СПС-у није место међу народњацима и комунистима

Свима у Европи постале су видљиве промене у СПС-у. Не можемо да променимо историју, али можемо да утичемо на садашњост у Србији

„Социјалистичка партија Србије одавно је ’преломила’, још када је мањински подржала владу Војислава Коштунице, али тек после уласка у владу са Демократском странком свима у Европи постале су видљиве промене које су се десиле у СПС-у. Наш циљ је да будемо модерна партија левице са реформисаним програмом и реформисаном кадровском структуром и да уђемо у Социјалистичку интернационалу (СИ), а то није лако”, каже у разговору за „Политику” Ивица Дачић, председник СПС-а.
Он се управо вратио из Мадрида, где је као гост први пут присуствовао Савету Партије европских социјалиста на позив председника Пола Нируп Расмусенаи генералног секретара Филипа Кордерија.

Пре само неколико месеци посланик немачке Социјалдемократске партије Јоханес Јунг тражио је да се СПС јавно извини за оно што се дешавало деведесетих година да би био примљен у СИ. Да ли је сада било таквих тонова?
- Не, више таквих тонова нема. Приликом недавног боравка у Берлину разговарао сам са посланицима немачке Социјалдемократске партије, а био је присутан и господин Јунг. СПС за улазак у Интернационалу има подршку не само наших традиционалних пријатеља Пасока и Јоргоса Папандреуа већ и шпанске социјалистичке партије која је једна од најјачих социјалистичких партија у Европи. Имамо јаку подршку и немачке и аустријске социјалдемократске партије, да не говорим о Румунији, Мађарској, Бугарској. У међувремену смо се трудили да нормализујемо односе и са социјалистичким партијама из република бивше Југославије. За десетак дана са хрватским министром унутрашњих послова треба да потпишем споразум о полицијској сарадњи. Прелази се из једне фазе политичких ставова на свакодневни ниво комуникације и у тој комуникацији они имају прилику да се упознају са тим какав је данас СПС.

Вама, значи, више нико не спомиње деведесете и Слободана Милошевића?
- Ми нашу историју не можемо да променимо, али можемо да утичемо да се садашњост Србије промени.
Наравно да свака странка носи одговорност за своју прошлост, ми не бежимо од тога, али мислимо да је данас улога СПС-а потпуно другачија. Он је својом одлуком да уђе у владу помогао Србији да иде европским путем, за разлику од Коштунице који је 2000. године срушио Милошевића са европском политиком, а сада је против уласка у ЕУ. За осам година се потпуно променила политичка сцена Србије.

Како је могуће да за неколико месеци у Европи промене став о СПС-у?
- Мислим да нас нису довољно познавали и да су своје мишљење заснивали на неким флоскулама и шаблонима. Нису довољно пратили ток промена и реформи које је СПС имао практично од 2000. године.

Њихова критика односила се на улогу СПС-а у деведесетим?
- Нису они довољно пратили шта смо ми све прошли после 2000. године. Не сматрам да је епохална ствар за СПС да буде члан СИ, али за нас је то симболичног карактера. Нама је тамо место, а не у партији народњака или у партији комуниста. Ако ми немамо простор у светској породици социјалистичких партија онда се поставља питање суштине нашег постојања као социјалиста на овом простору. И Оли Рен нам је рекао да ЕУ подржава европски пут СПС-а и наше учлањење у СИ без обзира на то што Оли Рен није социјалиста. После дугог низа година, неки представник наше партије званично је био у Бриселу, у ЕУ, што је свакако историјска ствар за СПС.

Мирјана Марковић има право на Милошевићеву пензију. Шта се дешава са захтевом Мирјане Марковић да наследи пензију Слободана Милошевића?
- Тај поступак је покренут још у време Коштуничине владе 2004. године, али још нема одговора. Овде није питање пензије као пензије, то је једно симболично питање. Мислимо да без обзира на то ко је у питању мора да се поштује закон, да се то питање што пре реши. Она, као и свака супруга, има право на пензију свог мужа ако је она већа од њене. Друго је питање да ли је Милошевић уопште имао пензију.

Јесте ли ви то питање покренули сада када сте у влади?
- Јесмо. Ми иницирамо да се то питање реши, да се донесе нека одлука. Право породица сваког бившег политичара јесте да буде ослобођена политиканства, а не да свако ко дође на власт шиканира породице бивших функционера. Наше министарство, од када сам ја на овој функцији, брине се о безбедности породица свих бивших функционера.