Најновије

Интервју Николе Никодијевића за Телеграф: СПС и СНС ће победити на београдским изборима, опозиција нам не може ништа Београд

Да ли је одлука о већим социјалним давањима популистичка мерa у изборној години и да ли нас очекује врућа политичка јесен? Како ће владајућа коалиција наступити на београдским изборима, али и како коментарише ситуацију у СПС-у, само су нека од питања којe je Телеграф поставио Николи Никодијевићу, председнику Скупштине града Београда.

Иако је време годишњих одмора, престоница не мирује. Гради се на готов сваком кораку, али локална самоуправа ребалансом буџета је новац определила не само за инфраструктурне пројекте, већ и за социјална давања. Да ли су ово популистичке мере у изборној години и да ли нас очекује врућа политичка јесен? Како ће владајућа коалиција наступити на београдским изборима, али и како коментарише ситуацију у СПС-у…

Пре непуних месец дана градска Скупштина је усвојила ребаланс буџета, којим је градска каса “тежа” за три милијарде динара. До пре само четири године Београд је био задужен 1,1 милијарду евра. У међувремену дуг је драстично смањен, а ето сада има простора и за ребаланс буџета, због зараде и уштеда. Како је то остварено?

Буџет Београда јесте био задужен 1,1 милијарду евра и дуг који је враћен за ове три по године је око 400 милиона евра. Ми се нисмо од 2013. године на овамо задуживали код страних и домаћих банака, већ смо радили из текућих пословања и реорганизовали читав систем, јавна предузећа и систем функционисања градске управе и служби. Тако смо успели да уштедимо доста новца и рефинансирамо обавезе које смо имали према банкама и што је најважније успели смо да створимо здрав систем из кога можемо даље да развијамо Београд.

Оно што је нама било важно, јесте да пре свега смањимо губитке и трошкове у јавним предузећима. Готова сва предузећа су до 2013. била субвенционисана од стране Града Београда, што је било јако лоше. Успели смо за ове три и по године јесте да уведемо ред у функционисање комуналних система и они данас доносе приходе Граду Београду. Од минуса који је био огроман, данас можемо да рачунамо на између 4 и 5 милијарди динара прихода.

Нису сви комунални системи на ногу, остали су ГСП и Сава Центар и они морају да имају одређену врсту дотација. Постоји много разлога зашто је то тако. Када је у питању Сава Центар, он је изграђен пре много година и радио је по другим принципима. Зграда је огромна, енергетски неефикасна и по тржишним условима не може да опстане. Зато имамо идеју о јавно-приватном партнерству. Неопходна је инвестииција у реконстукцију читавог објекта, пре свега замену стакала, затим нову мрежу која ће смањити потрошњу електричне и топлотне енергије. Надам се да ћемо до краја године наћи заједничко решење. Била је идеја да понудимо јавно-приватно партнерство на 20, 25 или 30 година зависно од рачунице, да увежемо хотелски сектор и привреду и доведемо професионални менаџмент који ће се бавити искључиво конгресног и здравственог туризма.

Када је у питању ГСП, сви знамо да имамо проблем са овим предузећем. Нажалост, највећи проблем ГСП-а потиче од неплаћања карата и то је оно што ГСП чини губиташем. Једноставно када би сви грађани на дневном нивоу плаћали цену карту и плаћали месечне претплатне карте, ГСП би у року од три године имао сва нова климатизована возила, бољи комфор, већи број линија и бољи ред вожње. Морамо да тражимо ефикасније решење за наплату карата и смањење броја људи који се возе без карте. Када нађемо тај систем и ГСП ће бити предузеће које неће бити губиташ. Ово није проблем само ове власти, овој проблем који траје 30 година. И ми трагамо за тим решењем још увек, али и поред тога се трудимо да грађани не буду кажњени, бар не они који палаћају редовно карту.

Ове године смо набавили нове аутобусе, како би заменили оне који су старији више од 10 година и који нису климатизовани. Набавили смо првих 5 електро-аутобуса, као пробни систем, што се показало да веома ефикасно и грађани су их прихватили. До краја године имаћемо још 30 зглобних аутобуса за ГСП, а набавили смо преко 50 соло аутобуса ове године.


Остала предузећа су од губиташа постали озбиљне профитабилне фирме, које из свог пословања могу да инвестирају у овај града да бисмо свакодневно побољшавали ниво и квалитет комуналних услуга у Граду Београду. Данас мо отпочели велике радове када је у питању коримуналана инфраструктура. Ми смо једини град на дунавском сливу, који све отпадне воде излива у своје реке. То је поражавајућа чињеница, не због европских стандарда, већ нас самих. Прво смо покренули јавно-приватно партнерство за изградњу фабрике за прераду отпадних вода. Када завршимо интерцептор и конкурс за јавно-приватно партнерство до краја године, верујем да већ следеће године можемо да почнемо изградњу фабрике у Великом селу и још пет мањих фабрика узводно од Великог села. Мислим да ћемо успети да у наредних неколико година систем отпадних вода у потпуности ставимо под контролу, што ће бити велики напредак, који можда није видљив голим оком. То су велике инвестиције од преко 300 милиона евра, то су скупе технологије.

Имате прилику да видите и да преко 30 одсто Београда није покривено водоводном и канализационом мрежом. Београд није само шире градско језгро. Насеља на само 5 или 10 километра од Трга Републике немају канализацију. Први пут смо донели Стратегију развоја водоводне и канализационе мреже. До 2015. године читав Београд мора бити покривен водоводном и канализационом мрежом.


Морате да дате људима, воду, струју, асфалт, превоз, школство и здравство. То су основне ствари. Када дате свим грађанима то, онда систем надограђујете. Управо према ових шест параметара мерите квалитет живота у неком граду.

То су фрапанте ствари које смо затекли и које смо морали да ставимо у наш програм рада, да бисмо могли да идемо даље. Верујем да ћемо успети да реализујемо програм. Успели смо да урадимо прошле године 37 километара водоводне мреже, да завршимо Макиш 2, сада реконструишемо Макиш 1 и обезбеђујемо читавом Београду стабилно снабдевање водом за наредних 20 година.

Сада покушавамо да спојимо тамо где нема довољан капацитет воде да направимо нове водоводе. Имамо проблем у подавалским насељима, Младеновцу и у Калуђерици. Сада радимо водовод од Младеновца према Раковици, који је дугачак 52 километра, од чега смо завршили 27 километара. То су ствари које морате да урадите.

Радимо нове здравствене станице, вртиће, школе, опремамо кабинете, гледамо да ухватимо корак са остатком света. То су они дневни послови, који вас терају да свакодневно учините по нешто да некоме буде боље у Београду. То је једна ствар, а на то долази надоградња, велики, крупни инфраструктурни пројекти.

Када говоримо о инвестицијама, сада већ слободно можемо да кажемо да је Београд једно велико градилиште. Шта ће све бити завршено до краја грађевинске сезоне и који пројекти нас очекују у наредном периоду?

Само у току ове године до маја месеца издали смо 40 грађевинских дозвола, што је укупно око 450 хиљада квадрата нових објеката у Граду Београду, што комерцијалних, што стамбених. Оно што је значајно да смо откочили систем. Скупштина града је усвојила око 150 планова детаљне регулације. Што је претходној власти требало 10 година, ми смо то урадили за 3 и по године.

Ти планови су важни, јер омогућују да брже можете да издајете дозволе, да уређујете јасна правила шта где сме да се ради и да они који долазе да инвестирају буду сигурни да ће њихов новац бити обезбеђен и заштићен од злоупотреба.

У овом тренутку у Београду има 500 градилишта. Граде се огромни пројекти, пре свега као приватне инвестиције. Важно је да долази капитал из иностранства и да је Београд препознат као атрактивна дестинација, у тренутку када фали новац у читавом свету. То значи да су инвеститори стекли сигурност и да постоји економска перспектива.

Зар мислите, да би „Шератон“ градио хотел у Београду да немамо потенцијал. Ми смо сели и са новим власницима локације код бившег хотела Југославија, како би се откочио процес градње. Имате прилику да видите „Скајлајн“ који се гради у Кнеза Милоша, да се гради „Ада мол“, један од најлепших комплекса који ће имати футуристички изглед, изграђен је „Бигфешн“ на Палилули, још већи биће изграђен на Видиковцу, у простору бивше фабирке „Рекорд“ у Раковици је израђен ритејл центар, до септембра ће бити завршен центар у Рајићевој улици као својеврсна атракција, а круна свега биће „Београд на води“, који се ради добром динамиком.


Сви они скептици који су се бунили против овог пројекта, говорили да је то наша бајка, сада полако признају да Савска променада постаје једно од најлепших делова Београда. Сада и највећи хејтери долазе тамо. Имате прилике да видите да су две стамбене зграде готове, завршено је исељавање „Ласте“, тамо ће почети да се граде нове стамбене зграде, врло брзо ће бити готово ископавање темеља за „Кулу Београд“ и надам се да ће за неколико месеци бити видљива голим оком.

Полако људи почињу да тај пројекат доживљавају као свој. Било је муке, али смо издржали све нападе и притиске, јер смо знали да ћемо да реализујемо тај пројекат и колико ће бенфита донети Београду.

Када говоримо о урбанистичким плановима, које сте поменули у претходном одговору, управо Стратегија развоја Београда до 2021. године изазвала је бурну расправу на последњој седници Скупштине града?

Прихватам да разговарамо аргументовано и на основу чињеница. Немојте да критикујете, али немојте да критикујете само ради критике. Не можете да дођете на Скупштину града, као што то чини опозиција и кажете то не ваља. А, за шта сте ви? Шта је ваша визија Београда? А, шта би сте ви урадили у путној инфраструктури? А, како видите пројекат метроа? А, где је ваш правац развоја Београда у наредних 10 година? То никада неће чути, али шта год добро да учините или предложите, они само критикују. Своје решење вам никада неће предложити.

А, шта не ваља што сутра хоћемо да развијамо метро? Шта је у томе лоше? Да ли имате проблем са тим да Београд има метро? Или вам се не свиђа траса? Траса није она која је била предвиђена када је опозиција била на власти. Она је предложена на основу преборојавања саобраћаја, мреже саобраћаја, развијености инфраструктуре, али и будуће правце развоја Београда.

Када говоримо о тој последњој седници Скупштине града, одлучено је да вишак новца буде распоређен на социјална давања, инвестиције, асфалтирање улица, а део колача припашће и скоро свим београдским општинама. Међутим, да се задржимо за тренутак на социјалним давањима. Ви се од почетка залажете за одговорну социјалну политику на реалним основама?

Да кренемо од почетка Вашег питања. Ми немамо вишак новца, ми имамо већи приход у буџету и то је јако добро. Вишка никада нећемо имати, колико год новца да имамо ми ћемо знати како да инвестирамо, пошто имамо спремне пројекте и знамо како новац грађана да уложимо.

Оно што изузетно радује, да после много година имамо ребаланс не зато што су приходи смањени, већ повећани. Приходи су повећани пре свега због већег броја запослених и имате повећане трансфере од пореза на зараде. То значи да се у Београду отварају нова радна места, први пут смо спали испод 100 хиљада, тренутно смо на 92 хиљаде незапослених.

Друго, јесу преговори са ЕБРД, где смо успели да рефинасирамо један кредит, тако да смо успели да уштедимо у буџету око 3 милијрде динара и то су јако добре ствари. Тај новац не иде само за социјална давање, иде и за образовање и за инфраструктуру.

Оно што је битно у вези социјалне политике, јесте да буде заснована на реалним основама. Да бисте неком дали социјалну помоћ, ви тај новац прво морате да зарадите, па тек онда дате. Ако нисте зарадили шта онда дајете. Затекли смо систем где је неко давао велика социјална давања, а није их зарадио. Онда смо дошли до ситуације да су дугови, односно неисплаћена решења за социјалну помоћ за 11 месеци.

Да бисте пресипали из шупљег у празно онда почињете да једете сопствену материју. Онда престајате да плаћате своје обавезе као Град према Београдским електранама, Водоводу, Чистоћи, Зеленилу… И онда да би се одржала лажна социјална политика, затекли смо да 2013. године енормене дугове Града Београда према сопственим јавним предузећима.

Када то урадите, онемогућујете јавна предузећа да даље инвестирају. Београдским електранама је Град дуговао готово 9 милијарди динара, зато нису могли да ремонтују постојећу мрежу, која је била стара по 40 година и склона пуцању при великим променама температуре. То је све домино ефекат лажне политике социјалних давања, новцем који нсте зарадили.

Да бисмо избегли тај домино ефекат у једном тренутку смо смањили социјална давања и прекинули нереалну политку. То није лако, али је одговорно према грађанима Београда. Тада смо рекли када ставимо финансије на здраве године, онда ћемо почети да дајемо и реална социјална давања онима којима је помоћ најпотребнија. И то сада радимо. Управо то је наша политика, одговорност према грађанима и одговорност према трошењу новца грађана.

Водили смо рачуна да у овим временама економске консолидације Града Београда терет те консолидације не сносе они који су најсиромашнији. Ми њима никада нисмо одузели оне принадлежности, које имају од Града. Али, на сву срећу, данас се налазимо у ситуацији да смо зарадили довољно новца да можемо да помогнемо људима.

Можемо да кажемо да је ово готово изборна година. Да ли се та повећања могу схватити као популистичка мера?
Није, јер сам објаснио да је ово одговорно понашање према грађанима. Политички маркетинг би био када би почели да се додворавамо грађанима и дајемо им оно што немамо. Када би почели да радимо, као они пре нас. Дајемо оно што нисмо зарадили, да једемо сопствену материју, ради куповине социјалног мира почели да се понашамо неодговорно. Е то је онда популизам.

Демагогија је када повећавате надокнаду трудницама и породиљама, а знате да не можете да има исплатите 12 месеци, јер немате један једини динар. Е то је демагогија. Данас свако ко добије решење да оствари неко право код Града Београда, може своје право да оствари у року од једног дана. То није демагогија, то је одговоран однос према грађанима.

Неизбежна су она класична политичка питања. Тада премијер, а сада председник Александар Вучић је најавио да ће градоначелник Синиша Мали отићи са функције пре краја лета. Да ли имате сазнања, да ли и када ће се то догодити?
Господин Синиша Мали и ја смо најближи сарадници, као градоначелник и председник Скупштине града, и морате да радите на дневном нивоу. Ви ујутру прво што морате је да видите да ли вам је кренуо превоз, да ли вам раде све инститцује, обданишта, школе, где има проблема – морате да интервенишете, онда почињете да се бавите оним важним, крупним питањама – инвестицијама, новцем, запошљавањем, инфраструктуром – и у том послу који је преобиман, један дан од 24 сата је мало – немате времена да се бавите тим политичким темама.

У сваком случају, док год смо ту, ми ћемо свој посао радити одговорно и за рачун грађана Београда. Када ће се десити да неко од нас оде, или остане – није битно. Хоћемо да будемо поштени према људима који су нас изабрали и да до последњег тренутка радимо онако како најбоље знамо.

Верујте ми, ми никада у Скупштини града на ту тему не разговарамо. Радимо до последњег тренутку, а политика је нешто друго.


Поменули смо малопре да је ово малтене изборна година. Какви су планови СПС у вези са изборима у Београду? Да ли ћете имати свог кандидата или ће можда владајућа коалиција изаћи са јединственим кандидатом?

Још увек је рано да говоримо о тим стварима, СПС и СНС су остварили једну добру и блискуу сарадњу, посебно у овој години, када смо имали заједничког кандидата за председника Република и видели сте да смо однели величанствену победу на изборима.

Показали смо свима да без обзира на неке разлике, које су идеолошке природе, можемо у интересу Србије да сарађујемо врло добро и успешно. То Александар Вучић и Ивица Дачић демонстрирају добро 5 година, не видим разлог да се сарадња СПС и СНС не настави и у будућности. Да ли ћемо ићи на једној или две листе, зависиће пре свега од наше процене, како боље и сврсисходније и за нас и за СНС да изађемо на изборе.

Колико ће на тактику владајуће коалиције утицати наступ опозиције?

Опозиција никада не може да утиче на нас. Једноставно, коју год тактику да изаберу, једну, две или шест колона, СПС и СНС ће победити на овим изборима. Победићемо, јер се нећемо такмичити у политиканству, нападима, измишљотинама, аферама, такичићемо се у резултатима.

Наш програм ће бити наша политика и резултати. Оно што хоћемо да грађани бирају између програма и резултата, а не изнеђу политиканства, лажних обећања, клевета и свега осталог. Када причамо о локалној политици, грађани морају да схвате да ли смо урадили довољно за њих или је очекују нешто друго.

Градоначелник и ја ћемо врло брзо представити програм и резултате градских власти од 2014. до 2017. године. Видећете, требаће нам много времена да представимо шта смо радили, које све пројекте имамо припремљене и како Београд треба да изгледа у наредне четири године.

Верујем да та политика нема алтернативу и да ће грађани знати да препознају квалитет, ко је водио рачуна о њима и реалним потребама људи, ко се није разбацивао лажним обећањима.

Мислим да нико не може да нас победи у Граду Београду, ишли ми на једној или две листе, а то ће бити ствар наших процена.


Прошле недеље СПС је обележио 27 година постојања. То је била прилика и за одређене кадровске промене. Према писањима медијима, није било идилично на свечаној седници Главног одбора. Наиме, нови потпредседник Новица Тончев упутио је низ критика на рачун београдских социјалиста. Пре свега да ли су тачни написи, а затим да ли су оправдане критике да већину функцију у странци носе престонички кадрови?

Седница је била идилична. На самој седници нам нико није упутио никакву критику, да ли нам је упутио путем медија, после седнице то је друго питање. На самој седници је било лепо и свечано. Оно што ми је јако драго јесте да 27 година мало шта у Србији тако дуго траје, а видите, та идеја левице, социјалне правде, једнакости и солидарности, успева и у најтежим временима да се одржи. Неки су нам били предвидели трагичну судбину 5. октобра, хтели да нас одведу на сметлиште историје. На њихову жалост, они су тамо завршили, а не ми. Ми смо опстали зато што заиста имали идеју у коју верујемо. То је оно што окупља нас социјалисте.

Не морамо увек да мислимо исто. То је оно што нас социјалисте разликује од других, може да се дискутује на различите теме. Волео бих да више дискутујемо на партијским органима, а мање преко медија. И то ћемо се трудити у будућности да свим партијским друговима скренемо пажњу, да једни другима шаљемо поруке преко медија.

Не сматрам да постоји икакав јаз међу нама. Посебно не сматрам да се Београђани и Београд осећају угроженим, још мање сматрам, како то у шали наш друг Новица Тончев, да постоји београдизација партије. Није то београдизација партије, јер ни Ивица Дачић није београдски кадар.


То питање, које је Тончев поставио, можемо да разговарамо и о томе. Да ли треба да буду више укључени у доношења одлука унутар странке и региони? Ја не мислим да је Београд најзаступљенији, посебно не мислим по саставу наших органа. Београд има само једну петину чланова Главног и Извршног одбора и мање од једне петине чланова Председништва у односу на број становника и територију, тако да постоје параметри још од Слободана Милошевића, које нисмо ми измислили.

Верујем да ће Тончев допринети развоју СПС, демократизацији, већем учешћу социјалиста са југа, зато је изабран за потпредседника странке. Морам да кажем да је имао сјајан резултат у Сурдулици, ја му на томе честитам. Ја нисам затворен по питању сарадње са социјалста Београда са осталим социјалистима, чак ћу да му понудим да буде шеф изборног штаба на Старом граду.

 

Извор, видео: Телеграф

Фото: Милена Ђорђевић

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *