Најновије

Снежана Пауновић, посланица СПС-а за “Женске приче“ Ало новина Интервју

Снежана Пауновић, посланица СПС-а и секретарка Форума жена Социјалистичке партије Србије је политиком почела да се бави са 16 година. Она је за “Ало!” отворила душу и говорила о одласку из родне Пећи,  сину, љубави, али и о томе које речи Милутина Мркоњића су јојо отерале страх првог дана када је ушла у Скупштину Србије.

Како сте се нашли у политици?

– Рођена сам у Пећи и тамо сам живела до 1999. године, а политиком сам условно речено почела да се бавим са 16 година. Одмах сам се учланила у СПС.

Пећ сте напустили 1999. године?

– Непосредно после потписивања Кумановског споразума. Са дететом од две и по година отишла сам  у Беране, па затим у Београд.

Сећате ли се дана када сте први пут ушли у Скупштину Србије?

– Сећам се да сам утрчала у салу да полажем заклетву и да сам стајала сама, јер се није радило о  колективном полагању заклетве. Морам да признам да ми је трему разбила реченица коју сам чула из сале и препознала глас Милутина Мркоњића који је рекао: “Браво сине“.

Ви сте разведени, када се десио развод и да ли још верујете у љубав?

– Тај емотивни лом није био мали, међутим имала сам срећу да се појавио неко ко ме је подсетио шта значи волети и бити вољен. За мене је љубав основни покретач.

Колико слободног времена имате данас?

– Врло мало и трудим се да га проводим са својим сином Урошем и сестричином Доротеом. Урош  је, такође, члан СПС-а. Чим је напунио 18 година инсистирао је да добије чланску карту.

Чим се бави Урош?

– Студира права и игра нешто што се зове  футсал и морам признати да му одлично иде.

Видите ли га у политици?

– Више он види себе. Ја га не видим никако и ако буде до мене неће се бавити политиком. Ипак, он сам одлучује о својој будућности. Иако политика буде његов избор,  свакако ћу му саветодавно  помоћи.

Да ли сте увек имали времена за сина?

– Не, мислим да је био жртва мог посла. Имала сам срећу да су моји родитељи апсолутно били посвећени њему  и врло је тешко поднео смрт мог оца. Он му је био мушка фигура у животу на коју се ослањао.

Сећа ли се Урош Пећи?

– Мало. Имао је две и по године када смо отишли. Он жели да оде у Пећ и да види све то, тако да се спремамо да на пролеће одемо до Пећке патријаршије и Дечана.

Када већ причамо о Вашем сину, откријте нам каква ћете бити свекрва?

– Људи који ме познају кажу “незгодна” (смех). Мој син има девојку и верујем да она не мисли тако или бар неће да каже.

На шта дајете највише новца када је одећа у питању?

– На одећу свог сина и ципеле. Моја мама је шнајдерка и увек ми нешто лепо осмисли и сашије и дан данас највише волим да понесем њену креацију, јер осим што уложи много труда уложи у то и много љубави.

Како одржавате линију?

– Моја срећа је у доброј генетици, а добру линију сам наследила од маме.

Какав је Ваш став када је у питању естетска хирургија?

– Немам ништа против тога. Нисам донела одлуку да бих се подвргла нечему, мада ме ове боре на челу већ нервирају.  Увек сам за оно што је умерено и оно што ће вам појачати самопоуздање, а велики сам противник онога што је класичан кич. Нервира ме ова инвазија шаблонских лепотица.

Откријте нам какав је шеф Ивица Дачић, да ли уме да подвикне?

– Он је  добар човек. Ивица није човек од кога очекујете да виче, са њим се разговара. Уме да саслуша и да посаветује.

Од Дачића не очекујемо да виче, али очекујемо да понекад запева.

– Безброј пута сам га слушала. Када пева  из душе, у моментима који њега  испуњавају,  тада најлепше пева.

Сукоб Дијане Вукомановић и Иване Петровић подигао је огромну прашину у јавности. Да ли су све жене у СПС-у тако енергичне?

-Жене СПС-а су различитих профила, али се међу собом одлично разумеју, уосталом кроз историју су све жене које су се бориле за левичарске идеје биле доследне и енергичне али пре свега лојалне. Оне које то нису више нису са нама.

Извор: Ало новине

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.