Ограничења стицања права својине у корист странаца имају утемељење у Уставу РС. Посланичка група

НЕЂО ЈОВАНОВИЋ, народни посланик Социјалистичке партије Србије о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о пољопривредном земљишту.

„У ситуацији да бирамо између Споразума о стабилизацији и придруживању Евопској унији или изолације од Европске уније, посланичка група СПС нема дилему, подржаћемо и овај закон, подржаћемо обавезе, измирење и извршење обавезе из овог Споразума“.

​Онако како је овлашћени представник посланичке групе СПС јуче истакла, стоји став посланичке групе СПС да ћемо ми подржати измене и допуне закона о коме данас расправљамо.
​За разлику од оних који испољавају велико незадовољство због овог закона, треба указати на неке чињенице и дати један правни оквир свему овоме о чему ми дискутујемо, размењујемо мишљења и тражимо најбоља решења. Наравно, надам се да ће та најбоља решења бити дефинисана и, евентуално, прихватањем одређених амандмана, а посланичка група СПС је у том смислу дала свој допринос тако што је предложила амандмане за које сматрамо да по квалитету свакако могу значајно допринети предложеном закону и изменама и допунама Закона о пољопривредном земљишту.
​Треба поћи од нечега што тешко ко у овом парламенту може да доведе у сумњу, а то је чињеница да ми имамо једну обавезу која је проистекла из ССП, из Споразума о придруживању. Правнички постоје полемике да ли је тај Споразум обавезујућег дејства или не, али политички постоји нешто што, наравно, ја као правник имам свој став у том правцу и сматрам да он у сваком случају као једна врста уговора има обавезујуће дејство. Међутим, одустајање од ССП подразумева одустајање од ЕУ, подразумева одустајање од свега онога што је и ова Влада, па чак и претходна Влада учинила да би се што више приближили ЕУ и коначно постали пуноправна чланица ЕУ. Да ли је то циљ? Наравно да није и било ко ко има и мало свести о овом предложеном тексту закона, сигурно ће подржати овакав став.
​Друго, у члану 85. Устава Републике Србије стоји да страна и физичка лица могу стицати право својине над непокретностима, пољопривредно земљиште јесте непокретност, у складу са законом и међународним уговорима, ССП није ништа друго него међународни уговор. Тај међународни уговор је дефинисао одговарајуће обавезе. Да ли је он добар? Не, сигурно да није. Године 2008. када је тај уговор закључен, закључили су га други политички фактори, то није била СПС, то није била ни СНС, јер није ни могла да буде, физички није могла да буде, објективно није могла да буде. Самим тим, није ни у ком случају у политичком смислу речи присутан политички тријумфализам. Ми не сеиримо над тим што нисмо потписали тај Споразум, а сигурно га не бисмо потписали због тога што је лош, али они који су га потписали, у сваком случају, данас не би требали да хипокризиом критикују предложени текст закона зато што су уместо једног доброг преговарања приступили, вероватно сервилношћу, нечему што сигурно, данас видимо, није у интересу државе Србије и није у интересу грађана Србије. Понављам, ми нисмо ни у ком случају настројени да сеиримо или да кажемо сада тријумфалистички – не, то није наш. Имамо наслеђену обавезу, та наслеђена обавеза подразумева да је морамо испунити и ми то данас чинимо.
​Такође је чињеница која неће моћи бити доведена у сумњу, а то је да овде никаквог призвука о некој дискриминацији када су у питању државе и држављани других држава нема. Зашто нема? Због тога што смо ми у одредбама Закона о основама својинско-правних односа, као неког кровног закона, да подсетим, сви остали закони су лекс специјалис у односу на Закон о основама својинско-правних односа, дефинисали питања могућности стицања својине на непокретној имовини. Говорим – на непокретној имовини, јасно се дистанцирам од пољопривредног земљишта, иако је пољопривредно земљиште по својој правној природи и карактеру непокретна имовина, али управо је држава Србија дала клаузулу најповлашћенијих нација када су у могућности стицања права својине над непокретностима у Србији актуелна. То је већ уназад девет, десет година присутно. Ко су те најповлашћеније нације? То су САД, то је Велика Британија, то је Холандија и то је Јапан. Где је онда ту дискриминација у односу на ово што ми данас радимо? Где је ту некаква разлика?
​Размењивањем нота између Србије и других држава, те друге државе су такође по тим нотама стекле право да могу постати власници непокретне имовине на територији Републике Србије. Да подсетим ко су то – Португалија, Француска, Чешка, Грчка, Норвешка. Да ли су то све земље ЕУ? Јесу. Опет, у чему је онда разлика, да ли има неке разлике? Ово већ постоји, ово је већ актуелно.
​Даље, оно што не мењамо, него желимо само да испунимо обавезе које су нам други наметнули, а то што су нам наметнули не значи да смо срећни због тога, већ оно што морамо да урадимо урадићемо као одговорна Влада и одговорна држава, према свим оним релевантним чиниоцима са којима морамо да сарађујемо да би ушли у ЕУ, ма колико се то неком свиђало или не свиђало. Оно што овај закон заиста дефинише на добар начин, то су рестрикције.
​Данас се нико од дискутаната није дотакао једне чињенице која је чисто правне природе, а то је да су сви ови услови, који морају бити испуњени, постављени у кумулацији. Шта то значи? То значи да ниједан од ових услова не може бити самосталан и дати могућност или основ за стицање права својине, већ су сви услови предвиђени тако да буквално сви до једног морају да се испуне да би дошло до правне последице, а правна последица јесте стицање права својине страног држављанина на територији Републике Србије.
​Да ли постоји велики број оних који ће ове услове испунити? Неће, не постоји. Да ли постоји интерес? То је неко друго питање, на које ни у ком случају ова Скупштина не треба да даје одговор, јер је закон само поставио правни оквир да би се та права могла остварити.
​Оно што је такође важно, овај закон подразумева да се стицање права својине од дана доношења закона може стећи под овим условима. Значи, убудуће, профутуро, а не уназад. То значи да ће ови услови, који су дефинисани овако како су дефинисани, моћи бити испуњени тек ако прође велики временски период. Дакле, поприлично дуги временски рокови.
​Међутим, министре, оно што желимо, нарочито ја као говорник и као члан СПС-а, желим искрено да допринесем да се овај закон побољша по квалитету и желимо добронамерно вама да сугеришемо, а то је да прихватите наше амандмане који иду у два правца. Један правац је да се додатно заштити интерес Србије, интерес грађана Србије и територије Србије. То подразумева да се спречи куповина земљишта у пограничном подручју.
​Шта то значи? Ми већ имамо законску регулативу која подразумева да домаћи држављани не могу стицати нити куповати непокретности у изградњи која подразумевају лоцирање на граничним подручјима, а то значи да се налазе уз границу са страним државама, суседним државама. Ако је то тако, а јесте тако јер је закон прописао ту удаљеност на десет километара, онда би то исто правило требало да важи и за стране држављане.
​Шта то значи? То значи да не може стећи право својине на катастарским парцелама које су на ближој удаљености од десет километара до границе. У супротном долазимо до једне опасност, опасности да дође до повреде и територијалног интегритета, па чак и угрожавања неких других интереса државе, имајући у виду да укрупњавањем земљишта које може да буде у промету не буде само онај корпус у површини који је дозвољен за стицање права својине на два хектара, него значајно више. Аутоматски на тај начин отварамо врата могућностима да неко у Црној Гори, у Румунији, у Бугарској итд, претендује на то земљиште као своје и на тај начин доводимо целу државу у један степен озбиљније опасности.
​Надам се да ћете овај амандман прихватити, пошто није једини, има их сличних, мислим да је и народни посланик Маријан Ристичевић сличан амандман истакао као и посланичка група СПС.
​Други правац размишљања у смислу побољшања квалитета овог закона кроз амандмане јесте формирање фонда, фонда у коме ће се сливати одговарајућа новчана средства по праву прече куповине. Зашто? Зато што је добро решење које сте предвидели да држава Србије има право прече куповине и то није спорно. Али, то земљиште које се добије по праву прече куповине треба да буде наменски опредељено, а ми у посланичкој групи СПС-а сматрамо да би најбоље решење било да се то земљиште омогући да га прибаве они којима је и најпотребније. То су млади брачни парови, млади пољопривредни произвођачи, они који од пољопривреде желе да добију основни извор егзистенције са правом на људски просперитет и одговарајући стандард. Мислимо да је то и са хуманистичког становишта и са социјалног аспекта, где ћемо решавати многа друга питања, и те како значајно.
​Искрено вас молим да овај амандман озбиљно узмете у разматрање, јер он сигурно доприноси решавању одређених питања која на сваки начин требају да буду решена што пре, а чисти сумњам да је ико у овој Скупштини против решавања тих питања која су превасходно социјалног карактера.
​На самом крају, желим да укажем на још једну чињеницу која такође афирмише оно што је везано за одредбе овог закона. На самом почетку сам рекао да постоје различита правна размишљања о обавезности уставности или неуставности. Ја сам став у име посланичке групе СПС-а изнео јасно. Дозвољавам да, наравно, ми правници сучељавамо мишљења када су у питању правна упоришта, али упориште за овај закон јесте Устав. Поновићу, упориште за овај закон јесте и обавеза проистекла из уговора. Уговор је на снази и уговор се зове ССП. Док је год на снази, он производи правно дејство. Кад производи правно дејство, то значи да се обавезе морају извршавати онако како су прописане.
​У ситуацији да бирам између ССП, ЕУ или изолације од ЕУ, посланичка група СПС нема дилему, подржаћемо и овај закон, подржаћемо обавезе, измирење и извршење обавезе из ССП-а и у дану за гласање гласаћемо. Захваљујем вам се на пажњи.

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *