Најновије

Дачић: Свечано обележено 15 година од пријема Републике Србије у Савет Европе Вести

Говор првог потпредседника Владе Србије и министра спољних послова Ивице Дачића у Стразбуру на свечаном обележавању 15 година од пријема Републике Србије у Савет Европе:

„Поштовани Генерални секретару Савета Европе Јагланде,
Екселенције,
Даме и господо,
Драги пријатељи,

Посебно ми је задовољство што могу данас да вам се обратим поводом обележавања 15. годишњице од пријема Републике Србије у Савет Европе.

Чланство у Савету Европе довело је до значајних промена у Србији – кроз примену конвенција, дијалог са експертским телима и коришћење њихове експертизе, као и кроз бројне пројекте реализоване у сарадњи са Организацијом, значајно је унапређен ниво заштите људских права, консолидовани су демократија и владавина права и извршена темељна реформа институција. Довољно је упоредити Србију из 2003. године са оном из 2018. године да би се уочиле те промене.

Највећу корист од чланства у Савету Европе имали су, а и даље је имају, грађани Србије кроз напредак у достизању стандарда Организације, али, пре свега, кроз приступ Европском суду за људска права. На тај начин је грађанима обезбеђен виши ниво заштите људских права и основних слобода, а истовремено су пресуде Европског суда утицале на измене законодавства, судске праксе и рада надлежних органа. Напредак у овој области се види и из податка да Србија више није међу државама са највећим бројем представки пред Судом.

Имајући у виду да је Србија испунила готово све обавезе и дужности преузете приликом пријема у Организацију, као и да је ушла у пост-мониторинг процедуру у КМСЕ, чврсто смо уверени да ПССЕ треба да оконча редовну мониторинг процедуру на следећем заседању.

Србија је чврсто опредељена за чланство у Европској унији и то је један од наших спољнополитичких приоритета. На свом европском путу, Србија наставља да спроводи реформе у области људских права, демократије и владавине права. Уверавам вас да ће сви наши потенцијали бити искоришћени како би Србија у сваком домену у потпуности усвојила базичне европске вредности. Као и у протеклих 15 година, допринос и помоћ Организације у томе биће од немерљивог значаја.

Србија је опредељена за мир и даљи развој регионалне стабилности, унапређење добросуседских односа и сарадње кроз дијалог. Решавање свих преосталих проблема и неспоразума у складу са међународним правом битан је елемент наше политике у регионалним односима и она већ сада даје значајне резултате – међусобни односи су унапређени што је директно допринело европској перспективи региона.

Србија се снажно противи евентуалном покретању процедуре за пријем “Косова“ у Савет Европе. Евентуални захтев Приштине те врсте сматрамо неприхватљивим, јер је у пуној супротности са базичним правним принципима за чланство у међународним организацијама, Статутом Савета Европе и Резолуцијом СБ УН 1244. Сматрамо да СЕ треба да настави са статусно-неутралним ангажовањем на КиМ.

Даме и господо,

За неколико недеља ћемо обележити 100-годишњицу од завршетка Првог светског рата у којем је Србија претрпела огромне људске и материјалне губитке. Комеморација је прилика да се подсетимо значаја европског јединства и спречавања подела на нашем континенту које су у прошлости увек водиле у трагичне сукобе. Отуда је обавеза и одговорност свих нас да кроз конструктиван дијалог превазиђемо разлике и поделе.

Савет Европе, који је и настао као израз аспирација да се обезбеди јединство Европе, је за 70 година постојања, омогућио да се, упркос различитим изазовима, очувају мир и стабилност на европском тлу. Успех и достигнућа Савета Европе најбоље се виде у систему заштите људских права установљеним Европском конвенцијом за заштиту људских права, који и данас представља најнапреднији такав систем на глобалном нивоу.

Нажалост, опасност од нових подела поново је актуелна и у таквим околностима уздрмани су и темељи Савета Европе као једног од најважнијих стубова европске институционалне архитектуре. Развој догађаја на тек завршеном октобарском заседању Парламентарне скупштине Савета Европе (ПССЕ)показао је дубок јаз и неповерење између два статутарна органа који би могао да угрози и сам систем заштите људских права у складу са Европском конвенцијом. Србија подржава напоре генералног секретара да се актуелна институционална криза реши и спремна је да, заједно са осталим државама чланицама, преузме свој део одговорности.

Ја сам, иначе, имао прилике да будем члан ПССЕ, а сада сам члан Комитета министара Савета Европе, што ми је омогућило да још боље разумем значај оба органа и њихове добре сарадње и комуникације за реализацију циљева Организације. Предуслов за такву сарадњу је и да оба органа поштују своје надлежности дефинисане Статутом. Захвалан сам Правној служби на темељној и јасној анализи која треба да послужи као путоказ за излазак из неодрживе ситуације у којој смо се нашли. Поштовање мишљења Правне службе осигурава правну извесност која је темељ владавине права.

Као посланик у ПССЕ, такође, имао сам прилику да сагледам значај ПССЕ као пан-европског форума за дијалог. Зато сам и лично убеђен у потребу учешћа свих националних делегација, јер искључивање неких од њих угрожава овај јединствени карактер ПССЕ и није у складу са вредностима демократије.

Делим оптимизам генералног секретара Савета Европе да је могуће да се пронађе решење за ову, можда и најдубљу, институционалну кризу Организације од њеног оснивања. Надам се да ће Савет Европе из ње изаћи јачи и ефикаснији јер нам је, у светлу све сложенијих изазова, потребнији него икада. Србија ће, као што сам већ рекао, преузети свој део одговорности.

Хвала што се дошли на овај пријем, желим да за двадесетогодишњицу нашег пријема дођете сви у Србију.“

Извор: МСП

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.