Интервју Бранка Ружића за недељник „Експрес“ Вести

Залагали сте се да СПС има свог председничког кандидата, осим у случају када би постојао државни разлог или политички рационални разлог да подржите кандидата СНС-а. Који је разлог био у питању да СПС одлучи да подржи Александра Вучића?

– Социјалистичка партија Србије традиционално је увек имала свог кандидата на председничким изборима и то је аксиом нашег политичког деловања. Други аксиом је наша државотворна орјентација, и то је нешто што нико не би могао да нам спочита као негативну теденцију. На свим важним стратешким политичким тачкама кроз новију историју Србије, СПС и њено руководство имали су веома значајну улогу  и доносили исправне одлуке у интересу грађанки и грађана. У овом политичком тренутку ми јесмо, наравно и ја исто, говорили о томе да је потребно да поштујемо тај аксиом да имамо председничког кандидата. Али сам такође оставио отворена врата, као и председник Дачић, да уколико изађе иницијатива СНС о потенцијалном заједничком кандидару владајуће коалиције, будемо спремни за разговоре. Врло јасно смо рекли да смо спремни за ту врсту разговора уколико до њих дође, искључиво ако кандидат буде онај који може да победи, а то је, наравно Александар Вучић. Да ли постоји државни разлог? Управо сва ова дешавања и у региону и на глобалном плану указују на чињеницу да постоји државни разлог који нас је довео до политички једине рационалне одлуке, а то је да утврдимо заједничког кандидата. Погледајте шта се дешава, на пример, у нашим билатералним односима са Хрватском, шта се догодило са покушајем ревизије тужбе за геноцид једног политичара Бакира Изетбеговића у БиХ, шта се дограђа на пољу нормализације односа Београда и Приштине, да се само подсетимо оног фамозног воза који су сачекали дугим цевима, а да тај воз није ни ушао на територију КиМ. Да не помињемо ову иницијативу господина Тачија дс се формира војска Косова, противно Резолуцији 1244, противно Уставу Косова, коју ми, наравно не признајемо. Погледајмо шта се догађа у Македонији, дакле један континуирани, контролисани сукоб ниског интезитета у политичком смислу, који доводи до дестабилизације те државе и нешто што за епилог ни на који начин неће имати стабилизовање нетрпељивости у Македонији. Погледајмо шта се дешава у Црној Гори. Дакле, евидентно је да све што се догађа у региону на неки начин јесте индуковано од разних међународних центара моћи, а опет под једном рефлексиом глобалне расподеле утицаја у политичкој арени. Пре свега мислим на односе САД и Руске Федерације. Наравно, ту су и Кина и Индија, али имамо и дезинтегративне процесе у ЕУ. Брегзит се такође догодио, то ће свакако имати индикације и на нашу политичку судбину, нашу политичку будућност, где смо као кедан од најважнијијих стратешких интереса поштовали управо улазак у ЕУ. Евидентно је да ће ЕУ претрпети одређене структурне промене.

Да ли то значи са аспекта СПС-а, да је Александар Вучић у том случају бољи кандидат од некога кога би предложила СПС, а био би кадар да изађе на крај са овим изазовима.

– Вођени државотворном орјентацијом, СПС, њено чланство, симпатизери и бирачи гласају за Србију и гласају за политику. Персонификација те политике у овом тренутку јесу и Вучић и Дачић. Дачић маестрално одрађује управо те стратешке државне циљеве на спољно-политичком плану. Чињеница је да, када имате државни разлог и када имате политички одговоран однос према држави коју претендујете да водите на озбиљан начин, не желите да доведете ту победу и ту политику која доноси бољитак грађанкама и грађанима у питање. Како бисте довели у питање? Нерационалним приступом. Кандидовањем два лидера који промовишу једну те исту политику. С друге стране, они на опозиционом делу политичког спектра у Србији једноставно сами нису кадри да се договоре око маргиналних ствари. Ако желе да се боре против те политике, онда требс да се договоре око једног кандидата. Али они се не боре против политике, јер ту политику и они промовишу и подржавају, него се боре ад персонам, дакле боре се против Александра Вучића. Мислим да је то политички лукративније, али не вреди им та борба јер не могу да се договоре око елементарне опозиционе логике, а то је да, ако хоћете нешто да промените, па чак и ако правите грешке, а ја сам уверен да они ту грешку праве, онда се договорите око једног кандидара. Дакле, и тиме се види разлика између државничког односа, одговорног односа према држави и владсјуће коалиције и СПС-а у односу на ове који би желели дс све то на неки начин уруше.

Ако имамо Дачића и Вучића као персонификацију једне политике, да ли је та политика персонализована, да ли имате неку заједничку платформу којом наступсте у овом случају?

– Та политика је формализована још 2012. године. Споразум који се тиче стратешких циљева Владе Србије, на чијем челу је био и Дачић, па касније Вучић, дефинисана су и договорена питања на којима се свих ових година ради. Ово је већ пета година у којој радимо на реализацији тих политичких, социјално економских, безбедносних и свих осталих циљева и наравно да та политика јесте формализована. Сасвим је рационалан приступ када направите дистинкцију између просечног бирача СПС и СНС. Далле, они се разликују идеолошки, програмски, културолошки, па можда једним делом и политички. Али никада се неће разликовати у томе да желе бољитак за Србију. И ми се окупљамо око Србије. Ми гласамо за Србију и за политику која помаже Србији. Мислим да је то нешто што је гаранција, рекао бих, веома тешке борбе која већ траје, али тешке борбе која ће за епилог имати успех и окретање у будућност, а не враћање у прошлост.

Да ли вам смета то што још немате коалициони споразум са СНС?

– Сматрам да ће након ових избора, СПС играти доминантну улогу у прерасподели и одговорности и утицаја у свим друштвеним процесима којима ова владс кормилари. Када кажем Влада, мислим пре свега на владајућу коачицију коју води СНС, заједно са СПС, која је друга по снази политичка партија у Србији, ма колико год то неки желели да дезавуишу. Сигуран сам да ће управо тај доминантнији утицај бити омеђен неким договором стратешких партнера који желе добро овој држави. Који је модел, на који начин, то је већ ирелевантно питање. Мислим да СПС својим ксдровским потенцијалом и квалитетом тог кадровског потенцијала заслужује да игра доминантнију улогу. Уверен сам да ће тај кадровски потенцијал који ми нудимо годинама у интересу Србије бити искоришћен на прави начин и да ћемо још јаче и још боље радити на реализацији важних циљева за Србију.

Дакле ви очекујете више одговорности у неком будућем односу са СНС-ом и више министарских места?

– Не. Ја никада не би банализовао јер не можете издвојено да сагледавате прерасподелу одговорности и утицаја кроз одређене ресоре. Мислим да је једина добитна комбинација да функционишемо као тим, тим у коме наравно, и СПС има своје играче. Колико ће играча имати, зависи прво од квалитета кадрова које можемо да понудимо и односа тог квалитета и могућности реализације циљева које смо поставили пред нашу државу инашу владу. Мислим да је преурањено о томе говорити. Мислим да је много важније фокус окренути на ову кампању која је веома тешка.

Зашто мислите да је кампања за вас тешка?

– Неки веома олако говоре о томе, и медији то чине, да ће Вучић победити у првом кругу, да ту нема бише шта да се прича. То ни на који начин није добро за заједничког кандидата владајуће коалиције господина Вучића, није добро за протагонисте те кампање а међу протагонисте је и СПС. То уљуљкивање која не пада на памет ни мени ни Вучићу, ни Дачићу ни свима онима који одговорно приступају овоме, могло би да вуде веома опасно. Јер свака кампања јесте утакмица у којој се борите против својих опонената. Овде ми имамо једног кандидата, али на другој страни имате сијасет оних који, не бих желео да их увредим, али не могу да препознам да нуде било какву реалну, рационалну, државничку, економску, социјално-економску безбедносну платформу, која ће бити боља или стратешки у орјентацији другација од онога што ова Влада спроводи. Нека кажу шта мисле овојној неутралности Србије, нека кажу шта мисле о Резолуцији 1244 нека кажу шта мисле о Дејтонском споразуму и о специјалним везама са Републиком Српском. Да видимо да ли имају неки политички став о било чему или само желе да у кампањи учествују тиме што ће ад персонам говорити негативно о противнику на тим изборима, дакле Вучићу. Нисам приметио пре свега у писаним медијима, да је толико затворен медијски простор за опозиционе кандидате, напротив. Интересантно је да у једном капиталном политичком друшву, где владају тржишни принципи, принципи који захтевају да се новац да да бисте се негде публиковали и то не мали новац, имамо много више опозиционих кандидата у писаним медијима него кандидата владајуће коалиције. Тако да ово јесте један интригантан политички тренутак за Србију и једини пут треба да буде онај који промовише политику која симболизује у овом тренутку премијер Вучић. То је и наше опредељење и опредељење Србије.

Мислите да би Вучић могао да победи у првом кругу?

– Мислим да је то веома тежак политички циљ и задатак у амбијент у којем се налазимо. Осим Милошевића, који је практично референдумски добијао изборе, мислим да нико други није имао толику снагу. Осим наравно, када је ДОС уз прегршт помоћи, логистике и финансија, кандидовао тројанског коња под именом Војислав Коштуница, који је тада однео победу, али такође не тако доминантно. А знамо то је касније г. Ђинђић признао, Коштуница није победио у првом кругу. Али револуција је изазвана и шта је након тога уследило, колика су била надања грађана који су учествовали у томе и колики су били бенефити за њих , то грађани знају и зато гласају на овај начин све ово време. Не могу да тврдим али искрено бих желео и због политиче стабилности и због потребе дс наставимо путем који смо кренули што брже да се та победа догоди 2.априла. Али не очекујем да ће то бити лак задатак. Ипак генерално гледано, очекујем победу, то је најважније.

Колико је тешко да анимирате наше гласаче на локалном нивоу и убедите их да гласају за кандидата из друге партије?

– свака локална средина носи низ специфичности, има сијасет ирационалних разлога, сујета, различитих сензибилитета код представника СНС-а и СПС-а али чињеница је да то јесте један од елемената: доминантнији приступ и учешће СПС, што се односи и на локалне самоуправе. У оним локалним самоуправама у којима СПС није остварила ниво сарадње и партиципације у локалним властима, СПС је имала скоро 100.000 гласова. И зато је важно да на томе радимо. Мислим да ћемо у догледно време подићи на виши степен обострано уважавање и као крајњи епилог очекујем и да СПС и у тим срединама игра доминантну улогу и допринесе функционисању локалних самоуправа. А један од финалних модела је улазак у власт. То је један аспект мотивисања бирачког тела. Други аспект се тиче државотворне орјентације, традиционалне привржености просечног СПС бирача политици коју руководство СПС води и, наравно, љубав према држави. То јесте гарант, а видим по митинзима да та мотивисаност није доведена у питање. Кад на кантар ставите с једне стране сујету, локалне будалаштине, а на другу страну интерес државе, сваки просечни бирЧ који је патриота, бирач СПС ће се определити за Србију и њену будућност.

Значи ли то да сте добили поштовање од СНС-а које сте тражили?

– то је све еволутиван процес. Обострано поштовање на нивоу два лидера и доношење тешких одлука на нивоу државе постоје од самог почетка. Виши степен међусобног поштовања, а то је обострани однос, захтева време. Ово време смо искористили на најбољи начин да бисмо досегли тај ниво и идемо у добром правцу. Чињеница је, када СПС игра доминанту улогу, не доминантнију у односу на легитимитет, који поседује, већ егал ономе што имамо у бирачком телу, да је политичка стабилност за Србију, локалне самоуправе неупитна, и то је добро и за СНС и за СПС, али пре свега за Србију. Наравно да ће увек постојати одређене средине где договор неће бити лак, али ево један од примера како се окупљаку странке које нису до пре месец дана желеле да комуницирају. У Сјеници је, на пример, у локалну власт коју је водила СПС заједно са странком Сулејмана Угљанина ушла и странка Расима Љајића. Све је могуће ако пренебрегнете потребу да се свађате.

Да ли се то догодило због политике или због интереса?

– Једино је мајчинска љубав без интереса. Све остало је интерес, али да ли је интерес лукративне, личне природе или је свеопшти, мислим да је овде српски интерес по среди. Наш интерес је да Србија буде боље место за живот.

Заузимали сте се раније за генерацијску промену на политичкој сцени Србије иако сте и сами део нове генерације која је у врху велике партије. Да ли то значи да је смена генерација већ обављена?

-То сам већ рекао генерално и увек се залажем за то да није потребна генерацијска револуција у персоналном смислу, већ еволутиван процес где ћемо имати нове поједнице који се баве политиком, па чак и на опозиционој страни, јер свака власт је будућа опозиција. Ми у СПС смо најбоље научили. Та еволуција  ће довести до генерацијске промене. Има још оних који су из 90-тих практично активни а да нису превазишли те лимите. Неко ће рећи и за Дачића да је из 90-тих, наравно да јесте,  али Дачић уподобљава и своју политику и свој приступ на веома луцидан, интелигентан, маестралан начин сваком политичком тренутку или епохи у којој се налази. Дачић није био председник 90-тих, већ само портпарол СПС-а али сву луцидност показао је 2003, када је заједно с нама почео да руководи СПС-ом. Погледајте шта је СПС проживео од тада, колико смо ствари урадили за Србију, говорим о ЕУ, безбедности, регионалној сарадњи, инфраструктурним пројектима… И зато ми је драго да премијер Вучић спроводи оно што је тада започето и што се тов сада брже и динамичније завршава и ставља нас на пијадестал где се отварају многе конапаративне предности које нисмо имали раније. Ја СПС сагледавам као странку у којој никада нико неће бити генерацијски превазиђен јер свако јесте део успешног мозаика који се зове СПС. То су Дачић и Мркоњић и сви ми. Не би желео да генерацијска промена буде сагледана кроз призму Белог Прелетачевића. Обесмишљавање демократске процедуре, где је легитиман бунт младих људи практично усисан од јеног таквог, рекао бих, глумца, јесте краткорочно интересантно, можда направи и неки политички профит, али то није реалан свет. Волео бих да на политичкој сцени Србије видим и нова лица, али пре свега људе који желе добро СрБИЈИ И КОЈИ СУЧЕЉАВАЈУ СВОЈЕ АРГУМЕНТЕ НА ПОЉУ ПОЛИТИКА, ПОРЕСКИХ СТОПА, СПОЉНОПОЛИТИЧКИХ ПРИОРИТЕТА, СОЦИЈАЛНИХ ДАВАњА, А НЕ ДА СЕ КАО УВЕК,  опозициона борба своди на пљување онога ко је на позицији власти. То се понавља. Мислим да и то морамо променити.

Важили сте раније за критичара у редовима власти. Јесте ли то били и да ли сте то и сада?

-Бранко Ружић је скроман политичар који жели добро својој земљи. Ја бих стварно волео да заједно са Вучићем учествујем и будем протагониста онога што је тешко али и лепо, да радим оно што доноси бољитак грађанима, грађанкама и земљи. Има ствари које могу да се дефинишу као критика, која рађа креаци9ју, Ја нисам деструктивац, желим само да  гради политичка партнерства и наше друштво на прави начин. То је одговорност сваког политичара. Јесам у медијим више пута тако представљен, али као што Вучић и Дачићволе Србију, тако је волим и ја. Зато сада не желим да се обазирем на то што је неко, у великој мери путем спинова, желео да направи од мене, и да ли су ти моји ставови били толико битни да сам био перцепиран као већи опозиционар од опозиције. Ту су две опције: или сам ја стварно опозиционар или опозиција у Србији није способна и вероватно је политички инфатилна. Рекао бих да је ово друго у питању. Као појединац и потпредседник СПС увек ћу заговарати своје мишљење и политику своје странке иодлуке које смо донели, и говорити здраворазумски. Не верујем да ће то било коме засметати.

Када кажете да бисте желели да заједно с Вучићем радите на заједничком послу, да ли то значи да се видите као део будућег тима, Владе?

-Не размишљам у тим категоријама. Нити ме то претерано интересује. Део тима не постајете чином избора у парламенту на место избора. Постоји много људи који су веома способни, с контактима и овде и на међународном плану, који могу да допринесу Србији. Ја јесам ј3едан од њих и ислим да јесам део тима. Био сам, јесам и бићу. А који ће формат тог учешћа бити, то је не самоп преурањено бећ и ирелевантно, а и тада када се о томе буде одлучивало биће то мање важна ствар од онога што треба да урадимо. Хајде да прво победимо на овим изборима па ћемо лако спроводити политику коју смо поставили пред себе.

Да ли би се СПС односио исто према подршци заједничком кандидату да је то био Томислав Николић?

-Наравно да не би. Али ми нисмо политички неодговорни, некоректни и не лажемо. Ми смо сасвим јасно рекли да смо спремни да зарад државотворне орјентације, где смо антиципирали све оно што се догађа и донели исправну одлуку да подржавамо заједничког кандидата, разговарамо искључиво ако се Александар Вучић појави као кандидат. То се и догодило. Ми смо подастрли наш страначки интерес државном интересу кроз подршку Томиславу Николићу, то би било као да учествујете у цртаном филму. Ивица Дачић је 2012.године трећи поред два традиционално супростављена кандидата која одвлаче највећи део бирачког тела, Бориса Тадића и Томислава Николића, и имао је 16 процената. Па јел мислите да би Н8иколић сада имао више гласова од Дачића? Наравно да не би. То је један од аксиома нашег политичког приступа овим председничким изборима.

 

УСКОРО ОПШИРНИЈЕ….

Категорије: Вести|Интервју

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *