Не треба занемарити учинак волонтера и значај послова које они током волонтирања обављају. Посланичка група

Стефана Миладиновић, народна посланица Социјалистичке партије Србије, поставила је посланичко питање министру за рад,запошљавање, борачка и социјална питања.

Законом о волонтирању предвиђено је да организатори волонтирања уговором о волонтирању предвиде накнаду трошкова, ту мислим на трошкове пута и трошкове за топли оброк. За сада је то веома ретка пракса, тако да већина младих људи који волонтирају и по више месеци, па чак и неколико година, иако су незапослени, сами сносе ове трошкове.

 

Поштоване колеге народни посланици, поштовани гости чланови делегације Народне Републике Кине, уважена министарко и гости из Министарства, данас ћу своје питање поставити министру за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Питање се тиче Закона о волонтирању и односи се на волонтере.

Наиме, након доношења Закона о волонтирању 2010. године, када је волонтирање проглашено активностима од интереса за Републику Србију, велики број младих људи превасходно са завршеним факултетима започело је да волонтира. Највећи број волонтера добровољно ради у државним органима, јавним предузећима и различитим службама, и волонтирање се веома често завршавало и пријемом у радни однос, што свакако и јесте позитивно. Током волонтирања млади лекари, правници, економисти, али и други образовани млади људи показују свој однос према раду, одговорност, знања стечена током школовања, а нека волонтирања, нажалост, трају и неколико година.

Према важећем закону, волонтери не добијају никакве зараде, тако да најчешће они сами сносе трошкове волонтирања. Ту пре свега мислим на трошкове путовања, односно путне трошкове, и трошкове за топли оброк. Чланом 21. Закона о волонтирању предвиђено је да организатори волонтирања уговором о волонтирању предвиде накнаду трошкова, ту мислим на трошкове пута и трошкове за топли оброк. За сада је то веома ретка пракса, тако да већина младих људи који волонтирају и по више месеци, а као што сам рекла и неколико година, иако су незапослени, сами сносе ове трошкове. Не треба занемарити учинак волонтера и значај послова које они током волонтирања обављају.

Како би волонтирање било и даље стимулативно за младе, који га виде пре свега као прилику за добијање посла, али и прилику за стицање нових знања и искустава, поставила бих питање министру рада, имајући у виду надлежност овог министарства у праћењу и контроли спровођења Закона о волонтирању. Да ли Министарство располаже подацима о укупном броју и кадровској структури волонтера у Србији и да ли и у ком обиму установе, предузећа и државни органи који су организатори волонтирања надокнађују трошкове и да ли је потребно размотрити можда неко друго законско решење како би организатори сносили трошкове волонтерима?

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *