезу превасходно едукације, обавезу стручног усавршавања, обавезу континуираног стручног оспособљавања и то све док обављају функцију проценитеља, обавезу да се осигурају за штетне радње којим би се узроковала штета и штетне последице трећим лицима. Мислим да је то један добар пут.

​Наравно, све ово што сам изнео подразумева једну само добронамерну сугестију да се закон побољша по квалитету, јер за то несумњиво има места. Ја сам уверен у то да ће Скупштина и сви народни посланици дати допринос да се заиста тај циљ и оствари, јер је наш превасходни задатак доношење закона који подразумевају највећи степен квалитета, како би омогућили да у њиховој практичној примени елиминишемо све могуће проблеме и како би они на које се закон, па и овај закон односи, доживели тај закон као правну сигурност.
​Што се тиче осталих делова из сета закона о којима расправљамо, почећу од Закона о платама у јавном сектору. У овом законском акту је предвиђено да ће се од стране ове Владе ускоро приступити доношењу најпре нацрта, а потом и предлога закона којим ће се уредити како радно правни статус, тако и плате запослених у јавном сектору. То је нешто што је с једне стране обавеза Владе, а с друге стране нешто што ће грађани доживети као најбољи начин сервисирања потреба и задовољења њихових потреба, а превасходно њихово основно уставно право и потреба јесте право на зараду, егзистенцију и пристојан живот.
​Међутим, ја бих ресорном министарству овде указао на један сет проблема који се провлачи од доношења Закона о буџетском систему, преко Уредбе о ограничавању запошљавања, па до данашњег дана. Ми сада на нивоу локалних самоуправа имамо једну поприлично конфузну ситуацију, да имамо законе који су нам наметнули обавезу ангажовања одређеног броја извршилаца у јавном сектору, а да ту обавезу не можемо испоштовати управо по одредбама закона који су актуелни закони.
​Навешћу само један пример. По одредбама Закона о спорту, свака општина, сваки град треба да има спортског инспектора. Говорим само као пример. Тај спортски инспектор као извршилац може да дође у ситуацију да прекорачује оних 10% као дозвољени број за радно ангажовање по одредбама Закона о буџетском систему, односно Уредби о ограничавању запошљавања. Како онда ангажовати спортског инспектора? Како ангажовати лице на неким другим инспекцијским пословима уколико долазимо у ту ситуацију?

​Локалне самоуправе имају тај проблем и тај проблем треба да се решава. И решава се, на срећу, зато што Влада Републике Србије на неки начин покушава да изнађе решења преко Комисије која дозвољава одређени број радног ангажовања, односно стицања радно правног статуса кроз одговарајуће или адекватне уговорне односе, али мислим да ово решење мора што пре да дође до коначног циља, односно да има свој епилог и то у позитивном смислу речи, управо због проблема који трпе локалне самоуправе, па и моја локална самоуправа из које ја долазим.

​Што се тиче Закона о изменама и допунама Закона о јавној својини, господо представници Владе Републике Србије, ја као представник грађана, а превасходно грађана који су ме бирали из моје локалне самоуправе града Ужица, морам да скренем пажњу на једну чињеницу коју нико не може да доведе у сумњу. Ни једна локална самоуправа, хајде да не претерам, врло мали број локалних самоуправа, изузетно мали број, међу којима није мој град, није испоштовао законску обавезу. Та законска обавеза подразумева пријаву и упис права јавне својине на локалну самоуправу, односно на град или на општину.

​Уместо санкција према локалној самоуправи, која нажалост није ни прописана, ми дајемо нови бенефит и правимо далеко већи степен толеранције него што је то до сада и остављамо нови рок, па као да молимо – хајте, молим вас, градови, почев од Новог Сада, Крагујевца, Ниша, Ужица, Сремске Митровице итд, итд, хајде упишите јавну својину, коначно упишите јавну својину. Па, ми имамо апсолутно несређен катастар непокретности, из разлога што се не поштују законске обавезе и због тога што локалне самоуправе не чине оно што морају да чине, а то је да се јасно дефинише у евиденцији Службе за катастар непокретности шта је и ко је титулар права јавне својине, а ко није, у конкретном случају, нажалост, ко није јединица локалне самоуправе.

Што се тиче одредаба Закона о пореском поступку и пореској администрацији, где ћу заједно то коментарисати и са одредбама Закона о изменама и допунама царинског закона, добро је што се коначно један поступак решава на правилан начин, где се по жалбама на решења првостепеног органа не одлучује од истог органа, већ се одлучује од фактички органа који би требао да буде независтан, а то је у конкретном случају Министарство финансија.
​Међутим, ми у посланичкој групи СПС имамо један став који немојте доживљавати као критичан, али је у сваком случају прагматичан, а то је да не сматрамо да ће се остварити апсолутна независност ако се другостепени поступак, односно поступак одлучивања по жалби пренесе на Министарство. Па, Министарство финансија је део пореског система. Министарство финансија је, на крају крајева, кров онога што подразумева порески систем, јер пореска управа је под патронатом Министарства финансија.

Не можемо онда говорити о томе да је апсолутно независтан орган, орган који одлучује по жалби. Није. Функционално није, али желимо да верујемо да ће бити. Зашто? Због тога што су они који су одлучивали до сада у другом степену, нажалост одлучивали онако како то ни у ком случају није у духу начела правичности, нити у духу начела задовољења правде и правне сигурности за странке у пореском поступку, па и у поступку који се односи на царински поступак, где се сходно примењују одредбе Закона о општем управном поступку. Зашто? Зато што се на првостепено решење одлучивало тако што је другостепени орган био центар пореске управе, а не Министарство финансија.Сада треба очекивати да ће се то у сваком случају променити и ми желимо да верујемо да ће се то заиста и променити.

Оно што је за сваку похвалу и оно што треба да се издигне на пиједестал јесте с једне стране допринос правосуђа у решавању једног проблема, а с друге стране огроман напор и одлука Владе Републике Србије да се један проблем реши. То је проблем дуга Привредног друштва „Хип-Петрохемија“ из Панчева према АД НИС. Овде имамо једну класичну врсту суброгације или законске суброгације где држава преузима дуг који има Петрохемија према НИС и сходно одредбама закона о коме ми расправљамо тај дуг измирује.
​Зашто сам рекао огроман допринос правосуђа?Из једноставног разлога што је управо део система и то елитног система правосуђа, привредног правосуђа, успело да Петрохемију врати у живот.Зарад истине и правилног обавештења грађана из овог дома и како би отишла правилна порука према грађанима, треба рећи следеће, та иста Петрохемија је пре две године требало да иде у стечај.Та иста Петрохемија је пре две године била пред УППР или пред унапред припремљеним планом реорганизације.Та иста Петрохемија је могла да остане сада на неком буквално привредном гробљу, сахрањена.Није, а није из разлога што је управо у систему правосуђа и од стране првостепеног суда и од Привредног апелационог суда донета одлука да се то предузеће сачува.
​Влада Републике Србије је ту одлуку прихватила као нешто што је у домену правне сигурности и наставила поступак даље, а тај поступак јесте оживљавање Петрохемије, преузимање дугова, враћање тих дугова према повериоцу, овде је поверилац НИС и могућност да Петрохемија коначно стане на здраве ноге искључиво из разлога што већ сада исказује профит. Зато, не само од посланичке групе СПС већ и од целог овог дома ова одлука и овај закон треба да ужива подршку.
​На крају, пошто ће мој уважени колега Карић да прокоментарише нешто што је јако значајно, јако добро, то је оно што се везује за коридоре, односно нашу путну инфраструктуру која је већ у великој мери дала резултат.Део аутопута од Прељина до Љига је значајно скратио време путовања из градова западне Србије, односно Златиборског округа према Београду. Уверени смо да ће овом одлуком Владе Републике Србије и закона који ћемо сигурно усвојити и нова деоница од Сурчина до Обреновца заживети и угледати светлост дана и добити позитиван епилог“.

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *