Најновије

Гостовање Горана Тривана у “Пресингу“ на ТВ Н1 Вести

Министар Горан Триван каже да ће и следеће недеље бити акција на откривању депонија токсичних отпада. „Биће нових открића, то ме не весели, очигледно да тога има у Србији, али немамо избора“. Први приоритет Министарства за заштиту животне средине су отпадне воде, од 300 потребних система за прераду, само пет раде на задовољавајући начин, каже.

Само у последње време, у близини Новог Сада и Обреновца, откривено је неколико локација са стотинама тона закопаног токсичнног отпада који представља велику еколошку опасност. Према подацима из Министарства за заштиту животне средине у Србији се годишње произведе између 150 и 200 хиљада тона опасног отпада од ког се већина не прерађује, јер за то не постоје адекватна постројења. Министарство сумња у постојање организоване криминалне групе која преузима, транспортује и легално закопава токсични отпад. У истрагу овог криминала укључени су министарства за заштиту животне средине и унутрашњих послова, тужилаштво и Безбедносно информативна агенција.

Предуго сам у овој делатности да бих могао да поверујем да је то тек тако, од јуче, навео је министар за заштиту животне средине Горан Триван у Пресингу. Каже да у Србији постоји још један проблем – више од 4.000 депонија различитих материјала. „Србија је у тој мери загађена и девастирана да то више не може да се толерише“, истакао је.

Говорећи о пронађеном токсичном отпаду, каже да је то пар екселанс питање еколошке безбедности. Кад поредите податке колико генеришете отпада, са онима колико се извезе, онда се питате где је остатак, рекао је. Истако је као проблем и то што се не пријављује све агенцији за заштиту животне средине.

Министар каже да су у месту Вукићевци, код Обреновца, присутне различите врсте отпада, и да је део њега јако опасан, канцероген, што ће каснија анализа детаљно показати. „У првој акцији је пронађено око 25 тона, и након тога смо пронашли још две локације… Пронађено је још 14,15 тона на још једном месту на ком се ради“, пренео је.

Триван је истакао да ће грађани све сазнати кад се истрага заврши, и да сада не може ништа да каже, јер се мора држати правила истраге која, како наводи, има свој ток. Грађани имају право да знају у каквој животној средини живе и раде, и како да се штите, додао је, уз уверавање да ће сви имати све информације кад се истрага заврши.

У Новом Саду је пронађено око 1050 тона токсичног материјала, а еколошке патроле тврде да су инспекције знале шта се тамо догађа. „Мене прошлост у том смислу не занима… Србија је пуна отпада, 40 година загађујемо своју земљу“, навео је на то и додао: „Ми не жмуримо“.

На питање како неко може да унесе хиљаду тона опасног материјала и да се нико из инспекције не пита за то, рекао је да „није надлежан за то шта је било у прошлости“. Свака част БИА, и инспекцији и грађанима који се јављају, додао је.

Говорећи о пореклу пронађеног отпада, каже да ће се тешко сада, на основу хемијског састава, утврдити одакле потиче, јер су материје помешане. На питање да ли је могуће да ти токсични материјали потичу из државних предузећа, одговара да – не зна. Али уверава да ће одговарати „ко год да је, из чије год да се фирме буде пронашао материјал“. По закону су сви у обавези да испрате пут токсичног отпада, каже и додаје да не искључује ни једну нити приватну нити државну фирму.

На констатацију да постоје индиције да, у великој мери, пронађени отпад потиче из Петрохемије Панчево, рекао је да ће истрага показати одакле је. Истина се не може сакрити, немам намеру да кријемо било шта, додао је.

Само медији и грађани ће нам помоћи да идемо до краја, нагласио је министар и додао да Србија мора да отвори сва неуралгична питања. Триван је рекао да министарство на чијем је челу доста сарађује са НВО које се баве екологијом.

БИА и тужилаштво настављају да раде свој посао и не весели ме, али биће нових открића већ наредне недеље, нагласио је министар. „Очигледно да тога има у Србији, али немамо избора“.

Говорећи о незаконитом и опасном закопавању отпада, каже да не искључује могућност да се можда ради о криминалној организованој групи. Имамо 113 фирми које имају дозволу да се баве отровним отпадом, постоје неке којима је делимично одузимана дозвола за бављење овим, каже министар. Имам право да спекулишем на овај начин, да постоји једна таква група, навео је.

„За мене је то највећи злочин који може да се догоди у Србији, јер овде оперишемо људским животима“, каже и додаје да последице нису тренутне већ кумулативне. „Причамо о убијању људи, ако мене питате. Ако закопате канцерогени отпад, за мене не постоји већи злочин“, рекао је. Казне су за ову врсту кривичних дела су од пет до 10 година, навео је.

До приближно 200.000 тона годишње опасног отпада се генерише у Србији, каже министар. Од трећине до две трећине отприлике се обрађује, већи део је извезен, додаје.

За то што Србија нема постројења за прераду, каже да су проблем новац и економска ситуација. Било би добро, наводи министар, када би Србија могла да обради 40.000 тона отпада годишње, од 150-200 000 тона колико се за годину дана генерише, а остало да извезе.

Министар Триван каже да су отпадне воде приоритет број један министарства које води. Треба нам 300 система за прераду вода, а имамо три до пет (система за прераду) који могу да функционишу на релативно задовољавајући начин, истакао је.

Држава је формирала министарство да се позабави тим проблемом, али је проблем новац, додао је.

За технологију прераде отпадних вода у Србији потребно је пет милијарди евра, каже министар. Међутим, као проблем истиче и то што не постоји ни пројектно-техничка документација за тако нешто. Морамо да уложимо део новца за ту документацију, који није велики, али локалне самоуправе немају пара за те намене, па морамо да убедимо Министарство финансија, навео је.

Истиче да је то национално важан пројекат, а не пројекат министарства за заштиту животне средине.

Борска река је због свега најгора, каже министар, а проблем је и ваздух у том граду и околини. „Бор је, мало је рећи, црна тачка“.

Рекао је да за тај град постоји солуција – „ван сваке сумње“.

„Бор је црна тачка која ипак може бити решена“, рекао је и додао да је главни проблем – главни загађивач.

Каже да уколико дође нови инвеститор, с њим ће доћи и нове технологије, а оне, како наводи, не загађују. Мора доста да се ради на ремедијацији и санацији земљишта и водотокова у околини Бора, казао је, додајући да ће то бити могуће кад се уклони главни узрок.

Довољно је да неки страни инвеститор дође у тај комплекс (РТБ Бор) и делом партиципира у томе, и Србија ће дати део средстава, а и Европа жели да се бави тим проблемима и код нас – моћи ћемо да нађемо средства у тим фондовима, и да те људе спасимо хорора у ком живе задњих десет година, навео је министар.

Говорећи о загађивачима ваздуха, каже да су то углавном термоелектране.

„Без обзира што је највећи загађивач, Електропривреда је највише пара уложила у постројења за спречавање и смањење загађења, али то није довољно… Требаће нам године да би се то решило како треба. То није само питање ваздуха, већ и земљишта, ту се таложе ппм честице…“

Каже да генерално ваздух у Србији није лош, али да индивидуални загађивачи и индивидуална ложишта доста утичу на загађење. „Морају да се гасе индивидуалне котларнице или да се мењају енергенти, то је пут“, навео је.

Извор, фото и видео: ТВ Н1

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *