Најновије

Унапређење саобраћајне инфраструктуре Републике Србије Посланичка група

Стефана Миладиновић, народни посланик и овлашћени представник Социјалистичке партије Србије о сету Предлога закона из области грађевине и саобраћаја.

Повећање ограничења брзине са 120 на 130 км/ч на аутопутевима је решење на које се дуго чекало и оно потврђује да поједине деонице на мрежи ауто-путева у Републици Србији прате услове за повећање ограничења.

Поштована министарка, поштовани гости из Министарства, уважене колеге народни посланици, пред нама је велики број закона, не само из области грађевинарства, већ и велики број закона који се тичу свих видова саобраћаја у Републици Србији.

Први закон који је на дневном реду, а који је изазвао велику пажњу у нашој јавности, је Закон о посебним условима за реализацију пројекта изградње станова за припаднике снага безбедности.

Станови за припаднике безбедносних структура, који се предвиђају овим законом, треба да на убрзан и приступачан начин омогуће да се стамбено реше припадници Министарства унутрашњих послова – полиције, припадници Војске, односно Министарства одбране, као и службеника БИА и Управе за извршење кривичних санкција. Посебно треба истаћи да смо предвидели, односно да је предлагач закона предвидео, да се реше питања пензионисаних припадника безбедносних структура, који до сада нису имали решење стамбеног питања.

Постоје различите мере Владе, односно надлежних државних институција у погледу решавања стамбених питања за своје службенике и неки од тих програма и данас постоје и Влада их кроз различите програме субвенција подржава. Припадници снага безбедности, као једни од фактора очувања националне безбедности свакако заслужују бригу државе и овај својеврсни лекс специјалис нуди једно хумано и једно одговорно решење државе и ствара стимулативне услове за припаднике система безбедности пружајући могућност да под једнаким условима реше трајно своју стамбену потребу.

Такође, стимулативне услове имаће и сви други учесници у реализацији овог пројекта. Интензивирање станоградње увек покреће привреду и све оне привредне делатности блиске грађевинарству, а самим тим се подрже и БДП. О овом закону и Предлогу закона о поступку уписа у катастар непокретности, говориће нешто касније моје колеге, а ја ћу своју дискусију усмерити на предлоге закона из области саобраћаја.

Можда најчешћи правни акт који Влада упућује у Народну скупштину и увек се поставља питање зашто поново пловидба, јесте Закон о пловидби и лукама на унутрашњим водима.

Европска унија на годишњем нивоу врши измене и допуне две директиве. Директиве које регулишу пловидбу на унутрашњим водама и директиве које регулишу техничка правила за пловила унутрашње пловидбе. У складу са међународним изменама и допунама ова два документа, и ми усклађујемо наше законе. Стога треба похвалити Министарство у смислу ажурности и прилагођавања наших прописа стандардима ЕУ.

Такође, наша посланичка група, посланичка група СПС подржаће и Међународну конвенцију коју је Влада упутила на ратификацију, као и билатералне споразуме из ваздушног саобраћаја, а који се односе на успостављање линија са државама Магреба.

Република Србија је значајно чвориште Европе и наш геостратешки положај треба да буде основ за много интензивнији развој железничког саобраћаја. Железнички саобраћај је и најјефтнији, еколошки најприхватљивији још увек, као вид транспорта, и свакако да железница јесте нешто што ће умногоме допринети развоју наше привреде.

Усвајањем новог Закона о железници 2013. године, најављен је нови концепт железничког система у Србији. Усвајањем овог закона формално су започети процеси трансформације железничког система у циљу ефикасне, рентабилне и безбедне железнице.

Изменама и допунама које смо извршили 2015. године, раскинули смо са традиционалним моделом организационе структуре железнице у Србији, која је нажалост била и неефикасна и нерентабилна, и увели формалне услове за управљање и развој железничког система у складу са системом ЕУ, односно концептом трансевропских транспортних мрежа, ускладивши наш закон са директивом ЕУ из 2012. године, којом се успоставља јединствено европско железничко тржиште.

Новом организационом структуром железнице тада смо извршили раздвајање делатности на превоз путника, превоз робе и свакако одржавање инфраструктуре и формирана три нова предузећа која свако, у складу са својим надлежностима, контролише и заправо спроводи делатности.

Истим изменама и допунама, Дирекција за железнице је тада означена као регулаторно тело и као институција која има функцију националног тела за безбедност. Овим пакетом нових закона, јер пред нама су нови закони, врши се даље усклађивање националне регулативе са регулативом ЕУ и шири делокруг рада саме Дирекције за железнице, раздвајају се интероперабилност и безбедност железнице, односно транспондују у два различита закона.

Раздвајање овог закона, важећег Закона о безбедности И интероперабилности железнице, било је важно како би се јасно спровеле Директива о интероперабилности и Директива о безбедности на железници, а из аспекта улоге саме Дирекције за железнице, која има различите улоге у безбедности железнице и интероперабилности. За саму Дирекцију схватамо да је ово решење било важно, јер ће свакако утицати на њену ефикасност у спровођењу прописа.

Ми ћемо сва три закона наравно да подржимо као посланичка група, јер верујемо да ће ова три закона допринети и унапређењу железничке инфраструктуре али и даљем развоју железничког саобраћаја.

После низа промена важећег Закона о јавним путевима, који је 2005. године усвојен, указала се потреба за новим законом који ће прецизније да одреди правни положај путева, да пропише услове и начин управљања путном инфраструктуром, начин заштите одржавања саме инфраструктуре. Важећи закон није у довољној мери регулисао надлежности државних путева и путева у својини АП и локалних самоуправа, нити је на било који други начин предвиђао одржавање некатегорисаних путева.

Овај Предлог закона детаљније прописује услове изградње и реконструкције путева, даје нова решења, јер је усклађен и са Законом о планирању и изградњи.

Новине у овом закону, и о томе бих посебно говорила, јесу у Глави XI Предлога закона, који прописује посебне услове које јавни пут мора да испуни са аспекта безбедности у саобраћају.

У систему безбедности саобраћаја превенција има кључну улогу. Она подразумева акцију свих субјеката и у склопу техничких дисциплина на пољу превентиве. Значајне задатке треба да решавају и стручњаци из области путева и путне инфраструктуре, јер је утицај пута на безбедност саобраћаја незаобилазна.

Одговорност путара, односно управљача пута до сада је делимично био регулисан чланом 156. Закона о безбедности саобраћаја на путевима. У складу са директивом ЕУ из 2008. године, овим законом уводе се одредбе о управљању саобраћајне инфраструктуре чиме се фактор пут, као један од четири фактора безбедности саобраћаја, формално и покрива.

Добро је да се новим законом уводи процена утицаја пута на безбедност саобраћаја и обавезе управљача пута да приликом реконструкције постојеће и изградње нове путне инфраструктуре, обезбеди процену утицаја тог пута на безбедност саобраћаја на мрежи јавних путева у Србији.

Поред прецене, управљач пута имаће обавезу да обезбеди ревизију пројекта државног пута првог реда и то са аспекта безбедносних карактеристика пута за све пројекте изградње новог или за пројекте ревитализације, односно реконструкције постојећих у свим фазама пројектовања путева.

Поред ревизије, мораће да се обезбеди провера безбедности саобраћаја на путу периодично, једном у пет година или циљано за деонице јавних путева на основу мапирања ризика. Мапирање ризика, којим се утврђују деонице највећег ризика и независна оцена утицаја пута на саобраћајне незгоде, уз решења која се односе на безбедносне захтеве за тунеле и предвиђено управљање тунелима дужим од 500 метара, сигурно ће допринети целокупном стању безбедности саобраћаја на нашим путевима.

Измене и допуне Закона о превозу терета и измене и допуне Закона о превозу путника, произашле су из трогодишње примене ова два закона и потребе да се нека од решења промене, као што је институт превоза за сопствене потребе или пак решења која се односе на лиценцирање аутобуских станица.

На самом крају, поменула бих закон који сам заправо већ и поменула, то је Закон о безбедности саобраћаја и Предлог измена и допуна закона. Ми смо иначе у овом пролећном заседању свеобухватне измене и допуне овог закона усвојили.

Пред нама су измене неколико чланова и већина њих се односи на казнене одредбе, али постоји одредба којој се, можемо слободно рећи, радују и путници и возачи у Србији, а то је измена прописа која се дуго чекала, повећање ограничења брзине са 120 на 130 км на сат на ауто-путевима. На ово решење, као што сам рекла, чекало се дуго. Може се рећи да су се стекли услови, пре свега инфраструктурни, јер, подсетићу, наши путеви, односно наши ауто-путеви до сада нису били пројектовани за велике брзине и ово решење потврђује да поједине деонице на мрежи ауто-путева у Републици Србији прате услове за повећање ограничења на 130 км на сат.

Као што сам у свом излагању рекла, ми ћемо подржати све предлоге овог закона, а о осталим законима говориће касније моје колеге. Хвала.

 

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *