Intervju Branka Ružića za „Novi Magazin“ Vesti

Novi ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić seo je u prilično vruću fotelju, iz koje je izašla nova premijerka. U razgovoru sa Jelkom Jovanović Ružić odgovara na ključna pitanja iz svog resora, ali i o aktuelnim političkim zbivanjima

Ministar koji je nasledio premijerku. Potpredsednik Socijalističke partije Srbije i ministar državne uprave i lokalne samouprave, Branko Ružić je u medijskim spekulacijama koje su pratile formiranje kabineta Ane Brnabić bio i najveće iznenađenje i, mada zvuči paradoksalno, najveća „sigurica“. Prvo zbog ranije medijske eksponiranosti zbog, kako se tvrdilo teških kritika na račun tadašnjeg premijera i lidera SNS-a Aleksandra Vučića, ali i šefa sopstvene partije Ivice Dačića. I opet zvuči paradoksalno, upravo zbog toga njegovo novo zaduženje jeste bilo siguran politički ulog za dalju koalicionu saradnju. Premda javnost golicaju te političke „stvari“, prvo pitanje za Ružića vezano je za njegov resor koji premrežava Srbiju toliko da bi svaka stavka iz nadležnosti mogla biti posebno pitanje, čak i bez Direkcije za E-upravu, koja se s premijerkom „preselila“ u Vladu. No, šta će ministru Ružiću biti prioritet u radu?

„Treba iskoristiti institucijalnu memoriju u činjenicu da je iz Ministarstva na poziciju premijerke otišla dosadašnja ministarka, pa u epicentar delovanja staviti sve zakonske predloge i afirmaciju nadležnosti koje ono ima kako bi reformski procesi u tranzicionom društvu kakvo naše jeste dovelo do pozitivnog epiloga. To je prioritet, ne samo u načelu nego i u konkretnim slučajevima i nešto što shvatam i kao veliki izazov i kao veliku čast“, kaže Ružić za Novi magazin: „ Naravno da niko sam to ne može da uradi. Obaveza političara je da radi u interesu građana i građanki i ja ću to činiti zajedno s timom koji neće biti epohalno promenjen sa aspekta pozicija koji zalaze u struku. Nravno da će i oni koji budu imenovani na političke funkcije u ministarstvu kao osnovni kriterijum, mene što se tiče, imati struku.“

Ako prevedemo – suština je funkcionalni sistem?
Tako je. Nijedan sektor nema ekskluzivitet u odnosu na druge. Podsećam da tamo postoji šest sektora i upravni inspektorat i mnogo zakonskih predloga u različitim fazama koji su važni ne samo kao indikatori za sprovođenje određenih reformi nego i za samo delovanje i funkcionisanje Ministarstva. Vidim i nadam se tome da država postane servis, a ne da građani vape za podrškom i jure od šaltera do šaltera. Prethodna ministarka ja na tom polju mnogo uradila, mnogo stvari je pokrenula i tim je veći izaiov to još unaprediti.

Najavljen je odlazak više od tri hiljade ljudi iz javne uprave ove godine, a dvadesetak u narednih nekoliko. Koji će kriterijumi biti najvažniji?
Odluka o obaveznom broju zaposlenih u javnom sektoru doneta je 2015. i može se podvesti pod nepopularan korak; izlišno je govoriti da li je bio potreban i rekao bih da je sa velikim uspehom sprovođen. Nova uredba je doneta početkom juna i važno je znati da se odluke ne sprovode linearno, da je potrebno uskladiti viškove iz jednog sektora s manjkovima iz drugog. Takođe mislim da ćemo već naredne godine u racionalizaciju ići putem reorganizacije sektora.

Platni razredi su druga dežurna tema već godinama.
To je tema koja zaslužuje realističnu dinamiku, konsezualni pristup, pregovarački postupak sa svim stejkholderima, pre svega sindikatima, svim resorima kako bi se objasnilo da to nije oduzimanje prava bilo kome nego uvođenje u red sistema koji je dugi niz godina bio prepušten sam sebi. Osnovni principi su transparentnost i pravičnost, a počivaju na najvažnijem načelu – jednaka zarada za jednak rad. Radimo i katalog radnih mesta, što zahteva razgovore sa svim resorima i on će umnogome pomoći da se sve vezano za platne razrede razreši na pravi način.

U vešem resoru su i manjine, najškakljivije je pitanje Albanaca, kojih je zbog bojkota popisa zvanično manje nego što ih ima. Posledica su manji Nacionalni savet i budžet, otežano ostvarivanje prava…
Redovni izbori za nacionalne savete su naredne godine, a što se tiče tog ekskluziviteta albanske manjine, moram da kažem da su njihovi lideri 2011.pozvali na bojkot popisa. Vlada je na inicijativu tadašnje potpredsednice Vlade Kori Udovički pokrenula to pitanje i tim inostranih stručnjaka uradio je izveštaj koji je Vlada 2015. prihvatila. Važno je reći da ti podaci ne odudaraju bitnije od procene o broju stanovnika na jugu Srbije u tri mešovite opštine, koju je 2011.izneo Republički zavod za statistiku. Sa aspekta političkih prava koje uživa albanska manjina, moram da kažem da je zaključno sa 7.julom u Registru političkih stranaka sedam manjinskih stranaka Albanaca. Dakle, nijednoj manjini, pa ni albanskoj, nisu suspendovana kolektivna i pojedinačna ljudska prava, i to je važan preduslov za izbor saveta.

Vruć krompir, tako deluje analiza Fiskalnog saveta o stanju finansija i mogućim bankrotom nekih gradova i opština?
Ne bih rekao da je to vruć krompir, to je realnost sa kojom se moramo uhvatiti u koštac, realnost koja nije toliko dramatična koliko se može steći utisak iz podataka koje je Fiskalni savet izneo. Postoji više modela po kojima se to može rešavati, ali važna je interresorna saradnja. Ministarstvo je i u prethodnom periodu davalo inicijative i predloge kako sanirati neke neracionalne poteze, na primer osnivanje javnih preduzeća u broju koji prevazilazi, tako da kažem, vasionske razmere. Pa partijsko zapošljavanje koje je odvajkada postojalo u Srbiji postalo je kancer koji jede supstancu. Tu je Kragujevac najbolji primer, treba znati da tamo od 2012. praktično nije bilo partijskog zapošljavanja, što je Fiskalni savet registrovao. Mislim da je glavna formula videti prihod i rashod i kako taj javni dug sanirati, da li da država interveniše kreditiranjem na određeni rok, o čemu se mora izjasniti Ministarstvo finansija. Ključno je ne ukinuti servise koji su građanima potrebni; ako neko kao Smederevska Palanka duguje za struju tri godine, to ne znači da možemo da isključimo struju školama, bolnicama, vodovodu….

Gradonačelnik Kragujevca je praktično rekao da očekuje finansijsku injekciju.
To je logično na kratak rok, ali ne odlaže problem i potrebu da se stvari sistemski rešavaju. Gospodin Nikolić govori sa aspekta funkcionisanja grada i to je prirodno, ali prirodno je i racionalizovati poslovanje u smislu broja radnih mesta i svega što nije neophodno.

A bankrot? Kako izgleda bankrot jednog grada ili opštine?
Ja kao levičar i čovek koji se zalaže za solidarnost, ali i za odgovornost, samtram da bi bilo pogubno da se proglasi bankrot bilo koje lokalne samouprave. Ali, to ne znači da bilo ko ima pravo da ne sprovodi ono što Vlada naloži. Pitanje je kako naći poluge da se sistem uvede u red. Inače, nemam viziju šta bi bankrot značio, to nije firma gde je to predviđeno kao model.

Znači li to da se u Vladi ne razmišlja o mogućim bankrotima?
To ne mogu da kažem, ali ja ne razmišljam o tome kao mogućnost.
Najavljene su ustavne promene ali taj se posao u javnosti svodi na kosovsko pitanje.
Ja se ne bih složio sa ocenom da je to samo zbog Kosova iako je ono u žiži; ustavne promene moraju biti refleksija konsenzualnog pristupa svih relevantnih aktera na političkoj sceni Srbije ili bar onih koji žele da učestvuju. Podsetiću vas da je naš najviši pravni akti donet 2006. i da je mnogo toga postalo neuvremenjeno. Kao što je on tada neke uvremenio, recimo pitanje društvene svojine. Ustavne promene su političko pitanje parekselans, to je i pitanje odgovornosti prema građanima, političkog liderstva i hrabrosti da se promene sprovedu. Siguran sam da ta hrabrost ne manjka ni predsedniku ni liderima vladajuće koalicije, nadam se da svest postoji u opozicionom političkom spektru i da će razgovarati kad dođe vreme.
Vreme curi, trebalo je Ustav izmeniti do kraja ove godine.
Lako je određivati rokove, a moramo voditi računa o procesima koji su u toku, o okruženju, globalnim turbulencijama, svemu onome što utiče i na život čoveka. Ne vidim da malo kašnjenje pravi problem; treba raditi brzo, ali ne brzopleto.
Prva radna nedelja Vlade prošla je u znaku premijerkine izjave da će se Srbija opredeliti za EU ukoliko bude morala da bira između Unije i Rusije. Ako tu izjavu stavimo pored izjave ministarske Joksimović da će Srbija 2021. biti spremna za članstvo u EU, šta će se događati?
Politika je disciplina u kojoj je sve moguće; premijerka je jasno demantovala to što je interpretirano u Blumbergu, a ono što je potpuno jasno jeste da Srbija neće odustati od svoje politike – naš strateški pravac i prioritet je EU, ali naša tradicionalna prijateljstva sa Rusijom i Kinom ne mogu biti ugrožena nauštrb našeg strateškog opredeljenja. Usklađivanje naše spoljne i bezbedonosne politike sa EU u ovom momentu ne iziskuje bilo kakvo okretanje leđa Ruskoj Federaciji. Politika je tok koji ne staje, na globalnom planu Ruska Federacija svakim danom poprima specifičnije mesto i mislim da će tema odnosa sa EU, koja je takođe u procesu prestrukturiranja nakon Bregzita i svih izbornih ciklusa, iščeznuti pre nego što Srbija stigne do ulaska u Uniju. Koleginica Joksimović je dala realnu procnu i važno je da ispunimo standarde, ne zbog Unije nego da izvršimo reformu našeg mentaliteta i kao spremno društvo sa razvijenim institucijama sačekamo ulazak u EU, koja će 2021. odudarati od sadašnjeg ustrojstva. Tako da zaista nema potrebe čitave nedelje govoriti o tome da je Srbija promenila svoj spoljnopolitički pravac.
Gospođa Zaharova je rekla da je premijrka dala transkript ambasadoru Čepurinu, to je potvrdila i premijerka. Kako vama izgleda taj gest?
Ne bavim se transkriptima, znam šta je premijerka rekla na sednici Vlade; uvažavajući funkciju koju ona obavlja i funkcije koje mi obavljamo, meni je to objašnjenje sasvim dovoljno.
Da li može doći do normalizacije odnosa sa Kosovom do 2021. tako da se zatvori poglavlje 35?
Ukoliko postoji dobra volja… i dok sam se bavio evropskim integracijama podsećao sam na izreku da je za tango potrebno dvoje, ovde je potrebno troje, Beograd, Priština i Brisel, i mislim da je susret predsednika Vučića i gospodina Tačija okidač, inicijalna kapisla za nastavak dijaloga. Važno je da se sve tačke Briselskog sporazuma implementiraju, da osnivanje ZSO bude prva tačka po formiranju kosovske vlade, da se dnevni život naših sunarodnika na KiM ne vezuje isključivo za normu. Normalizacija odnosa iziskuje mnogo mudrosti, živaca i hrabrosti, ali mislim da je razvezivanje kosovskog Gordijevog čvora otvorilo mogućnost da standarde koji nas vode ka EU ispunimo što pre, a krajnji epilog neće značiti priznavanje samoproklamovane nezavisnosti. Kosovo nije subjekt međunarodnog prava, nije član UN, to nije država, to je provizorijum, ali u interesu našeg naroda i Albanaca je da izgrade društvo koje ima evropsku perspektivu.
Gospodin Tači provizorijum, ali s kojim se pregovara. Kako vam deluje model dve Nemačke kao rešenje?
Ne zaboravite da se tu radilo o istom narodu. Da li će se i kakav model primenjivati manje je važno od onoga što treba da uradimo i mi ovde u Beogradu i oni koji su titulari politike i političkih procesa u Prištini kako bismo svim građanima i građankama olakšali komunikaciju, slobodu kretanja, privrednu aktivnost, to je značajno tržište za nas, kao i Albanija i mislim da ne treba da pravimo zrno razdora koje nam nikada nije donosilo dobro.
Unutar SPS povremeno vri, često ste vi bili „kvasac“, nestašni dečko. Vaš ulazak u Vladu tumači se kao pomirenje u SPS. Da li je to tačno?

Razmirica u SPS-u nije bilo, to je sušta neistina. Mogu samo da se zahvalim na tome dečko i epitetu nestašni, ali ja nisam nestašan nego neko ko o društvenim procesima zdravorazumski govori, samo je spinovanjima i medijskim spekulacijama pravljen problem gde ga nema. Nije vreme za afirmisanje malih razlika i narcizma koji svi imamo, ali kad uporedite ono što sam govorio i govorim sada, jedino što se promenilo su – naslovi! Ne izazivaju ono što su ranije izazivali.
Meni je drago što sam učestvovao u saniranju neuralgičnih tačaka u sredinama gde saradnja SNS-a i SPS-a nije bila na zavidnom nivou, proces i dalje traje, strateška saradnja daje rezultate i nema razloga da tome oponiram, ni lično ni partija koja sada ima pet veoma odgovornih mesta u Vladi.
Analitičari se ne slažu s vama, kažu da se SPS podredio SNS-u….
Ne želim da se mešam analitičarima u posao, njihovo je pravo da iznose analize, mnogo puta su nam rekli da gubimo identitet, da nismo levičari, a SPS je uvek kroz istoriju, i ovu noviju, bila politički faktor koji je donosio političku stabilnost. To smo uradili i na predsedničkim izborima, bez gubljenja identiteta; birači SPS-a i SNS-a se razlikuju, ali ne razlikuju se u suštinskoj stvari – vole Srbiju, vole svoju državu.
Znači li to da drugi birači ne vole državu?
To, naravno, ne znači da je drugi ne vole, vole je na drugi način vide je kroz drugačiju vizuru. Ovih koji je vide kroz ovu vizuru ima dva miliona, a tu je znatan broj birača SPS-a. Nema opasnosti od gubljenja identiteta. Ja znam to da prepoznam i da reagujem.
U vašem domenu su i ljudska prava, čini se da je zaboravljen posao donošenja Građanskog zakonika. Hoće li ministar Ružić podržati izjednačavanje crkvenog i građanskog braka i ozakonjenje istopolnih brakova? A kakav je stav Branka Ružića?
Kao političar i član vladajuće koalicije poštovaću stav vladajuće većine, ali mislim da su svetovna i duhovna vlast odvojene i nikako to ne bih sagledavao kroz prizmu retrogradnih postupaka koji, po mom mišljenju nisu ni prihvatljivi ni racionalni, pa ni u pogledu izjednačavanja brakova. Što se tiče istopolnih brakova, mislim da je Srbija pokazala da malim koracima može da krene u pravcu uvažavanja prava na različitosti. I za to je trebalo mnogo hrabrosti, ali ti koraci zahtevaju vreme i na tim temama ne treba praviti zlu krv i potencirati stvari koje ionako senzitivno društvo dovodi u situaciju da se izjašnjava da li smo homofobi ili nismo. Lično sam protiv homofobije, ali potrebno je pogledati kako je to rešeno u razvijenim demokratijama. Mislim da smo daleko od normiranja istopolnih brakova, ali to ne znači da ne postoje modeli za regulisanje prava istopolnih osoba koje žive u zajednici.
Žaoku komentara na premijerkinu izjavu prebacili ste na „kombi-stranke“.
Tu sam izjavu dao u subotu, ali iskorišćena je u utorak. Izjavu sam dao u kontekstu da kombi-stranke svojataju bilo Rusiju, bilo EU, bilo SAD, kako bi imale kišobran kojim bi se pokrivale i pravile opscenu pred biračkim telom. To je bespotrebno, ja sam se uvek zalagao za to da imamo našu srpsku politiku i nacionalni interes.
Ograničili ste se na opoziciju iako i u vladajućoj koaliciji ima tih stranaka.
Vladajuću koaliciju sagledavam kroz stratešku saradnju SNS i SPS; druge stranke imaju pravo da se traže u tom političkom spektru ako se ne snalaze na drugi način, ali ni rusofilija ni eurofilija im neće pomoći kod biračkog tela.
Da li je vaš bivši koalicioni partner DS kombi-stranka?
Prema poslednjim istraživanjima DS ima 7-8 odsto utemeljenja u biračkom telu, to je tradicionalna stranka i ne spada u kombi, mada su konstantnim atomizovanjem izgubili i na oštrici, i na intenzitetu, i u programskoj opredeljenosti, svemu što su nekada predstavljali. Ponekad ne znam ko je prava Demokratska stranka.
Imam utisak da to govorite sa žaljenjem.
Mogu samo kao uvereni demokrata da izrazim žaljenje što Srbija nema opoziciju koja je korektiv vlasti i argumentovanom kritikom popravlja poteze vlasti, ako za to ima potrebe. To je valjda uloga opozicije, nije njena uloga da na nevaspitan način, neargumentovano kritikuje trivijalne teme i ne govori o strateškim ciljevima. Bili smo svedoci da ni na predsedničkim izborima kandidati opozicije nisu govorili o strateškim pitanjima. Nisu govorili zato što se ne razlikuju od onoga što je mejnstrim vlasti, pa je jedina politika bila zajedničko napadanje Vučića.
U Beogradu je aktuelna polemika o jarbolu. Podržavate li je kao ministar, a kako vam se čini kao Beograđaninu?
Ne želim da pojednostavljeno gledam na bilo koji potez koji odgovorna vlast u Beogradu povlači; ako nešto može da ulepša Beograd, ne vidim razlog da se kao Beograđanin tome protivim. Mogu da vas podsetim na Most na Adi, koliko je to izazivalo političkih frustracija i priča o krađama, pa se svi dičimo tim mostom, je li tako? Dođe stranac, pogleda most i oduševi se, naročito noću. Tako će da se oduševljavaju jarbolom. I sada ćete reći jarbol košta toliko i da postoje infrastrukturni objekti na koje je taj novac trebalo preusmeriti. To je pitanje za gradsku vlast, ali siguran sam da su poveli računa o tome koliki je budžet, kolike uštede, na čemu se može insistirati i po čemu jedan grad može postati prepoznatljiv, i ne vidim šta je tu loše.
Zar stvarno možete da izjednačite most i jarbol?
A šta će biti na jarbolu? Ako stavite simbol svoje države možemo li prema tome da se odnosimo s nepoštovanjem?
Da li je zastava sa krunom pravi simbol Srbije?
Tako je usvojeno, što znači da jeste. Da li mi koji volimo himnu „Hej Sloveni“ ne treba da pevamo „Bože pravde“? Ne, to je himna naše države i zastava naše države takva kakva jeste, sa ocilima, krunom, orlom i naravno da je najviše volim. I volim da stranac dođe i vidi tu zastavu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.