Најновије

Бранкo Ружић: Важно је због Србије Вести

Ану Брнабић треба подржати пре свега због њене стручности, каже у интервјуу за ДW потпредседник социјалиста Бранко Ружић.

ДW: Прича се да сте малтене већ нови министар за државну управу и локалну самоуправу. Треба ли већ да се честита?

Бранко Ружић: То заиста сагледавам кроз аспект стратешке сарадње коалиционих партнера СНС и СПС. Ми смо на нашим органима утврдили кандидате за одређене ресоре у Влади. Један од кандидата јесам, али мислим да поред честитки – ако се то догоди – треба повести рачуна о одговорности коју ћемо понети заједно са другим ресорним министрима за реализацију стратешких циљева Владе мандатарке Ане Брнабић.

Да ли је министарско место цена да се Бранко Ружић смири? Важили сте се за неку врсту „дисидента“ унутар власти?

Никад нисам био против Србије, против интереса грађанки и грађана, увек сам био спреман да помогнем. Перцепција је понекад била продукт разних спинова у медијима. Мислим да сада није време за инсистирање на нарцизмима малих разлика. Мислим да је важно шта можемо да помогнемо Србији. Никада кроз неки меркантилизам или лукративност нисам сагледавао бављење политиком па то не чиним ни сада. Позван сам да дам свој допринос, то је велика част, и трудићу се да то урадим.

Али Вас стално нападају јастребови напредњака Небојша Стефановић и Владимир Ђукановић. Сами сте једном рекли да не видите заверу тајкуна, медија и опозиције против Вучића, а он о томе говори сваки дан. Дакле има разлике у ставовима?

Нема ту уопште разлике у ставовима, важно је да видите у којем политичком и временском контексту је то речено, и онда је врло лако објаснити. Суштина је да и господин Стефановић и господин Вучић и читав СНС показују јасно опредељење за продубљивање сарадње са СПС, за обостраним међусобним уважавањем и поштовањем. Мислим да смо направили велики искорак и драго ми је да сам у томе учествовао у претходних више од шест месеци. То је важно за успешно функционисање Владе Србије.

Како Вам се свидела ова представа која је била посебно интензивна претходне седмице, а зове се: „Да ли Ана Брнабић има већину“? Као да не знамо да ли је има.

Не бих рекао да је то представа, евидентно је да су постојали дисонантни тонови, да постоје политичке опције спремне да подрже политику коју симболише Александар Вучић, да подрже законодавну активност у парламенту – али не и да подрже Ану Брнабић. Говорим наравно о Јединственој Србији. То је реална категорија. Са аспекта СПС је важно да никада није довођена у питање ни стратешка сарадња ни подршка мандатарки коју је у складу са Уставом утврдио председник Републике господин Вучић. Тиме показујемо да не робујемо стереотипима и да смо спремни да правимо велике кораке напред – не само због специфичности саме кандидаткиње, која је прва припадница нежнијег пола која ће преузети тако важну дужност, а уз то припадница ЛГБТ популације. Поред тих специфичности, као основни критеријум барем ја видим њену стручност, квалитет и досадашње искуство у руковођењу разним процесима.

Када сте већ поменули Јединствену Србију: Драган Марковић Палма очигледно неће да подржи Ану Брнабић само зато што је лезбејка. Ви сте већ много година у чврстој коалицији са једним непоправљивим хомофобом.

Не бих давао оцене те врсте. Они имају своју програмску оријентацију и политику. Згражавам се над хомофобијом – мислим да је недопустива у Србији. Не говорим сад о политичарима, него о демократском друштву, институцијама и европским вредностима којима тежимо. Мислим да је на неки начин лицемерно када неко на такав индуковани начин жели да направи политички профит. Али мислим да је такође недопустиво да се било коме суспендује право да износи свој политички став. Према томе, нека свако носи терет своје политике.

Бранко Ружић поново министар – да или не?

За Ану Брнабић су међународни медији истакли – осим сексуалне оријентације о којој не бих даље причао – да је стручна, али неупитно лојална Александру Вучићу.

Да ли је Вама нормално да премијерка буде неко кога никада нису бирали грађани Србије?

Зашто не би било нормално?

У Немачкој се тако нешто никада не би десило.

Добро, не би у Немачкој, то зависи од система у којем живимо. На неки начин имамо председнички систем јер се председник бира непосредно, бирају се и народни посланици које предводе одређене политичке фигуре. Али имали смо у више наврата ситуацију да се на челу Владе нађе неко ко има практично делегирани легитимитет.

То се зове технократа.

Ја то не бих називао технократом. Недопустиво је да пре устоличења или избора премијерке постоје разне спекулације, интриге, критике, предрасуде апропо њене успешности. То треба препустити времену и, наравно, бити критичан. То је пре свега посао опозиције уколико је, због њихових међусобних размимоилажења, спремна да тако нешто ради. Не видим да је лојалност Александру Вучићу дисквалификатив за садашњу мандатарку.

Она је сама рекла да би волела да јој Вучић буде ментор, што је заправо консеквентно: он сам ионако одлучује ко ће бити мандатар што му заправо није у председничким овлашћењима. Он није први човек извршне власти.

Он у складу са Уставом обавља разговоре са свим изборним листама, и када нека изборна листа изађе са ставом да има већину за одређеног кандидата…

Ко је на консултацијама поменуо Ану Брнабић?

То ћете морати да питате оне који су учествовали на тим консултацијама. У складу са тим је господин Вучић определио Ану Брнабић за мандатара. Не видим да је ту нешто противуставно.

Из Ваше странке је помињан Ивица Дачић, док су напредњаци тражили да њихов човек води Владу. Дакле, тамо нико није ни поменуо Ану Брнабић.

Не бих рекао да је нико није ни поменуо. Нити је неко помињао Дачића на консултацијама са председником.

Нема председничког система, али господин Вучић је најавио широки дијалог у уставним променама. Да ли мислите да ће оне ићи ка председничком систему за шта многи кажу да би Вучићу сасвим одговарало?

Немачка има канцеларски систем, док је рецимо у Русији председнички систем са технолошког апсекта власти доведен до савршенства. Свака земља са својим специфичностима, етничком структуром, носиоцима легитимитета и изборним системом заслужује да свака крупна промена буде спроведена уз што шири консензуални приступ. Дакле да буде укључена и опозиција која то жели. Биће вероватно и опозиционих странака које ће то бојкотовати. Шта би значило имати прави председнички систем – то је већ питање за комисију која ће на томе радити. Није приоритетно питање да ли ће се увести председнички систем. Можда ће се увести канцеларски, можда ће се председник бирати у парламенту.

Па добро, имате ли Ви политички став? Шта бисте Ви хтели?

Наравно да имамо, али о томе још увек није покренута јавна расправа у ширем смислу нити је неки конкретан предлог на столу. То свакако зависи од најважнијих политичких фактора, како СНС, тако и СПС и других партија које се налазе на листи Александра Вучића, али и опозиционих партија попут ДС, СРС и других које се налазе у парламенту.

Да ли реформа Устава може да се сведе или да обухвати брисање преамбуле у којој пише да је Косово неодвојиви део Србије?

Не бих се бавио хипотезама. То је комплексно и емоционалним приступима обремењено питање. Важно је да ослушнемо и оно што је председник Републике рекао у инаугурационом говору, где је рекао да се окрећемо будућност, а не да гледамо на митове као критеријум за деловање. Свакако ни та преамбула није суштинско питање. Неки делови Устава се могу мењати у парламенту двотрећинском већином, неки морају и на референдум. По мени, преамбула не мора бити избрисана већ у позицији да кореспондира са реалним стањем – са формално-правног, али и са практичног аспекта.

Учествујете у Влади која даје новац страним инвеститорима код којих радници раде за минималац, која уводи дуално образовање где деца раде за 5.000 динара, даје земљу арапским инвеститорима будзашто. Шта је ту левичарско?

Има много левичарског. Лако је бавити се квази-левичарством и нападати. Како бисмо довели јавне финансије у ред од 2012. наовамо смо заједно са СНС донели сијасет тешких одлука иако смо партија социјалдемократске оријентације. Када говоримо о субвенцијама, не можете Србију гледати као острво у мору без контекста и тога колико је тешко привући инвеститора. Зар не мислите да Румунија и Бугарска, које су чланице ЕУ, не дају исте те субвенције како би страна инвестиција дошла!? Ми смо се нијансирано разликовали – милим да је то прихваћено – да поред страних, и домаћи инвеститори треба да добију субвенције. То се сада спроводи преко Развојне агенције Србије онолико колико је могуће а да буџет не буде нарушен те да има социјално праведан и економски оправдан ефекат. Не прихватам све те критике у начелу. Прихватам да постоје изоловани случајеви, који нису правило. Погледајте колико је инвестиција стигло у Србију, колико је отворено радних места! Нисам уверен да су људи који су се запослили незадовољни. А банализовање естаблишмента у Србији да смо наводно промотер нуђења јефтине радне снаге као да смо у Вијетнаму или Кини од пре двадесет година је неутемељено и некоректно.

Гласали сте за смањење пензија људима који су добрим делом и Ваши гласачи. Како се осећате када се Вучић појави на телевизији и каже да су његови родитељи највише оштећени јер имају пензије од неких 90.000 динара па им је и смањење највеће?

То могу да кажем и о мојим родитељима. У структури јавне управе су веће пензије оних који су или факултетски образовани или су били на важним државним позицијама. Схватио сам да је он само навео као пример оно што је и чињеница – ти људи јесу највише оштећени, али имају висок степен толеранције и свести зашто је то учињено. Оно о чему Ви не водите рачуна мада верујем да се бавите истраживачким новинарством – морате знати да од 1,7 милиона пензионера скоро 900.000 има примања до 25.000 динара. Њихове пензије нису диране. Тренд смањења пензија је престао и сада креће тренд повећања пензија које су смањене. Пензионери су најлојалнија и најодговорнија бирачка популација. Од смањења пензија смо имали више изборних циклуса, али нисам приметио да та популација која у највећем броју излази на изборе гласа против политике ове Владе.

Можда то има везе и са стањем у медијима, то јест начином на који су људи информисани.

Ако пређемо на стање у медијима, узмимо изборну кампању. Нисам приметио да није било критичких осврта у неким медијима…

А да ли сте приметили да је Александар Вучић имао двоструко више времена на телевизијама од осталих десет кандидата заједно? То је израчунато тачно у секунду и то је факт.

Јесте, али да ли је факт у којем капацитету се Вучић појављивао у медијима? Ако израчунате секунде, видећете да се 80 одсто времена појављивао у функцији премијера. Шта је требало – да не иде код Путина? Или да не иде у Кину?

Да. То јест није требало да иде у кампању са функције премијера.

Па шта је требало, да оде код Путина и каже: „Ја сам дошао у функцији кандидата за председника Републике“? Могу Вам увек дати контрааргумент – тачно је и хвала Богу да неко ко је премијер и толико ради више буде у медијима него они који су кандидати. Када бисте одвојили секунде утрошене на капацитет премијера, сигуран сам да не би била та размера.

Ружић: Нисам уверен да су људи који су се запослили незадовољни

Добро, данас Вас је тешко натерати да ишта критично кажете. Све колеге кажу да сте пристојан човек који радо одговара на позиве за интервјуе. Како се осећате кад делите власт са људима који су преписали своје докторате или по медијима изјављују да су супруге председничких кандидата нарко-дилерке? Како је у тој мочвари?

Не осећам да сам у мочвари, код мене је све врло бистро. Не могу да судим о плагијатима и докторатима, постоје надлежне инстанце које о томе воде рачуна. Хипотетички, свако ко може да мирно спава, а да је учинио такав акт заправо не заслужује моју пажњу. Надам се да их нема пуно, али не кажем да их нема. Што се тиче екстремних ставова изговорених у кампањи – они су брзо на неки начин… не могу рећи санирани, јер сматрам да је то неприкладан говор. Али погледајте председничку кампању у САД, шта је говорио Доналд Трамп па је сада председник САД. Он је био још осионији, оштрији, понекад је било чак и говора мржње. Овде је одмах уследило извињење заједничког председничког кандидата Вучића који је рекао да је то недопустиво. Вероватно је дотични функционер СНС тако нешто рекао у жару борбе. Са политичког аспекта је један такав случај било могуће искористити – дакле да овај председнички кандидат чија је супруга поменута такав атак искористи у своје сврхе, али очигледно да се нису снашли.

Када ћете на чело СПС?

Није ни време ни место за разговор о томе. Код нас је здрава атмосфера – има различитих мишљења као у свакој породици. Чињеница да је Дачић већ 14 година на челу и заједно са нама коримирали странком доказ је да никада нисмо имали турбуленција, да свако ради свој посао најбоље што може. Уосталом о томе се одлучује на конгресима странке и одлучује чланство – они су носиоци суверенитета наше партије.

За Дачића се често каже да је уцењен човек. Он се састајао са популарним Мишом Бананом, а прича се да тај снимак има и тон који стоји у нечијој фиоци.

Заиста не могу да се бавим банализовањем неких ствари. Контра-обавештајна заштита тадашњег првог потпредседника Владе и министра унутрашњих послова није постојала, чак је и злоупотребљена. Када сте високи државни функционер, нисте у обавези да знате са ким сте се упознали, ко су му отац и мајка, пријатељи и пословни партнери, нарочито ако се издаје за неког другог и у том моменту се налази на челу неког спортског савеза у Србији уважен од свих политичких, медијских и естрадних фактора. Без естраде у Србији – на жалост или на срећу – ништа не може да прође. Господин Дачић не може бити одговоран за тако нешто. Нити је он уцењен, нити је та хипотетичка уцена узрок нашег понашања, јер да је то тако, сигуран сам да СПС одавно на свом челу не би имао Ивицу Дачића.

Хоће ли Партизан у Лигу шампиона?

Имам теорију која је чудновата, али у такве верујем. Када су први пут играли ЛШ 2003. тада је данашњи спортски директор Ивица Илиев дао гол у Њукаслу. После је Миливоје Ћирковић дао онај гол из пенала, а играо је и Саша Илић. Онда 2010, када сам ја био у клубу, вратили смо Илиева, дао је неке голове Хелсинкију и не знам коме још, Клео је експлодирао, Сале Илић је и тада играо. То је дакле било седам година од 2003. Сада је 2017, Илиев је спортски директор, Саша илић и даље игра – играће вероватно још 15 година. По теорији вероватноће је могуће да и ове године заиграмо ЛШ. Квалитет је неспоран, али не знам да ли је довољан, а ту треба и доста среће. Први изазов је подгоричка Будућност, не треба их потценити, али треба ценити квалитет играчког и стручног кадра Партизана.

_________________

*Бранко Ружић, 1975, је потпредседник Социјалистичке партије Србије и народни посланик. 2013. је постао министар без портфеља задужен за европске интеграције. Почетком века био је председник Младих социјалиста и портпарол СПС.

Извор, фото: DW.com

Категорије: Вести|Интервју

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *