Најновије

Интервју Бранка Ружића за портал Телеграф.рс: СПС има заиста широк спектар снажног кадровског потенцијала Вести

Каква ће бити будућност СПС-а, какви су садашњи изборни услови, а како оцењује 18 година од петооктобарских промена – пар брзих, кратких и директних питања – поставили смо Бранку Ружићу, министру државне управе и локалне самоуправе и потпредседнику социјалиста на штанду портала Телеграф.рс на Сајму медија.

Каква очекивања имате од 10. конгреса СПС, који је заказан за 22. децембар?
– То ће бити једна светковина, један симбол саборности, који СПС баштини свих ових година – 10. јубиларни конгрес – афирмација свега онога, што смо сходно нашој државотворној оријентацији радили претходне скоро три деценије. Наравно, са неким иновацијама, уподобљавањем наше политике и кадровског потенцијала са потребама времена у ком се бавимо политиком.

Очекујем победу Ивице Дачића и његов избор за председника, избор новог Главног и Надзорног одбора, и Статутарне комисије. Очекујем велики број важних гостију, који ће са нама прославити тај 10. јубиларни конгрес. Ми ћемо свакако као странка и даље играти веома значајну улогу у каналисању свих друштвено-политичких процеса у Србији.

Да ли ћете остати потпреседник странке?
– То ће се одлучивати на седници Главног одбора, тако да то није толико важно. СПС има један заиста широк спектар снажног кадровског потенцијала. Мислим да ће чланство и сам председник, уважавајући оно што чланство има да каже, предложити свој тим са којим ће сарађивати у будућем мандатном периоду на афирмацији свих оних политика, које проистичу из програма СПС.

Недавно је опозиција имала округли сто у вези са изборним условима. Да ли у Србији постоје услови за одржавање фер и слободних избора?
– Када се понашате као Калимеро, наравно да не постоје услови. Ја сам, као министар државне управе и локалне самоуправе, сходно иницијативи премијерке Ане Брнабић, сазвао у три наврата састанке са председницима општина Чајетина и Параћин и градоначелником Шапца на тему онога што по њима представља проблем у функционисању локалних власти – наравно не придајаћу њима и не дајући неки претерани ексклузивитет, јер је моја обавеза да разговарам са свим председницима општинама, па и са њима, пошто представљају грађане.

Наравно, да у тој сарадњи, треба да направимо неки бенефит и за те општине и градове. Разговарали смо и о организацији округлих столова. Дали смо гаранцију да ћемо то урадити, када нам они доставе све теме, око којих желе да разговарамо.

Они те теме нису доставили. Направили су округли сто. Разговарали о изборним условима. Заиста тај манир и такав начин не разумем. Ако желите да са институцијама система урадите нешто, што институције система уређују, онда нећете својом интровертношћу тај проблем да решите. Али, ок. То је њихово право.

Наравно, да постоје сасвим јасно дефинисани и здрави услови, да живимо у једном демократском друштву, да можемо да тежимо неким унапређењима, али дајте онда предлоге, која су то унапређења. Који су се то изборни услови променили у односу на пре 6, 7, 8 или 10 година?

Иза нас је 18. годишњица петооктобарских промена. Како бисте оценили овог „осамнаестогодишњака“?
– Пети октобар је једна вододелница, историјска и политичка. Дан великих очекивања за многе, дан великих разочарења за многе, који су имали та велика очекивања.

Ми, као припадници једне политичке опције која је тада изгубила на изборима, и пре тих избора смо говорили шта може да уследи, са аспекта свих оних политичких процеса, који су се на крају и остварили. И по питању Косова и Метохије и по питању Црне Горе. Иако су сва та питања представљана као демократска.

То разочарање јесте, по мом мишљењу, један велики гарант да су се многи отрезнили много раније. Нису чекали 18 година. Многи су схватили да је Србија само једна, а да је политичких партија много, и да морамо пре свега да чувамо своје достојанство, свој државни и национални интерес, да сарађујемо са свима, да отворимо дијалог са свима онима са којима се можда не разумемо и да дођемо до неких одрживих решења која су добра за нашу децу сутрадан. То је ваљда поента.

Када ће у потпуности престати потреба да грађани Србије одлазе на шалтере због личних докумената?
– Реформа јавне управе је један од три критеријума спрам којих се опредељује наша европска будућност. Оно што желимо, да та управа буде модерна, динамична, јефтина и дигитализована.

То нису шпанска села. Дигитализацију већ живимо и она је друштвени процес пар екселанс. У протеклих годину и по дана, 540 хиљада пута грађани нису морали да прибављају документ – извод из матичне књиге венчаних, рођених, умрлих, држављанство. Ако то нису морали да раде, онда је евидентно да ту дигитализацију живимо.

Ако знамо да су новорођенчад одмах регистрована у самим породилиштима, захваљујући акцији „е-беба“, односно „Бебо, добродошла на свет“, све су то ствари, које говоре у прилог тези, да све мање и мање грађани имају трошкове, губе време, иду од шалтера до шалтера да прикупљају документа.

Није све идеално. Радимо сваки дан да то буде што боље. У пуном капацитету можемо да очекујемо да се то догоди, када у пуном капацитету реформишемо и наше менталитете. Реформу спроводе људи, а не машине. Очекујем да ће то веома брзо уследити.

Извор и фото: Телеграф.рс

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.