Интервју Бранка Ружића за „Ало“ Вести

Бранко Ружић, министар државне управе и локалне самоуправе и потпредседник Социјалистичке партије Србије, у интервјуу за „Ало!” открива да ли има сукоба у коалицији СНС-а и СПС-а, да ли је он наследник Ане Брнабић у премијерској фотељи, шта мисли о реконструкцији Владе, али и о унутрашњем дијалогу о Косову и Метохији, као и о подршци Срба Рамушу Харадинају.

Три месеца је прошло откако се Бранко Ружић, у медијима познат као „несташни социјалиста”, вратио у министарску фотељу, а баш то је био повод за причу с њим.

Затекли смо га у његовом кабинету како са сарадницима планира даље активности свог министарства, а уз шољицу кафе, не оне из термоса који је поклонио премијерки Брнабић одмах по преузимању функције председнице Владе, разговор је могао да почне.

Шта сте променили и увели као ново?

– За мене је то велика част, а уједно и одговорност. Сматрам да је најважније да је обезбеђен недвосмислен континуитет у спровођењу започетих послова, реформе, припреме веома значајних законских предлога за скупштинску процедуру, као и отворена комуникација са свим значајним друштвеним актерима који су укључени у реформски процес у најширем обухвату. Сваки министар има свој лични печат у раду, али круцијално је да се стратешки постављени циљеви реализују у највећем могућем опсегу. О перцепцији нечега новог у раду заиста нисам у позицији да судим.

Наишли сте одмах на проблем са пописом албанског становништва на југу Србије, како је то решено?

– Та тема је превазиђена јер је и иницијаторима те несувисле акције сасвим јасно да се радило о стварању искривљене слике, покушају дневног стицања јефтиних поена, манипулацији и политиканству које је директно супротстављено намери и одговорном односу државе да се и том делу Србије обезбеде добри услови за живот и рад свих грађана. Подсећам да су Албанци 2011, нажалост, на наговор својих политичких лидера бојкотовали редовни попис становништва. Држава је 2015, у сарадњи са међународном заједницом и уз сагласје албанских политичких лидера, уложила велики труд и санирала тај непромишљени политички гест урадивши процену броја становника на том подручју, без обзира на националну припадност.

Медији су писали о расправи Ане Брнабић и Ивице Дачића на седници Владе, потом и о сукобу премијерке са Зораном Михајловић, има ли сукоба у Влади?

– Постоји глад за сензационализмом у писаним медијима. Лепо кажете, „медији су писали”, ништа од тога нема утемељење у чињеницама. Сукоба у Влади наравно нема и сви су на својим радним задацима.

Помиње се могућа реконструкција Владе, да ли сматрате да би то могло да се догоди и да ли сте уопште за мерење пролазног времена министрима?

– Пролазна времена, оцењивање и извлачење закључака ради даље оптимизације рада јесу инструменти који су свакако добродошли како би тим заиста функционисао што је боље могуће. И реконструкција Владе може бити један од инструмената за унапређивање рада Владе, али немам сазнања да ће се догодити.

Какав је став Бранка Ружића, не као министра, о дијалогу о Косову?

– Унутрашњи дијалог и иницијатива коју је покренуо председник Републике Србије Александар Вучић свакако јесте одраз одговорног, мудрог и храброг приступа теми од које су многи годинама и деценијама бежали. Сматрам да је важно да сви значајни друштвени актери буду укључени и да одреде своју позицију тим поводом. Епилог би требало да буде искристалисано полазиште које ће уважавати државни разлог, национални интерес, реалност, али без претеране и ирационалне митоманије. Сви добронамерни који хладне главе гледају у будућност и перспективу наше државе и њених грађана требало би да дају допринос.

Да ли ће нам ЕУ на крају поставити услов признавања Косова?

– Косово је још провизоријум, није субјект међународног права, односно члан Уједињених нација, демократске институције су такође далеко од задовољавајуће изграђености. Не разумем нити видим разлога да наш стратешки циљ уласка у ЕУ сагледавамо кроз призму наводних уцена и условљавања из Брисела. Нити један званичник из Брисела није изнео такав став као званичан и сматрам да је важно да реформишемо наше друштво, наш менталитет и да досегнемо стандарде ЕУ, а епилог у погледу дијалога Београд-Приштина је још далек, али свакако, уколико дође до неког споразума, то неће значити и имплицитно признање самопрокламоване независности.

Многи кажу – заменио је Брнабићеву у министарству, затим је с њом био на „Прајду“, онда је логично да је замени и на месту премијера. Да ли Бранко Ружић има такве амбиције?

– Слатко сте ме насмејали. Фокусиран сам на посао који радим и заиста немам манир да се бавим аналогијама које нису постављене на уједначеним упоредним вредностима. Било би инфантилно бавити се том темом јер Влада Србије има премијерку, као што и СПС има свог председника, а у озбиљним странкама као што је наша зна се коме у хијерархији припада хипотетичка кандидатура за највише државне функције.

Колико је било неопходно да Срби с Косова подрже Харадинаја и његову Владу?

– Исто онолико колико је потребно да Срби опстану на Косову и Метохији, да заокруже процес формирања ЗСО, да се изборе за што већи степен утицаја на друштвене процесе у косовском друштву и да схвате да је то и њихова влада, коју треба да сагледавају као важну полугу за остварење широког спектра интереса српског живља.

Како коментаришете понашање Зоране Михајловић, прво је напала премијерку због „правдања Русима”, затим је Мркоњића прозвала за крадуцкање, а сад је ударила на СПЦ?

– Сматрам да је за грађане Србије најважније питање колико је министарка Михајловић успела у реализацији капиталних инфраструктурних пројеката. Мишљења сам да се то сасвим коректно и у складу са пројектованом динамиком спроводи у дело.

Како коментаришете успех српских фудбалских клубова Звезде и Партизана и репрезентације?

– Веома позитиван сигнал за оздрављење српског фудбала. Надам се да ће тај пламичак позитивног тренда имати континуитет.

Ко ради тежи посао, Муслин или Ђорђевић?

– Пре свега, ради се о два искусна стратега, два господина који умеју да створе тимски дух у националним тимовима, да мотивишу играче и да им побуде национални понос, што је од изузетног значаја. Уверен сам да и Муслин и Ђорђевић са великом љубављу обављају ту дужност и да ту нема простора за оцену тежине и комплексности рада.

Извор: Ало

Фото: Петар Марковић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *