Најновије

Интервју Бранкa Ружићa за „Политику”: Чинимо све да грађанима олакшамо живот Вести

Чинимо све да им олакшамо живот, а не да их успоравамо и кочимо, како је то државна управа често радила, каже Бранко Ружић, кога су грађани оценили као једног од најбољих министара.

 

Иако није одликаш, Бранко Ружић, министар државне управе и локалне самоуправе, према новогодишњем истраживању „Политике” и агенције „Фактор плус” проглашен је за једног од најбољих министара (оцена 2,8) у Влади Србије. Ту позицију дели са шефом своје странке СПС Ивицом Дачићем, потпредседником владе, и Небојшом Стефановићем, министром полиције. Они се налазе на другом месту, одмах иза премијерке Ане Брнабић (оцена 3,1).

– Ово је потврда да су наши напори и рад видљиви, што је тешко, с обзиром на чињеницу да се Министарство државне управе и локалне самоуправе бави сређивањем система како би сви остали могли да пруже максимум. Ако управа не штима, државни органи и привреда неће моћи одрживо да се развијају, нити ће грађани бити задовољни – ка:же Ружић за „Политику”.

Чиме сте освојили грађане да гласају овако за вас?

– Верујем да они примећују да смо наставили посао реформе јавне управе, чему је здрав темељ поставила Ана Брнабић,  њихов сусрет са службеницима није тако стресан као раније. Верујем и да разумеју да нам је циљ да урадимо све што можемо како бисмо им олакшали живот, а не да их успоравамо и кочимо, како је то управа у прошлости често радила. Само у последња три месеца прошле године, усвојено је наших пет закона којима ћемо регулисати даље едукације запослених и наставити да стварамо систем плата у ком ће бити јасно ко, колико и за који посао треба да зарађује. И да коначно награђујемо запослене у управи за додатно залагање, односно по учинку.

Зашто је дошло поново одлoженo увођењe платних разреда које је требало да се примењује од 1. јануара?

Систем који влада неколико деценија, а у којем смо исплаћивали додатке за рад са странкама особама којима је то и посао, у којeм су смишљана радна места само како би неко имао већу плату од другога – не може се системски уредити уз козметичке промене. Било је потребно да изградимо нов систем. Као када градите кућу, често схватите да је, на пример, потребно да потпуно другачије организујете простор. Тако и у овој ситуацији. Ову годину ћемо искористити да напишемо потребна подзаконска акта, за договоре ресорних министарстава са својим јавним службама. Радићемо пажљиво на Каталогу радних места и дефинисаћемо шта подразумевамо под стандардним радом, а шта је изнад тога.

Ако је криза прошла, зашто забрана запошљавања у јавном сектору  још увек важи када стручњаци кажу да је то лоша мера?

Закон о максималном броју запослених важи до краја 2018. године.  Док забрану не укинемо, време користимо да проверимо начин и циљ запошљавања у складу са најзначајнијим функцијама државе. Јавност мора да буде информисана да сада већ имамо два паралелна процеса. То су рационализација и оптимизација. Ништа не радимо линеарно већ системски и тежимо као држава идеалу да са мање постигнемо више.

Ако је тако, зашто је Влада Србије 29. децембра одобрила запошљавање чак 3.500 људи у Београду?

Рационализација не значи аутоматски и забрану запошљавања већ оставља простор за раднo ангажовање. Улога Министарства државне управе и локалне самоуправе је посредничка када говоримо о односу захтева које општина и градови упућују владиној комисији. У односу на сваки појединачни захтев коначну одлуку доноси владина комисија, а на основу јасно прописаних критеријума чија примена ни на који начин не угрожава фискалну консолидацију коју влада спроводи.

Док је централна благајна у суфициту, буџети општина и градова су неодрживи, а комунална предузећа послују неуспешно. Зашто увек исте општине попут Јагодине добијају новац из буџетске резерве?

Разлози за такво стање локалних финансија су различити и бројни, од неодговорног понашања до мањка капацитета, лоших инсталација, цена услуга и слично и верујем да ће влада изаћи са системским решењем. Oдлука коме иде новац, а коме не, није у мом ресору. Али, ако алудирате да је то политичка одлука, са индигнацијом то одбијам јер колико знам и многе друге општине и градови добијају и много већа буџетска средства у односу на Јагодину. Oна је спрам својих скромних могућности постала и привредни и туристички, па делом и академски центар, што свакако може да послужи као позитиван пример другим општинама и градовима.

Планирано повећање неопорезивог дела зараде јесте обрадовало привреднике, али не и општинаре, чији буџети се највећим делом финансирају од овог намета. Само по том основу локалне касе ће имати пет милијарди динара мањи прилив, показује рачуница. Како ће се локалне самоуправе изборити са овим мањком?

Свака афирмативна мера или олакшица за привреду аутоматски значи и нове инвестиције и нова радна места. Такође локалне самоуправе морају да направе шири обухват убирања пореза на имовину како би тај изворни приход побољшао стање буџета. Домаћински однос, дисциплина и одговорност су лековити за сваку локалну касу.

Колико  новца сте као министарство обезбедили за локал?

Фонд за локалне самоуправе је повећан са 10 на 320 милиона динара. Мислим да ћемо, након расписивања конкурса, бити у прилици да помогнемо у реализацији приоритетних пројеката које општине определе. Грађани ће, сигуран сам, бити задовољнији, а општине ће бити привлачније и за нове инвеститоре. Када је реч о Фонду за мањине, он је увећан чак 12 пута и сада износи 22 милиона динара.

Грађанима је важно да се смање редови на шалтерима и таксе. Када ће коначно заживети дуго чекана електронска управа?

Први корак је био донети закон који ће обавезати службенике да било како размењују податке, а не да их тражимо од грађана. Потом смо успоставили  и електронски сервис размене, такозвани еЗУП, а затим и интензивирали рад на централном регистру – који такође представља електронску базу свих података из матичних књига, како бисмо олакшали службеницима посао и убрзали поступке. Корак даље је био и пописивање, скраћивање и упрошћавање 188 поступака које управа има са грађанима и привредницима, чиме поред смањења потребног времена, новца и броја докумената, чинимо још једну важну ствар – уједначавамо праксу, односно чинимо да иста правила важе свуда у Србији.

Извор: Политика

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.