Најновије

“Разговор недеље“ Ивице Дачића за Политику: Гарантујем да ће тзв. Косово признавати мање од 100 земаља Вести

Ви­ше во­лим да ни­смо у пр­вих пет ве­сти Си-Ен-Ена не­го да је­смо, од­но­сно, ви­ше во­лим кад је па­жња усме­ре­на на не­ке дру­ге не­го на нас, ко­мен­тар је ше­фа срп­ске ди­пло­ма­ти­је Иви­це Да­чи­ћа о по­сле­ди­ца­ма за­о­штра­ва­ња од­но­са у све­ту на кључ­на пи­та­ња Ср­би­је – Ко­со­во и европ­ске ин­те­гра­ци­је. У раз­го­во­ру за „По­ли­ти­ку”, Да­чић ука­зу­је да се у по­след­њим де­ша­ва­њи­ма у ве­зи са Си­ри­јом „нај­бо­ље ви­ди вред­ност на­ше по­ли­ти­ке вој­не не­у­трал­но­сти” и ци­ти­ра Џо­на Ке­не­ди­ја ко­ји је ре­као да уко­ли­ко чо­ве­чан­ство не ста­ви тач­ку на рат – рат ће ста­ви­ти тач­ку на чо­ве­чан­ство. Али се при­се­тио и Ти­то­вих ма­те­ри­ја­ла за кон­фе­рен­ци­ју Кеб­са 1975, ко­ји сто­је на сто­лу у ње­го­вом ка­би­не­ту, на­во­де­ћи да би мо­гао са­да да их ко­ри­сти про­ме­нив­ши углав­ном са­мо вре­мен­ске од­ред­ни­це.

– Глав­на Ти­то­ва по­ру­ка би­ла је о де­тан­ту, по­пу­шта­њу. Да­кле, тај исто­риј­ски круг се окре­нуо, не­ма ви­ше иде­о­ло­шких по­де­ла, али има су­ко­бља­ва­ња на осно­ву ге­о­стра­те­шког по­зи­ци­о­ни­ра­ња ве­ли­ких си­ла. Хен­ри Ки­син­џер ми­сли да ће са­да на­сту­пи­ти пе­ри­од де­е­ска­ла­ци­је, јер смо до­шли до фа­зе ка­да би сва­ки да­љи по­тез мо­гао да има не­са­гле­ди­ве по­сле­ди­це, на­ро­чи­то ако уву­ку Ру­си­ју у кон­фликт. Јер то ви­ше ни­је Јељ­ци­но­ва Ру­си­ја.

Ми­сли­те да би Ру­си­ја са­да ушла у кон­фликт?

Си­гу­ран сам у то, ако ни због че­га дру­гог, он­да због свог по­но­са. Да под­се­тим, Ру­си­ја се у Си­ри­ји на­ла­зи на по­зив си­риј­ске вла­де. За­ми­сли­те ка­ква би исто­ри­ја би­ла да је Пу­тин био пред­сед­ник Ру­си­је 1999, да је та­да би­ло да­на­шње Ру­си­је и да је на зах­тев та­да­шњег на­шег ру­ко­вод­ства она ин­тер­ве­ни­са­ла у Ју­го­сла­ви­ји…

Поједини медији месецима охрабрују српску јавност наводећи да ће Путин бранити Србију, да би Путин и војно интервенисао ако затреба…

Сигурно је да данас постоји много већи ниво савезништва и разумевања између Србије и Русије и више спремности Русије да помогне ако би Србија то тражила у неким ситуацијама које би можда могле да буду значајне за нашу безбедност и одбрану. Али поводом коментара да смо опредељени за Русију и слично – то није тачно. Ми смо опредељени да имамо такве блиске односе и са другим силама. На пример, у вези с темом набавке наоружања, спремни смо да разговарамо и са западним земљама. Али да ли постоји спремност с њихове стране да се о томе разговара?

Постоји ли?

Па, до сада није било таквих разговора. Једино мислим да се ситуација променила последњих година, јер ипак – новац је новац. Притом, ми чешће желимо да се додворавамо нашим противницима него да радимо са нашим пријатељима кад је реч о економији. Због тога се земље које су наши пријатељи и које нису признале тзв. Косово веома често жале да имају неравноправан третман овде код нас. Кад они конкуришу за неке послове ми дамо некоме другоме, иако испуњавају исте услове.

Чини се да се процеси око Косова убрзавају.

Не убрзавају се. Мислим да је то последица неразумевања о чему се уопште разговара. Једино је питање техничких разговора који се воде у Бриселу.

А на то смо иначе дошли јер смо питање КиМ из УН пребацили на ниво ЕУ, што мислим да није била баш паметна одлука. Да се о томе разговарало у УН, имали бисмо више учесника који би могли да буду на нашој страни.

Јесте ли то тада сугерисали? Били сте у тој влади.

Сећате се када је једна наша резолуција, припремљена за УН, промењена док је Вук Јеремић био у авиону, што је одлучено вероватно на некој телефонској седници владе. А то је била последица договора Бориса Тадића с Кетрин Ештон. О томе нас нико није консултовао, ако причамо о влади и коалицији у том времену. Тада је, дакле, речено да ће се о техничким питањима расправљати у Бриселу. Сваки наш покушај, а ја сам то покушавао од првог дана, да ипак разговарамо о неком трајном решењу, није наилазио на разумевање Приштине. Јер они сматрају да немају шта више да разговарају о тој теми, да је то питање већ решено и да ми само треба да признамо “Косово“. Али то је једна политика која показује да не разумеју ситуацију у којој се налазе.

Кажете да вам је мисија да број признања спустите испод 100?

Први сам почео да радим на томе да земље повлаче признања. Просто не могу да се начудим како Србија није то раније радила и зашто није раније радила. Управо сам разговарао са колегом из Фиџија, великом пацифичком земљом. Ти људи тамо немају појма да су признали тзв. Косово. Неки чак и нису признали, а налазе се на том списку које министарство спољних послова “Косова“ има. Али мора да се ради на томе. Често идем по Африци и Азији и не објављујем то. Зато што ме прате. Куд год ја одем, ови из Приштине након тога зову, интервенишу. На свим скуповима се жале на мене, чак су и у Бриселу причали да треба “зауставити Дачића“. То што ја радим, то је за њих враћање историје уназад. Смешно. Пошто то њих страшно нервира, овде сам формирао тим људи који се бави искључиво тим питањем. За мене је то приоритет наше политичке активности. Тиме помажемо председнику Вучићу, јер у разговоре неће полазити од тога да је све већ решено, него ће моћи да каже: “Па чекајте, ево у последња три месеца пет земаља је повукло признање.“ Можда ће за пола године, на пример, бити испод 100. А шта ће да буде када спадне испод 96 земаља?

Има ли реалне шансе да буде тако?

Ја вам то гарантујем.

За које време? За годину дана, две?

Само да имам времена. Не могу да стигнем да се бавим свим тим стварима, не могу да стигнем да обиђем све. Треба посветити пажњу тим људима, треба разговарати с њима, не можеш некуд да одеш и за десет минута да решиш проблем. И, друго, морају сви остали то да прате, да и друга министарства посвећују пажњу тим људима. А не да се дешава да неко овде неће да прими министра с којим ја разговарам, док би министра из неке веће европске земље примили. И треба да се разговара о дипломатској мрежи. Да ли је нама у интересу да имамо амбасаду у свакој европској земљи, а да имамо свега неколико амбасада у Африци? Амбасада у Јужноафричкој Републици покрива 10 земаља.

Ако за годину-две можемо да дођемо до тих 96 земаља, а наши западни партнери кажу да треба брзо да решимо односе са Косовом, да ли је ту реч о трци с временом?

Ма не, преговори у Бриселу су технички. До сада се у Бриселу није никада разговарало о трајном решењу. Постоји само та назнака о правно обавезујућем споразуму, чији је аутор Штефан Филе, који је тако покушао да задовољи и земље које су признале тзв. Косово и оне које то нису. Он тада није могао да каже шта је то, нити га је неко питао. И то треба да се потпише пре уласка у ЕУ. Нама јесте у интересу да се дође до трајног решења или компромиса и ја такође нисам за то да се ови конфликти остављају за решавање у неко време када можда нећемо имати ни овакву позицију, када ће можда бити још теже. Али, ако неко мисли да је признање “Косова“ за улазак у ЕУ нама прихватљива цена, мислим да не схватају да Србија једноставно то не може и никада неће урадити. У оваквом облику, ту одлуку коју су једнострано донели, с границама које су они умислили, Србија неће прихватити.

Да ли је правно обавезујући споразум признање или није признање? Шта је то?

Нико не зна шта је то?

Морамо ли да га потпишемо отприлике за годину дана, што би била круна мандата Федерике Могерини и Европске комисије?

То што они кажу да мора односи се на пројектовани рок за наш улазак у ЕУ 2025. године. Али, да се разумемо, рокови овде нама ништа не значе. Реч је о суштини.

Али ми смо изразили жељу да уђемо у ЕУ најкасније до 2025. године?

Можда ће се до тада десити светски рат, па неће више ни постојати.

Председник је најавио да ће већ крајем овог месеца да саопшти свој предлог решења за Косово?

Он прича о унутрашњем дијалогу који би евентуално резултирао неким нашим предлозима. А зашто то ради? Србија никада није изнела неки свој предлог.Последњи пут је то било у време Ратка Марковића, после је Коштуница изашао са оном формулацијом “више од аутономије, мање од независности“, а онда је и Тома Николић имао платформу. Мене су најстрашније нападали, а ја сам на неки начин био једини који је изнео бар неки предлог, за који сам мислио да је реалан.

Подела?

Нисам то звао поделом јер ми, иначе, немамо никаквих граница са “Косовом“. Како да причамо о подели, а рецимо са Хрватима имамо сада толико проблема око утврђивања границе на Дунаву. А кад смо ми разматрали како иде та административна линија?

Отворила се полемика око тога да ли је Бриселски споразум потписан у складу са косовским законима. Које је законодавство надлежно за формирање Заједнице српских општина?

Кад су такве ствари у питању никада се не полази од од постојећих прописа. Кад је нешто изнад унутрашњег законодавства подразумева се да ће надлежни органи изменити прописе како би омогућили да се до тога дође. Србија је морала да промени своје прописе да би интегрисала неке институције у приштинске. Зар да Приштина не промени ништа? Није била таква интенција. Чекајте, па и наш Уставни суд сада може да поништи, на пример, неку тачку Бриселског споразума. Шта да Уставни суд сада каже да није у складу с Уставом то што смо интегрисали правосуђе?

Може ли се десити да Албанци сада, пошто су узели све из Бриселског споразума што су хтели, кажу да овај остатак није у складу са њиховим уставом?

Они наравно могу да ураде све, али мислим да не постоји нико у ЕУ ко оправдава то што Приштина не жели да формира ЗСО.

Хоће ли извршити притисак на њих?

Апсолутно. Они су сви обећали да ће извршити максималан притисак.

Да ли ће 20. априла Срби са КиМ сами формирати ЗСО?

Све зависи од наше процене. У сваком случају, за нас је веома важно да држимо чврсте односе са Русијом и Кином. Треба држати и чврсте односе са земљама које нису признале тзв. Косово, посветити се томе и трудити се да с Немачком, Француском и САД дође до одређеног нивоа међусобног разумевања како може да се трајно реши проблем.

Хоће ли Косово добити столицу у УН?

То би значило да Србија у ствари треба да каже Русији и Кини да се не буне против уласка Косова у УН. Можете ли то да замислите да ја урадим? Да кажем Лаврову и кинеском колеги да сам се ово до сада шалио?

Приштина не може у ЕУ без претходног чланства у УН?

Стално се представља као да Србија нема куд. А то није тачно. Куда ће они? Зато мора да се иде  на компромис. Зато је то у интересу свих.

Да ли резултат тог компромиса може бити да они ипак добију то место у УН?

Може, ако ми то прихватимо и то буде део договора. Никако другачије.

Извор: Политика

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.