Правом прече куповине пољопривредног земљишта држава штити националне интересе Посланичка група

Снежана Богосављевић Бошковић, народна посланица и овлашћени представник Посланичке групе Социјалистичке партије Србије о изменама и допунама Закона о пољопривредном земљишту:

„Ми посланици СПС сматрамо да је право првенства куповине пољопривредног земљишта од стране државе Србије добро и важно решење да се заштите домаћи национални интереси, јер подржавамо све мере које ће допринети да наше пољопривредно земљиште остане у власништву наших грађана и у власништву српских домаћина“.

„Поштована председнице, господине министре са сарадницима, поштовани посланици, даме и господо, поштовани грађани Србије, тема парламентарне дебате овог скупштинског заседања изузетно је важна. Могли бисмо рећи да је у самом врху приоритетних и високоосетљивих тема сваког озбиљног и одговорног друштва.То је и разумљиво, јер пољопривредно земљиште је добро од општег интереса, ограничен и необновљив природни ресурс.Ресурс који смо наследили од наших предака, и ресурс који смо позајмили од наших потомака.

​Пољопривредно земљиште је основ српске пољопривреде, пољопривреде која је деценијама жила куцавица српске економије и саставни део социјалне политике, гарант социјалног мира, сигурности и егзистенције великог дела нашег становништва.Тако је било некада, такао је и данас.Данас око 19% од укупно запослених у Србији, дакле сваки пети, ради у пољопривреди.
​Допринос пољопривреде српској економији и даље је велики.Навешћу само неке од показатеља.Вредносни удео пољопривредних и прехрамбених производа у укупном БДП наше земље просечно је око 10%.Прошле године био је готово око15%.У укупном извозу пољопривредни и прехрамбени производи учествују са око 22%.Уз то, наша пољопривреда је једина грана привреде у Србији која годинама бележи суфицит у спољнотрговинској размени, и он из године у годину има раст.

Примера ради, суфицит у спољнотрговинској размени пољопривредним и прехрамбеним производима 2014.године био је нешто већи од милијарду евра, 2015. године био је 1.200 милијарди евра, а прошле 2016. године рекордних 1.600 милијарди евра. Када се овим показатељима дода и податак да је укупна вредност производње српског аграра 2016.године била већа од пет милијарди евра, јасно је да је српска пољопривреда на добром путу и да ће и у будуће уз напоран рад и још већа улагања у складу са циљевима и правцима развоја садржаним у Стратегији коју смо усвојили 2014. године, бележити све боље и боље резултате.

Пољопривредно земљиште је наше природно богатство, огроман ресурс за развој пољопривреде, али и свеукупан економски просперитет државе Србије.Република Србија располаже са око пет милиона хектара пољопривредног земљшта, од чега око 3,5 милиона хектара су оранице и баште, воћњаци и виногради, а око 1,5 милиона хектара ливаде и пашњаци. У погледу власничке структуре, око 20% расположивог пољопривредног земљишта или око милион хектара је у јавној, тј. државној својини, од чега око 830 хиљада хектара, према подацима Републичког геодетског завода је земљиште које је идентификовано у виду катастарских парцела, док око 200 хиљада хектара је земљиште које се још увек води као друштвено, задружно, земљиште мешовите својине и слично. Преосталих 80% или готово четири милина хектара је у приватној својини тј, у приватном власништву физичких и правних лица.Законска регулатива везана за земљишну политику до сада односила се претежно на пољопривредно земљиште у државној власништву.Тако на пример 2015.године усвојен је Закон којим се правно регулишу питања заштите, уређења и коришћења искључиво пољопривредног земљишта у државном власништву.

Новим предлогом закона, Закон из 2015.године се практично допуњује правним уређењем и неких питања која се тучу продаје пољопривредног земљишта и то сада искључиво пољопривредног земљишта у приватној својини.
​Осим тога, желим да истакнем да је било много разлога због којих је Влада Републике Србије 2015.године, на предлог Министарства пољопривреде и заштите животне средине Народној скупштини предложила закон као правни оквир за увођење реда у праксу коришћења државног пољопривредног земљишта.

Подсетићу вас на само неке разлоге, а то су били, нерационално коришћење овог природног ресурса то јест мали удео легално издатог земљишта у закуп и велики део у такозваној сивој зони. Велике неправилности, неажурности, злоупотребе у коришћењу државног пољопривредног земљишта и као последица свега тога огромни економски губици и за државу и за пољопривреду.
​Процењена штета тада износила је десетине и десетине милиона евра на годишњем нивоу и директно се одражавала на мања издвајања за пољопривреду како из републичког тако и из покрајинског буџета и из буџета локалних самоуправа.

Иако је од доношења тог закона прошло тек непуне две године позитивни ефекти његове примене су видљиви.Данас, готово све локалне самоуправе су ажурне у доношењу годишњих програма заштите уређења и коришћења државног пољопривредног земљишта.Поштују се рокови, процедуре, јавног надметања, издавања овог земљишта у закуп.
​Мали пољопривредници равноправно са великима учествују на лицитацијама и сада имају много веће могућности да закупе државно пољопривредно земљиште него што је то раније било.Уз то, значајно су повећани приходи од закупнина, па су захваљујући у великој мери и томе већ за 2017.годину могла да се определе већа средства из републичког за аграрни буџет.
​Осим наведеног закон из 2015.године веома прецизно и јасно искључује сваку могућност да странац купи пољопривредно земљиште које је у државном власништву. Сва правна решења из овог закона, а само на нека од њих сам се осврнула, задржана су и у новом предлогу закона и нису мењана.

Разлози за нове измене и допуне Закона о пољопривредном земљишту о којима данас дискутујемо као што је то и детаљно образложено у Предлогу закона произилазе из ССП који је Србија потписала са државама, чланицама ЕУ 2008.године. Потписивањем овог споразума Србија је преузела између осталог и обавезу да од 1.септембра 2017. године омогући грађанима ЕУ куповину пољопривредног земљишта у Србији под истим условима као и српским држављанима. Нема сумње, овај део споразума изузетно је лоше испреговаран. Данас жалимо што тадашњи преговарачи нису са много више мудрости и одговорности за наше пољопривредно земљиште договорили либерализацију трговине онда када Србија постане пуноправна чланица ЕУ, онако како су то чиниле и друге земље у процесу придруживања. Уместо тога потписивањем споразума прецизирани су и рокови за његово спровођење.

Тако да они који су неодговорно преговарали и потписали Споразум, не марећи за природна добра и ресурсе, ускратили су нам могућност и заштите достојанства и поноса, јер бићемо прва земља која је и пре стицања пуноправног чланства у ЕУ уопште и разматрала питања продаје пољопривредног земљишта страним држављанима.

Наравно, оправдано се поставља и питање, да ли смо могли да изменимо Споразум након његове ратификације, а последња ратификација је била 2013.године, и да на тај начин одложимо доношење овог закона, наравно, мислим на део који се тиче пољопривредног земљишта. Нажалост, за измене Споразума, уз евентуално прихватање, у том смислу, од стране ЕУ била је потребна и сагласност и поновна ратификација од свих 28 држава чланица Уније. Јасно је да су због оваквих процедура ЕУ и наше могућности да издејствујемо било какве измене биле минималне.

Ипак, упркос томе, надлежне институције претходних неколико година чиниле су низ напора да се 1.септембар 2017. године као рок одложи. Тако рецимо Министарство пољопривреде и заштите животне средине 2015.године када сам ја била на челу тог Министарства, урадило је детаљну анализу преузетих обавеза Србије у погледу либерализације трговине пољопривредним земљиштем и са тим у вези, детаљну анализу потенцијалних проблема и ризика институционалног и законодавног усклађивања са одредбама из Споразума.
​Осим тога, Министарство је припремило и упоредан приказ различитих законских решења као примера добре праксе из земаља које су успеле да сачувају своје пољопривредно земљиште у државно власништво или у власништву својих грађана.

Све то нам је послужило као добра аргументација да спорна питања, трговина пољопривредним земљиштем покренемо на преговарачкој групи четири која се бави питањима слободе кретања капитала.
​Због изнетих аргумената од стране представника нашег Министарства, преговарачка група четири за стручну и независну експертизу од стране стручних лица, ангажовала је стручњаке, два наша научна института – Институт економских наука и Институт за економику пољопривреду.

Верујем да су њихове анализе мишљења и препоруке користиле садашњем министру и његовим сарадницима у припреми предлога овог закона.

Јасно је да је Владасуочена са преузетом међународном обавезом Србије, роковима али и обавезом да заштити домаће националне интересе, али у овом случајупољопривредно земљиште оваквим предлогом у највећој могућој мери остаје у власништву наших грађана и српских домаћина.

Предложеним законом трајно се регулишу услови под којима физичка лица, држављани земаља ЕУ могу стећи власништво над пољопривредним земљиштем у Србији, а које је сада у приватној својини наших грађана.
​Прописани услови су строги и за све оне који буду заинтересовани за куповину земљишта по овом закону, биће тешко да их испуне.Уз њих, предложеним законом предвиђа се и право прече куповине пољопривредног земљишта од стране државе Србије.

Предлаже се и формирање посебне комисије, Владине комисије која ће се бавити реализацијом овог права. Ми посланици СПС сматрамо да је право првенства куповине пољопривредног земљишта од стране државе Србије добро и важно решење да се заштите домаћи национални интереси, када је реч о пољопривредном земљишту, јер подржавамо све мере које ће допринети да наше пољопривредно земљиште остане у власништву наших грађана и у власништву српских домаћина.
​Као допуна овом решењу, ми предлажемо и да Влада, држава, формирају посебан фонд који ће бити искључиво за намену куповине пољопривредног земљишта које би евентуално наша физичка лица понудила на продају било ком страном држављанину.

Сматрам да овај фонд може да буде финансиран, не само из средства буџета, већ из донација, поклона и разних других извора.Средствима фонда, дакле и коришћењем права прече куповине од стране државе Србије, пољопривредно земљиште би се сачувало, јер би држава то понуђено пољопривредно земљиште за продају куповала и оно би постало државни ресурс.

Наш предлог је и да овако купљено пољопривредно земљиште које би било сада у државној својини, држава понуди на коришћење без накнаде младим пољопривредницима који желе да остану на селу, да увећају посед и своју пољопривредну производњу.
​Такође, Посланичка група СПС има још један предлог за допуну закона и то у форми амандмана.

Наиме, ми сматрамо да закон треба допунити одредбом којом се забрањује продаја пољопривредног земљишта у граничном појасу од десет километара.Сматрамо да би то било изузетно важна мера безбедности и заштите државних интереса, заштите државне границе.
​Иначе, оваква заштитна мера је прописана још увек важећим Законом о пољопривредном земљишту и односи се на државно пољопривредно земљиште и на наше грађане, а аналогно томе, логично је да исто ограничење, односно иста забрана важи и за пољопривредно земљиште које је у приватној својини и које евентуално може бити предмет продаје физичким лицима, држављанима земаља ЕУ.
​Верујемо да ови наши предлози могу допринети побољшању квалитета закона, да ће их Влада озбиљно размотрити и наравно, да очекујемо да буду прихваћени.

Због свега наведеног, Посланичка група СПС ће подржати предложене измене и допуне Закона о пољопривредном земљишту“.

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *