Најновије

Интервју Бранка Ружића за Блиц Вести

Коначно се „породи“ и председнички кандидат владајуће коалиције и честитам на самоувереној прогнози да ће се Вучић кандидовати. Какво је ваше виђење последица његове селидбе из Немањине на Андрићев венац (уколико буде изабран)?

– Сматрам да смо као државотворна странка водили рачуна о државном разлогу, интересу грађана, интересу СПС, и сасвим политички рационално, одговорно и са погледом у бољу будућност Србије донели одлуку да утврдимо као заједничког кандидата најјачег унутар владајуће коалиције. Унапређење стратешке сарадње СПС и СНС уз обострано поштовање јесте гарант реализације виталних циљева Владе и све док је то тако, свака селидба за последицу може имати само бољитак јер то неће значити селидбу и нестајање једине могуће исправне државне политике.

Какви су вам ставови према двојици опозиционих кандидата – мислим на Јеремића и Јанковића, а какво о Шешељевој кандидатури?

– Да су искрени у политичкој борби за Србију, а не за фотељу или правдање нечије инвестиције, вероватно би имали униформни опозициони наступ. Широк је ту спектар политика, имате промотера тзв. грађанске опције, доскорашњег омбудсмана који је, из привилегованог ушушканог статуса носиоца једне институције у друштву, у предвечерје истека свог мандата постао политичар и кандидат преко ноћи, а испоставиће се на крају само као неуспели покушај ревитализовања ДС-а и ништа друго, тако да су му шансе критично ниске. На другом полу политичког опозиционог спектра имате промотера националшовинизма, нетолеранције и скарадне верзије русофилије са примесама ријалити звезде. Негде између се налази такође политичар који је имао ту част да ужива привилегован статус и да представља грађане Србије у трци за престижно место у УН, а по одлуци и уз подршку актуелне власти. Сада је та власт наравно за дотичног кандидата катаклизмична. Додуше, шири је спектар циљних група на које дотични кандидат рачуна, јер неконзистентношћу, манипулацијом, умивеним национализмом, тирадама о владавини права, додворава се свим структурама бирачког тела слева надесно, и као непознаница може бити опасност, али врло савладива. Грађани треба да одлуче о квалитетима и искрености тих кандидата, а за нас су они у истој равни и представљају опоненте нашем заједничком кандидату, али и плагијаторе политике коју СНС и СПС са својим партнерима симболизују јер нека говоре о својој политици по питању: неутралности, ЕУ, КиМ, регионалне сарадње, спољнополитичких приоритета, НАТО, Русије итд. и видећете да плагирају ову власт, али и доказују да не би могли да досегну чак ни ниво лоше копије.

А да ствар не стоји мало обрнуто. Није ли СНС плагирао и преузео програм ДС-а постајући већи католик од папе у еврофанатизму и зар није СПС преласком у напредњачки табор 2012. издао дојучерашњег коалиционог партнера?

– Уколико неко пати од амнезије, могао би тако да суди. Међутим, у политици опстају они који нису статични, који знају да препознају државни интерес, који имају одговоран однос према достизању општег добра и снагу да то постигну. СПС је давао импулс процесу европских интеграција у континуитету, а заједно са СНС-ом смо отворили преговоре 21. јануара 2014. године, а као представници Владе били су тада премијер Дачић, ППВ Вучић и ја у капацитету министра задуженог за европске интеграције. Нека неко демантује ту чињеницу, назове је издајом, фанатизмом и супротношћу интересу грађана. Бавимо се реалполитиком и постижемо резултате на свим пољима. Има, наравно, и непопуларних мера, али уметност је у политици кормиларити бродом и кроз олује.

Да ли је председник ваше партије, ипак, требало да се кандидује и која је цена тог одустајања – ипак је Социјалистичка партија Србије по снази друга странка у Србији?

– Србија се политички, економски и историјски налази на раскрсници, и одговорни политичари са визијом морају бити спремни да подастру своје страначке интересе, једином интересу који свима представља врховну вредност, а то је Србија и будућност грађана. У таквим околностима не постоји ништа природније од заједничке победе СПС и СНС на председничким изборима.

Докле мислите да ће се грађани пецати на удицу у виду бриге политичара о њима и држави, кад реалност то демантује: Влада нас рекламирала као јефтину а добро обучену радну снагу; страни инвеститори су фаворизовани на рачун домаћих привредника; људе испоручујемо као бело робље страним корпорацијама…?

– Лично никада на грађане не бих гледао као на плен који се, не дај боже, лови на бућку нити сматрам наше грађане медиокритетима. Реалност није ружичаста, али ова влада се бори за достизање социјално-економске стабилности, на једини могући и рационалан начин, а то је транспарентно, из реалних извора и без претераног замагљивања стварности. Ваљда је интерес да понудимо компаративне предности нашег тржиста рада за стране инвеститоре и то банализовање да се ради о јефтиној радној снази могу тумачити као злонамерно. Афирмишемо управо чињеницу да се ради о стручној радној снази која спрам струке у нашем пословном амбијенту и реалности кошта повољније од радника у неким другим европским државама. Није лако довести једног инвеститора, а камоли више, а ова влада то чини најбоље што може.

Кажете да је Дачић маестралан тактичар. Може ли се политика водити само дриблингом на малом простору или би се требало мало бавити и нечим стратешким?

– Када кажем да је неко маестралан тактичар и да дриблингом и играчким шармом на малом простору постиже импозантне резултате на кратак рок, то свакако не значи да нам мањка стратегије. Напротив, сваки тај појединачни резултат јесте делић континуирано успешног стратешког мозаика који се зове СПС и који даје одговоре на многе изазове са којима смо се као друштво сусретали последњих 27 година.

За вама одавно иде епитет несташног момка који често иступа супротно од политичког мејнстрима владајуће коалиције. Је ли било покушаја „преваспитавања“?
– Епитете удељује јавност, било политичка или медијска и они ми не сметају јер знам шта је истина. Озбиљно се бавим политиком, увек посматрам шири контекст државног интереса и никада својим приступом не угрожавам или не опонирам највиталнијем мејнстриму, а то је интерес земље и грађана. Сензибилитети се код политичара разликују, а нисам склон да поверујем да је било коме и падало на памет да посегне за чином преваспитавања. Васпитање носим из куће и поносан сам на ту чињеницу.

Још увек актуелни премијер је често имао замерке на ваше „испаде“, како се то завршавало?
– Немам манир да се у тренутку који је за Србију и њену будућност веома осетљив, враћам у прошлост и бавим потенцирањем нарцизама малих разлика. Сви смо окренути будућности и важна је чињеница да и будући председник државе и моја маленкост, али и сви остали политичари са визијом, воле Србију, и да своје различите политичке нијансе преточе у јединство различитости и фронт за победу будућности над прошлошћу.

Јесте ли ви једини у владајућој коалицији који има и износи сопствено мишљење и зашто је то тако?
– Сматрам да би било лоше за демократичност односа када бих искључиво ја имао тај ексклузивитет и не прихватам тезу да моје колегинице и колеге немају своје мишљење. Једино је могуће да се разликују начини изношења ставова, перцепције јавности, али и медијске интерпретације.

Кад сте недавно изјавили да бисте, да сте хтели за протеклих пет година, срушили Вучића, шта сте тачно мислии?
– Желео сам да дозом шаљиве бруталности, која за мене иначе није карактеристична, коначно демантујем те урбане легенде, спинове разних злурадих центара и теорије завере које су ми прилепљиване као етикета свих ових година. Међутим, сада више није време за те теме јер следи једна веома тешка и захтевна политичка борба у којој ће СПС играти једну од доминантнијих улога.

О Николићевој кандидатури
рлине функционера који симболизује јединство државе и грађана морају бити визија, широкогрудост, рационалност, одговорност, алтруизам, емпатија и емоција љубави према држави коју има привилегију да води.
Најновијим потезима је, нажалост – и у случају кандидовања али и у случају некандидовања – показао дозу ускогрудости, слепило привилегованог функционера, неодговорност, непостојање рација и себичлук и да не може да се издигне изнад паланачког менталитета. То се само може назвати политичким дилетантизмом и у осетљивој ситуацији у којој се земља налази са сталном тенденцијом хиперпродукције контролисаног хаоса са стране, као да је кренуо да гаси ватру бензином. Још опасније по политичку стабилност је мањак свести да може бити марионета у нечијим рукама, а показатељ кардинално лошег приступа јесу хвалоспеви и симпатије који долазе од опозиционо настројених политичара. Искрено желим да верујем да ће доћи до политичког отрежњења јер је то потреба Србије.

извор: Блиц

Категорије: Вести|Интервју

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *