Најновије

Закони ће задовољити потребе грађана Посланичка група

Неђо Јовановић, народни посланик и овлашћени представник Социјалистичке партије Србије о сету закона из области државне управе и самоуправе, о избору гувернера Народне банке Србије и о избору председника  судова.

Општине и градови су сервиси грађана и одговорна власт власт мора да одговори свим изазовима који се појављују у задовољењу потреба грађана, морају да постоје квалитетна законска решења која се односе превасходно на њихове надлежности.

 

Уважени министре са сарадницима,

на самом почетку дискусије која се везује за сет законских предлога о којима расправљамо, желим да истакнем да ће посланичка група СПС у дану за гласање безрезервно подржати све законске предлоге, као и персонална решења која су саставни део свега онога што ће бити тема наше расправе.

Први закон који је данас завредео пажњу јесте Закон о изменама и допунама Закона о локалној самоуправи и заиста том закону треба посветити пажњу из више разлога.

Ја морам да искажем искрено задовољство што сте препознали проблеме у практичној примени актуелног Закона о локалној самоуправи, а препознавајући и те проблеме сте дали адекватна и квалитетна решења како да се ти проблеми реше.

Мислим да смо данас могли да дођемо до закључка да и колеге из опозиције и ми који имамо разлога да подржимо ово законско решење, препознају системска решења у овом закону као квалитетна решења.

Оно што је суштина и од чега су сви данас пошли јесте циљ постојања локалне самоуправе. Циљ постојања локалне самоуправе јесте најбољи могући начин задовољења потреба грађана.

Данас смо чули метафорички да је то сервисирање потреба грађана, односно да су јединице локалних самоуправа, то јест општине и градови сервиси грађана. У суштини јесу, али да би то заиста у пуном капацитету биле, онда су потребна најмање два услова да би се те потребе на адекватан начин задовољиле.

По мом дубоком уверењу, први услов је одговорна власт на нивоу јединице локалне самоуправе, а да би та одговорна власт могла да одговори свим изазовима који се појављују у задовољењу потреба грађана, морају да постоје квалитетна законска решења која се односе превасходно на њихове надлежности. Због тога сам, уважени министре, сигуран да сте управо кроз овај закон, препознајући тај проблем, дефинисали надлежности локалне самоуправе на најбољи могући начин.

Зашто ово говорим? Због тога што је до сада надлежност била специфицирана на један заиста рогобатан и погрешан начин, због тога што су јединице локалних самоуправа саме специфицирале своје послове и надлежности у оквиру којих ће се ти послови обављати и на тај начин су се дешавале чак и бројне злоупотребе.

Сада се те надлежности дефинишу на сасвим другачији начин и оне се везују за одговарајуће области, а те области су препознате у другим системским законима, као што су Закон о планирању и изградњи, као што је Закон о удружењима, Закон о комуналним делатностима, сет закона који се односе на социјалну заштиту, закони којима се регулише примарна здравствена заштита итд. Ово решење заиста представља квалитативан помак напред.

Оно што такође због грађана треба одавде да оде као порука, због чега грађани треба да буду задовољни када је у питању примена овог закона који ће сигурно бити усвојен јесте конкретизација одређених права и одговорности, превасходно конкретизација права и одговорности одборника, који сада имају далеко повољнији положај у смислу прецизирања њихових права, превасходно права да буду обавештени од стране надлежних органа јединице локалне самоуправе, а самим тим да и свој одборнички посао обављају одговорно, посвећено и у целости по закону.

Оно што такође завређује пажњу када је у питању доношење закона о којем ја сада дискутујем јесте спречавање злоупотреба од стране председника скупштине општина јединица локалних самоуправа, јер су те злоупотребе биле  заиста примећене у пракси, па се тако хитна седница скупштине заказивала на начин који је апсолутно недопустив, да не кажем да су на тај начин кршени не само закони, него је чињена и одређена штета јединице локалне самоуправе. Сада се то заиста дефинише прецизно одређеним роком и да за хитан сазив седнице скупштине потребно да постоје законом прописани разлози који морају да буду изузетно чињенично утемељени и који оправдавају хитно заказивање седнице Скупштине јединице локалне самоуправе.

Оно што такође треба похвалити јесте чињеница да смо се  сви коначно ослободили, односно да ћемо се ослободити једног рогобатног решења, а то је да се радна тела скупштина или радна тела општина и градова, која су иначе уређена статутом, мењају статутом.

Ви и сами знате да је статут један од аката који на нивоу јединица локалне самоуправе подразумева кровни нормативни акт или највиши нормативни акт и њега је јако сложено променити, и због јавне расправе и због комисије која треба да се формира за промену Статута и због рокова и због свега осталог. Сада имамо далеко једноставније, далеко практичније решење да се то уреди Пословником и заиста, ту сте погодили прави начин решавања проблема и ту, заиста, стоји подршка једном таквом системском решењу.

На крају, када се све ово сагледа, долазимо до још низа решења која треба похвалити. Једно од њих је, како сте ви то данас рекли у уводном делу, оптимизација броја чланова општинских и градских већа, с једне стране, с друге стране, броја помоћника председника општина, односно градоначелника.

Зашто је ово добро? Па, добро је искључиво из разлога што се фактички градско или општинско веће делило као политички плен и да је у том неком политичком колачу, са много уста, се дешавало да се чак долази до тога да онај број од девет плус два или једанаест плус два чланова већа буде злоупотребљен на  нивоу општина које су изузетно мале.

Ако узмете у обзир да постоји општина са врло малим бројем становника, свега неколико хиљада становника, као што је Трговиште, Црна Трава, Жагубица, итд, поставља се једно логично питање – зашто ће то општинско веће требати да има 11 чланова општинског већа и колико ће то ресора тих чланова морати да буде заступљено, односно да ти чланови воде те ресоре ? Заиста, једна врста потпуног анахронизма, једног начина који представља, с једне стране, нелогичност или апсурд, с друге стране, који доводи до потпуног паралисања рада јединице локалне самоуправе на начин на који то јединица локалне самоуправе заслужује.

У том смислу, заиста је ово добра прилика да се оптимизацијом броја, како чланова општинског и градског већа, тако и помоћника који ће бити задужени за одређене послове који су законом дефинисани, далеко побољшати квалитет рада јединице локалне самоуправе.

Мислим да је јако добро да, када су у питању месне заједнице, се повећа надзор над радом месних заједница, зато што су месне заједнице временом почеле да губе свој смисао и своју сврху. Уместо да месне заједнице буду први степен задовољења потреба грађана, оне су постале своја супротност. Зашто? Због тога што није била адекватна контрола рада ни савета месних заједница, ни самих месних заједница и онда је добро да се уводи посебно тело, посебан орган који ће водити рачуна о ономе што месне заједнице раде, превасходно на нормативном делу. Да ли ће акт који доноси месна заједница или не, уставан или не, о томе ће одлучивати неко ко ће бити задужен испред јединице локалне самоуправе и ту ћемо имати дефинисано решење.

Међутим, министре, замолио бих вас да обратите пажњу на један могући проблем који се појављује већ дуже време, а он почиње фактички од једног квалитетног решења Предлога закона и то сте добро препознали када су у питању начелници управа.

Начелници управа општинске или градске, или више управа као посебних управа, који сада морају задовољити и оне тзв. стручне академске критеријуме, када су у питању услови за њихов избор, али долазимо до оног од пет година радног стажа у струци да би био начелник.

Шта је ту проблем? Проблем је што имамо терет. Имамо хипотеку, уредбе о ограничавању запошљавања, с једне стране,  Закона о буџетском систему, с друге стране, а они су у корелацији, тако да већи број начелника управа на територији Србији, а није ретко да они ускоро иду у пензију, не могу да буду та њихова места адекватно попуњена управо због тога што су ова два нормативна акта спречила да имамо људе које ћемо припремити, који ће имати тих пет година стажа, који ће имати стручне квалификације да могу да наследе своје колеге на челу тих управа. То је проблем.

Други проблем сличне природе је проблем који се везује за поједине позиције на нивоу инспекцијских служби у локалним самоуправама. Па, ми управо због Закона у буџетском систему и закона, односно Уредбе о ограничавању запошљавања, не можемо да запослимо ни спортског инспектора у појединим локалним самоуправама, ни просветног инспектора у појединим локалним самоуправама, због тога што имамо једну врсту баријере када говоримо о начину запошљавања, поготово о запошљавању на неодређено време, где се Влада мора одредити преко комисије која је за то надлежна.

Оно што је јако добро, јако је добро што сте препознали проблем код локалних самоуправа које немају довољне капацитете, немају адекватне ресурсе да могу да задовоље све оно што од њих грађани очекују, нарочито када су у питању поверени послови, где јединице локалних самоуправа које имају потенцијал, ево, ја ћу да кажем за град из ког ја долазим, то је Ужице, где може да задовољи потребе неких јединица локалних самоуправа које немају адекватне ресурсе, типа Ариље или Пожега или Косјерић, кроз поверене послове или удруживањем у смислу да се заједничким пословима, односно синхронизацијом рада те две јединице локалних самоуправа изнедре одговарајући квалитетни помаци у смислу задовољења потреба грађана на територији тих јединица локалних самоуправа, односно тих општина и градова или града.

На крају, желим да истакнем да се управо кроз препознавање ових проблема долази до онога што је заиста било већ дуже време неопходно, потребно интервенисати, ви сте интервенисали на савршено добар начин, па ће то касније кроз афирмисање електронске управе, кроз помоћ грађанима да што ефикасније остваре своја права, што брже у времену, а с друге стране, рационализацијом јавног сектора, односно смањењем броја запослених, и ту мислим да ћете у сарадњи са Министарством финансија доћи до адекватних решења, јер је том броју вишка, односно оних који неће више имати потребу да раде, бити потребно или неопходно потребно да се адекватна радна места нађу у привреди или у приватном сектору. И у том правцу треба порадити да се заиста у социјалном смислу речи реше проблеми како би сви били задовољни у најбољем могућем виду.

Када су у питању остали закони који прате Закон о локалним самоуправама, ту је Закон о државној управи, ја ћу се ту позвати на кодекс добре праксе који је усвојио Савет Европе 2009. године и који прецизира увођење што већег броја грађана у систем одлучивања када су у питању локалне самоуправе, што је јако добро.

Када су у питању одредбе закона као предлога, а односе се на националне мањине, односно савете националних мањина, ту ће моје колеге значајно више говорити о томе. Ја због времена нећу много коментарисати та два закона, али је битно истаћи следеће – да је још једном потврђена афирмација забране дискриминације и да она тзв. позитивна дискриминација или позитивна селекција, тако да је назовемо, за коју смо данас чули критике, напротив, има огромно оправдање управо у срединама где су националне мањине заступљене у много мањем броју у јавном сектору, у државној служби и где ћемо то сада успешније решавати него што је то до сада решавано.

Када су у питању одредбе закона које се односе на употребу језика, ја вас молим, министре, да имате у виду једну чињеницу коју је данас мало ко истакао, а мислим да завређује велику пажњу, ради се о потреби да свако ко ће да користи језик националне мањине, а има право на то, и Уставом му је загарантовано то право, да то право оствари на најбољи могући начин, а да би остварио на најбољи могући начин, онда мора да има адекватну подршку или помоћ. Ради се о тумачењу.

Ми, нажалост, немамо тумачења за ромски језик. У судовима се дешава проблем да се задовољи потреба тамо где се припадници те националне мањине појављују као странке да немају тумача. Мислим да би ту требало решавати у техничком смислу речи овај проблем на најбољи могући начин.

Што се тиче овог сета закона, моје колеге ће о томе више говорити. Ја ћу се само још једном захвалити у име свих оних који желе добро Србији, који желе добро грађанима свих јединицама локалне самоуправе, да подрже овај закон, јер ће од овога имати користи.

Што се тиче осталих предлога, када су у питању персонална решења, обратићу се превасходно предлагачу који је дао предлог за Јоргованку Табаковић за гувернера НБС. Постоји неколико разлога због чега то треба подржати. Први и основни разлог су резултати у обављању функције гувернера НБС, а ти резултати су оличени у следећем: макро-економској стабилности, координацији монетарне фискалне политике, одржавању инфлације у петогодишњем периоду на нивоу од 2%, стабилности девизног курса динара према евру и одговорном и ефикасном коришћењу девизних резерви, десет милијарди евра као гарант стабилности финансијског система. Довољни разлози за подршку кандидату за гувернера НБС.

На крају, господине Јовичићу, као представнику Високог савета судства, уважене институције и тела које предлаже кандидате за носиоце правосудних функција, желим да подржим ваше предлоге, не упуштајући се у ваш рад, јер на то немам право, али имам право да прокоментаришем да је ваш рад искључиво по закону, да сте у смислу примене Закона о Високом савету судства и свих осталих прописа дали најбоља могућа решења за председнике судова, ја то могу да потврдим, као део правосудног система по професији којом се бавим, и да су ови предлози такви да ће сигурно оправдати наше поверење када будемо гласали за ова персонална решења.

Не желим никога да деградирам, али мислим, рецимо, да је један од предлога као што је Душан Миленковић или Дуле Миленковић, изванредно решење за председника Апелационог суда у Београду.

Постоји други проблем, господине Јовичићу, и молим вас да то на Високом савету судства размотрите и да се тај проблем коначно реши, а то је одговорност председника судова која представља за њих хипотеку. Зашто ово говорим? Лош рад судова се углавном пребацује на терет председника судова. Зашто? Зашто? Они су само руководиоци судских управа, ништа више.

Зато вас молим да размотрите могућност да се уведе системско решење да председници судова морају бити председници судске праксе, односно председници одељења судске праксе. Зашто? Једино ће они спречити да се из њиховог суда генеришу две различите судске одлуке и да се на тај начин ствара неуједначена судска пракса, а то је највећи проблем, то је највећа болест српског правосуђа која се, на срећу, успешно лечи.

Оног тренутка када председници судова буду и председници судске праксе тада ће моћи да буде контролисан рад судова у пуном капацитету, тада ће моћи да буду контролисане и судије, иако судије независне, и по закону и по функцији, али ће се спречити оно што све грађане боли, а грађане боли највише када имају неуједначену судску праску, а самим тим се ствара аутоматски и правна несигурност.

Мислим да то питање треба да покренете на седници Високог савета судства, и да коначно Врховни касациони суд промени свој став да председници судова не треба да буду председници одељења судске праксе. Напротив, ово је право решење и ово решење доводи побољшању рада судова.

Само ћу се за кратко вратити још на један део, јер сам дужан из поштовања према предлагачима, а то је територијално уређење Србије када су у питању статуси две јединице локалне самоуправе, а то су Прокупље и Бор. Заиста у том правцу заиста желим да честитам предлагачима на изванредном образложењу и да подржим овакав предлог као изузетно добар, јер се ради о деловима територије Републике Србије где су те две јединице локалне самоуправе препознате као носиоци или будући носиоци развоја, иначе неразвијеног подручја и у том смислу од нас социјалиста имате пуну подршку. Захваљујем се.

 

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.