Најновије

Интервју Славице Ђукић Дејановић, потпредседнице СПС-а за Ало Вести

Смрт оца, саобраћајна несрећа и меланом који је на време уклоњен учинили су да Славица Ђукић Дејановић ову годину упамти као једну од најтужнијих. Министарка и потпредседница СПС-а је говорила о свему томе за “Ало“, али и о супругу, породици, моди, каријери, унуцима…

Када сте ушли у политику?

– Као одлична ученица са 18 година учланила сам се у Савез комуниста. Било је уобичајено да вас разредни старешина предложи. Наравно да онда нисам имала појма где сам ушла, али ми се чинило да је то нека врста похвале. У неку праву политику сам ушла као професионално формирана личност и мајка једног детета.

Како сте успевали да ускладите приватни живот са каријером?

– Удала сам се на петој години студија, имала сам 22 године. Моји родитељи су ми увек били фантастична подршка у васпитању сина. Имала сам срећу да су ми и први и други муж имали огромно разумевање за одсуство од куће. Сећам се да сам пацијенткињу повела на први годишњи одмор који сам имала као специјалиста. Нисам могла да је оставим, била је у фази побољшања. Мој муж је био очајан, трогодишње дете, он и ја идемо аутом у Италију, а ја водим и пацијенткињу.

Како је ваш син реаговао на ваша одсуства од куће?

– Он је имао баку која је рано отишла у пензију, па сада има малу пензију, јер је схватила да има амбициозну ћерку. Син је у основној школи написао да је његова породица петочлана, да су му нана и дека тата и мама, а да су му отац и мајка брат и сестра. Његова учитељица ми је рекла: „Да ли знате да вас син доживљава као сестру?“, јер сам се ја у то време стручно усавршавала и путовала.

Како се носио са тим што му је мама позната личност?

– Мислим да је један од разлога што је аплицирао за стипендију у Португалу да тамо ради као лекар и као наставник управо његова потреба да не буде син Славице Ђукић. Иако је имао просек 10,00 на Медицинском факултету у Београду, аплицирао је на два-три места и није добио посао. Португалска влада је расписала конкурс и он је тамо отишао. Тамо је формирао породицу, гинеколог је и ради на медицинском факултету.

Каква је свекрва Славица Ђукић Дејановић?

– То треба питати моју снају, која је, иначе, Београђанка, завршила је овде Електротехнику, и она је једно златно дете. Ми се неколико пута годишње видимо, идем са њима на годишње одморе да чувам децу, да би се они посветили једно другом.

Ви сте бака на годишњем одмору?

– Ја сам бака тада и када деца дођу у Србију, чим се распусте. Деца перфектно говоре српски. Унука Нина има седам година, а унук Филип 12. Нина је девојчица која каже да је најбоља у школи и када је питам: „Сине, ко то каже“, она ми оговори: „Кажем ја“. Ја је питам шта каже учитељица, она ми одговори да не каже ништа.

Шта кажу на то што им је бака позната?

– Била сам председница Скупштине када је Филип већ био свестан да му бака ради и питао ме је да ли може да дође да види где радим. Довела сам га у Скупштину и он ми је рекао: „Јој, што је твоја ординација велика.“ Знате, он је од оца чуо да сам лекар и када је дошао у Скупштину, он то није могао да схвати.

Да ли имате времена да им нешто скувате?

– Спремам им када год могу, они много воле бакину кухињу и моје супице и чорбице обожавају. И наша српска јела воле.

Када смо код хране, које је ваше омиљено јело?

– Волим кинеске ролне, грчки ћевап и подварак који спрема моја мајка.

Како одржавате линију, да ли вежбате?

– Волела бих да сам мршавија, али не стижем да водим рачуна о линији. Волим пливање и једно време сам ишла на пливање. Док сам била млађа, скијала сам.

Ваша изјава да вам супруг сваког јутра доноси кафу у кревет је била веома запажена, како је он реаговао на то?

– Мој супруг се много прави важан и ја га некад похвалим због тога што заиста искрено мислим да је добио једно образовање које многи супрузи немају у претходном браку. Он је био у браку са Словенком, док сам ја била у браку са оцем свог детета и он је тамо уз једну топлу јужњачку душу добио једну европску едукацију. Знало се да не сме да се уђе у спаваћу собу без туширања, да не може да се дође са пута без поклончића, знало се да муж треба први да устане и да направи атмосферу својој супрузи. Он је дошао као готов производ и ја захваљујем његовој претходној супрузи.

Ви сте прва жена која хвали бившу супругу свог мужа?

– Али заиста јесте тако. Они су се развели много пре него што смо се ми упознали.

Како сте се упознали?

– Ми смо 23 године у браку. Био је конгрес психијатара у Хотелу „Југославија“ и пошто је он био доста атрактиван привредник, а разведен, довели су га да га упознају са неком младом докторком. И кажу да је, када је ушао, видео мене и рекао: „Ја ћу да се оженим оном женом.“ Рекли су му: „Немој да покушаваш, има сина и посао и њу нико не занима“, али он је био упоран.

Да ли се сећате неког његовог геста који вас је одушевио?

– У то време ми смо сви доста скромно живели, а он је слао орхидеје са поруком. А једног дана сам од њега сам добила чувени БМВ на поклон, мада смо били на ви. Изражавао је велике симпатије према мени, дошао је до мојих пријатеља, до мог сина, са свима се упознао, а са мном је био на ви. Када је његов возач донео нотес, то су заправо били кључеви БМВ-а регистрованог на моје име, ја сам мислила ипак је то прост човек, шаље ми нотес, а није га чак ни увио. Међутим, ја сам добила БМВ, који је стајао годину дана у гаражи, јер је то мене много повредило, јер мене нико не може да купи.

Ова година за вас је била турбулентна, имали сте саобраћајну несрећу.

– Ова година ми је била много тешка. Саобраћајна несрећа је била један догађај, други догађај је био меланом који је на време уклоњен, врло озбиљна болест, а и умро ми је тата. Када размишљам о овој години она ће ми остати у сећању као једна од најтужнијих у животу.

Познати сте као једна од најлепше одевених дама на нашој политичкој сцени, како описујете свој стил?

– Купујем углавном у Португалу, купујем и на распродајама. Имам у Крагујевцу кројачицу Милу, па нас две заједнички нешто искреирамо.

Колико заиста пара дајете на ципеле?

– Реално, у мом васпитању биле су две мамине поруке: „Када је чиста коса и када су лепе ципеле, ти умеш да носиш сваку хаљину.“ Водим рачуна о коси и о ципелама и тако је до дана данашњег, заиста имам пуно ципела. На својим путовањима и на распродајама никад не платим прву цену, али ако дођем до снижења, тада купујем.

Коју песму наручујете у кафани?

– Пре свега, много волим озбиљну музику, завршила сам музичку школу, свирала сам виолину, музички сам образована. Међутим, не могу да замислим људе који зато што воле озбиљну музику немају своју песму у кафани. Наручујем песму „Ружо румена“, а Ану Бекуту заиста волим, она ми је и пријатељ, није само Мркина Ана. То је моја Ана, она воли да ми отпева песму „Нисам рођена да живим сама“.

Да ли вам је некада Дачић нешто отпевао?

– Он лепо пева, долази на моје славе. Ђурђевдан увек славим у породици, носим колач у цркву. Прва субота иза Ђурђевдана је дан када позовем госте и у Ђурђево, село одакле је мој тата, где имамо кућу. Дођу сви, дође и Ана, која нам за поклон отпева понеку песму.

Извор и фото: Ало

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *