Да ли ће у центру бити ангажовано цивилно, полицијско или војно особље и да ли већ постоје неке процене о томе колико ће људи бити ангажовано?

- Овде се ради о хуманитарним активностима. Ово је апсолутно невојни облик сарадње, заснован на цивилној компоненти. Споразумом је предвиђено да то буде заједнички центар у којем би учествовали сви ресурси сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије и руског Министарства за ванредне ситуације.

Није било процене о људству, тек ће се разговарати о детаљима у наредних годину дана. Предстоје оперативни састанци на којима ће се размотрити све појединости. Делатност и правни статус центра ће тек бити регулисани посебним уговором, који треба да направимо до следеће седнице међувладиног комитета која ће бити одржана у другој половини следеће године. Такође, центар би функционисао апсолутно у складу са стандардима ЕУ, јер је Русија већ потписница елемената такве сарадње у овој области са ЕУ.

Зашто је изабран баш Ниш и термин „хуманитарни центар” када је реч о реаговању на ванредне ситуације?

- Разговарало се да би најбоља локација за стационирање тог центра био Ниш јер има добар географски положај, одговарајућу инфраструктуру, има међународни аеродром, тако да би центар био практично логистичка база за читав овај регион.

Када је реч о називу, то је за сада општа одредница, он ће бити регулисан посебним уговором и зависиће од тога колико ће земаља да учествује. До фебруара требало би да се са другим земљама у региону размотри питање њиховог евентуалног учешћа, мисли се на земље као што су Грчка, Македонија, БиХ, Хрватска, Црна Гора, Бугарска, Румунија и онда би тај центар могао да буде балкански или центар југоисточне Европе за ванредне ситуације.

Да ли споразум предвиђа да ће известан број руских припадника бити стално стациониран у Србији?

- Руска страна обезбедила би присуство њихове хуманитарне авијације за гашење пожара, односно друге потребе и хуманитарне информације. Такође у плану је да се у току идуће године направи специјализована чета за разминирање, коју би чиниле српске и руске снаге, значи припадници МУП-а Србије и руског министарства за ванредне ситуације.

Дакле руски противпожарни авиони и хеликоптери који су у летњим месецима ангажовани у региону на гашењу шумских пожара били би стационирани у Нишу?

- Да, они би ту били смештени.

Хоће ли Србија купити наменски противпожарни хеликоптер или авион?

- У случају да се направи један овакав заједнички центар, не би било посебне потребе за таквом куповином.

Да ли сте ви били у прилици да разговарате с председником Медведевим?

- Није био предвиђен никакав билатерални сусрет, ја сам га дочекао и испратио у име владе, као и Вук Јеремић, и том приликом смо разменили неколико реченица. Разговарали смо и за време других састанака, а ту прилику сам имао и пре неколико месеци у Санкт Петербургу.

Какав је ваш утисак?

- Није претеривање када се говори о историјском значају ове посете. Чини ми се да када код неких држава и народа постоји традиционално и искрено пријатељство, онда се понекад мисли да се то подразумева и да не треба чинити никакве додатне напоре на учвршћивању тог пријатељства. Зато мислим да је ово потврда не само пријатељских односа, већ и једног политичког партнерства које Србији на међународном плану свакако много значи, јер би позиција Србије када је реч о Косову и Метохији била значајно различита да није имала принципијелну подршку Руске Федерације.

Да ли је током разговора са председником Русије на било који начин поменуто шта би било са руско-српским односима ако би Србија ушла у НАТО?

- Не, то није била тема разговора, барем не у оном делу у којем су учествовале делегације у којима сам ја био. Међутим, ту не треба постављати причу или – или. Генерална сугестија је да добар развој наших политичких односа треба да прати све већи развој наших економских, културних и духовних веза, што, чини ми се, значајно заостаје у односу на традиционално добре политичке односе.

Недавно је, на основу информације БИА, у Јужној Америци заплењена већа количина кокаина. Новинарски незванични извори навели су да је акција спроведена мимо МУП-а Србије да информација „не би процурела”. Да ли сте ви и МУП били информисани о тој акцији?

Свака безбедносна структура има свој начин рада, који се координира у Савету за националну безбедност. МУП је ухапсио све који су наведени по налогу специјалног тужиоца и ту постоји потпуна сарадња наших безбедносних служби и полиције у свим сегментима. У протеклом периоду је и на основу информација МУП-а било веома значајних заплена кокаина на сличан начин као што је ова која је недавно изведена.

У последње време дошло је до промене маршрута илегалне трговине наркотицима. Када је реч о кокаину, све више се прелази маршрута из Латинске Америке према западној Европи. Такође, многе криминалне групе са подручја бивше Југославије уплетене су у ту трговину, која је пре свега намењена тржишту западне Европе. Баш зато је ова акција од изузетног значаја и показује да се само успешном сарадњом свих структура може успешно борити против организованог криминала. То је свакако велики успех који сигурно доприноси подизању угледа наших безбедносних структура и целе наше државе.

Споменули сте криминалне групе с подручја бивше Југославије. Спекулише се да иза интерконтиненталног шверца дроге заправо стоје групе које многи називају „црногорском мафијом”. Шта можете рећи о снази тих група у Србији?

- На простору бивше Југославије све групе су на неки начин структурисане, има их из готово свих република и састављене су од припадника свих народа. Појединци имају више држављанстава, тако да када се употребљавају неки изрази одакле потичу неке групе, веома често се употребљава израз „из бивше Југославије”, зато што су међусобно повезане.

Србија и Црна Гора су годинама имале заједничку државу и сигурно је да је и то допринело одређеном лакшем кретању криминалних група унутар те територије. Ми смо у последње време успели да спречимо преношење на улице Београда онога што можда долази са тог подручја. Међутим, та борба мора да се води и заједно са црногорским полицијским и безбедносним структурама и зато је неопходна сарадња у региону.

Што се тиче Србије и МУП, БИА и свих других безбедносних структура, а ту мислим и на војне, постоји потпуна спремност на сарадњу и то смо доказали у претходном периоду. Србија је лидер у регионалној сарадњи борбе против криминала и то показују и резултати.

Током посете руског председника на снази су биле изузетне мере безбедности. Да ли су представници руских служби имали неке примедбе?

- Није било никаквих примедаба, вероватно и због нашег искуства приликом посете америчког потпредседника Џозефа Бајдена, а и имајући у виду и догађаје и инциденте из претходних месеци. Степен обезбеђења можда је био и виши него што је било потребно и зато се захваљујем свим грађанима на разумевању и честитам свим припадницима МУП и других безбедносних структура на изузетно добро урађеном послу.