Најновије

Потребна је стабилно финансирање заштите животне средине како бисмо боље користили претприступне фондове ЕУ Посланичка група

Марјана Мараш,  народна посланица Социјалистичке партије Србије, на Првој седници Другог редовног заседања Народне скупштине у 2018. години о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о заштити животне средине, споразумима из области  заштите природе и животне средине, и одлуци о ребалансу буџета Републичког фонда за здравствено осигурање за 2018. годину.

Финансирање заштите животне средине мора бити и предвидиво и веће, као што смо рекли више пута и са тим су се сагласили сви посланици. Потребна су већа средства за екологију и део средстава Зеленог фонда треба да се искористи за локалне самоуправе, да ураде пројектно-техничку документацију за пројекте, за израду пречистача отпадних вода како бисмо могли да конкуришемо за средства у претприступним фондовима ЕУ.

Уважени министре са сарадницима, даме и господо народни посланици,

на самом почетку не бих се сагласила са изнесеним мишљењем у претходна два дана да ово редовно јесење заседање започињемо са неважним или мање важним предлозима закона.

Поштоване колеге, свакодневно смо сведоци климатских промена широм планете и њихових последица. Временске непогоде, поплаве, клизишта, урагани, цунами, олујни ветрови, пијавице, обилне падавине и екстремне суше не мимоилазе ниједну државу на планети, а све као последица небриге о природном окружењу и о заштити животне средине.

Уколико сте прелазили мост на Бешки, оно што мене забрињава је екстремно низак водостај Дунава, да се у кориту реке могу видети земљана острва, а медији су и писали о томе да се Дунав на појединим местима код Новог Сада може и прегазити.

Процена је да, уколико наставимо са садашњом праксом управљања чврстим отпадом, да ће до 2050. године бити 70% више отпада, а да ће се народи у Африци, у северној Азији, па и у Европи, суочити са својеврсном кризом пластике.

Уважени министре, ја желим посебно Вас да похвалим. Ви сте то више пута истицали, што за Вас и Ваше сараднике заштита животне средине није посао, него је начин живота и свака Вам част на том ставу. Формирањем посебног Министарства заштите животне средине ова Влада је дала неопходан импулс за почетак промене када је у питању свест свих наших грађана о заштити животне средине.

Као што сте малопре поменули, ове недеље је Дечија недеља и у општини Врбас је започела тако што је комунално предузеће организовало еколошке радионице заједно са предшколском установом, и то се заиста редовно ради. Мислим да је то најважнији део где утичемо на еколошку свест будућих генерација које ће се сигурно другачије односити према окружењу.

Желим да истакнем и неке успехе које сте Ви за ово кратко време успели да урадите у министарству. Значајно је повећан број грађана који се обраћају министарству и пријављују еколошке проблеме у својој средини. Министарство дневно добија на десетине пријава грађана на посебној мејл адреси коју сте отворили за пријављивање локација за које се сумња да је на њима ускладиштен опасан отпад. Добијена је и прва првостепена пресуда, како сте навели у уводном излагању. Министарство је у сарадњи са Државним тужилаштвом, Министарством унутрашњих послова и БИА-ом покренуло акцију откривања локација на којима су нелегално ускладиштене веће количине опасног отпада. Тренутно се пред судовима воде поступци против окривљених, одговорних лица. Настављено је уклањање историјског отпада и појачана контрола субјеката који послују у ланцу управљања опасним отпадом.

Министарство је у сарадњи са великим трговинским ланцима, тј. Ви сте, на челу тог Министарства, покренули кампању за смањење употребе пластичних кеса кроз њихову симболичну наплату. У првом месецу примене уочено је смањење употребе за 50%, за 60% како сте ви навели, а ја сам нашла податке од 50%. Свакако оно што желим да подржим, изнели сте став да ћете се залагати за то да се укину пластичне кесе. То је врло значајно. Ако кренете на југ Србије у неком периоду, када реке имају низак водостај, дрвеће уз обале река је „окићено“ кесама.

Финансирање заштите животне средине мора бити и предвидиво и веће, као што смо рекли више пута и са тим су се сагласили сви посланици. Потребна су већа средства за екологију и део средстава Зеленог фонда треба да се искористи за локалне самоуправе, да ураде пројектно-техничку документацију за пројекте, за израду пречистача отпадних вода како бисмо могли да конкуришемо за средства у претприступним фондовима ЕУ.

Реализација већине инфраструктурних пројеката у области заштите животне средине, односно области управљања отпадом и отпадним водама била је заустављена или успорена пре него што сте ви дошли на чело министарства. Један такав пројекат је и у општини из које ја долазим. У питању је пројекат скупљања и третман отпадних вода Великог бачког канала, општина Кула и Врбас. Пројекат ЕУ вредан 15 милиона евра, требало је већ да се заврши. Централно постројење за пречишћавање отпадних вода изграђено је у Врбасу, а циљ је да допринесе заштити и ревитализацији Великог бачког канала.

Капацитет овог централног постројења је 120.000 домаћинстава. Формирано је заједничко предузеће „Пречистач Врбас-Кула“. До сада је урађено 99% канализационе мреже у самом граду Врбасу, а свега 30% у насељеним местима. Ми смо добили 50 милиона динара од стране покрајинске Владе. Ви сте јуче рекли да је обезбеђено још пет милиона, колико нама недостаје да завршимо овај пројекат и да се стави у коначну функцију. Бирократски посао завршавамо, али како је заједничко предузеће „Пречистач Врбас-Кула“ прво ове врсте у држави, ми сада болујемо неке дечије болести.

Оно што желим још да истакнем је да је поред Куле и Врбаса осигуран наставак инфраструктурних пројеката од стране Вашег министарства Лесковцу, Сремској Митровици, Суботици. Обезбеђена су нова средства ИПА фондова за пројекте у Краљеву, Брусу, Блацу, Нишу и регионалним системима Дубоко, Срем, Мачва и Пирот.

Подсетила бих још да је фебруара месеца 2016. године на предлог Министарства пољопривреде и заштите животне средине, када је на челу министарства испред СПС била проф. Снежана Богосављевић Бошковић, усвојен сет закона из области заштите животне средине, Закон о изменама и допунама Закона о заштити животне средине, Закон о изменама и допунама Закона о управљању отпадом и Закон о изменама и допунама Закона о заштити природе и друго.

Ови закони су били усаглашени са законском регулативом која важи у земљама ЕУ и са тим у вези добили су зелено светло и одобрење од стране Европске комисије. Изузетно важна новина Закона о заштити животне средине било је оснивање зеленог фонда Републике Србије са циљем да се успостави предвидивост континуитета у систему финансирања заштите животне средине. Наиме, укупни трошкови апроксимације Републике Србије у области заштите животне средине процењени су, могли смо то већ данас да чујемо, на 11 милијарди евра у периоду до 2030. године. Ради се о потребним огромним средствима, али Србија као кандидат за чланство може да рачуна и на бесповратна финансијска средства ЕУ кроз ИПА фондове за финансирање инфраструктурних пројеката у овој области.

Неопходан услов за коришћење ових средстава је континуирани извор кофинансирања од стране Републике Србије и јединица локалних самоуправа. Кофинансирање се обично креће од 15 до 30% зависно од вредности типа инвестиције.

Године 2015, такође у време када је била на челу Министарства пољопривреде и заштите животне средине проф. др Снежана Богосављевић Бошковић, од стране Европске комисије усвојен је ИПАРД програм који је припремило министарство као програм финансијске подршке нашим пољопривредним газдинствима у вредности од 175 милиона евра бесповратних средстава. За повлачење ових средстава било је потребно испунити и низ техничких услова и донети одговарајуће законске прописе.

Управо на претходно наведено односе се и актуелне измене и допуне Закона о заштити животне средине које су на дневном реду. Циљ измена и допуна овог закона је да се омогући коришћење средстава зеленог фонда за кофинансирање пројеката који се финансирају из средстава предприступних фондова, испуњавање услова за коришћење средстава ИПАРД фондова.

Имајући у виду важност регионалне сарадње у области заштите животне средине и очување природе Министарство пољопривреде и заштите животне средине Владе Републике Србије и Министарство заштите околиша и природе Републике Хрватске су припремили споразум о билатералној сарадњи у јулу 2015. године. Најважнији циљ био је да се развије, прошири и промовише развој економских, научних и техничких контаката у циљу решавања регионалних и глобалних еколошких проблема. Србија и Хрватска припадају истом региону. Имају исте или сличне изазове, потребе решавања питања и проблема у области заштите животне средине и очувања природе. Овим споразумом исказује се спремност за сарадњу, размену искуства и за заједничко решавање регионалних питања из области заштите животне средине и очување природе и стога подржавам што је на дневном реду и што ћемо га усвојити.

На крају желим да подржим измену финансијског плана Републичког фонда за здравствено осигурање за 2018. годину. Укупно увећан износ средстава је 4,1 милијарда. Две милијарде динара је за лечење ретких болести, како смо могли да чујемо, а издвајање за лекове на рецепт, исплату боловања и за набавку медицинских помагала и оно што посебно желим да истакнем то је да по први пут Републички фонд за здравствено осигурање набавља и иновативне лекове најновије генерације. То је за похвалу за Републички фонд за здравствено осигурање.

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.