Најновије

Интервју Предрага Ј. Марковића за “Курир” Вести

Нападом на Сирију Запад је желео да покаже мишиће. Извесно је да класичног рата светских сила неће бити, али ће Русија и Иран свакако одговорити на последња дешавања, оцењује у разговору за Курир историчар и заменик председника СПС Предраг Ј Марковић. Он сматра да ће Руси сада вероватно повести “рат мозгом“, и то у сајбер-свету, у коме је америчка гвожђурија немоћна.
Шта нам је показала јучерашња ескалација стања у свету, то јест напад западних сила на Сирију?
– На жалост, разум није превладао. Превладала је жеља да се покажу мишићи, да се свет “задиви“ спектакуларним викенд ватрометом, без идеје шта да се уради у понедељак. Џим Матис, амерички секретар одбране, тврди да је у питању једнократна акција. У историји се такве акције ретко завршавају једним драматичним потезом. Трамп ваљда очекује да се Сирија, Русија и Иран горко покају и извине после једне ноћи рекетирања. Он заиста верује да један разметљиви поступак може да уплаши Сирију, Иран и Русију.
Чињеница је да је дошло до заоштравања односа између Америке и Русије када је реч о Сирији, а све чешће су и приче да би могло доћи до трећег светског рата.
– Ова криза је на први поглед мање претећа од Кубанске кризе, када су биле угрожене територије самих САД и СССР. Тада су, међутим, на обе стране били паметни и опрезни људи, који су мерили сваки корак и сваку реч. Тада је уништење света избегнуто филигранском прецизношћу и у комуникацији између великих сила, као и унутар њихових руководстава.
Али сада једну светску силу води Трамп, који иде из крајности у крајност…
– Данас Трампа не разумеју ни његова војска ни дипломатија. Садашња криза више подсећа на кризе пре 1914. Године, када су државници и војсковође често повлачили симболичне потезе и претили из пропагандних разлога, а понекад су и блефирали, у нади да ће се друга страна повући. Кисинџер то пореди са игром у којој се оба играча залећу колима чекајући да онај други прикочи. Јула 1914. Године нико није прикочио. Такође су погрешно протумачене поруке, пре свега оне из Лондона, допринеле одлуци Немачке да покрене велики рат. По лудости и неспособности, Трамп подсећа на кајзера Вилхелма, најгорег владара у најопасније време. Ту су и кочоперни галски петлић Макрон и Тереза Меј, која своју све мању острвску државу гура у први ред сукоба великих сила. Ангела Меркел је глас разума на Западу.
Треба ли Србија да се сврста на неку страну?
– Никако. Мој колега Чедомир Антић стално подсећа како је најмирнији перио развоја Србија имала када се није умешала у Кримски рат, који су западне силе водиле против Русије.
Шта (ни)је свет научио из два светска рата у 20. веку?
– Већ сам упоредио сизуацију са 1914. Тада је свет олако ушао у рат, верујући да ће се војници пре Божића вратити кући. Занимљиво, Кенеди је за време Кубанске кризе помињао 1914. годину, рекавши да не жели да понови ту грешку. Ових дана троје неодговорних западних државника понављају још једну историјску грешку, а то је бомбардовање Србије 1999. Сумњив инцидент у Рачку је искоришћен да се Србија казни једном кратком и спектакуларном ваздушном акцијом. Бомбардовање малене Србије претворило се у дуготрајну агонију за нас, а пробудило је успавану Русију. Ако их је Србијица, без игде икога, натерала на 78 дана прескупог рата, шта ли ће да им приреде Иран и Русија? Скоро сигурно неће бити класичног рата ове две силе против Запада, али је нека врста хибридног одговора вероватна.
Тај одговор би био…
– Иронија историје је да ће Трамп, коме су руски сајбер-напади наводно помогли да дође на власт, можда постати прва мета озбиљног сајбер-рата. У холивудским филмови Руси увек користе грубу силу. Сада се прича обрнула. Руси ће вероватно повести рат мозгом, у сајбер-свету, у коме је америчка гвожђурија немоћна.
Да ли би 2018. за нас могла да буде кључна због Косова?
– Не треба да се оптерећујемо роковима. Наше је да се боримо за што бољи резултат, макар Ивица Дачић морао да обиђе сваку земљу која се поколеба око признања Косова.
Да ли и даље мислите да би Србија једног дана, “ако буде богата“, могла да “купи Косово“?
– Ми треба да будемо земља која привлачи странце и људе из региона да живе у њој или да раде за наше фирме. То смо већ успевали више пута. У средњем веку смо привлачили гастарбајтере Немце, тј. Сасе. У 19. веку смо имали вероватно процентуално највише усељеника после Аустралије и САД. У Југославији је Београд био магнет за најбоље Југословене, рецимо Иву Андрића и Емира Кустурицу. Крајем шездесетих велике српске фирме интегрисале су регион инвестицијама. Онда је Тито уништио српске “техноменаџере“ на захтев Хрвата. И данас треба да ојачамо толико да можемо стандардом, инвестицијама и културом да будемо привлачни за људе у региону, не само за Србе.
Заменик сте председника СПС. Да ли сте задовољни само тиме или имате жеље за функцијом?
– Шта ће ми власт? Доказао сам се и без ње.
Извор: Курир
фото: Танјуг/ Драган Кујунџић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.