Најновије

Интервју Ивице Дачића за „Српски телеграф“: Можемо да покушамо да радимо на успостављању бољих веза са америчком администрацијом Вести

Морамо да се изборимо да Вашингтон уважи наше ставове, да дођемо до председника Америке и његовог тима да нам сутра не буде криво што је неко други то урадио пре нас. Пола милиона долара отворило би врата Беле куће и прилику да се сусретом очи у очи са америчким председником Доналдом Трампом Србија избори за своје интересе када је реч о Косову и Метохији. Први потпредседник Владе и шеф дипломатије Ивица Дачић у разговору за “Српски телеграф” говорио је зашто инсистира на ангажовању америчких лобиста, о порукама из Москве, новим учесницима у дијалогу измеђи Београда и Приштине…

Кажете да су се током преговора увек „случајно“ појављивали Американци?

– И пре пет година су се појављивали. Тада је то био Рикер. Они су као били логистичка подршка дијалогу. Кетрин Ештон је имала добре односе са Хилари Клинтон, па је с њима координирала. Морам да будем искрен, у то време су вршили притисак на Приштину да прихвати Бриселски споразум.

Сада Вашингтон поново добија главну улогу у преговорима?

-То је жеља Харадинаја. Они рачуају на Америку као на неког заштитника.

Шта Србија сада треба да уради?

– Треба радити са Трампом. Лицемерно је оно што је радила наша опозиција. Прозвали су мене, Ану Брнабић, Вучића због неких лобиста, Левандовског, који је долазио овде. А онда имате вест да су Албанци на Косову склопили уговор са агенцијом, људима који су блиски Трампу. Нама ће сутра други бити крив јер је неко дошао до Трампа пре нас. У Америци се зна како то функционише. То је систем лобирања који је законски, легалан, постоје уговори они су јавни, објављују се на сајту министарства и морамо тиме да се бавимо.

Колико би то коштало?

– Нама не треба агенција за стварање доброг имиџа. За мене није питање да ли треба да радимо с неким. Треба! Само је питање с ким. У време Вука Јеремића и Коштунице имали смо уговоре с агенцијама које нису ништа постигле, попут Подесте, које су истовремено радиле и за Албанце. То је било бацање или склањање пара. Не видим ефекта. Пола милиона долара и обезбеди се састанак са Трампом.

Може ли такав састанак да реши ситуацију?

– Не можемо ми да изменимо Стејт департмент, Конгрес… То су већ склопљене свести о свему што се дешавало у прошлости. Али можемо да покушамо да радимо на успостављању бољих веза са администрацијом. Ту мислим на Трампа, његов тим, Пенса, Помпеа. Радићемо на томе, инсистираћу на томе. То је од 50.000 до 150.000 долара месечно. Нису то баснословне суме које Србија не може да обезбеди. Али јако је битно коме се даје.

Да замислимо да смо дали пола милиона долара, имамо сусрет са Трампом, шта тиме Србија добија?

– Ствара се позитивна клима да они саслушају и уваже наша мишљења о начину разрешења везано за Косово. Није то ствар ми некога платимо да би он био на нашој страни. Реч је да неко буде спреман да разговара. Досад то нисмо имали, кад год се покретало питање Косова, нису хтели да причају о томе. Први пут са Трамповом администрацијом смо успели да кажемо своје мишљење.

У Америци, и не само тамо, цео Запад мисли да на Србију треба вршити притисак, притисак, притисак, док не признамо Косово. То је погрешна политика, пући ће као мехур од сапунице јер Србија то неће да да.

Пише се да Америка предлаже да, уз формирање, ЗСО добије јача овлашћења, а да заузврат Србија пусти Косово и УН.

– Тај предлог је неко негде изнео, али никада званично у писменој форми.Сви се позивају на принцип да нема промене границе, што је лицемерно.

Ако тражимо решење пола-пола, којим нису сви задовољни, али ни незадовољни, које је то решење?

– То ће рећи председник Вучић. Ја сам за то да се крене од ситуације на терену. Постоје српски делови, постоје албански делови на Косову. Треба да дође до одређене линије разграничења.

Дакле, подела?

– Не желим да употребљавам те термине јер не мислим да ту има шта да се дели. Једноставно, то је једино реално решење које не подразумева сукобе, ратове …. Није идеалано, али нисам чуо за неко ново решење.

Какав је став Москве?

– Имамо свакодневне контакте са Русијом. Бије се битка око царине, УНЕСКа…. Када смо били код Путина, Лавров је рекао да ће Русија учествовати у дијалогу ако постоји такав предлог. Ако се шири формат, тражили бисмо да учествује Русија.

Најављена су четири нова повлачења признања…

– Ко је најавио? Ја нисам. Ево, преко „Српског телеграфа“ бих замолио све новинаре да не објављују неке ствари док се оне не заврше. Оно што тренутно највише нервира заговорнике косовске независности. Стално ми говоре да то није битно. Мој одговор њима је: „Ако то није битно, па што онда вршите притисак“. Често се деси да су та најављивања контрапродуктивна.

Помињете притиске, ко кога притиска?

– Људи који би да повуку признања трпе притиске са приштинске стране и са запада. Досад су признаје повукли Сао Томе и Принципе, Суринам, Бурунди и Гвинеја Бисао. Радимо даље. Постоји велики број лажних признања. Код многих од тих земаља реч је о лажним папирима, усменим и писменим обећањима, без икаквих законских процедура и одлука влада тих земаља. Постоји велика спремност бројних држава да се о признању разговара. Постављам питање својим претходницима зашто се тиме нису бавили. Изгубили смо много времена, много пријатеља.

Шта је најгори сценарио, шта би Србији могло да се деси због непопуштања под притисцима?

– Може да се деси да не уђемо у ЕУ до 2025. То је најгоре што може да се деси. Али кад бисмо признали Косово, ко нама гарантује да ћемо ући у ЕУ до 2025. Ако нам отварају по два поглавља на шест месеци. Друго. ЕУ ће можда престати да постоји за десет година.

Недавно сте рекли да је СПС у дуговима.

– Узели смо кредит за изборе, то се отплаћује . Још увек плаћамо дугове. После 5. октобра СПС је остављен у огромном минусу. Нису плаћени рачуни, телефони, струја, вода… И дан-данас плаћамо дуг за телефоне из тог времена. Стално нам прете  блокадама, пустиће ово, пустиће оно,

Па како то, сви мисле да када сте на власти кеша има напретек.

– Ма није тако, али боримо се, сналазимо се некако. То што ја водим борбу, то је политика, од тога нема пара. Милошевић нам је оставио десет милиона дуга.

Слоба није волео да плаћа рачуне?

– Није то Слоба, то су ови што су водили београдски одбор. Уништили су партију, нису уопште плаћали рачуне.

Извор: Српски телеграф

фото: Недељник

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.