Најновије

Ђорђе Милићевић: Добро је да ће комисија свој рад заснивати на научним чињеницама и релевантним већ извршеним истраживањима Посланичка група

Ђорђе Милићевић, председник Посланичке групе Социјалистичке Партије Србије (СПС), на Петој седници Првог редовног заседања Народне скупштине у 2018. години о Предлогу одлуке о образовању комисије за истрагу последица НАТО бомбардовања 1999. године по здравље грађана Србије, као и утицај на животну средину, са посебним освртом на последице које је оставила употреба пројектила са осиромашеним уранијумом:

Када је реч о данашњој теми и када говоримо о овој теми и овом питању сматрао да је неколико кључних порука које данас треба саопштити. Прва, већ сам рекао. Истина је интерес свих нас. Ту истину дугујемо грађанима и на овај начин ми данас показујем одговоран и озбиљан однос према грађанима Србије.

Друга кључна порука је, да се не заборави. Јер народ који заборавља своје жртве, народ који заборавља своју историју осуђен је на жалост да то поново преживљава.

Трећа кључна порука је да се не понови. И можда најважнија порука за све нас, нешто што је наша одговорност и обавеза, наш задатак је наша будућност, јер прошлост ми данас и да желимо не можемо да исправимо. Али прошлост не сме да нам буде једина садашњост и будућност. Мислим да од прошлости и из прошлости треба да извлачимо поуке, да афирмишемо оно што је било добро, али да наставимо да дајемо одговоре на кључна питања која данас муче Србију, и да заједно градимо темеље нове будућности.

 

 

 Даме и господо народни посланици, слажемо се са констатацијом председавајућег који је водио седницу непосредно пре вас да је важно да имамо коректну парламентарну расправу, јер тема је од изузетног значаја и од изузетне важности.

Морам потпуно отворено признати да кроз уводно излагање првог од говорника који долази из опозиционе посланичке групе, проф. др Војислава Шешеља препознали смо спремност и опредељеност да да допринос квалитетној расправи и допринос у раду комисије која ће бити формирана, али након тога , господине Арсићу, једна, како је рекао председавајући, пре вас, политизација, па покушај политизације, превођен је на терен политике, отварање одређених политичких тема. Па, дозволићете да и у ових 20 минута које припада мени као председнику посланичке групе дам одређене ставове и посланичког клуба, када је реч о темама које су отворене током данашње расправе, јер то је, понављам, легитимно право сваког посланичког клуба.

Најпре, када је реч о посланичкој групи СПС, наравно, ми ћемо подржати Предлог одлуке о формирању комисије која треба да утврди последице НАТО бомбардовања из 1999. године, јер пре свега сматрамо да је истина интерес свих нас, ма каква та истина била. Ту истину дугујемо пре свега грађанима Србије и на овакав начин ми показујемо и потврђујемо одговоран и озбиљан однос према грађанима када је реч о овој теми и када је реч о овом питању.

Мало час је неко рекао, треба да говоримо о чињеницама. Да,  треба да говорим о чињеницама и треба отворено и јасно рећи, бомбардовање је злочин који је учињен нашем народу. О томе треба отворено, јасно и јавно говорити, јер ваљда је обавеза свих нас да штитимо интересе Србије.

Бомбардовање је последица, то је наше легитимно право да кажемо, лажне оптужбе за геноцид и етничко чишћење, али исто тако сматрамо да је то заправо врхунац једног притиска који се у континуитету врши на Србију од почетка 90-их година. У Хрватској је, рецимо, пре 1990. године живело око 380 хиљада Срба, ту је господин Линта нека ме исправи ако грешим. Данас их има око 160 хиљада, док је у Сарајеву живело више од 150 хиљада, данас мање од десет хиљада. У Приштини од 40 хиљада колико их је некада тамо живело, данас свега неколико стотина.

Поставља се питање, где је Србија извршила етничко чишћење и геноцид? На Србима је вршено етничко чишћење и то је нешто о чему морамо и треба да говоримо, да ширимо истину о нашем народу. Србија никада, гледајући све ратове у назад, историју, није пребројала своје жртве, ево нека потврди господин Атлагић, он доста добро познаје историјске податке, нека ме исправи ако грешим, али Србија никада није пребројала своје жртве, почев од Балканског рата, па Првог светског рата, па Другог светског рата и последњег грађанског рата на Балкану. Некако смо увек водили рачуна да не повредимо национална осећања и националне емоције других.

А да ли су се други понашали на тако одговоран и озбиљан начин према Србији? Нажалост, нису. Они су увек говорили о одређеним цифрама, одређеним бројкама и често се са тим бројкама и цифрама манипулисало. Зато мислим да је веома важно да се данас присетимо жртава, посебно данас када се кроз кршење међународно-правног поретка даје подршка да се направи једна квази држава на крви неких других.

Када је реч о данашњој теми и када говоримо о овој теми и овом питању сматрао да је неколико кључних порука које данас треба саопштити. Прва, већ сам рекао. Истина је интерес свих нас. Ту истину дугујемо грађанима и на овај начин ми данас показујем одговоран и озбиљан однос према грађанима Србије.

Друга кључна порука је, да се не заборави. Јер народ који заборавља своје жртве, народ који заборавља своју историју осуђен је на жалост да то поново преживљава.

Трећа кључна порука је да се не понови. И можда најважнија порука за све нас, нешто што је наша одговорност и обавеза, наш задатак је наша будућност, јер прошлост ми данас и да желимо не можемо да исправимо. Али прошлост не сме да нам буде једина садашњост и будућност. Мислим да од прошлости и из прошлости треба да извлачимо поуке, да афирмишемо оно што је било добро, али да наставимо да дајемо одговоре на кључна питања која данас муче Србију, и да заједно градимо темеље нове будућности.

НАТО бомбардовање је често правдано тзв. диктатуром људи који су тада водили Србију и били на власти. Али, шта се десило након 2000. године? Зашто је тада кажњавана Србија? Зашто је тада настављен притисак на Србију? Да ли је настављен прогон Срба са простора КиМ? Да ли је одвојена Црна Гора? Да ли је једнострано призната независност Косова? НАТО бомбардовање је било 1999. године, дакле пре 19. година. Слободан Милошевић није на политичкој сцени Србије више од 18 година, па зашто је данас преко 80% грађана Србије против уласка Србије у НАТО? Па, зашто данас 18 година након тога се врши притисак на Србију и због Косова, али и због Републике Српске? Нема Слободан Милошевића.

Дакле, једнострано признање независности КиМ је за нас наставак бомбардовања, наставак притисака и наставак агресије који је започет НАТО бомбардовањем 1999. године. И тешко је данас бранити Србију. Али, Србија је данас, са сигурношћу могу рећи, фактор стабилности на територији западног Балкана. Србију данас препознају као поузданог, сигурног и стабилног партнера, сви они који желе са Србијом партнерски однос. И то је принципијелна опредељеност Србије. Волели би да и други у окружењу поштују ту принципијелну опредељеност. Србија је данас симбол нових вредности у региону, и Србија је данас стожер регионалне сарадње. Србија жели да задржи стара пријатељства, жели да гради нова пријатељства, да јача односе међу народима. Србија жели да сачува мир и стабилност у региону, јер знамо колико је тешко стабилизовати регион, колико је тешко сачувати мир и стабилност у региону, а колико је лако дестабилизовати регион. Лако је посвађати људе. Тешко их је помирити. Мржња не доприноси, мржња не гради, мржња не доприноси да идемо ка процесу стабилизације, већ ка процесу дестабилизације. И зато дијалог нема алтернативу. И то је јасан став Србије.

Поменуто је овде и питање Косова и Метохије. Србија јесте ушла у бриселски процес, започела бриселски процес, да би решила нека кључна питања. Знате, све док седите за столом где се разговара о Србији, ви можете да утичете на доношење одлука. Када вас нема за тим столом, а доносе се одлуке које се тичу Србије, ви на то не можете да утичете. Дакле Србија је започела бриселски процес да би решила нека кључна питања, попут заједница српских општина, али не да би била потцењена и да би била понижена. И Србија ће свакако знати да сачува своје достојанство, свој интегритет и свој међународни углед.

Јесте Србија покренула унутрашњи дијалог. Председник Србије је покренуо унутрашњи дијалог, и то је за нас храбар и одлучан корак који треба да допринесе трајном и одрживом решењу по питању КиМ. И то свакако јесте прилика да још једном сви заједно сагледамо да ли реално можемо да сагледамо ситуацију по питању КиМ, не да држимо главу у песку, јер ако будемо држали главу у песку пролазиће време, то питање ће постајати све теже, и у једном тренутку ми нећемо имати о чему да разговарамо. Немамо ту одговорност да ово питање преносимо на генерације које ће долазити после нас. И није ово за нас дневнополитичка тема, већ питање које се тиче будућности Србије. На овај начин Србија показује спремност да разговара, дакле не сукобљавамо се. Ми разговарамо да би имали будућност. Показује спремност да да одговоре на нека кључна и тешка питања, да на најбољи начин заштити националне и државне интерес, и оно што је суштински најважније Србија жели да побеђује у миру.

Малочас је поменуто и чланство у ЕУ. Да, један од кључних спољнополитичких циљева Србије јесте пуноправно чланство у ЕУ. Али, такође Србија то не крије, отворено о томе говори. Жели да јача традиционално пријатељске односе и са Кином, и са САД, и то није у супротности са европским путем Србије. Оно што желим потпуно отворено да кажем, не постоје повластице и примамљиве улазнице за чији рачун је било ко спреман да прихвати једнострани акт Косова.

Малочас је било речи и о чланству Србије у НАТО. Србија није учинила ни један корак који показује да жели да постане члан НАТО, али Србија жели сарадњу и партнерски однос са свима. Србија са НАТО има заједнички именитељ, а то је сарадња у циљу регионалне стабилности и мира. Србија жели да сарађује и с ОДКБ, али Србија ће себично чувати своју војну неутралност као самостална држава водити самосталну спољну политику, која ће бити у најбољем интересу наших грађана, и Србија ће знати на најбољи начин да заштити своје националне и државне интересе.

Када је реч о комисији коју ћемо формирати, желим још неколико реченица да кажем. Добро је да ће комисија свој рад заснивати на научним чињеницама и релевантним већ извршеним истраживањима. Важно је да јавност, важно је да стручњаци, народни представници, државни органи о овоме имају готово неподељен став, а то је право на истину.

Још само неколико података. Мислим да имам довољно времена. Наравно, тиме ће се бавити комисија. Али, желим да кажем да је током бомбардовања извршено 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.

Према НАТО извештају, изручено је 35.000 пројектила са осиромашеним уранијумом. Према подацима Војске Југославије, било их је 50.000, а према неким руским изворима чак 90.000. Процене штете коју је Савезна Република Југославија имала крећу се од 30 до 100 милијарди америчких долара. Коначан број жртава званично није саопштен, а наше процене се крећу између 1.200-2.500 погинулих и око 6.000 рањених од којих је близу 3.000 деце.

На Србију је током НАТО бомбардовања бачено око 15 тона осиромашеног уранијума. Ради поређења на то, господин Лакетић сигурно зна, ради поређења, у Србији се пре бомбардовања 1999. године регистровали између 15 и 20 хиљада нових случајева рака, да би тај број порастао на чак 40 хиљада нових болесника. Године 2015. објављено је да је Србија прва земља у Европи по смртности од малигних тумора.

Тачно је, проблем несагледивих последица НАТО бомбардовања отворио је италијански парламент, јер су италијански војници из састава КФОР-а оболевали од рака, преко 500 италијанских војника је оболело, а до сада преминуло 45. Многи италијански војници који су оболели, тужили су за одштету италијанску државу и свих 19 чланица НАТО-а, а добијене су и правоснажне пресуде.

Због оваквих несагледивих и непредвидивих последица по здравље нашег народа и животну средину, у којој ће живети будуће генерације, држава мора одговорно да приступи утврђивањем свих последица НАТО бомбардовања. Зато ће формирање ове комисије, понављам, имати подршку посланичке СПС. Захваљујем.

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.