Најновије

Побољшање целокупног привредног амбијента Посланичка група

Снежана Пауновић, народна посланица Социјалистичке партије Србије о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о привредним друштвима и Предлогу закона о изменама и допунама Закона о стечају

Предложене измене Закона о привредним друштвима треба да обезбеде бољу заштиту права мањинских акционара уз истовремено увођење електронских сервиса, као што су електронски потписи и електронски печат, чиме ће се омогућити бржа и јефтинија комуникација између државних органа и привредних друштава пре свега. Док се Предлогом закона о изменама и допунама Закона о стечају доприноси стабилизацији законског оквира, а тиме и ефикаснијим стечајним процедурама.

 

Поштована председнице, уважена гувернерко, поштовани министре са сарадницима, најпре се извињавам због свог промуклог гласа, пошто ћу прехлађена данас говорити, али је процена била да је важно говорити о овим законима и занемарићу тај тон који неће баш пријатан бити.

У својој дискусији ћу се осврнути на два важна закона из области привреде, то су Предлог закона о изменама и допунама Закона о привредним друштвима и Предлог закона о изменама и допунама Закона о стечају, не зато што мислим да су остали закони мање важни, него зато што је гувернерка у протекла два дана и кроз своје уводно излагање, али и кроз одговоре на питања посланицима заиста објаснила мотив, суштину и разлоге због чега се ови закони доносе. Ја се захваљујем и у име посланичке групе СПС кажем да ћемо свакако гласати за предложена законска решења.

Предложене измене и допуне Закона о привредним друштвима доносе много новина које би требало да допринесу побољшању целокупног привредног амбијента. Србија истовремено усваја правни систем ЕУ из области корпоративног права, чиме се испуњавају и услови из преговарачког Поглавља 6. који се тиче права привредних друштава за приступање ЕУ.

Предложене измене треба да обезбеде бољу заштиту права мањинских акционара уз истовремено увођење електронских сервиса, као што су електронски потписи и електронски печат. То би требало да омогући и бржу и јефтинију комуникацију између државних органа и привредних друштава пре свега.

Наиме, посебна пажња посвећена је положају мањинских чланова и акционара, јер је степен заштите њихових права идентификован као једна од највећих слабости нашег правног система, што је и у извештају конкурентности светског економског форума за период 2016/2017. године јасно приказано, јер је Србија по овом критеријуми на чак 134. месту.

Актуелни закон о привредним друштвима садржи одредбу према којој оснивачким актом може бити предвиђено да мањински члан, без обзира на поседовање удела, нема нити један глас у Скупштини друштва.

Предлогом ових измена ова велика правна празнина се отклања и пружа се извесна заштита мањинским члановима у смислу да морају имати најмање један глас.

Такође, предвиђени су и нижи прагови за сазивање седница д.о.о, као и за предлагање дневног реда Скупштине друштва са ограниченом одговорношћу. Док су виши прагови предвиђени за тзв. склизаут, односно за принудно истискивање мањинских акционара из власништва.

Нови закон обезбедиће и већу транспарентност пословања у корист мањинских власника, као и извесније рокове за исплату дивиденде акционарима. Поред стратешког очекује се да ове измене и допуне буду и од практичног значаја за стварање повољнијег пословног окружења и даљег развоја привреде у Србији, а свакако ће утицати и на бољи рејтинг Србије на Дуинг бизнис листи Светске банке.

Када је у питању стечајно законодавство, морамо рећи да је у претходних 18 година оно претрпело бројне и честе измене што је на неки начин стварало несигурност и нестабилност и стечајних дужника и стечајних поверилаца.

Овим Предлогом закона о изменама и допунама Закона о стечају треба да се допринесе стабилизацији законског оквира, а тиме и ефикаснијим стечајним процедурама. Пред нама је неколико значајних измена које унапређују овај законодавни оквир.

Наиме, изменама се пре свега усаглашавају законска решења са одредбама Закона о финансијском обезбеђењу и то када је у питању намирење потраживања поверилаца по основу посебне врсте уговора, а то су уговори о финансијском обезбеђењу.

Усаглашено решење у ова два закона треба да створе ефикасан, нормативни оквир за извршавање обавеза по овим уговорима. Једноставним речником речено ради се о стварању услова за повећани степен намирености поверилаца и то пре свега тзв. разлучних поверилаца, оних који имају зајмове обезбеђене залогама или хипотекама. То су углавном пословне банке код којих су предузећа узимала хипотекарне и друге кредите, а које тешко наплаћују своја потраживања. Међу повериоцима су и радници и друга предузећа, али и држава, тако да су због неефикасних и дуготрајних стечајних поступака апсолутно сви на губитку.

Такође, дуготрајним стечајима обезбеђује се имовина предузећа и на крају се она углавном продаје у бесцење. Углавном се из стечаја купује имовина, грађевинско земљиште и зграде. Оно што је неспорно чињеница је, нажалост, да се ретко које предузеће извуче из стечаја и оживи.

Морам да скренем пажњу на период после 2000. године када су стечаји проглашавани преко ноћи, чак и без предстечајних поступака који су по тадашњем закону били обавезни. Последице таквих често незаконитих стечајева привреда Србије трпи и данас.

Бројна предузећа раније друштвена, чији су стечајеви започети још после 2000. године, још увек су у стечају и тако пропадају. Многа су из стечаја приватизована за мало пара. Стечајна већа и стечајни управници који годинама воде и спроводе стечај често продају имовину како би подмирили трошкове стечају. Не смемо да заборавимо да у оваквим условима радници остају најчешће кратких рукава, без исплаћених зарада и свих осталих потраживања. Спорови поверилаца трају дуго и све то се претвара у један зачарани круг који производи негативне ефекте и по привреду и по раднике и по повериоце.

Други разлог за измене закона јесте ефикаснији и бржи стечајни поступак над предузећима која испуњавају услов за покретање стечајног поступка, као и повећање степена намирења поверилаца.

Истина је и евидентно је да се последњих година време вођења стечајних поступака скратило, а по дужини трајања стечаја Србија се у 2017. години налази се на 47. месту Дуинг бизнис листе Светске банке за регион у који смо сврстани. У просеку поступци активних стечајева трају око четири године, док у Србији има стечаја од по двадесетак година.

Тако имамо недовршени стечај четири државне банке, који је отворен још почетком 2002. године, а које данас располажу великом непокретном имовином и новчаним средствима и нису за ликвидацију.

То је истовремено и захтев Светске банке и ММФ, јер смо нажалост познати по вишегодишњим и вишедеценијским стечајима у којима се имовина стечајних дужника руинира и пропада, а да стечајни повериоци веома често нису намирени иако има средстава у стечајној маси.

Према степену намирења поверилаца, нажалост спадамо у ред неефикасних стечајних поступака. Тек око једне трећине поверилаца се намирује из стечајне масе. Један од разлога је управо и чињеница да сам стечајни поступак поједе значајан део средстава предузећа у стечају. Према неким подацима, чак 20% имовине и средстава потроши се за неефикасне и дуготрајне стечајне поступке. Како подаци говоре, највећи проценат великих поверилаца намири се од стечајних дужника, где је за стечајног управника постављена Агенција за лиценцирање стечајних управника. Наравно, да би стечајни поступак био ефикаснији, потребно је да и правосудни систем буде ефикаснији. У разним периодима, стечајни поступци су вођени по различитим законима о стечају, а дуготрајни парнични поступци само продужавају стечајне поступке.

Према неким статистичким подацима, води се укупно 2096 активних стечајева, од чега је 60 старије од 10 година. Има дакле, доста разлога да стечајне поступке учинимо ефикасним да се не би руинирала имовина, нити било ко био оштећен. Верујем да ће предложене измене управо разрешити ове проблеме и из ових разлога посланичка група СПС у дану за гласање подржаће све предложене законске промене.

 

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *