Најновије

Предлог ЗОБС-а унапређује систем безбедности саобраћаја Посланичка група

Стефана Миладиновић, народна посланица Посланичке групе Социјалистичке партије Србије, на Првој седници Првог редовног заседања народне скупштине РС, о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о безбедности саобраћаја на путевима.

Стратегија безбедности саобраћаја за период 2015. године до 2020. године дефинисало је правце даљег унапређења безбедности саобраћаја на путевима и свакако за њихову реализацију су била потребна и нова законска решења. У овом предлогу измена и допуна Закона о безбедности саобраћаја ова решења јесу предложена, као и нека решења која су резултат анализе стања безбедности саобраћаја на путевима.

 Хвала вам председавајући.

Уважени министре, уважени директоре полиције, сарадници из Министарства и сараднице искористићу прилику и да вам честитам 8. март, као и мојим уваженим колегиницама.

Пре свега желим да честитам МУП на свим предлозима закона који су на дневном реду, јер заиста јесу резултат  једног исцрпног рада стручњака. Било је потребно и времена и труда и наравно сагласности, разумевања са свим субјектима који су учествовали, наравно и заинтересованим странама у самој изради предлога закона.

Своју дискусију ћу посветити једном од најобимнијих и можемо рећи, најкомплекснијих закона у нашем законодавству, а то је Закон о безбедности саобраћаја на путевима. Овај закон је још 2009. године када је усвојен по угледу, на најразвијеније земље у Европи, али и у свету, увео један потпуно нови концепт управљања безбедношћу саобраћаја. Од његове примене од 2010. године, заправо 2010. година била је и прва преломна година примене закона, ми смо успели да чак преполовимо број страдања на нашим путевима. Тренд страдања и смањења броја саобраћајних незгода, чињеница је да се из године у годину смањује, али свакако наша статистика у односу на државе Европе није на завидном нивоу.

Стратегија безбедности саобраћаја за период 2015. године до 2020. године дефинисало је правце даљег унапређења безбедности саобраћаја на путевима и свакако за њихову реализацију су била потребна и нова законска решења. У овом предлогу измена и допуна Закона о безбедности саобраћаја ова решења јесу предложена, као и нека решења која су резултат анализе стања безбедности саобраћаја на путевима.  

Статистика, када је у питању Република Србија, указује на то да су најчешће узроци саобраћајних незгода код нас: непрописна и неприлагођена брзина, извођење непрописних радњи возила у саобраћају, неуступање права првенства пролаза, психо-физичко стање возача, пре свега возача под дејством алкохола, али и непрописно кретање пешака коловозом. Када су у питању возачи, решавање проблема угрожености младих и неискусних возача рекла бих да јесте један од циљева ових измена и допуна закона.

Према званичној статистици у Србији, као и у Европи, чести изазивачи саобраћајних несрећа јесу млади возачи, обично су то возачи узраста од 18 до 25 година са просеком од три године искуства у вожњи. Неискуство, непромишљеност, наравно и емоционална незрелост, али и начин живота утичу да се саобраћајне незгоде у овој категорији ипак чешће јављају. У 2016. години погинуло је 119 лица узраста од 15 до 30 година, што је у укупном броју погинулих чак 20%, а ова категорија чини 32% од укупног броја повређених. Све ово указивало је на потребу за посебним мерама и моје су колеге већ помињале мере, као што је пооштравање услова за управљање моторним возилом од стране возача са пробном возачком дозволом, продужење рока важења пробне возачке дозволе као и друге мере које ће сигурно утицати на смањење страдања на путевима.

Када су у питању младе генерације, наш фокус свакако мора бити превенција и васпитање и образовање. Применом овог закона од 2009. године уведене су бројне обавезе учесника у саобраћају, у казненим одредбама или различитим превентивним мерама и то је важно истаћи данас, јесте смањено страдање најрањивије категорије учесника у саобраћају, а то јесу деца. Овај тренд смањења свакако треба похвалити и верујем да ћемо, као код најрањивије категорије најмлађих, у наредном периоду успети да зауставимо и тренд повећања страдања старијих особа од 65 година.

Овим Предлогом закона предвиђено је увођење саобраћајног образовања и васпитања у наставне планове и програме основних и средњих школа и ја верујем да ће се ово одразити на њихову безбедност и развијену свест када је у питању безбедност саобраћаја.

Други, важан корак у образовању јесте и оспособљавање, односно обука кандидата за возаче, јер она има посебно место у систему безбедности саобраћаја. Квалитетно оспособљавање будућих возача зависи наравно од квалитета услуга које пружају лиценциране ауто школе, обезбеђујући законом и подзаконским актима све прописане стандарде.

Због неодговорног пословања појединих ауто школа у претходним годинама, предложено је увођење информационог система оспособљавања кандидата за возаче који подразумева систем за доставу података оспособљавања у централну базу МУП-а, али и аудио-видео систем за спровођење теоријског испита.

Ово јесте било неопходно управо због злоупотреба које сам поменула, будући да ми морамо да направимо диференцијацију између оних ауто школа које врло одговорно обављају своју делатност за разлику од правних лица која нудећи своје услуге за нижу цену, ускраћују кандидате за полагање и обуку из теоријске обуке.

Оно што ће олакшати, али и користити будућим возачима јесте и апликација, колико сам схватила биће део овог информационог система, то је један савремен, прилагођен приступ новим генерацијама где ће будући кандидати за возаче имати могућности симулације теоријског испита.

Систем обуке кандидата ће, неспорно је, зависити од цене. Посланичка група СПС је овим поводом и поднела амандман. Поред предлогом дефинисане најниже цене обуке која штити кандидате за обуку сматрамо да је неопходно прописати и најнижу цену обуке, чиме би се гарантовао минимум стандарда за ауто школе које су прописане законом. Говорећи о обуци кандидата желим посебно да истакнем обуку кандидата у првој помоћи које је такође уведена 2009. године, ради унапређења целокупне обуке кандидата за возаче, а наравно у циљу спасавања људских живота и умањења последица саобраћајних незгода.

За разлику од теоријске и практичне обуке, чију цену предвиђа и важећи закон, до сада није била прописана висина трошкова за обуку и испит у првој помоћи.

Овај недостатак у претходним годинама довео је до бројних злоупотреба у пракси од стране институција које уопште не реализују обуку кандидата у првој помоћи, а издају потврде о кандидатима, као и институције које реализују обуку са лекарима који нису обучени да врше обуку лаика у првој помоћи, снижавајући цену обуке и изводећи мањи број часова од закона предвиђеног.

Решење у члану 96. Предлога закона додатно би девалвирао значај обуке у првој помоћи, као и обавезујућем сегменту образовања и оспособљавању будућих возача, и зато смо предложили да на овај члан амандман закон предвиди прописивање и најниже и највише цене обуке и испита из прве помоћи, јер ћемо на тај начин обезбедити минимум стандарда прописаних законом.

Систем безбедности саобраћаја, наравно да посебно место даје и техничким прегледима моторних и прикључних возила. Удео овог фактора у безбедности саобраћаја није мали, а стална тенденција пораста броја возила указује на њен још већи значај, посебно имајући у виду просечну старост нашег возног парка који прелази 15 година.

Удео возила, као чинилаца саобраћајних незгода, званична статистика своди на минимум и то на 3% до 5%, међутим тај проценат је знатно већи и обично се до одређених сазнања долази тек у поступку вештачења. Решење, које је слично решењу када су у питању ауто школе, а то је увођење информационог система техничких прегледа возила и видео надзор, јесте нешто што је очигледно било неопходно, управо да се одређене злоупотребе спрече.

Ове измене и допуне закона, заправо и сам ЗОПС је допринео развоју саобраћајне инфраструктуре и умногоме учинио, прописујући обавезу управљача пута, као и прописа о изградњи инфраструктуре и одржавање саобраћајне сигнализације. Фактори  пут и околина нису у многоме обухваћени овим изменама и допунама закона и заиста желим да верујем да ћемо у неком наредном периоду имати могућност да заједно са предлагачем, Владом, МУП или Министарством саобраћаја, разматрамо нека нова законска решења, пре свега, која ће се тицати путне инфраструктуре.

Искористила бих прилику да честитам и Министарству, али пре свега Управи саобраћајне полиције на свему што је у претходним годинама радила у спровођењу закона, оних одредби које су у њиховој надлежности и верујем да ће у будућности радити успешно, будући да морам да оставим време и мојим колегиницама, рећи ћу још нешто.

Искористила бих прилику да се у неколико минута осврнем на Предлог закона о ЈМБГ, заправо на члан 8. Предлога закона. На данашњи дан пре шест година, Уставни суд је усвојио жалбу којом је једној трансродној особи омогућено да буде промењена њена ознака пола у личној карти.

Подаци кажи да 0,3% светске популације је трансродно, пројектовано то на нашу популацију, рекли бисмо да у Србији, да је потенцијално 20 хиљада трансродних особа. У Србији, 25 година већ више стотина људи се подвргло процедури промене пола, а свега неколицина је успела да буде правно видљива.

Члан 8. став 1. Предлога закона у садејству са најављеним изменама и допунама Закона о матичним књигама, омогућиће правну видљивост особама које мењају пол, односно трансродних особа. Овим решењем, држава ће коначно успети да реши главни проблем, када су у питању ове особе, имајући у виду да је ово једна од најугроженијих категорија у друштву. Хвала.

 

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.