Идентитет Социјалистичке партије Србије дефинисан је њеним Програмом и Статутом. Уз сва прилагођавања структуралним променама у свету и измењеним историјским условима у земљи, и поред свих програмских модификација и корекција своје стратегије и тактике на основу сопственог практичног искуства, социјалисти Србије остају то што су: Партија демократске левице ослоњена на свет рада и окренута будућности.
     На свом VII конгресу Социјалистичка партија Србије остаје доследна вредностима Програма партије донетом на II конгресу  23. и 24.  октобра 1992. године.
     Седми конгрес СПС потврђује опредељења и ставове Шестог конгреса о реформи Партије у циљу остварења вредности - слободе, правде, једнакости и солидарности.
     Наша доследност није догматизам. Опредељење да се трајне вредности нашег програма оснаже и потврде није само наша воља, то је пре свега доказ да су уверења и циљеви које смо препознали те историjске 1990. године са нашом партијом и нашим председником Слободаном Милошевићем, издржали пробу времена и сва искушења која је пред нас поставили историја и реалност.
     Вредности демократског социјализма коме смо тежили и коме тежимо доказале су се као надмоћне и исправне чак и у временима у којима је све било усмерено против њих и њиховог остварења. У условима наметнутих санкција, нежељених и наметнутих ратова, у условима када је српском народу претило потпуно физичко и историjско уништење ми смо успели да живимо и радимо у складу са нашим уверењима. Доказали смо да је могуће, чак и у најтежe замисливим условима, не одустати од својих програмских убеђења и не правити компромисе који се у потпуности косе и сасвим поништавају нашу веру у друштво слободних и равноправних.
     Социјалисти никада неће бити спремни да заплове морем безобалног прагматизма у коме је сваки компромис могућ и пожељан, у коме је сваки компромис добродошао само да би се освојила или сачувала власт или некакав положај близу власти. Ми умемо да препознамо и време и промене које у друштву настају и ми јесмо спремни да се времену и новим тежњама прилагодимо и на њих одговоримо, али исто тако ми добро знамо да концепт друштва у који верујемо може и мора бити остварен. Ми високо вреднујемо своја уверења и нисмо спремни да их променимо или компромитујемо због било које личне или политичке користи. Историја наше власти  даје нам за право да овако говоримо.
     Разлог и упориште наше одлучне вере у вредности и циљеве демократског социјализма заснива се, пре свега, на цивилизацијским достигнућима овог друштвеног пројекта и на поверењу народа које смо задобили и које је изражено у милионским гласовима управо на програму који је нудио и који је остваривао друштво слободних и равноправних.
     Ми смо обећано остваривали, наша обећања нису се до краја спроводила, али само у оној мери у којој није било могуће остварити развој земље када су по њој без кривице и нас и нашег народа падале бомбе или биле заведене најсуровије санкције у историји  модерне цивилизације.  Чак и тада, вођени једним од најзначајних државника двадесетог века, Слободаном Милошевићем, успели смо да: ујединимо Србију и донесемо Устав који је омогућио да Србија буде господар своје судбине на својој земљи; да очувамо националну равноправност и поштовање свих националних и људских права, потпуно исто као у најразвијеним земљама света, а често и више од стандарда који важе у западним демократијама; сачували смо успомену на антифашистичку борбу и нисмо дозволили да се изједначе борци за слободу и они који су прихватали и помагали окупторске снаге, ми смо били део антихитлеровске коалиције и нашим суграђанима који су ту славну борбу изнели сачували смо и гарантовали сва права не скривајући своју приврженост и поштовање идеалима херојске народноослободилачке борбе; увели смо вишепартијски систем, парламентарну демократију и владавину права; успели смо да успоримо настајање социјалних разлика и очувамо институцију бесплатног школства и бесплатног здравства; приватизацију смо спроводили као социјалну реформу, као нову и раномерну расподелу друштвеног богатства, одбијајући да допустимо да Србијом завлада група капиталиста, чувајући наша природана и национална блага, одлучно решени да оно што су стварале генерације не распродамо и не потрошимо у само једној генерацији, у само једној деценији. Чак и данас радници који су постали акционари по закону СПС остварују значајне приходе и чувају своја радна места. Извршили смо готово бесплатну расподелу стамбеног фонда и тако спровели социјалну реформу по којој је огромна већина грађана Србије остварила власништво на становима; несебично смо помагали српски народ у бившим југословенским републикама и успели да га по први пут у двадесетом веку сачувамо од уништења и геноцида; упркос наметнутим ратовима и  мржњи којој смо били изложени и споља и изнутра остали смо једина земља у региону чија етничка карта није ни за проценат промењена; иако смо били изложени ратовима, доследно смо се залагали за мир о чему сведоче бројне иницијативе и мировни предлози и споразуми које смо често усамљени, поштовали и спроводили, наш председник Слободан Милошевић један је од твораца споразума у Дејтону који је донео мир у БиХ и омогућио стварање Републике Српске као гаранта и наде за очување српског народа на просторима западно од Дрине; свима који су били протерани из својих домова обезбедили смо могућност за пристојан живот и интеграцију у друштвени и економски живот Србије; вођени жељама грађана Србије израженим не само на изборима већ и на референдуму поводом захтева Запада да предамо и напустимо Косово и Метохију дали смо херојски и одлучан отпор НАТО агресору и његовим албанским савезницима остајући војнички непоражени, водили смо борбу за национално достојанство и понос борећи се за праведне националне циљеве.
     Српско национално питање није питање наметања воље, хегемоније или проширења територије на било чији рачун, оно је питање националне, друштвене и глобалне егзистенције. Водили смо исправну и праведну борбу и зато одбијамо да прихватимо наметнути осећај кривице који од читавог народа Србије чини злочинце и починиоце геноцида.
     Поштујући вољу Народне скупштине Реpублике Србије прихватили смо резолуцију СБ УН 1244 у којој се гарантовало да је КиМ саставни део СР Југославије и Србије и у којој је предвиђен повратак наше војске и полиције на јужне границе наше земље; након НАТО агресије, сопственим снагама, поуздани једино у свој народ и своју вољу обновили смо земљу и поново покренули замајац привредног развоја; привржени тежњи српског и црногорског народа да живи заједно у једној земљи створили смо и за све време наше власти очували функционалну федералну државу два народа и две републике, СР Југославију, заједницу која је имала легално изабране органе, устав, границе, армију.
     Све ово је остварено уз огроман напор али и несебичну помоћ и херојство грађана Србије који су нам небројено пута још од првих вишепартијских избора указивали поверење.
     Ово су разлози зашто не одступамо од програма који нас је водио све ове године.
     Ово су историјске тековине. Ово није багаж прошлости који се може одбацити као улог и залога тобожне модерности. У будућност се не може без историјских упоришта. Историја СПС и левице је жива историја која тражи даљу борбу и испуњење. Нема календарских тачака на историју.
     Онима који су на власт у Србији дошли након петооктобарског пуча, спроводећи капиталистичку контрареволуцију, оставили смо уређену државну заједницу, чврсту и јединствену Србију, подједнако доступно здравство и школство свим грађанима без обзира на имовинско стање, међунционални мир, обновљену земљу, привреду која је у потпуности била у рукама запослених или државе.
     Ми смо десет година чували Србију од транзиције, а они који су дошли на власт иза нас за само шест година успели су да транзицију спроведу и створе друштво великих и драматичних социјалних разлика, незапослених и сиромашних. Готово комплетна српска привреда продата је за цену коју смо ми постигли -1997. године- продајући 49% „Телекома“. 2200 српских фабрика продато је заувек и неповратно за готово исту цену за коју је социјалистичка власт продала половину једне једине фирме. Шест година је било потребно да садашња влада прода још једну телекомуникациону фирму за исту количину новца - иако не половину већ целу.
     Све већа армија сиромашних и незапослених живи у страху и без наде.
     Постпетооктобарска власт се руководи принципима неолибералне економије чији су основни резултати повећање профита и смањење инфлације са једне, те повећање незапослености, повећање сиромаштва и повећање социјалних разлика, са друге стране.
     СРЈ и државне заједнице СЦГ више нема, разбијена су пред ударима сепаратистичких црногорских партија али и лицемерном улогом ЕУ која је привидно подржавала опстанак заједничке државе да би са друге стране наметнула правила и људе који ће та правила спроводити и на крају довести до нестанка државе Србије и Црне Горе. Референдум у Црној Гори под силом међународних званичника је једини такав процес на свету у коме није прихваћен ни један приговор нити забележена ниједна једина неправилност. За време наше власти говорило се да је проблем односа Србије и Црне Горе- баш као и Косова - питање демократских односа и да сву кривицу сносимо ми социјалистисти. Истина је демантовала све који су тако мислили и говорили, у питању није било никакво поштовање демократске процедуре већ напротив, сепаратистички покрет.
     Република Српска је озбиљно угрожена и налазимо се пред ревизијом споразума у Дејтону. Србија није довољно храбра и гласна, као да заборавља да је она међународно признати гарант споразума. А како и да буде када јој спољну политику воде они који вољи Запада дугују своју политичку и економску моћ.
     Србија коју смо ми водили није била изложена међунационалним сукобима. Војводина је била део Србије и маргиналне сепаратистичке групе нису битно утицале на политички и друштвени живот. Након доласка ДОС-овских партија на власт број међунационалних сукоба је повећан , а под притиском коалиционих нагодби унутар ДОС-а донет је неуставни омнибус закон који још једном отпочиње процес стварања Војводине као државе. Јављају се пронацистичке групе које траже ревизије државних граница Србије, говори се о савезима општина на северу Војводине успостављеним по националним освновама и предвиђеним да постану парадржавне установе.
     Отворена је криза на југу Србије.
     У Рашкој области јачају сепаратизми и појављују се верске групе које наметањем радикалног ислама настоје да промене и етничку слику и начин живота људи у овом делу Србије. Ми смо на сваки сепаратизам одговарали одлучно и законито, тзв. демократске власти то чине само уколико носиоци таквих тежњи нису у њиховој коалицији и отежавају им опстанак на власти.
     Друштвено богатство, рудници, шуме, воде, обрадиво земљиште за бесмислено мали новац продато је капиталистима, а често и чак претежно странцима. Напуштена је политика помагања сељака и очувања његовог поседа, јефтине хране и државе која брине да и људи у градовима имају све што им је потребно за економски разумну цену, али и да сељак може честито да живи од свог рада. Политика опште запослености је сасвим напуштена. Профит је постао важнији од човека и зато као последица таквог понижавајућег односа према поштеном и самопрегорном раду обичних, поштених људи сведоци смо бујања наркоманије и криминала.
     Намећу се и решења по којима ће се земља и имовина вратити окупаторским војницима и њиховим наследницима, изједначавају се антифашисти и одликовани сарадници Хитлерових армија. Хоће се у Европу али се доносе закони по којима се обештећују доказани сарадници окупатора и нескривене присталице фашизма.
     Након владавине права били смо сведоци кршења Устава, промена услова избора за председника Републике који се мењају у сред изборне трке, отимања мандата изабраних народних посланика, лажних гласања, неуставног увођења ванредног стања, концентрације власти и по злу чувене и незабележене акције „Сабља“. У то време је настала "казаматска демократија", акције у којој је и настала кованица о „две Србије“, настала идеја о "нашим" и "њиховим" криминалцима. „Сабља“ је била првенствено усмеренa против политичких противника, а посебно против нас социјалиста. Против десетина хиљада људи подношене су искључиво политички мотивисане оптужнице, подношене пријаве, одржавана суђења. Сви су они по правилу били оптуживани за кривично дело злоупотребе службеног положаја, које је тиме постало у Србији политички деликт par excellence. Право је на најдрастичнији могући начин стављено у службу политике, а идеја независности правосуђа је од стране новоуспостављеног режима потпуно негирана.  Нису ретки ни они који у вишепартијском систему траже забрану парламентарних политичких партија које имају широку подршку народа на изборима. Када се томе још дода чињеница да је и сам 5. октобар. 2000. године изведен уз свесрдну помоћ криминалаца повезаних са највишим руководством ДОС-а, постаје јасно да је тада инаугурисан режим заснован на спрези мафије и политике.
     Такав систем безакоња и насиља у коме је дошло до противуставног и противзаконитог хапшења, а потом из Централног затвора у Београду и киднаповања Председника Слободана Милошевића и његовог одвођења у Хаг, свој врхунац је достигао у полицијској акцији „Сабља“ када је , у само месец дана, ухапшено преко 12000 људи у неуставно заведеном „ванредном стању“, а међу ухапшеним су се налазили и функционери Социјалистичке партије Србије и удружења „Слобода“ које је пружало помоћ хашкој одбрани Председника Милошевића. Највећи број од толиког броја ухапшених никада није ни процесуиран, а многи од њих су касније добили материјалну одштету од државе, што најбоље говори у прилог оцени да је била реч о политички мотивисаним хапшењима, што је , наравно у Европи XXI века недопустиво.
     Посебно монструозан је медијски, "правни" и политички линч нашег председника Слободана Милошевића и његове породице. Њему се измишљају или непостојећа кривична дела или се чак на терет стављају убистава за која цела Србија зна да немају баш ништа ни са државом Србијом ни са СПС-ом ни са председником Слободаном Милошевићем. Да је тако сведочи и одбијање ДОС-овских власти да допусте председнику Милошевићу да се од јавних оптужби одбрани јавно и пред Србијом.
     Домаће право је сасвим потчињено међународном и то чак и оном које никада није ратификовано у скупштини ове земље. Тако је киднапован и у Хаг одведен председник СПС Слободан Милошевић, где је читав свет могао да види какву смо част имали и као партија и као народ што смо имали таквог председника. Осим што су му била ускраћена елементарна људска права, осим што наша држава није показала ни најмању жељу да му у борби помогне, ускраћено му је право и да се лечи. Наш председник је тако и убијен у тамници правде и права у Хагу. Још увек чекамо да видимо пред лицем правде оне који су одговорни за његову отмицу али и оне који су одговорни за његову смрт.
     Ми нећемо заборавити !
     СПС није партија ниског циља. Ми смо лева и патриотска партија која има трајно и чврсто упориште у народу, која има идејну снагу и која има политику и историјску борбу на својој страни. СПС жели да буде доминантан фактор на политичкој мапи Србије. Ми нећемо да будемо партија која ће поправљати дивљи капитализам, као што чине неке наводно социјалдемократске странке, ми смо партија која има свој пројекат друштва и он се зове демократски социјализам, никако ублажени капитализам.
     Социјалисти нису етатисти и противници ефикасне привреде. Социјалисти су за социјално тржишну привреду. По нашем виђењу, држава тиме што располаже знатним делом друштвене производње осваја простор за социјалне трансфере и субвенције, те за делотворну инфраструктурну и социјалну политику, као и политику запошљавања. Пуна запосленост, отварање нових радних места је наш основни начин за борбу против сиромаштва.
     Само држава друштвене и националне бриге може имати стратегију привреде и уравнотеживања регионалног развоја.
     Вредност наших идеја потврђују и наши противници који их прихватају и покушавају да их спроведу под својом палицом. Тако се држава поново враћа стамбеној изградњи за запослене у државним службама, јавним радовима, инфраструктурним објектима. Ми такве тежње поздрављамо јер ми нисмо као она опозиција која је сваки наш потез осуђивала и нападала посебно када је била у прилици да пред међународном заједницом нанесе штету нама, иако сасвим свесна да је ту штету нанела својој земљи. Ипак ми упозоравамо да Национални инвестициони програм, установљен на предлог и захтев социјалиста, не сме постати предизборни инвестициони фонд и да се идеје о држави која помаже својим грађанима, а не гура их потпуно на тржиште не смеју постати карикатура и поруга солидарности и друштвене помоћи.
     Напори које смо улагали да се успостави и очува Република Српска нису били ни погрешни ни узалудни, тражимо од наше државе да и она настави ту борбу и да не покушавају да купе наклоност богатих и моћних осуђујући борбу за коју и сами знају да је била и исправна и неминовна.
     Борба  за очување КиМ у саставу Србије сада је прихваћена од већине политичких фактора у овој земљи али начин њеног вођења може одвести у губитак КиМ. Није могуће прихватити оправданост опстанка КиМ у саставу Србије, а у исто време означавати борбу Слободан Милошевића и време његове власти као злочиначко. Признавање наметнутих оцена истих оних који су и радили и раде на разбијању српског националног и државног бића не може довести до напретка земље, нити може сачувати КиМ. Пред нашом државом налазе се исте претње, исти проблеми и исти људи који су били и пред Слободаном Милошевићем и пред социјалистима. Ми смо им се одупирали и очекујемо и захтевамо да то чини и садашња држава, али исто тако и да признају да политика коју смо ми водили зарад очувања земље и народа није ни злочиначка ни погрешна већ једина могућа у датим условима. На мир смо одговарали миром, на тероризам оружјем и у томе није могло бити наше грешке и у томе нема ни наше, ни кривице нашег народа. Устав Србије усвојен на референдуму доказ је да су наша борба за Косово и Метохију, и наша политика биле исправне. Усвојени Устав је признање да, без обзира, како се власт звала, ако Косово и Метохију и достојанство Србије хоће и жели да чува и брани мора то чинити ослањајући се само на народ и његову вољу, баш као што је чинио председник Слободан Милошевић и социјалисти.
     Социјалисти нису партија малог и ниског циља, ми хоћемо да будемо пресудан и доминантан фактор на политичкој мапи Србије. Да бисмо у томе успели ми социјалисти као највећа и најораганизованија снага левице имамо обавезу да наставимо са процесом  великог окупљања левичара. Ми процесу укрупњавања и уједињавања прилазимо као идејном и принципијелном, а не као све друге снаге, персоналном питању. Наши савезници су организовани истински раднички синдикати који морају знати да нигде у свету радничка борба није успела ако није било савеза левице синдиката и политичке партије левице које поштују принципе демократског социјализма; завичајних удружења грађана која само са левицом могу да очувају своју самобитност и да се тако не утопе у процесе глобализације која потире и гуши сваку различитост; еколошка удружења забринута за судбину човекове околине која се свакодневно уништава и жртвује у циљу кратковидог, себичног капиталистичког профита; удружења и странке пензионера која не могу да не цене да је само левица и само социјалистичка левица опредељена да се допринос старијих генерација развоју наше земље мора ценити, уважавати и материјално наградити; антиглобалистичка удружења и покрети који знају да су социјалисти најбоља брана нестанку нације и нестанку социјалне правде; удружења антифашистичких бораца који само у нама имају  и следбенике и савезнике и поштоваоце - само ми не пристајемо да изједначимо патриоте и сараднике окупатора; удружења бораца ратова из деведесетих у чијој борби смо учествовали и чије учеснике памтимо и поштујемо, ми се њих не стидимо, напротив, поносни смо на њихову борбу и увек ћемо инсистирати на ширењу не само њихових права већ и права њихових потомака - људи који су својим здрављем животом и младошћу задужили своју земљу са правом очекују да их њихова земља уважава и поштује, социјалисти тако чине и тако ће чинити заувек.
     Социјалистичка партија Србије, подвлачи опредељеност за својим приступањем и пуним ангажовањем у међународним политичким организацијама демократске левице које су спремне да са нама сарађују и да нас уважавају као свог партнера у Србији.
     Ми морамо оштро разликовати стратешко партнерство од коалиционих савеза и коалиционих уговора. Стратешко партнерство може подразумевати наведене субјекте као и нове леве социјалне покрете и не може се везивати за програмско и идеолошки потпуно различите партије, политичка организације и блокове. Након избора и провере изборне воље бирача и њеног поштовања могу се склапати коалициони договори и потписивати коалициони уговори, али никад не доводећи у питање борбу за основне вредности демократског социјализма и националне и државне интересе Србије.
     У нашој борби ми имамо и природне противнике са којима нема и неће бити споразума, носиоци либералних идеологија који заговарају општу и свеобухватну приватизацију, носиоци глобалистичких идеја које траже поништење наше националне самобитности и специфичности, сепаратисти који хоће да доврше одавно започети процес разбијања и смањивања Србије, шовинисти који желе да врше поделу људи на вере и нације које хоће да трајне вредности братства, једнакости и слободе замене идејама крви и тла без простора за различитост и суживот. То су наши природни и непомирљиви противници и они ће у нама увек наћи противника, никада савезника.
     Ми ћемо средства од продаје створеног од претходних генерација улагати тако да унапредимо и развијамо трајно нашу економију, а не – као данашњи неолиберали - да све спискамо у неколико година, а зарад одржавања пуке власти.
     Ми смо били и остали за правну и уставну равноправност својина што је једно од начела демократског социјализма.
Само смо ми у Србији за то да колективни уговори буду Уставом и државно гарантовани. Укључивање радничког права на колективно уговарање у Уставу Србије наша је заслуга.
     Социјалистичка парија Србије се залаже за јединствену, јаку, стабилну и демократску државу српског народа и свих њених грађана.  Држава је за социјалисте институција кохезије народа, грађана и територије; гарант стабилности и очувања интегритета и суверенитета земље и субјект укључивања у савремене интеграционе процесе.
Одлучно смо против сваког разбијања земље по етничким и  регионалним мерилима јер то значи атомизовање и дробљење државе.
     Поштовање људских права и слободе по највишим међународним стандардима и принципима демократских држава, парламентарна демократија, тржишна привреда, социјална држава, подела власти, поштовање права националних мањина по највишим европским стандардима-принципи су на којима ће СПС инсистирати у свим процесима уставних реформи.
Косово и Метохија и Војводина су аутономне покрајине у саставу Србије. Косово је у саставу Србије и то је непроменљива одредница и уставна одредба.
     Демократски социјализам је наш циљ, и све наше политичке акције и потезе треба тумачити и процењивати само у односу на наш циљ, само као мере које нас приближавају или удаљавају од друштва слободних и равноправних. Демократски социјализам је наш циљ ми капитализам нећемо само да поправљамо и регулишемо ми хоћемо да стварамо ново и боље друштво,и знамо како то да учинимо.
     Зато се социјалисти и разликују од свих других политичких партија .
     Само су социјалисти против опште приватизације, а за јачање и очување јавног сектора.
     Социјалисти су против приватизације јавних предузећа у којој држава губи контролу над тим предузећима. Наше противљење, мотивисано је и тиме што државна предузећа могу и морају да представљају значајан фактор развоја уопште (капиталне инвестиције) а и значајан фактор развоја неразвијених подручја.
     Без активних јавних предузећа не може се водити активна политика за опстанак Срба на Косову, нити ефикасна и активна економска политика.
     У Србији је неопходно подстицање државе као економског актера привредне стратегије, развоја, истраживања и примене нових технологија.
     Само ми хоћемо и морамо извршити ревизију и проверу Закона о приватизацији. То за нас није само програмска обавеза већ је то и питање правне државе, владавине права и законитости.
     Социјалистичка партија Србије ће донети нови Закон о приватизацији који ће  обезбедити да сви пунолетни грађани добију  акције што је и правично и омогућава уједначавање животних шанси у нашем друштву.
     Средства од приватизације - минуле и будуће по новим правилима биће искоришћена за трајно консолидовање пензијских фондова и достојанствен и заслужено добар живот пензионера. Улагаће се у производњу и отварање нових радних места а не у потрошњу.
     Државно пољопривредно земљиште не може се и не сме продавати.
     На локалном нивоу ми тражимо да сви грађани локалне самоуправе буду власници (деоничари) јавних предузећа да локалну управу и њене органе доживе као своје и да учестувују у њиховом напретку.
     Уставна децентрализација обавезиваће све више локалну самоуправу да има ефикаснија решења за нове одговорности. У оваквој фази реализације концепта демократског социјализма СПС ће остваривати ове идеје и на тим основама организовати асоцијације општина у којима доминантно врши власт.
     Социјалисти инсистирају на деполитизацији судства и његовој одговорности само пред грађанима и законима, никако пред политичким моћницима.
     Социјалисти високо држе до морала који их издваја међу другим партијама. Социјалисти препознају корупцију као велико друштвено зло и позивају на обнову моралности али и повратак правне и праведне државе.
     Само су социјалисти против сврставања Србије у војне блокове. Ми сматрамо да је НАТО преживела организација прошлости из времена хладног рата и да је наш пут неутралност. Ми немамо глава за туђе ратове, ми немамо жељу да освојимо ничијиу земљу, воду, нафту. Не крв за нафту.
     Социјалисти су против сваке безусловне доминације међународног права које није потврђено и прихваћено у нашој скупштини. Ми поштујемо међународни поредак и међународно право али хоћемо да задржимо могућност да се најпре ми изјаснимо шта је од тога добро за нашу земљу. Право које су себи сачувале све цивилизоване и суверене земље планете - ми смо свакако на тој страни човечанства. Зато ми не признајемо Хашки трибунал и ми не можемо да га назовемо ни судом ни правдом.
     Социјалисти су против идеологије глобализма. Ми верујемо да сваки народ и сваки човек има право на слободан развој у складу са својом традицијом и потребама. Не прихватамо да сви морамо да будемо створени по било чијем калупу одбијамо да се сврстамо на страну оних који своја уверења и свој начин живота намећу свима осталима користећи притом оружје и политичко насиље.
     Наша концепција социјалне демократије подразумева постојање рационалних и ефикасних државних служби способних да заштите од закона тржишта неке секторе делатности за које је битна национална кохезија и једнакост животних шанси.
     Брига за сопствени духовни и културни идентитет није ни ксенофобија ни национална затвореност и самодовољност.
     Неговање и очување српског језика и ћириличног писма, као темељних ознака наше духовности биће обавезна брига културних, образовних, државних и медијских институција. Одлучно смо против културне и духовне деградације у коју тоне наша земља, безусловно и некритчно прихватајући вредности које долазе споља, сасвим занемарујући нашу културу и традицију. Дужну пажњу имаће и културне потребе и стваралаштво националних мањина у нашој земљи.
На изложеним ставовима и принципима СПС се залаже за европске и друге интеграције, те и за процес укључивања у Европску унију.
     Када су у питању односи света рада и света капитала СПС је увек на страни света рада, увек на страни радника и сељака и свих људи који живе од свог рада.
Радници, сељаци, ученици, студенти, пензионери, борци -  Социјалистичка партија Србије вас позива да јој се придружите , да створимо бољу и праведнију, поноснију, снажнију Србију, Србију без повлашћених, Србију без понижених. У тој борби ви имате само једног савезника СПС, а ми имамо само један циљ : бољи, достојанственији правденији живот за све грађане Србије. Социјалистичка партија Србије тражи и нуди помоћ у тој борби. Ми смо партија људи који живе од свог рада, ми смо партија људи који воле своју земљу, ми смо партија антиглобалиста, ми смо партија антифашиста, ми смо Социјалистичка партија Србије!

Програм Социјалистичке партије Србије