Најновије

Интервју Бранка Ружића за недељник “НИН“: Главни играчи су променили став Вести

Морамо да сагледамо међународни контекст у коме се боримо за Косово и Метохију. То је много важније од модела који ће се на крају и евентуално појавити, било да говоримо о подели, разграничењу или катастарском. До пре само годину или две, нисте могли да замислите да САД олабаве свој тврд став по питању решења Косова и Метохије

Уредницима и читаоцима НИН-а препуштам пребројавање откако ниједан функционер владајуће коалиције није прихватио позив за интервју, мој, или било ког другог новинара из редакције. Пристанак Бранка Ружића је за мене довољан разлог да се овај разговор заведе у неки регистар под шифром „Сензационално!“ На почетно питање да ли разуме да би  шта год да каже могло да се протумачи као удар на коалицију, Бранко Ружић одговара као да ништа не разуме:  

И као мали сам волео да читам Политику и НИН.НИН је за мене раније био  референтна вредност у погледу професионалног и аналитичног новинарства. Драго ми је да говорим за недељник који је протоком времена постао обојен дозом опозиционе нијансе, за мене је то изазов више, јер ће вам помоћи да не будете једнострани и покушаћу да појасним вашим читаоцима мејнстрим политике коју води Влада Републике Србије. Нема разлога да свој пристанак схватим као сензацију.

 

Разговарамо уочи избора за националне савете националних мањина који ће се одржати 4. новембра. На друштвеним мрежама се дели вест да су изборне  манипулације у току, да СНС увелико организује уписивање својих чланова у једнократне Црногорце да би стекли право да гласају?

Наша улога је да за 22 национална савета за које ће се борити припадници националних мањина обезбедимо све законом прописане услове да на тим изборима учествују и изаберу своје представнике који ће афирмисати њихову традицију, културу,  образовање, службену употребу језика и информисање на језицима националних мањина. Важно је да схватимо да грађани имају елементарно право да се уписују у Посебни бирачки списак према свом осећању националне припадности, то је нешто што је процедура, што је законито и у складу са међународним стандардима. Моја улога као министра је да се закон не крши. Нисам приметио било какве манипулације изван закона.

Шта вам прво пада на памет кад вас неко пита: Колико ће ово да траје?

Вероватно алудирате на косовски „Гордијев чвор“. Квазиелите кажу да су флоскуле када кажемо да ово јесте историјска шанса, прилика, историјски тренутак. Кроз историју смо имали разне моменте сучељавања са албанским фактором, дошли смо до позиције да се уз велику храброст, мудрост и визију председника Вучића, као и првог потпредседника владе Дачића, потпише Бриселски споразум, да се крене у његову имплементацију и да се кроз дијалог отварају  нове могућности за развезивање тог вековног чвора.

Да ли бисте могли без флоскула да прецизирате о којој историјској прилици говорите?

Да би неко искористио прилику мора да буде јак, мудар, храбар и да узима у обзир сва дешавања на међународном плану. Мора да поседује легитимитет од оних који су носиоци суверенитета, дакле грађана Србије. Председник Вучић то сада ради на прави начин,  промишљено, са визијом ,уз сталне препреке на које наилази, али их и решава. Лако је побећи са бојишта и србовати на Теразијама, али није лако доћи до решења. Зато постоји она народна „на муци се познају јунаци“. Ми смо чули у његовом говору у Косовској Митровици сијасет реалних показатеља где се ми као народ, конкретно, сада налазимо.

Шта  сте од тог сијасета запамтили?

Важно је да је на један врло реалистичан начин  указао и на дисконтинуитет са такозваном Милошевићевом политиком, и на критике о томе што „црта неке границе“, поставио је најискреније питање где су нама суштински те границе и да ли ми то знамо. Показао је државничку храброст, жељу да не робујемо прошлости, митоманији, сукобима, војним покличима, него да будемо окренути будућности, да једном за свагда разрешимо наше односе са Албанцима, уз поштовање дигнитета нашег народа и државе. За решење је наравно потребно двоје, али је Србија његовим говором јасно пружила руку другој страни.  

Да ли је суштинска храброст одрицање од Устава? Да ли је Устав митомански запис?

Када учествујете и иницирате дијалог, желећи да решите вековни проблем, ни на који начин се не одричете највишег правног акта већ трагате за одрживим и креативним решењем. Председник Вучић је јасно рекао да није сигуран да ли ће до договора  доћи, али је сигуран да уколико дође до тога да ће тај предлог ићи на изјашњавање на референдуму. То и јесте улога одговорних државника да покушају и ураде све како би се неки стереотипи неке „вечите истине“ заменили решењима која су потребна српском народу, не само данас, него и у следећих 100 или 200 година. А грађани ће дати коначан суд.

Да ли је најмодернија флоскула да више нема флоскула? Данима слушамо како је готово са флоскулама и да нам је коначно речено неко креативно решење изван сваке флоскуле. Једино је остало нејасно шта нам је речено? Подела или разграничење?

Све опције су легитимне и у игри. Морамо да сагледамо међународни контекст у коме се боримо за Косово и Метохију. То је много важније од модела који ће се на крају и евентуално појавити, било да говоримо о подели, разграничењу, катастарском усаглашавању или нечему другом. До пре само годину или две, нисте могли да замислите да САД олабаве свој тврд став по питању решења Косова и Метохије. Такође, наши пријатељи из Руске Федерације и Народне Републике Кине јасно указују да су спремни да прихвате онај договор који одговара Србији. Имамо доста комплексан став најјачих држава Европе по овом питању, али то је амбијент у коме се крећемо. Замолио бих „неверне Томе“ да прихвате реалност да је међународна арена другачија и да су главни играчи неки у мањој неки у већој мери променили став.

Што би у преводу без флоскула значило…?

Што би у преводу значило да је могуће да у мукотрпним разговорима дођемо до одрживог решења чувајући интерес наших сународника кроз механизме које већ имају у  косовском друштву, које наравно треба унапредити, уз инсистирање на Заједници српских општина и на функционалној екстратериторијалности СПЦ, што је, иначе, био један од елемената Ахтисаријевог плана.

Шта то значи?

Функционална екстратериторијалност не може сваки историјски метох ставити под патронат власништва СПЦ, јер то знамо да није реално, али ће бити сачуване не само наша културна баштина, него и наша историја и наша традиција. Такође, важно је да  систем државе Србије функционише на Косову и Метохији у погледу здравства и просвете. То је јасан показатељ нашег присуства. Посета Вучића је показала да је интенција државе да на тој територији економски развој подигне на виши ниво, како би наши сународници могли да функционишу у специфичном и комплексном амбијенту, какво Косово свакако јесте. Ми морамо да градимо мостове, а не да разграђујемо и оно мало неке комуникације коју смо имали. Ово није време за бахаћења, мржњу и предрасуде.

Одлично. Једино не разумем  како ћемо се мирити са Албанцима кад нисмо у стању да поштедимо игумана Саву Јањића од оптужби за непријатељско деловање?

Не бих желео да коментаришем било који лични став представника Цркве јер сматрам да све нас треба да интересују искључиво и само званичан став СПЦ и сматрам да је комуникација државе и Цркве  свих ових година била на завидном нивоу.

Питам вас за ровове које власт прави у односу на све који не подржавају визију председника за решење косовског питања, долазили из редова Цркве, интелектуалаца, опозиционих партија, следе им исте етикете издајника, лопова, плаћеника, олоши,…?

Хајде да окренемо ствари – да ли ви мислите да велики део те квазиелите не говори по кулоарима: Вучић издајник, олош… или Дачић овакав или онакав“? Да ли је то коректно и да ли је продуктивно? Мислим да није. Шта су аргументи да неко од наших државника буде проглашен за издајника? Да ли ви мислите да је лако да се проблем који је акумулиран годинама, деценијама, можда и вековима, реши тако лако без неких последица?

Шта има већу тежину, оно што неистомишљеници можда причају по кулоарима, или оно што председник и његови представници говоре јавно на свим расположивим медијима, недоступним за другачија мишљења?

Нисам приметио да је председник Вучић рекао за било кога да је олош и  издајник. А да ли таквих елемената спорадично има у неким таблоидним новинама – то је  фолклор који имамо годинама и дешава се по разним важним и мање важним друштвеним темама.

За који мислите да није у кореографији  Александра Вучића?

Чини ми се да све више показујете фасцинацију Александром Вучићем и његовим натчовечанским моћима јер желите да створите слику да он контролише све. Заиста не примећујем да баш све мора да буде у „кореографији“, како ви кажете, Александра Вучића.

Да ли постоји могућност да се на телевизији  Пинк  промовише  нешто што није његова политика?

Да ли је Александар Вучић власник ТВ Пинк? Није. Да ли је ТВ Пинк приватна телевизија? Јесте. Као што је била и Б92 на којој сте радили, као што је данас  Прва, као и све остале телевизије у приватном власништву. Сви се труде да спрам комерцијалног интереса  некада и на уштрб објективног информисања уђу у трку са конкуренцијом. Али те законе тржишта не поставља Вучић, већ само тржиште.

Како сте разумели део говора о Милошевићу, као критику или као почаст?

Разумео сам веома добро и могу да подржим оно што је рекао председник Вучић. Он није рекао било шта лоше у погледу капацитета Милошевића као државника. Оценио је да је био озбиљан државник, али да нажалост његове жеље и амбиције нису кореспондирале са тадашњим временом.

Зар то није у супротности једно са другим?

Мислим да је порука Александра Вучића била – „Хајде да не направимо исте грешке“. Не сећам се да је неки наш председник тако јасно позвао на отрежњење.

Подсетите нас  шта је рекао тако јасно, храбро и до сада нечувено?

Ваше  питање има једну ироничну  ноту и зато ми је драго што сам прихватио овај интервју,  да бар неко може да каже и да одговори на оваква питања. На пример, рекао је да нисмо победили НАТО. Нисте то приметили? Мислите да није храбро од једног председника Републике да то каже?

Ако сте ово навели као пример одговорног политичког понашања, шта је онда неодговорно?

Не желим никог да увредим, али  опозиционо спајање кусог и репатог у политичком и  програмском смислу препознајем као израз жеље да вођени фрустрацијом због своје политичке импотентности поразе Вучића  управо на најкомплекснијем питању Косова и Метохије, у складу са оном изреком „што горе – то боље“.

Ако су ти савези „кусог и репатог“ толико очигледно бесмислени и погрешни, што их уопште помињете? Да ли је проблем што власт ипак препознаје да и није толико бесмислено?

Помињем их јер мислим да тај крајњи бесмисао рађа дозу неодговорности, где се о важном државном питању никада и ни на једном месту и ни на који начин нису озбиљно изјаснили. Шта је њихов план за Косово и Метохију, хајде, нека кажу!

Где да кажу?

Што где да кажу?

На којој телевизији, у којим новинама?

Ја заиста имам пуно посла и не стижем да гледам медије, али сам приметио да је формирање тог савеза пропраћено у свим медијима. Имају где да кажу ако имају шта смислено да кажу.

Да ли то  значи да прво нека комисија треба да оцени да ли је то смислено или није? Да ли је ваш утисак да медији преносе само паметне мисли политичара?

Могу ли у НИН-у да кажу нешто? Могу. Могу ли у Данасу да кажу? Могу ли на Н1? Могу ли у неким другим електронским или писаним медијима? Уверен сам да могу. Нека кажу ако хоће да кажу, имају сигурно где да кажу, али очигледно је да немају шта да кажу и суштина је у томе.

Да ли бисте пристали да се на месец дана мењате – да се власт оглашава из медија које сте набројали, а опозиција са телевизија са националном фреквенцијом?

Суштинско питање је: да ли они хоће нешто да кажу? Ја то нисам  приметио. А тај ваш предлог је веома симпатичан, али сам сигуран да би програм био веома сиромашан садржајем јер не знам шта би то опозиција имала да покаже, а да је везано за бољитак грађана Србије.

Прошло је годину дана откако сте члан Владе, шта је ваш утисак, ко је премијер – Ана Брнабић или Александар Вучић?

То је трик питање које је врло шармантно, али ја желим да се на озбиљан начин бавим  послом који радим. Јасно је да је Ана Брнабић председница Владе. Јасно је да су сви министри чланови тима који ради на реализацији  стратешких циљева које је она у свом експозеу прокламовала. На другој страни, такође је јасно да је замајац на пољима фискалне консолидације, спољнополитичких дешавања, регионалне сарадње, привлачења великих страних инвестиција, отварања нових радних места,… поставио претходни премијер Александар Вучић. Али ми није јасно како би председник Републике могао истовремено  да буде и председник Владе и шта желите тим питањем да имплицирате, осим да је Ана Брнабић марионета? За мене свакако није. После  једногодишње сарадње мислим да заслужује највишу оцену и као личност и као премијер.

Ана Брнабић је изјавила да је најтежи дан који је доживела у Влади био  када је министар Поповић изашао са својом изјавом против читанке у којој се промовишу истополни бракови? Да ли је вама било теже тада, или када је откривено да је министру Вулину тетка дала 200.000 евра за куповину стана?

Свој посао радим најозбиљније што могу, са својим сарадницима се бавим веома захтевним темама, сваки дан је на свој начин тежак, али не размишљам у тим категоријама.  

Да ли министар Ненад Поповић треба да поднесе оставку будући да и неколико месеци касније не одустаје да јавно понавља свој став супротан званичној политици Владе?

Господин Поповић је успешан пословни човек који ради свој посао за који је задужен на један предан начин. Не видим да његове изјаве нарушавају реализацију стратешких циљева Владе. Његов лични став је његов лични став, колико је он мени питак и близак, то је моја лична ствар која није битна за јавност. Такве ствари ме просто не интересују, мени је битно да ли сви заједно можемо да направимо резултат за Србију јер је то наш посао.

Да ли исто важи и за Вулина и његову тетку?

Немам манир да се таквим питањима бавим, много је важније на који начин министар Вулин ради свој посао. Не видим да има било каквог процесуирања, или да је не дај боже нешто урађено противзаконито и у том конкретном приватном случају.

Можда је проблем баш у томе што ништа није процесуирано?

Не разумем шта треба да се процесуира. Министар Вулин је у Крушевцу у јавном обраћању поводом 100 дана рада Владе врло емотивно говорио о томе и мислим да је дао одговоре јавности.

Да ли то што изостаје процесуирање значи да није било рушења у Савамали, да нема афера везаних за Синишу Малог,..

Мислим да Тужилаштво ради свој посао у складу са законом, као и Министарство унутрашњих послова. Не примећујем да су примери које наводите тема којој се није приступило на законит начин. Институције раде свој посао, не скрећу главу од проблема. Не могу да се отмем утиску да су обе теме исполитизоване како би у недостатку програма опозиција имала чиме да удара у таламбас.

Да ли је председник Вучић у праву када каже да не постоји тај разлог због кога би СПС изашао из власти осим ако не нађе неког другог коалиционог партнера?

Ми нашу стратешку сарадњу базирамо, пре свега, на  државотворној оријентацији која је комплементарна двема партијама. Веома близак однос два председника – Вучића и Дачића јесте гаранција те сарадње.

Да ли увреде које стижу од потпредседнице СНС-а  на рачун председника Дачића и Милутина Мркоњића указују на нестабилне односе унутар коалиције, или напротив?

Знам да бисте волели да су односи нестабилни, али заиста морам да вас разочарам. Што се тиче потпредседнице Владе Зоране Михајловић, лично имамо веома коректну комуникацију у Влади и то је оно што мене интересује. Њени медијски наступи су вероватно плод њене личне перцепције, али то ни на који начин не угрожава стратешку сарадњу две партије. Што се тиче почасног председника Милутина Мркоњића он је за мене био, јесте и увек ће бити велики човек и у погледу струке и у погледу људских квалитета.

А што се тиче критика на рачун Ивице Дачића?

Свака критика упућена њему може да направи штету само ономе ко ту критику изрекне.

Да ли Зорана Михајловић преноси Дачићу Вучићеве поруке?

Имајући у виду сталну комуникацију и одличну сарадњу између њега и Дачића,  уверен сам да Вучић не би имао ниједан разлог да му било какву поруку упућује преко голуба писмоноше. Мислим да и господин Вучић и госпођа Михајловић спадају у ред оних интелектуалаца који се не либе да излазе у јавност са личним мишљењем.

Како разумете издвајање 380 милиона динара за расвету и још неколико милиончића за јарбол?

Када тако поједностављено и тенденциозно поставите ствари, онда то може код неких да изазове негативну реакцију. Међутим, када се на озбиљан начин позабавите туристичком понудом коју наш главни град сваке године унапређује, онда је јасно да је то само једна од инвестиција која се веома брзо враћа и прави профит за нова улагања. Београд полако постаје туристичка мека и мислим да је свако ново улагање у садржаје позитиван приступ.

Стварно мислите да постоји туриста који уплаћује аранжман да би уживо видео  чувену београдску расвету или јелку?

Ја лично волим град у коме сам рођен и волим да он лепо изгледа. Драго ми је да и велики број страних туриста то препознаје а они који свој град виде у негативном светлу и поред свега што се улаже и ради,  за то имају неке своје разлоге.

Мени је драго да Београд на води постаје симбол Београда. Драго ми је да је Мост на Ади већ постао симбол Београда. Драго ми је и што ће армија туриста када изађе са брода код Бетон хале имати прилику да виде јарбол и српску заставу на њему.

Да ли подржавате нове методе притиска на независне локалне медије (Јужне вести, Врањске,…)  употребом пореских и сличних управа?

За мене као министра су најважнији потенцијали којима локалне самоуправе располажу  да помогну информисање преко конкурса које расписују, а тај потенцијал је и у овако скромним околностима  на завидном нивоу. Наравно да постоје разне притужбе, али још увек нисам приметио да је на било који начин завладао медијски мрак у смислу емитовања програма. Да ли је долазило до промене власника или својинске трансформације, то је друго питање. Да ли неко жели да прода своју медијску кућу – то је његова лична ствар. Зашто те медије купује онај који их купује – новац просто у том случају нема обојеност. Каква је  уређивачка политика – то ће утврдити онај који води ту кућу. За мене је важно да постоје конкурси на које могу да се јаве сви медији који испуњавају услове.

А услов је да подржавају власт?

Донесите ми неки конкурс где ће писати – „Средства могу бити одобрена само оним кућама које подржавају власт“. Ако то негде има – ја ћу да поднесем оставку.

Да ли сте чули за неписана правила?

Моја привилегија, али и обавеза  је да се као министар бавим писаним правилима.

Да ли сте упућени  да у Ивањици и Пожеги локална власт прави спискове људи  који су били на „паралелној“ Нушићијади или који су излазили на протесте због смене директорке културног центра?

Немам такве информације и не бавим се било чијим ванинституционалним иницијативама.

Оља Бећковић

Извор: НИН

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.