Најновије

Интервју Александра Антића за BalkanGreenEnergy : Препоручујем ESCO модел општинама и јавном сектору Вести

Сматрам да је примена јавно–приватног партнерства, односно ESCO механизма, прави начин да се повећа енергетска ефикасност у јавном сектору. Зато га препоручујем општинама, али и целом јавном сектору“, каже Александар Антић, министар рударства и енергетике у Влади Србије. Приватни партнер, осим што обезбеђује финансирање, гарантује и уштеде енергије из којих ће му се плаћати накнада, чиме преузима и највећи део ризика за реализацију пројеката, додао је министар.

Колико је енергетска ефикасност важна за нашу земљу?

Унапређује се енергетска безбедност земље, повећава се конкурентност привреде и подстиче се регионални развој. Смањује се негативни утицај сектора енергетике на животну средину као и издаци буџета за енергију, али се и побољшава стандард грађана. Према Стратегији развоја енергетике Републике Србије до 2025. године са пројекцијама до 2030 године, промовише енергетску ефикасност као нов енергетски извор.

Које су обавезе Србије у њеном унапређењу, посебно у јавним зградама?

Обавезе проистичу из приступања Енергетској заједници, али и из претприступних преговора са Европском унијом. Тако је још 2010. године, усвајањем првог акционог плана, Србија преузела обавезу да оствари уштеду од девет одсто финалне енергије у периоду од девет година, до 2018. Трећим акционим планом, усвојеним крајем 2016, предвиђено је да се до краја 2018. у јавном и комерцијалном сектору уштеди 158.100 тона еквивалентне нафте. Према подацима из овог плана, у периоду од 2010-2015. остварене су уштеде финалне енергије од око 50 одсто, док је у јавном и комерцијалном сектору остварено 60 процената циља који је постављен за овај сектор.

Да би се достигли зацртани циљеви, Законом о ефикасном коришћењу енергије из 2013. за велике потрошаче и јавни сектор предвиђено је спровођење система енергетског менаџмента. Између осталог, обвезници овог система из јавног сектора, почевши од 2017, у обавези су да уштеде један одсто потрошње примарне енергије годишње, што је у складу са политиком ЕУ да јавни сектор мора да постане пример у унапређењу енергетске ефикасности.

По основу нове обавезе према Уговору о Енергетској заједници у погледу примене Директиве ЕУ 2012/27/ЕУ о енергетској ефикасности, биће неопходно да се од 2018. рехабилитује један одсто површине објеката централне власти, тако да се остваре одређени минимални захтеви. У сарадњи са релевантним институцијама и уз техничку помоћ ГИЗ-а, министарство је покренуло активности на припреми инвентара ових зграда на основу ког ће бити припремљен и програм рехабилитације.

Каква је ЕЕ објеката у јавном сектору, какав је ту потенцијал и где се могу остварити највеће уштеде?

Највећи је свакако у сектору зграда, где је и највећа потрошња енергије (око 40 одсто), односно у сектору домаћинстава, без обзира на то да ли је реч о рехабилитацији или реконструкцији зграда, употреби ефикаснијих уређаја или промени система грејања у ефикаснији. Као и друге земље ЕУ и земље у окружењу, и за Србију је реализација пројеката у овом сектору један од највећих изазова.

На које начине држава подстиче институције јавног сектора и локалне самоуправе?

Према Закону о ефикасном коришћењу енергије, постоји више регулаторних механизама. Тако бих, осим обавезе примене система енергетског менаџмента, поменуо Правилник о минималним критеријумима у погледу енергетске ефикасности у поступку јавне набавке добара. Закон је предвидео и механизме кроз оснивање Буџетског фонда за унапређење енергетске ефикасности и могућност примене ЕSCO модела финансирања унапређења енергетске ефикасности, односно коришћења енергетских услуга. Досад су, у периоду 2014–2016, реализована три јавна позива за јавне објекте и у јединицама локалне самоуправе из фонда. Реч је о школама, вртићима, домовима здравља и општинским зградама. Потписано је укупно 39 уговора у вредности 230 милиона динара и 500.000 долара донације УНДП-а. Процењена уштеда енергије износи 40 одсто. Нажалост, средства за рад су веома мала спрам реалних потреба, па министарство улаже велике напоре да их повећа.

Уз ограничена средства у буџету државе и самоуправа те велика средства потребна за енергетску ефикасност у многим објектима, да ли ЈПП може да буде једно од решења?

Министарство види јавно–приватно партнерство као један од значајних механизама за финансирање пројеката унапређења енергетске ефикасности у јавном сектору, као што је наведено у свим акционим плановима. Ти пројекти се, за разлику од неких других, исплаћују у зависности од примењених мера, у краћем или дужем периоду, што омогућава примену посебног вида ЈПП-а. Према ЕSCO моделу уговарања енергетских услуга, приватни партнер, осим што обезбеђује финансирање пројекта, на основу своје експертизе гарантује уштеде које ће остварити и из којих ће му се плаћати накнада у периоду трајања уговора, чиме преузима и највећи део ризика. То су енергетске услуге са гарантованим учинком.

У циљу лакше примене ЕSCO концепта, на основу Закона о ефикасном коришћењу енергије, Министарство је донело Правилник о утврђивању модела уговора о енергетским услугама за примену мера побољшања енергетске ефикасности, када су наручиоци из јавног сектора, којим су модели уговора прописани за зграде и јавно осветљење по принципу јавно–приватног партнерства. Овај модел уговора је обавезан за кориснике из јавног сектора

Такође, министарство је преко Регионалног програма за енергетску ефикасност (РЕЕП), који финансира Европска банка за обнову и развој (ЕБРД), обезбедило техничку помоћ општинама за припрему и реализацију првих пројеката базираних на ЕSCO моделу. Очекује се да он буде један од значајних инструмената за остваривање обавеза у складу са новом директивом за енергетску ефикасност, у погледу повећања енергетске ефикасности у зградама централне власти. У том смислу препоручујем примену ЕSCO менаџмента општинама, али и целом јавном сектору, као и да искористе техничку помоћ ЕБРД-а , за припрему пројеката.

Да ли општине и градови користе ЈПП као модел за повећање енергетске ефикасности? Ако не користе, које су препреке?

Више од четвртине од укупног броја пројеката јавно–приватног партнерства који су добили позитивно мишљење Комисије за јавно приватно партнерство има за циљ повећање енергетске ефикасности на локалном нивоу, пре свега модернизацију јавне расвете путем ЕSCO модела. Верујемо да је објављивање стандардизованог обавезног модела уговора у раније поменутом правилнику допринело развоју овакве врсте пројеката и очекујемо још ширу примену. С обзиром на то да је ЕSCO, као и само јавно–приватно партнерство, још новина за већину градова и општина, потребан је даљи рад на промоцији и едукацији корисника из јавног сектора.

Шта је досад урађено у смислу законодавног оквира у нашој земљи? Колико и шта држава ради на промоцији значаја енергетске ефикасности и подизању свести о њој?

Кључна су два закона – о ефикасном коришћењу енергије и о планирању и изградњи. Док је први закон обухватио примену широког спектра регулаторних мера и подстицаја у свим секторима потрошње енергије, други је са својим подзаконским актима прописао услове у погледу енергетске ефикасности (енергетским својствима) за нове и зграде који се реконструишу. Израда подзаконске регулативе по основу првог закона је у финалној фази, а по основу другог треба даље да се унапреди. Због ограничених средстава у буџету, Министарство не спроводи класичне мере подизања свести које се односе на широку јавност, али је веома активно са скуповима и пројектима. Осим тога, и самим Законом о ефикасном коришћењу енергије, а пре свега увођењем система енергетског менаџмента и успостављањем функције енергетског менаџера, очекује се да ће питање енергетске ефикасности и домаћинског односа према потрошњи енергије добити снажан подстицај.

Да ли на нивоу државе постоје пројекти за школе, здравствене установе, зграде судова?

Министарство је у сарадњи са ЕБРД-ом отпочело рад на идентификацији пројеката у оквиру којих који би се унапредила енергетска ефикасност путем ЕSCO модела и очекујемо да ће ускоро бити започети први пилот-пројекти, чија ће припрема и реализација бити подржана техничком помоћи. Осим тога, Влада Србије усвојила је закључак којим је Министарству здравља одобрено да се рехабилитација система грејања у његовој надлежности ради по принципу ЈПП-а.

Извор: BalkanGreenEnergy

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.