Најновије

Интервју Славице Ђукић Дејановић за “Ало“ новине: Један од националних приоритета Србије је борба за бољу демографску будућност Вести

„Нажалост, из године у годину све нас је мање“, овим речима је Славица Ђукић Дејановић, министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику, почела интервју за „Ало“.

Жена која води тренутно један од најважнијих ресора у земљи и чије мере треба да допринесу повећању наталитета у Србији и самим тим опстанку српског народа без устручавања изнела нам је забрињавајуће податке.

Држава је кренула у озбиљну борбу за повећање наталитета, када можемо очекивати прве ефекте те борбе?

– Један од националних приоритета Србије је борба за бољу демографску будућност и у том смислу чинимо велике напоре. Знате, мерна јединица у демографији је 10 година, тако да тек у том периоду можемо очекивати прве ефекте наших мера. Шта то значи? То значи смањење разлике између новорођених и умрлих. То, једноставно, мора да буде боље.

Имате ли податак колико је мање људи у Србији у претходној години?

– Разлог није само недовољно рађање, већ и чињеница да бејби бум генерација, дакле они који су рођени педесетих година прошлог века, улази у јесен живота. Такође, разлоге треба тражити и у великим миграцијама јер нас сваке године напусти између 15.000 и 16.000 људи. Нажалост, према подацима 2017. године, у односу на 2016. годину мање нас је за готово 40.000 (одговара броју становника Пирота на ужем градском подручју, чији број износи 38.785).

Како коментаришете критике на рачун подстицајних мера?

– Критике су тенденциозне, али морамо и с друге стране да признамо да новац није једини довољан мотивациони фактор. На пример, врло лоше демографске податке срећемо и у земљама које су економски развијене и јаке. С друге стране, ми ипак живимо у Србији, где велики број породица има економске проблеме и финансијска помоћ за подстицај рађања и олакшање подизања детета је и те како добродошла. Наравно, још треба радити на решавању многих питања, као што су снижавање психолошке цене родитељства, питања неплодности, потребно је много више едукације и ослањање на јединице локалних самоуправа… Има ту још доста посла.

Тачно, али опет сви причају о новцу?

– Знате, када се обезбеди да дете које се данас родило као четврто у породици до 10 године живота има за свој стандард примања у висини од 18.000 динара месечно је велика ствар и мера која ће дугорочно гледано донети бољитак у демографској слици Србије. Такође, та мера ће донети и сигурност родитељима да се одлуче на такав корак.

Многи тврде да је потребно побољшати статус мајки?

– Суштина је да се жена у Србији еманциповала, да има потребу за професионалним достигнућима и самим тим добила је нове задатке у друштву и постала равноправни партнер мушкарца. Нажалост, нашу жену нисмо растеретили оних наших традиционалних обавеза и балканских стереотипа као што су прање, пеглање, одвођење деце у школу и друге обавезе које су у нашем друштву и даље на мајци, она је на пример још „задужена“ за болесног члана породице. С друге стране тата је неко ко представља породицу у социјалном животу, он се бави спортом и слично. Ту је проблем и ту доста треба радити. Знате, много се разликује културолошка слика у Војводини од оне на југу Србије, зато је више него икад потребан рад локалних заједница.

Србија је формирала комисију за утврђивање штетних ефеката НАТО бомбардовања по здравље људи, шта очекујете по том питању?

– НАТО бомбардовање је чин који нормалан човек никада не може да опрости, али мора се живети даље. Као лекар, мислим да је бомбардовање психолошки врло трауматизовало сваког човека. Такође, тврдим да је код оних људи који имају предиспозиције да оболе од карцинома то био својеврстан окидач за покретање те болести. Колико директног утицаја има осиромашени уранијум и друге хемијске супстанце којим су нас бомбардовали, рећи ће комисија са становишта струке.

Да ли очекујете да ће евентуалне тужбе за одштету бити узете у разматрање или ће све бити по принципу „кадија те тужи, кадија ти суди“?

– У оквиру међународног права треба тражити простор за одштету. Мада, то никад није пуна сатисфакција за жртве. Хоћу да верујем у међународно право, хоћу да верујем да се неке неправде из прошлости неће понављати и надам се да ће се право и правда у овом случају подударити.

Ивица Дачић, шеф српске дипломатије, изнео је идеју о разграничењу КиМ, како то коментаришете?

– Ивица Дачић је благовремено говорио о разграничењу, не о подели Косова. Ми морамо учинити све да људи боље живе. Жао ми је човека на Косову, без обзира на то ко је. Дачић је врхунски политичар и његово размишљање и предлог нису били резултат брзоплетости, већ плод размишљања на дугорочне стазе. Бојим се само да је за тако добру идеју сада лоше време, али га вреди поново актуелизовати.

Поново је актуелна тема реконструкција Владе, какав је ваш став?

– Не треба бежати од реконструкције, али морам да кажем да није потребна реконструкција да би неко био замењен, јер председница просто може сама донети одлуку о томе. На крају крајева, СНС може сам да формира владу и то је чињеница, тако да је за мене прича и да ће бити и да неће бити реконструкције довољно подстицајна.

Шеф СПС најавио је да ће радити метла, како то коментаришете?

– Он се на један духовит начин изразио у вези са чланом статутарне одредбе СПС-а. Врло је вероватно да он ту види неке нове људе. Искрено, верујем да ће резултат те метле бити више жена и више младих у врху странке.

СПС је у дуговима, Ивица Дачић је изјавио да су ти дугови из Слобиног времена, како ће се решавати ти проблеми?

– Док сам била заменица Ивице Дачића, упознала сам се и са тим проблемима. Заиста, наша највећа дуговања су из Милошевићевог периода. Ми као странка немамо такве приходе да те дугове и камате враћамо. Ипак, трудимо се да те проблеме решавамо, али се то преко ноћи свакако не може решити.

Како то да СПС дугује, а на власти је?

– И када сте на власти нико вам не може обезбедити заборављање дугова који се морају вратити. Могуће је да смо имали људе који су мислили да ће вечно бити на власти и да неће морати да врате кредите. Зато сада кубуримо.

Односи у коалицији су никад бољи, да ли је СПС коначно постао лојални партнер СНС?

– Када сте у брачној или ванбрачној заједници с неким, увек су прве године тог живота најбурније. То је период адаптације. Слично је и у политици. Ми смо прележали све те дечје болести и поставили смо државни интерес као кључни мотив нашег рада, а за то су највише заслужни лидери партија и њихов добар однос. Чини ми се зато да су ова влада и наша коалиција потпуно политички сазреле.

Има ли у Влади кланова и какав је ваш однос са премијерком Аном Брнабић?

– Релација са премијерком је изванредна. Заједно смо радили на пројекту „Е-беба“ и она је тада заиста показала високу сензибилност. Седнице Владе се одвијају у коректном и радном тону, а ја лично нисам ни у једном клану.

Како коментаришете евидентан пораст породичног и вршњачког насиља?

– Породично и вршњачко насиље су све актуелнија тема. То је проблем који је постојао и раније и који ће нажалост и даље постојати. Држава се до сада бавила санкционисањем оних који су починили насиље, што је само кап у мору. Мислим да је превенција најбитнија, да су насилници имали модел у сопственој породици, који су само пресликали. То нису теме које се гурају под тепих, ми се још стидимо да говоримо о томе, посебно жртве, што никако није добро. Едукација је кључна и мора почети још у вртићу. Морају се доста кориговати и образовни програми.

Али можемо да чујемо и коментаре да дете које је преживело насиље због стида мора да промени средину у којој живи, а да насилник само буде пребачен у другу школу?

– Понављам, ми се углавном бавимо насилницима и казнама, а чини се да жртве занемарујемо и да она остају у другом плану. Судски поступци дуго трају и наносе нове трауме жртвама. Због тога, казнену политику морамо орочити и довести је до нивоа да буде потпуно ефикасна. Не могу се више слушати приче – јадан он, није ни чудо што је починио насиље јер му се родитељи туку, и слично. Тражи се мали милион оправдања за насилника, а да се о жртви не размишља. Локална заједница мора да се фокусира на жртву и решавање њених проблема.

Извор и фото: Ало новине

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.