Најновије

Трајно решавање стамбеног питања за раднике снага безбедности у Републици Србији Посланичка група

Новица Тончев, народни посланик Социјалистичке партије Србије о Предлогу закона о посебним условима за реализацију пројекта изградње станова за припаднике снага безбедности

Као човек који се целог живота бави грађевинарством, морам да поздравим ову иницијативу Владе за трајно решавање стамбеног питања за раднике снага безбедности у Србији, зато што не смемо као Влада и као држава да дозволимо да људи који су свој живот ставили у функцију заштите безбедности државе и грађана буду подстанари, буду социјални случајеви или као бескућници сачекају пензију.

 

 Поштовани председавајући, поштована министарка, поштовани чланови Владе Републике Србије, поштоване колеге посланици, ову прилику ћу искористити да се кратко и начелно осврнем на Предлог закона који регулише посебне услове изградње станова за припаднике снага безбедности.

Као човек који се целог живота бави грађевинарством, морам да поздравим ову иницијативу Владе за трајно решавање стамбеног питања за раднике снага безбедности у Србији, зато што не смемо као Влада и као држава да дозволимо да људи који су свој живот ставили у функцију заштите безбедности државе и грађана буду подстанари, буду социјални случајеви или као бескућници сачекају пензију.

Међутим, као посланик и као социјалиста, по убеђењу и политичком опредељењу, морам да кажем овом приликом да ми је криво што овај лекс специјалис није обухватио и запослене у здравству, просвети, као и запослене у локалној самоуправи, ово посебно наглашавам – локалној самоуправи и јавној управи, јер знате, поштована министарка, да су ту најмање плате код нас у Србији, јер и та категорија грађана вредно ради по 40 година, али за то време не може да дође до квадрата над главом. Чини ми се да ми овим Предлогом закона правимо и неки облик дискриминације између професија државних службеника који се сусрећу са истим проблемом. Једни ће моћи за 500 евра да купе квадрат, а други неће, а сви су они нама комшије и суграђани.

Такође, како је законодавац предвидео, одлуку о избору локације доноси Влада, на предлог комисије и вероватно уз договоре са локалном самоуправом. Међутим, имам утисак да ће се, ако се на овакав начин изврши одабир локације, као насеље или као појединачни објекат, формирати гето и сматрам да је много прихватљивије да у одабраним локацијама и зградама буду и други, као што су лекари, професори, инжењери, пољопривредници, радници, а такође и радници приватних предузећа. Зато верујем и предлажем, госпођо министарка, да делите моје мишљење, да ћете сигурно изаћи са предлогом како ови грађани да реше стамбено питање на исти начин као и припадници снага безбедности.

Као грађевински инжењер могу да кажем да је ово истовремено сложен пројекат, али једноставан у зависности од тога како се посматра и колико се озбиљно буде реализовао. У сваком случају, део посла ће обавити Република, а део посла локалне самоуправе, што значи да ће и локални буџети имати одређене издатке или смањене приходе по овом основу. Зато би ту требало изаћи са прецизном рачуницом, а верујем да такву калкулацију имате.

За разлику од оног Дулићевог закона који је исто овако био лекс специјалис, овде не би требало да буде грешака и пропуста, не би смело да буде кашњења и пробијања рокова у извођењу радова, што је најважније мора да постоји озбиљан надзор. Не бих овом приликом хтео да подсећам да је у Дулићевом пројекту надзор затајио па смо после добили аферу у грађевинском материјалу и аферу познатију као смрдљиве зграде.

Овде у члану 14. став 2. Предлога закона је предвиђено да одлуку о избору грађевинског материјала доноси комисија на предлог министра грађевине. Сматрам да је требало да буде обрнуто, да одлуку доноси министар, а на предлог стручне комисије, јер овако испада да министарка која је по струци економиста предлаже врсту и квалитет грађевинског материјала, опреме и инсталација који се уграђују у стамбену зграду, и зато верујем да ће се Влада као инвеститор потрудити да обезбеди надзор и комисију која ће овај задатак озбиљно схватити.

Што се тиче избора локација, предвидели сте да избор врши комисија Владе, па у том случају молим да никако не заборавите мале општине и да одређени број стамбених јединица буде изграђен за припаднике безбедности, полиције и Војске и у малим општинама. Да нам се не деси као што је предложено да ће једна од првих стамбених јединица бити изграђена у Врању, па да припадници јединице из Босилеграда, Владичиног Хана, Прешева, Трговишта, морају да конкуришу за стамбене јединице у Врању или Црној Трави, Власотинцу, Лесковцу и да не набрајам даље. Значи, морамо да предвидимо да се овакве стамбене јединице раде и у малим општинама.

Када је реч о цени од 500 еура по квадрату, ту ће бити доста примедби из грађевинског сектора, јер ће то свакако да утиче негативно на стамбене објекте у изградњи. Међутим, ово би требало да буде једнократна интервенција државе и сви ми који долазимо из грађевинског сектора то морамо да прихватимо као део социјалне политике Владе Србије. Зато мислим да је важно да Влада што пре изађе са прецизним списком локација и површином стамбених јединица које ће се градити како би грађевинска индустрија могла на време да ревидира своје планове за наредни период, јер грађевинари не могу по тржишним условима да направе квадрат за 500 евра и морамо сада да мислимо на више десетина хиљада породица који живе од свог рада.

Овде је зато моја улога тешка, јер говорим као социјалиста који подржава ову политичку идеју, али и као представник грађевинске струке, па зато у исто време морам да правим баланс између социјалних потреба друштва и очувања тржишне утакмице у грађевинској индустрији. Примера ради, ако ме ослободите плаћања доприноса за грађевинско земљиште, за изградњу инфраструктуре, за изградњу тротоара, ако неко други плати изградњу заједничких просторија, подрума, гаража, тавана, лифтова и осталих заједничких система у згради и ја лично ћу у сред Врачара направити стан за 500 евра квадрат.

Што се тиче осталих навода у Предлогу закона који се односе на структуру, квалитет станова, мислим да је непотребно јер имамо јасне постојеће законе, правилнике и нормативе, те сматрам да станови који се планирају за припаднике снага безбедности не би требао да буде нижи од постојећих стандарда, али ни виши јер сви грађани субвенционишу њихову изградњу.

Понављам, подржавам иницијативу али сам против лекс специјалиса јер сматрам да би у оквиру постојеће стамбене изградње могао да се нађе модус да стан, само стан кошта 500 еура, а да се све остало надокнади.

Хоћу још да искористим прилику и да предложим да услови тендера за изградњу зграда буду реални и прихватљиви за домаће фирме у погледу референци, да нам се не деси као што градимо аутопутеве и ту су нам фирме из Грчке, Босне и Херцеговине, из Бугарске, а ни једна наша фирма није могла да учествује у реконструкцији тих путева. Ево, ја сам учествовао на тендеру за Клинички центар Ниш, у то време ни „Енергопројект“ као највећа наша компанија није могла да испуни услове за КЦ Ниш, међутим, ако хоћемо да очувамо нашу грађевинску индустрију морамо да припремимо критеријуме за тендере да одговарају нашој грађевинској индустрији.

Хоћу исто да вас подсетим да посебно обратите пажњу на међународне тендере. Често нам се дешава да онај ко даје паре тражи од стране фирме да раде посао, јер брига стране банке што наше фирме одлазе у стечај. Овај пројекат масовне станоградње треба да буде у функцији подизања свих капацитета наших грађевинаца, да нам се не деси да нам најбољи мајстори одлазе трбухом за крухом у Русију, Немачку, Француску, већ да поносно раде за своју државу и да зараде плату. Ако ми ограничимо цену квадрата до 500 еура самим тим ограничавамо плате грађевинара.

Даћу вам неколико примера. Пример, из искуства, не требају нам ту грађевинске норме, за један квадрат малтерисања треба нам један сат зидара. За један кубик обичног зидања, да разумеју људи који се баве грађевинарством треба нам једна зидарска дневница. Ако ми сада са ценом од 500 еура по квадрату урачунамо калкулацију од 3 еура сат и толико су, три до четири еура сатнице грађевинара у Србији, а ако тај исти добар грађевинац оде у иностранство и ради за 20 до 30 еура, остаћемо без радне снаге у грађевинарству.

Такође, могу да вам кажем да имамо податак да је прошле године у Београду, уписано у школе само један зидар. У Црној Трави, десетак, а Црна Трава је било познато место одакле су сви најбољи грађевинци не у Србији него Европи. Због тога вас молим да као ресорни министар обратите пажњу на школовање кадрова у грађевинарству, јер ћемо остати без водоинсталатера, зидара, молера, људи за оволико пара сигурно неће да раде код нас, а ми ако ограничимо цену стана сигурно не можемо као грађевинске фирме да повећамо цену сатнице.

Али и поред тога ово је велика шанса да се комплетна грађевинска оператива подигне на ноге, али услов је још један да држава која је инвеститор ниједан дан не касни са плаћањем, а да извођачи и подизвођачи не морају том приликом да се задужују код пословних банака да би исплатили плате и доприносе.

На крају што се тиче критеријума по којима будући купци могу да постану власници ових станова, сматрам да је важно да се такви критеријуми што пре утврде и да правила буду иста и поштена за све како би људи већ сада знали да ли и под којим условима могу да реше стамбено питање и да могу да планирају своју породицу. Сигурно је да су потребе веће од тренутне понуде и реалних могућности државе и зато Влада и Министарство морају да имају спреман одговор и за овај проблем.

Влади и Министарству грађевине желим пуно успеха  у овом великом подухвату. Хвала вам.

 

Фото: Ало новине

 

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *