Најновије

У велика природна богатства бања Србије треба још више улагати Посланичка група

Милетић Михајловић, народни посланик Социјалистичке партије Србије, на Петој седници Првог редовног заседања Народне скупштине, поставио је с посланичко питање министру задуженом за туризам, Расиму Љајићу.

Поштовани потпредседниче, поштоване колеге посланици, желео бих да поставим питања министру задуженом за туризам, господину Расиму Љајићу.

Питања се односе на развој бањског туризма у Србији и перспективе наших бања. Србија је позната као земља са хиљаду извора здравља, односно са хиљаду извора лековитих, термо-минералних вода, које су основа за развој бањског туризма. По броју лековитих извора спадамо у најбогатије земље Европе, а имамо и једини гејзер на континенталном делу Европе у Сијаринској бањи.

Преко 50 наших бања, почев од Врњачке, која је најразвијенији бањски центар и остварује око пола милиона ноћења годишње, преко Сокобање, Буковичке, Пролом, Селтерс, Јунаковић, Сијаринске, Врујци, Горње Трепче, Врдника, Кањиже, Врањске, Бујановачке, Рибарске, Луковске, Бање Ждрело код Петровца на Млави, која је, на моје задовољство, позитиван пример развоја и других, велика су развојна шанса за туризам Србије.

Три наше бање имају најтоплије минералне воде у Европи. То су Врањска, Луковска и Сијаринска, чије топле воде, нажалост, отичу у реке.

У бањама Србије је 2017. године боравило преко 500 хиљада туриста, који су остварили око два милиона и 200 хиљада ноћења, од чега преко 90% од домаћих туриста. Број туриста, пре свега домаћих, у бањама расте, што је резултат увођења поклон ваучера, али је чињеница да од бања можемо очекивати и много више, а то је да својом опремљеношћу и садржајима привуку још више страних туриста.

Зато се у њих мора уложити много више. Требало би следити примере других континенталних земаља, као што су Мађарска или Чешка, а које су се афирмисале преко једне или само пар бања које су данас светски познате, као што су, на пример, Карлове Вари у Чешкој.

Наше бање се морају још боље инфраструктурно и садржајно опремити. Неке су током последњих двадесетак година од традиционално добрих дестинација постале једва видљиве. Смештајни капацитети пропадају, тако да не могу да привуку туристе. Дакле, неопходне су нове инвестиције и нове идеје за валоризацију изузетно вредних природних потенцијала у бањама, и минералних вода и минералног блата и гасова.

Србија јесте транзитна земља и туризам градова, пре свега Београда, јесте приоритетан, али сматрамо да оволико природно богатство које лежи у бањама не сме бити занемарено. Напротив, Србија као континентална туристичка дестинација треба да бањском, односно здравственом и рекреативном туризму, који је веома тражен на европском туристичком тржишту, посвети још већу, ако не и приоритетну пажњу.

Уз развој пољопривреде, пре свега органске производње, уз унапређење здраве животне средине и природних лепота које имамо, туризам, а свакако и бањски туризам, имаће значајно место у развоју Србије.

Стратегијом развоја туризма предвиђа се даљи развој здравственог, односно бањског туризма. Зато у вези са даљом судбином нашег здравственог туризма желим да питам министра Љајића:

„ Шта Министарство планира да учини на плану реафирмације бањског турима и развоја бања? Да ли се планирају улагања и у које бањске центре? Да ли постоје заинтересовани домаћи и страни инвеститори за улагање у наше бање, за које бање су заинтересовани и за коју врсту улагања?

Да ли ресорно министарство планира неке развојне мере којима се може унапредити бањски туризам у Србији и много више и потпуније искористити изузетно вредни природни потенцијал којима наше бање располажу.“

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *