Најновије

Интервју Бранка Ружића за Ало Спринт: Имамо лепе шансе за пролазак групне фазе на СП у Русији Вести

Преласци фудбалера из Звезде у Партизан и обрнуто увек су посебно занимали јавност у Србији и распламсавали навијачке страсти. Ипак, један од таквих трансфера можемо слободно назвати најконтроверзнијим у историји фудбала у Србији, а то је долазак кеца репрезентације Владимира Стојковића у Партизан. Како се читава ствар заиста одиграла открива нам некадашњи функционер ФК Партизан Бранко Ружић.
Некадашњи истакнути руководилац клуба чији је дом некадашњи Стадион ЈНА, министар у Влади Србије и потпредседник СПС-а Бранко Ружић за „Ало!“ Спринт, једини спортски магазин у Србији, говори о учинку фудбалске репрезентације Србије на Мундијалу у Русији, освојеним титулама у ФК Партизан, али и открива како је заиста купљен Владимир Стојковић, као и у каквим је односима са Младеном Крстајићем и Фадиљом Вокријем.
Када је 2010. године Владимир Стојковић, као голман чије су име Делије тетовирале на кожи и изговарали као божије, потписао за ФК Партизан догодио се прави и највећи фудбалски земљотрес. Навијачи су му окренули леђа, догодило се, шта се догодило у Ђенови, репрезентација коју је с клупе предводио Владимир Петровић Пижон остала je без учешћа на Европском првенству a све остало је историја.
Него да почнемо са интервјуом…
Какве шансе дајете Србији?
– Када погледамо појединачни квалитет играча на које рачуна селектор Крстајић мислим да не одударамо много од велике већине тимова који ће бити на СП у Русији. Не можемо да се поредимо на пример са Бразилом, Шпанијом, Немачком, али у сусретима са Швајцарцима и Костариком можемо да се носимо и да имамо лепе шансе за пролазак  групне фазе. То је оно што очекујем, али фудбал је чудна ствар, како оно кажу „лопта је округла“.  Све је дакле могуће.
Ко би могао да буде одлучујући тас на ваги у српској репрезентацији?
– Имамо два одлична голгетера Митровића и Пријовића који својим индивидуалним квалитетом могу да одлуче сваки меч. Одбрана и средина терена су сјајни. Заиста верујем у ове момке.
Да ли би могли да одредите првих 11 репрезентација?
– Нећу Крстајићу да узимам хлеб. Он је одличан, пре свега човек, а и фудбалер. Неко ће рећи да није искусан, али ја се с таквом констатацијом не слажем. Мислим да је прави човек на правом месту. Надам се да ће му се поклопити коцкице и да ће све то искористити за неке будуће ангажмане.
Шта сте урадили као функционер у ФК Партизан?
– Рећи ћу само да смо као клуб за 5 година узели 7 или 8 пехара, како у Првенству, тако и у купу, изједначили број титула са вечитим ривалом први пут у новијој историји, и играли смо европска такмичења у складу са могућностима.
Који пехар Вам је најдражи?
– Партизан је љубав, као што је звездашима Звезда. Мени су сви пехари драги и важни. Најдражи моменат ми је био у Бриселу када смо избацили Андрлехт и ушли у Лигу шампиона. Тада нас је и Бог погледао… Легенда, Радиша Илић на голу, пола тима нисмо имали, Мореира није играо, тренер Станојевић  га је с правом санкционисао. Шта да вам кажем. Ми смо скромне новце уложили у тај тим и ушли смо у Лигу шампиона, драгоцен допринос су дали Клео, Сале Илић и Илијев, а тек после је дошао Стојковић. То ми је био моменат са највише емотивног набоја. Могу рећи  да је та екипа тада била по квалитету слабија од многих других екипа које су касније играле у Партизану, па чак и од ове данашње. Данас Партизан има добро плаћене појединце, ми тада као управа нажалист то нисмо могли себи да приуштимо.
Били сте функционер када је Владимир Стојковић као бивши играч звезде дошао у Партизан, како се то заиста одиграло?
– Тада смо покојни Дарко Грубор, Драган Ђурић и ја били на извлачењу група за Лигу шампиона и Стојке  је тада контактирао с нама и исказао интересовање да дође у Партизан. Знате, када имате таквог одличног голмана као што је он, онда ту нема размишљања. Гледали смо пре свега квалитет. Притом, није то био директан трансфер из Црвене Звезде а и радило се о интересу српског фудбала. Наравно да смо консултовали и навијаче. Они су прве три четири утакмице певали: „Ти си први голман Радиша“, али после су видели и прихватили Стојкетов квалитет, и да он на крају побеђује све неверне томе. Да није било Стојкета Србија би тешко отишла на Светско првенство, а и Партизан не би играо Лигу Европе да није њега. Иначе то није први такав прелазак. Јесте специфично, јесте тешко, ја навијаче разумем, али то је фудбал. Сетите се Милка Ђуровског, па  Чава Димитријевић, који  је отишао из Партизана у Динамо, нема горе ствари сем да оде у Звезду (смех). Великим играчима се такве ствари праштају обострано, чак и навијачки.
И Звезда има доброг голмана?
– Одличан је Борјан и као голман и као спортиста, али да се нашалим, и он је преко супруге која је оставила траг у Партизану на неки начин повезан за оно што “вечити” и представљају, а то је је јединство Србије.

Некада сте блиско сарађивали са селектором Младеном Крстајићем у Партизану?
– Ми смо били сарадници али је тада био спортски директор. Много ми је драго да је почео да се бави овим послом, а да се више не бави функционерским. (смех).
Хоћете да кажете да му посао спортског директора није најбоље ишао?
– Нећу. Он зна најбоље како му је ишао. Пружену  шансу је тада искористио. Прекратко је та шанса тада трајала, јер је он доста емотиван и чврстог карактера. Неке ствари су га тада натерале да се повуче. После је преузео Радник из Бијељине и показао да са много мањим буџетом може да направи успешан колектив. Ја сам имао част да одем на прославу тог клуба и било ми је драго да ме је позвао. Управо због тога што су новине биле пуне натписа да нисмо у добрим односима.

Извор и фотo: Ало новине

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.