Интервју Ивице Дачића за “Блиц“: Чекају нас тешки разговори о Косову Вести

У 2018. чекају нас тешки разговори о трајном решењу за Косово, имајући у виду да треба да сачувамо државне и националне интересе у условима када постоје велики притисци, условљавања и уцењивања да ћемо тиме успорити европски пут, каже за “Блиц“ српски шеф дипломатије Ивица Дачић.

Он додаје и да велике западне силе не сматра пријатељима, већ партнерима, али и да не верује да је немогуће са њима наћи заједнички интерес. Србија треба, каже, са свима да сарађује, али и да постоји велика разлика у односу пријатеља и оних који се увек сврставају у групу пријатеља Косова.

Зашто је то чудно пошто њихов став, а нарочито став САД, није непознаница?

Зато не могу да кажем да су пријатељи, али нисам рекао ни да су непријатељи. Хоћу да их подсетим да се први пут у историји тих земаља дешава да оне немају интересе са српским народом, што је ван памети.

Јесте ли им то рекли?

Апсолутно јесам свакоме, и у Вашингтону, у Паризу и Лондону. Нису само они за то криви, криви смо и ми зато што нисмо успели да нађемо заједнички језик. Када је реч о међународним односима, ми смо стално у ситуацији да се бранимо уз помоћ пријатеља, а то нису ови које сам поменуо.

Шта вам је Вучић рекао на то што тако говорите о онима за које он каже да су пријатељи Србије?

Можда то што сам рекао није дипломатски, али то лично мислим.

Је л’ можете као шеф дипломатије да кажете шта лично мислите?

Постоје ствари које могу. Је л’ кад Обама каже „Не смемо дозволити балканизацију“? Ма, ко су они да говоре о балканизацији? Балкан је за њих седиште цивилизације.

Је л’ било реакција на то што сте говорили о пријатељима и о онима који то нису?

Никакву реакцију на то нисам добио. То сам рекао и у Белој кући, ваљда смем да кажем и у Београду. Уопште не говорим са жељом да кварим односе, већ да их мотивишем да их мењамо на боље. Ако сам нанео штету Србији, нека ме смене, али ја то мислим, и сигуран сам да 90% нашег народа то мисли. Трамп је победио тако што је говорио шта народ мисли, што ја не бих рекао шта српски народ мисли?

Шта вам друга страна каже на то?

Они кажу „Наш утицај је добар, а руски је лош“. Ја кажем: у ком филму ви живите?

И?

Ништа. Озбиљно мислим да треба да нађемо заједнички интерес, јер је немогуће да он не постоји са нама. Ако нема уважавања српских интереса, неће бити ни трајног решења за Косово. Ако неко мисли да ћемо да пристанемо на једнострани акт који је већ донет, мислим да су то потпуно нереална очекивања.

Шта је компромисна варијанта?

Ајде да се о томе договарамо.

А шта би по вама био компромис?

Знате шта сам предлагао: разграничење на оно што је српско и албанско, нормализацију односа, обезбеђење српске православне баштине стварањем самосталних манастирских заједница по атоском моделу у Грчкој, Заједницу српских општина на југу и финансијску надокнаду за узурпирану имовину.

Било је мишљења да је то само пробни балон?

Није уопште. Мора да се нађе компромис између интереса Срба и Албанаца. Ми смо на то спремни, али нисмо спремни да од нас неко очекује да прихватимо све што је неко једнострано донео. У фебруару ће бити десет година од тог једностраног акта. Па шта је за том  косовском независношћу? Јесу ли успели нешто да заокруже? Нису и никада неће успети у томе. Између осталог, и захваљујући нашим пријатељима.

Русији?

Ја бих волео и да Америка стави вето на то. Међутим, ни позиција ЕУ није јединствена јер постоји пет земаља које нису признале Косово и то неће урадити. Оне неће прихватити тај правно обавезујући споразум који је заправо формулација коју је написао Штефан Филе. Да га сад питате шта то значи, ако зна да одговори, ја ћу одмах да поднесем оставку.

Је л’ знате ви шта то значи?

Па не зна нико. Написао је формулацију с којом су сви били сагласни зато што нико не зна шта је. Ми се за то нисмо питали јер то је документ Европске уније.

Ако не знамо шта значи, шта ћемо онда да потпишемо?

О томе није ни почело да се разговара. И они сами кажу да то не значи признање.

Шта може да значи ако не значи признање?

Ја говорим шта пише у нашим споразумима и документима. То ће бити тежак пут, између осталог, и због тога што многи мисле да су проблем на Балкану направили Срби, а заборављају да ће проблема на Балкану бити стално докле год се не разреше узроци који доводе до проблема.

Колико је реално то што помиње Приштина, да је крај ове године термин када ће се ствари решити?

Ко је икада поменуо 2018. годину као преломну? То су бајке. Мислим да им ни њихови грађани више не верују. Поручујем им: дозовите се памети, схватите да нема решења без договора са Београдом на који нико не може да направи притисак да се сагласи са решењем које није у складу са српским интересима. Ако мисле супротно, они не познају српски народ.

Па шта је наш предлог?

Председник Вучић води унутрашњи дијалог.

Шта би по вама било прихватљиво?

Ја износим своје лично мишљење и не бих да се то тумачи као званичан став Србије, али мислим да треба пронаћи практично решење које ће елиминисати сукоб између два народа.

Ко ће на крају потписати трајно решење за Косово?

Не знам, треба до тога да се дође. Ако смо сагласни с тим, уопште није битно ко ће то од државних органа да уради у формалном смислу.

Шта нас чека када је реч о ЕУ?

Нажалост, нама је цела прича условљена Косовом, и увек је борба када се отварају поглавља. Није лако, али мислим да смо успели и да успевамо да овај брод одржимо на курсу у тешким условима. То је дриблинг на малом простору или велеслалом. Да заштитиш интересе, да никога не наљутиш, да идеш ка ЕУ, да сачуваш пријатељство са Русијом.

Хоћемо ли ове године знати са сигурношћу да улазимо у ЕУ 2025.?

Треба да се направи стратегија, која је у фази писања. Међутим, после изјаве Јункера да су Србија и Црна Гора лидери у евроинтеграцијама, велики је притисак да се то релативизује, односно да се каже да су сви ту негде. То значи да бисмо морали да делимо судбину и неких других из региона, али ми то не прихватамо јер сматрамо да свако треба да напредује у складу са заслугама.

Да ли заслужујемо?

Заслужујемо, и ми ћемо и у техничком, оперативном и у организационом, па и у политичком смислу бити спремни до тада. Донећемо све што треба.

А када ћемо почети да спроводимо донето?

Све ће бити урађено, и све након тога ће зависити од политичке одлуке држава чланица, али ми треба да радимо оно што је до нас. Чврсто смо опредељени јер би наша будућност требало да буде у ЕУ. Са друге стране, не можемо занемарити државни и национални интерес.

Докле ћемо моћи да балансирамо између тог интереса и прихватања и неких ствари које нам се не свиђају? То се стално поставља као питање.

Ми бранимо интересе то нико не може да нам замери, и они то схватају. Међутим, они бране себе и своје грешке из деведесетих година јер сносе велику одговорност за крвави распад Југославије.

Шта је за повлачењем са чела СПС, је л’ припремате неког другог или се сами дистанцирате?

Размишљао сам о томе да треба да идем у пензију.

Да вам није мало рано?

Јесте, то сам закључио, па сам онда одустао. Понекад ми је свега преко главе и онда тако кажем, али шта ћу, морам  да се борим.

После „теста“ у Мионици, колико је реална коалиција СРС и СПС у Београду?

Након тога, поставило се питање београдских избора, али ми имамо договор да прво разговарамо са коалиционим партнером СНС и Александром Вучићем.

Да ли сте већ причали о томе?

Не, тек ћемо разговарати. Сада је ствар процене како ћемо освојити највише, да ли на једној листи са СНС или на одвојеној.

Извор: Блиц

фото: Новости

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *