Дачић: конференцијa „Западна безбедносна архитектура и Србија – изазови и дилеме“ Вести

Први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић учествовао је на конференцији „Западна безбедносна архитектура и Србија – изазови и дилеме“ која је одржана данас у Београду. Поред шефа српске дипломатије, уводна излагања имали су и амбасадор САД-а Кајл Скот и председница Центра за спољну политику Александра Јоксимовић.

У свом излагању министар Дачић је истакао да је Министарство спољних послова увек било отворено да на оваквим скуповима доприноси разматрању важних питања спољне и безбедносне политике на јавној сцени, и приближи државну политику широј јавности.

„Актуелне безбедносне претње и изазови не познају границе и превазилазе могућности и капацитете једне земље, једног региона и континента. Стога је, више него икада, потребно да се на свим нивоима размењују информације и остварује сарадња уз међусобно разумевање, помоћ и подршку, а у циљу изналажења заједничког одговора на постојеће, али и будуће безбедносне изазове и претње. Само на тај начин мир и безбедност могу бити осигурани и додатно унапређени.

Србија нема дилеме и чврсто је опредељена да одговори на све безбедносне изазове савременог доба: тероризам, организовани криминал, сајбер и хибридне претње, пролиферацију оружја, илегалне миграције, трговину људима, као и на све оне изазове који су пред нама као последице оружаних сукоба и криза, климатских промена, сиромаштва и недостатка воде и хране. Имајући у виду да су сви ови изазови транснационални и одговор на њих треба да буде такав.. Србија због тога одговорно и солидарно развија сарадњу на свим нивоима, на регионалном, европском и глобалном плану, са свим пријатељима и партнерима, преузимајући и делећи одговорност у постизању заједничког циља.

Полазећи од тога да су за Србију мир и стабилност у региону conditio sine qua non за напредак сваке земље и региона у целини, наше опредељење је конструктиван дијалог са свим суседима у циљу решавања отворених питања, уз висок степен међусобног уважавања. Србија је небројено пута то на делу показала, и зато њена спољнополитичка позиција сваке године додатно јача. На међународној сцени Србија је препозната као фактор стабилности, извозник безбедности, део решења, а никако проблема. Таквим приступом снажно доприноси очувању мира и сарадње у региону, подстичући све регионалне факторе ка тражењу заједничких интереса и међусобном повезивању, уместо потенцирања разлика, трагања за кривцима и решавања супротстављених интереса на једностран, радикалан и непредвидив начин.

Иако се ниво односа, сарадње и међусобног поверења у региону унапређује, и даље су присутни у неким његовим деловима ретроградни процеси – јачање национализма и радикализација политичке сцене, што се манифестује и кроз инсистирање на појединачним интересима, а на штету укупне регионалне стабилности и сарадње. И у том контексту Србија истрајава на иницијативи да се регион што боље економски повеже, да се дође до решења за питања која превазилазе појединачне интересе чиме би се отворио пут за решавање наслеђених проблема из прошлости.

Сматрам да су циљеви и начела УН-а и данас једнако актуелни – одрицање од употребе силе, немешање у унутрашње ствари других држава, мирно решавање спорова и уважавање различитости. Реалност поставља пред нас нове и све сложеније задатке, који траже заједничке акције и коришћење свих расположивих капацитета. Србија у том смислу сарађује са најважнијим међународним организацијама (УН, ЕУ, ОЕБС, НАТО), али и са САД, Русијом, Кином и свим другим партнерима широм света који су спремни да пруже заједнички одговор и допринесу да мир и стабилност буду одрживи.

Србија на глобалном и европском плану даје свој допринос на различите начине, а један је учешће у мултинационалним мисијама и операцијама како у УН, тако и ЕУ, са око 670 припадника оружаних снага, уз достизање осмог места у Европи, а првог у региону по доприносу у УН и ЕУ мисијама. Поред тога, Србија се од самог почетка придружила и Глобалној коалицији у борби против „DAESH“ и у оквирима својих могућности даје свој допринос у не-борбеним видовима. Пажљиво пратимо међунарoдне стандарде у области контроле наоружања и непролиферације оружја за масовно уништавање, доследно спроводећи конвенције у овој области, резолуције СБ УН-а, али и учествујући у бројним глобалним иницијативама.

Несумњиво је стратешко опредељење Србије за чланство у ЕУ кроз успешно спровођење преговарачког процеса. Када се ради о европској спољној, безбедносној и одбрамбеној политици, Србија је активан и конструктиван партнер, што је потврђивала и пре стицања статуса кандидата. Тако су још 2011. са ЕУ закључена два основна споразума из области Заједничке безбедносне и одбрамбене политике ЕУ, а сваке године се повећава број наших припадника у мисијама и операцијама ЕУ, уз даље активности за учешће и у цивилним мисијама. Поред тога, приступили смо и „Концепту борбених група ЕУ“, а Србија је једна од 4 државе ван ЕУ које су са Европском одбрамбеном агенцијом закључиле административне аранжмане, што даље доприноси развоју наших капацитета, наменске индустрије и истраживачких потенцијала.

Све су то показатељи наше чврсте опредељености да будемо поуздан и одговоран партнер у оквиру Заједничке безбедносне и одбрамбене политике ЕУ, јер сматрамо да је управо безбедност област која не пита за границе или чланство. Дужност је свих нас да улажемо максималне напоре у борби за мир, безбедност и благостање наших грађана.

Желео бих да истакнем да кредибилна политика проширења ЕУ, заснована на јасним критеријумима, представља стратешко улагање у безбедност и просперитет Европе у целини.“

У свом говору министар се осврнуо и на миграциону кризи и истакао да је она посебно показала у којој мери је неопходна међусобна сарадња и солидаран приступ, а Србија је, управо на овом примеру, доказала да је спремна да преузме свој део обавеза и пружи допринос често и већи од појединих држава чланица ЕУ. „Сматрамо да овај проблем превазилази националне оквире и да се само кроз заједнички одговор и деловање свих фактора може постићи одговарајуће решење.“

„ЕУ се данас суочава са кризом идентитета, али треба имати на уму да је ЕУ настала као велики мировни пројекат и модел највише достигнутог степена интеграције у модерној политичкој историји, којим је омогућено помирење европских народа и земаља различитог политичког, безбедносног и културолошког наслеђа. Верујемо да ЕУ може да настави да буде успешан пример другима и зато са посебном пажњом пратимо све предлоге и иницијативе који се у ЕУ покрећу у оквиру реформског процеса. Након усвајања Глобалне стратегије ЕУ и Плана имплементације у области безбедности и одбране, са посебном пажњом пратимо све одлуке које се доносе на том плану, како би се као држава кандидат, а у будућности и пуноправан члан ЕУ, што адекватније припремили и са њима ускладили.

Односи Србије и НАТО-а су деликатни због наслеђа из прошлости, а пре свега бомбардовања тадашње СР Југославије, без овлашћења СБ УН-а. Међутим, имајући у виду заједничке интересе током протеклих једанаест година учешћа у НАТО програму „Партнерство за мир“, Србија је остварила значајну сарадњу и са државама чланицама и партнерима НАТО-а, примењујући искуства и стандарде у модернизацији и јачању својих оружаних снага и одбрамбених капацитета и јачајући билатерални дијалог са државама чланицама и партнерима, као и дијалог у оквиру НАТО форума. Све то резултирало је усвајањем Индивидуалног акционог плана партнерства, највишег механизма сарадње НАТО-а са партнерском државом која нема аспирације ка чланству у Алијанси.

Србија спроводи политику војне неутралности, што значи да нема намере за чланство у НАТО или било ком другом војном савезу, иако у потпуности поштујемо другачија опредељења наших суседа. Наша војна неутралност не представља препреку даљем унапређењу партнерске сарадње са НАТО-ом, а видимо из других примера, да војно неутралне, или како неке себе називају „војно несврстане земље“, такву сарадњу успешно остварују. Војна неутралност не значи изолацију или самодовољност, или пак незаинтересованост за друге, што је можда значила некада у историји. У данашњем свету такав изолационизам је превазиђена опција.

Као пример навешћу гласање у Унеску за чланство тзв. Косова. Швајцарска која је војно неутрална гласала је за пријем, док је Монголија која је такође неутрална и није признала једнострано проглашену независност КиМ, приликом гласања била уздржана.“

Казао је да не претендује да су наша мишљења најисправнија на свету, али без највеће земље и народа у региону нема стабилности и мира.

Истакао је да треба разговарати, јер све док се интереси не дефинишу, не нађе најмањи заједнички именитељ постојаће озбиљан проблем о свим темама.

Он је рекао да Србија сматра да треба да буде део међународне безбедносне компоненте, али додаје да је, на пример, дошао у сукоб са амбасадорима западних земаља јер изражавају став да се мисија УН-а на Косову треба укинути.

„Србија није никада урадила, нити била на страни некога ко крши међународно право, нити признавала последице тога јер има своје проблеме. Исто се понашамо према свима“, нагласио је шеф српске дипломатије.

Када је реч о ЕУ истакао је да без региона Западног Балкана она неће моћи да гарантује мир и стабилност на континенту због чега овај део Европе мора бити део европског процеса.

Извор: МСП

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *