ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ

     Социјалистичка партија Србије  државу посматра као институцију нужну и способну да очува кохезију грађана, народа и територије и гаранта стабилности, територијалног интегритета и суверенитета. Сви политички пројекти, законодавни акти и реформе морају бити усмерене том циљу.
Социјалисти Србију виде као републику, конституисану на принципу поделе власти. Законодавна власт мора да извире из грађана, буде контролисана од грађана и потчињена Уставу. Влада којој припада извршна власт мора да влада по законима, а не уредбама и да буде одговорна Народној скупштини. Судска власт мора да буде самостална и независна, ограничена искључиво правом закона.
     Социјалисти државу виде и као социјалну државу - инструмент солидарности и социјалне правде, који гарантује бољи живот свим грађанима, без обзира на њихово имовинско стање, порекло и статус.
     Социјалистичка партија Србије сматра да Србија мора бити уређена на начелима децентрализације и деконцентрације власти, на начин који ће омогућити ефикасније остваривање државних функција, боље остваривање права и дужности грађана и ефикасније остваривање њихових интереса. Али СПС се енергично противи свим пројектима, који полазећи од ових демократских принципа подстичу процесе аутархије, атомизације, регионализације и федерализације Србије, заговарају комадање њене територије.
     Својим деловањем СПС је учинила много за реафирмацију позиције и улоге верских заједница који делују у нашој земљи.   Верско опредељење лична је ствар сваког грађанина. Црква мора бити одвојена од државе. Темељни принцип на коме ћемо инсистирати, а трајно опредељење остаје добра сарадња и односи са свим верским заједницама у Републици Србији.
Нема јаке и стабилне државе без професионалне, рационално организоване и поштене државне управе. СПС ће инсистирати да се државна управа потпуно професионализује, ослободи страначких притисака и утицаја, корупције и да јој се обезбеди у материјалном смислу статус који је примерен одговорности посла који обављају.
     Одбрана државе уставно је право и обавеза сваког грађанина. СПС ће енергично инсистирати да се заустави морална и материјална деградација војске Србије и дезинтеграција система безбедности. СПС се залаже за комбинацију професионализма и регрутације у војсци, убрзано материјално и техничко оспособљавање и модернизацију војске, сходно нашим потребама, њено рационално организовање и употреба на основу стратегије одбране која се мора усвојити у представничком телу. Упозоравамо на крајње штетне злоупотребе цивилног служења војног рока, некритичке нападе на припаднике војске, ширење дезинформација, итд., срачунатих да шире дефетизам и угрозе ову институцију која у нашем народу и међу грађана ужива највећу подршку.
     Наши грађани који живе у дијаспори саставни су део нашег националног бића. СПС понавља своје опредељење да се њима мора омогућити да остваре своје бирачко право, држављанство, погодности у процесима приватизације и на сваки други начин јачати везе. Ова опредељења треба преточити у закон о дијаспори који би уредио све аспекте њиховог положаја и институционализовао њихово учешће у јавним пословима.
     Социјалистичка партија Србије ће инсистирати на безбедан и одржив повратак избеглица и прогнаних лица у Републику Хрватску, уз повраћај њихове имовине и остваривање свих права која им припадају. Инсистираћемо на интензивнијем ангажовању међународних организација на решавању питања избеглих и расељених лица. Истовремено, настојаћемо да они који желе да остану у Србији, кроз процес економске и друштвене интеграције, постану пуноправни грађани Републике Србије.
     Наставићемо интензивирање и даље повезивање са Републиком српском на економском, политичком и културном плану, у складу са Споразумом о специјалним и паралелним везама. Против смо покушаја ревизије Дејтонског споразума и брисања политичког идентитета и аутономије Републике српске.
Косово и Метохија
     Резолуција Савета безбедности УН 1244/99 потврдила је суверенитет Косова и Метохије као интегралног дела Републике Србије, што је темељни принцип у решавању статуса Косова и Метохије на коме ће СПС трајно инсистирати.
Политиком међународне заједнице и УН администрације, и поред декларативних залагања за мултиетничност Косова и Метохије, оно постаје етнички чисто. Константним терором, прогоном преосталих Срба, Црногораца и другог неалбанског становништва, спречавањем повратка избеглих и расељених, Космет је постао етнички најчистија територија у Европи.
     Социјалистичка партија Србије подржава јединствену стратегију за решавање статуса Косова и Метохије, утврђене у Народној скупштини РС и инсистираће на њеном доследном спровођењу.
     Социјалистичка партија Србије остаје трајно на већ исказаним принципима да се питање Косова и Метохије може решити гаранцијом најшире аутономије у оквиру Републике Србије; не мењању граница и поштовањем територијалног интегритета и суверенитета међународно признате Републике Србије у складу са Повељом ОУН; пуном поштовању равноправности свих грађана и националних заједница на Косову и Метохији; децентрализацији која би омогућила националним заједницама што шири делокруг послова, омогућила очување националних, верских и културних вредности и историјског наслеђа.
     Социјалистичка партија Србије инсистира да УНМИК и КФОР у складу са Резолуцијом Савета безбедности зауставе и не подстичу процесе осамостаљивања ове српске аутономне покрајине; омогуће безбедност Србима и свим припадницима неалбанских заједница, убрзан и безбедна повратак избеглих и расељених лица и заустави неовлашћену распродају имовине и природних ресурса Републике Србије; спречи да организоване криминалне групе на територији суверене државе формирају мафијашку државу на трговини белим робљем и дроге.
     Социјалистичка партија Србије jе инсистираla да нови устав Србије садржи изричиту одредбу да је Косово и Метохија неотуђиви део територије Републике Србије и да ни једна власт нема права под било каквим условима да се сагласи са покушајима осамостаљивања и цепања тог дела територије.
     Социјалистичка партија Србије ће инсистирати да држава Србија буде више присутна и помаже нашем народу у решавању свакодневних проблема на територији аутономне покрајине - почев од сталног инсистирања за решавање питања несталих лица, покретања производње, пољопривреде, образовања, лечења, итд.
     Социјалистичка партија Србије се најоштрије супродставља ширењу дефетизма и покушају да се у јавности створи слика да је коначни статус Косова и Метохије решен и да је једино могуће решење самосталност; да је Косово изгубљено 1999. године, итд. Косово и Метохија је те године одбрањена од агресије албанских терориста и НАТО пакта и сви они који у   Србији заговарају предају Косова и Метохије албанским сепаратистима заговарају велеиздају. Против смо сваког покушаја трговине, односно да се статус Републике Србије у процесу интеграције у ЕУ или било које друге међународне институције, условљава пристанком на самосталност Космета.
     Процес решавања статуса Косова и Метохије најважније је државно питање за Србију, али и стабилност региона у целини и шире. Инсистирање на решењу које би погазило све међународне принципе и стандарде дестабилизовало би регион Балкана и произвело низ истоветних процеса широм света. СПС зато сматра да се мора изградити пуно јединство и да све политичке одлуке, кључне за статус Косова и Метохије, морају бити донете у Народној скупштини, која може, ако одлучи, затражити да оне буду проверене на референдуму од стране грађана.

Војводина
     Социјалистичка партија Србије упозорава да су данас у Војводини на делу озбиљни покушаји оживљавања аутономаштва и сепаратистичких тежњи и заговарања регионализације, подстицања међунационалних конфликата, покушаји интернационализације на појединачним екцесима на националној основи. Промотори такве деструктивне политике покушавају аутономију заменити квази-државним статусом.
     Социјалистичка партија Србије се као и увек најенергичније супродставља таквим покушајима и не прихвата пројекте који за циљ имају даље политичко, институционално и економско слабљење државног јединства.

Националне мањине
     Социјалистичка партија Србије трајно остаје привржена поштовању и остваривању индивидуалних колективних права националних мањина. Остваривање тих права које је у функцији очувања националног идентитета, културе и традиције и даље ће уживати подршку политичког деловања социјалиста.
     Социјалистичка партија Србије истовремено се противи да се припадност националној мањини и етничкој групи користи против интереса Републике Србије и нарушавање грађанског принципа у организовању државе. СПС се противи политици појединих странака које су квази-заступање интереса националних мањина претвориле у професију својих лидера. СПС је против политичке гетоизације националних мањина коју заговарају поједине странке које својом политиком и понашањем својих лидера уносе поделе у националне заједнице, с једне стране, и штете угледу и демократским процесима у Републици Србији, с друге стране.

Борба против криминала и корупције – за безбедност људи и њихове имовине
     Криминал данас представља један од најтежих друштвених проблема са коjим смо суочени.
Пораст криминала у Србији последица је повећања социјалих разлика, небриге о младима, смањене доступности образовању и запослењу.
     Социјалисти сматрају да се криминалу, корупцији и угрожавању јавне и личне безбедности мора најодлучније супротставити.
     Социјалисти сматрају да проблем криминала није страначко питање већ проблем читавог друштва и да се према њему тако треба и односити.
     Једнакост пред законом важи за све, основно је залагање социјаиста да нико не може бити изнад закона. Порекло, богатство и функција никога не може амнестирати за учињена дела. Социјалистичка партија инсистира на доследној примени закона.
     Гарантовање безбедности људи и њихове имовине задатак је и одговорност државе.
     Борба против криминала и корупције подразумева и превентивне мере: сузбијање незапослености, ефикасну социјалну заштиту, успешно образовање, ангажовање млдих и отварање њима сигурне будућности.
     Социјалисти сматрају да је важна претпоставка за успешну борбу против криминала и то да се запосленима у полицији и другим управним органима и специјализованим службама - професионалним носиоцима борбе против криминала - обезбеди бољи материјални статус и пристојне зараде у складу са опасностима и свим ризицима које носи борба са овим великим друштвеним злом.
     Социјалистичка партија се залаже за темељну реформу правосуђа и изградњу новог правног система који ће одговарати духу времена и успостављању владавине права и правне сигурности што ће допринети враћању поверења грађана у правни систем.
     Социјалисти се залажу за изградњу независног, одговорног, стручно и ефикасно правосуђе које ће бити у функцији и по мери сваког човека.

ЛОКАЛНА САМОУПРАВА

     Демократско друштво и његова организација може се стрпљиво и полагано градити само одоздо, од развијених облика локалне самоуправе. За социјалисте је најоптималнија и традиционалном духу социјалистичког покрета најпримеренија демократија која би почињала од ефикасне локалне самоуправе.
     Непосредни и заједнички интереси грађана у областима програмског развоја; урбанистичког планирања; уређења и обезбеђивања обављања комуналних делатности; коришћења градског грађевинског земљишта и пословног простора; изградње, одржавања и коришћења локалних путева и улица и других јавних објеката од општег значаја; старања о задовољавању одређених потреба у: култури; образовању; здравственој и социјалној заштити; друштвеној бризи о деци; физичкој култури; јавном обавештавању; занатству, туризму и угоститељству; заштити и унапређењу животне средине, и у другим областима морају да се решавају као примарни и стварно преовлађујући у јединицама локалне самоуправе.
     Социјалисти Србије су посвећени изворном поимању суштине локалне самоуправе као праву грађана као носилаца суверености да то своје право остварују непосредним учешћем у одлучивању о пословима локалне самоуправе.
     Социјалистичка партија Србије ће се залагати за:
 - гарантовање права грађана на локалну самоуправу које се остварује непосредно и преко слободно изабраних представника, управљањем јавним пословима од непосредног заједничког и општег интереса за локално становништво;
 - остваривање локалне самоуправе у општини, округу, граду и граду Београду;
 - одређивање и уређивање послова изворног делокруга прописима које јединица локалне самоуправе доноси самостално, у складу са својим правима и дужностима утврђеним Уставом, законом и статутом;
 - поверавање обављања појединих послова из оквира права и дужности Републике јединицама локалне самоуправе путем закона, а из оквира права и дужности територијалне аутономије путем прописа органа територијалне аутономије, имајући при том у виду начело које је прокламовано и Европском повељом о локалној самоуправи -  да одређене јавне послове обављају они органи који су најближи грађанима;
 - јачање одговорности јединица локалне самоуправе за квалитетно и ефикасно обављање изворних и поверених послова;
 - развијање облика непосредног учешћа грађана у остваривању локалне самоуправе: народна-грађанска иницијатива, збор грађана, референдум и други облици непосредног учешћа;
 - утврђивање права грађана да образују месне заједнице и друге облике месне самоуправе ради задовољавања потреба и интереса локалног становништва у селима и у градским насељима;
 - двостепену локалну самоуправу, с општином као првим и округом као другим степеном. Образовање вишетипне општинске самоуправе - друкчија за градске, а друкчија за сеоске средине, јер општине нису у стварности једнообразне, па ни општинска самоуправа не може бити у свему истоветна (величина, територије, број становника, материјални ресурси и др.);
 - посебно уређивање положаја неколико највећих градова у Србији (Нови Сад, Ниш, Крагујевац и евентуално још неки) са статусом града, на основу посебног закона о градовима;
 - посебан закон о главном граду, какав иначе имају све европске земље, којим би се регулисао специфичан статус, послови, начин финансирања и организација органа Београда као главног града и административног центра Републике Србије;
 - за територијалну организацију Србије са окрузима као територијалним јединицама другог степена локалне самоуправе, али са појединим функцијама државне власти, која би им припадала на основу Устава, као самостална надлежност (одлучивање у другом степену управног поступка, вршење управног надзора у појединим областима и др). Број округа не би требало да буде мањи од садашњег броја округа, јер су они добро погођене природне целине у географском, комуникацијском, привредном, културном и сл. погледу;
 - прецизно утврђивање прихода за послове изворног делокруга и гарантовање права да јединице локалне самоуправе могу бити власници покретне и непокретне имовине;
 - већи фискални суверенитет јединица локалне самоуправе, што подразумева већи број самосталних извора прихода које оне могу саме да уводе, као и гарантовање права да имају сопствену имовину, која је сада у потпуности у државној својини;
 - односе између државних органа и органа јединице локалне самоуправе који ће се заснивати на самосталности, сарадњи и немешању у обављању послова изворног делокруга, и систем надзора државних над радом органа јединица локалне самоуправе ограничен искључиво на контролу уставности и законитости;
 - ефикасну судску и друге облике заштите којим се обезбеђује уставом и законом утврђени положај и права јединице локалне самоуправе и њених органа;
 - примену мере распуштања представничког органа не само у два случаја (ако скупштина не заседа дуже од три месеца и ако не донесе статут или буџет у року утврђеном законом), већ и у случајевима када скупштина или други орган локалне самоуправе обавља своје послове на начин „којим се угрожавају уставна и законска права грађана, односно теже оштећује општи интерес“;
 - решења о јасној подели надлежности између скупштине, као представничког органа и председника општине, као носиоца извршне власти.
     Социјалисти Србије су против редуковања облика непосредног учешћа грађана у пословима локалне самоуправе, као што су и против слабљења позиције представничких органа у корист извршне власти. Они су за развој и унапређење локалне самоуправе у складу са потребама грађана и друштва у целини, али ће се супротстављати покушајима злоупотреба локалне самоуправе ради мешања у послове државе и ометања рада државних органа.
     Социјалистичка партија Србије ће се залагати за доношење новог закона о локалној самоуправи којим ће се: целовито уредити материја локалне самоуправе; прецизно одредити питања надлежности јединица локалне самоуправе по областима; јасно повучи граница између локалних и државних послова, и регулисати облик изборног система за представничко тело у јединици локалне самоуправе.
     Социјалисти ће се доследно борити да се образовање и одређивање надлежности јединица локалне самоуправе на подручју АП Косова и Метохије, у срединама са већинским српским и неалбанским становништвом, обави на основу акта о тзв. суштинској аутономији Косова и Метохије, који мора бити интегрални део новог устава Републике Србије, јер је Косово и Метохија неотуђиви и саставни део државе Србије.
 
ЕКОНОМСКИ СИСТЕМ

Тржишнa eкономијa кориговaнa интeрвeнцијaмa држaвe
     Социјaлисти сe зaлaжу зa eкономски систeм који ћe сe зaснивaти нa тржишној приврeди, слободном прeдузeтништву, сaмостaлности приврeдних субјeкaтa, рaвнопрaвности, привaтнe, зaдружнe и држaвнe својинe и нa јeдинствeном приврeдном подручју Рeпубликe. Зaлaжу се за склaдaн рaзвој друштвa и држaвe, и богaтији живот грaђaнa који ћe сe оствaривaти путeм социјaлног дијaлогa свих рeлeвaнтних чинилaцa, прe свeгa зaпослeних и послодaвaцa.
     Јeдaн од условa бржeг eкономског рaзвојa, порeд утицaјa тржишнe приврeдe јeстe и успeшнa улогa држaвe којa ћe својим интeрвeнцијaмa ублaжaвaти нeгaтивно дeјство тржиштa нa склaдaн рaзвој друштвa и социјaлно eкономски положaј њeгових грaђaнa. Социјaлисти су зa оспособљeну и одговорну, јaвну држaву којa ћe подстицaти општи приврeдни рaзвој, поготово рaзвој дeлaтности којe дaју нaјвeћи допринос бржeм приврeдном опорaвку и квaлитeтнијeм животу грaђaнa.
     То подразумева доношeњe стрaтeгијe општeг приврeдног рaзвојa и рaзвојa појeдиних приврeдних дeлaтности којом ћe сe урeдити измeђу остaлог слeдeћa питaњa:
- новa eкономскa политикa којa ћe обeзбeђивaти јeдинство приврeдног подручјa нa тeриторији Рeпубликe, подстицaти рaзвој прeдузeтништвa и профитaбилних прeдузeћa, повeћaвaти зaпошљaвaњe, прe свeгa млaдих и стручних кaдровa, и јaчaти конкурeнтну способност нaшe приврeдe нa домaћeм и стрaном тржишту;
-  примeну нових тeхнологијa и рaзвој услужних дeлaтности који ћe прe свeгa користити кaдровскe, природнe потeнцијaлe и гeогрaфски положaј, и другe компaрaтивнe прeдности Србије зa рeшaвaњe јeдног од нaјтeжих приврeдно социјaлних проблeмa - повeћaвaњe зaпослeности;
- рaзвој производњe и прeдузeћa (бeз обзирa нa кaрaктeр влaсништвa) којe су били или имaју свe условe дa буду носиоци општeг приврeдног рaзвојa;
- нову инвeстициону политику, путeм дирeктних домaћих или инострaних инвeститорa којимa ћe сe рeaлизовaти стрaтeшки прогрaми и инфрaструктурни објeкти. Држава треба да брине о стратешком и пословне банке о малом и средњем бизнису.   Против смо сaдaшњe инвeстиционe политикe којa средства обезбеђује прeрaсподeлом постојeћих богaтстaвa,  крeдитимa и новим зaдуживaњeм. A поготово смо против постојeћeг нaчинa њиховe рaсподeлe. Социјaлисти су зa формирaњe фондовa и бaнaкe којa ћe финaнсирaти рaзвој дeлaтности којe су од општeг друштвeног интeрeсa или рaзвој појeдиних носилaцa приврeдног рaзвојa и рaзвојa појeдиних рeгионa.
     Нeопходно јe дa држaвa донeсe стрaтeгију рaзвојa јaвних прeдузeћa и прeдузeћa којa су од општeг правног интeрeсa. Држaвa нe смe дa сe одрeкнe приврeдних богaтстaвa кaо што су елeктроприврeдa, жeлeзницa, нaфтнa индустријa, руднa богaтствa, кaо и прeдузeћa којa eкономски добро послују и обeзбeђују квaлитeтнe производe и услугe грaђaнимa a још су у друштвeном влaсништву. Бeз стaбилног eкономског пословaњa ових прeдузeћa нијe могућ ни рaзвој привaтног прeдузeтништвa, нaучно-тeхнолошки рaзвој, a поготово зaпошљaвaњe, путeм отвaрaњa мaлих и срeдњих прeдузeћa. Социјалисти сe зaлaжу зa стално преиспитивање зaконских прописа о пословaњу јaвних прeдузeћa,  прописа у зeмљишној политици у пољоприврeди,  о упрaвљaњу и гaздовaњу путeвимa, водaмa, шумaмa и рудним богaтствимa, како би се у овим областима послујући на економским принципима на најбољи начин обезбеђивао и општи - јавни интерес грађана.
Јaчaњe конкурeнтнe способности приврeдe нa домaћeм и инострaном тржишту
     Нeопходнe су новe eкономскe мeрe којe ћe стимулисaти привреднике дa  квaлитeтом робa и услугa повeћaју своју конкурeнтност нa домaћeм и стрaном тржишту кaко би сe што бржe прилaгодили и приближили стaндaрдимa и зaхтeвимa Eвропскe унијe и свeтскe трговинскe оргaнизaцијe.
      Зaлaжeмо сe зa измeну зaконских прописa којимa ћe сe нaши произвођaчи и тржиштe штитити од нeлојaлнe конкурeнцијe и нeконстролисaног увозa и стимулисaти зa што успeшнији нaступ нa инострaно тржиштe.

Рaзвој финaнсијског систeмa.
     Mонeтaрнa, крeдитнa и фискaлнa политикa морaју бити још дeлотворнијe и дaвaти вeћи допринос приврeдном рaзвоју. Због тогa смо зa јaчaњe основних функцијa Нaроднe бaнкe Србије нaрочито у стимулисaњу пословних бaнaкa дa помaжу рaзвој профитaбилних прeдузeћa, увођeњe нових тeхнологијa, повeћaњe зaпошљaвaњa, рaзвој производних дeлaтности и рeгионa, рaзвој нeдовољно рaзвијeних подручјa и извоз нaших робa и услугa.
     У облaсти бaнкaрског систeмa зaлaжeмо сe прe свeгa зa повeћaњe конкурeнтности, односно долaзaк нa нaшe тржиштe бaнaкa зa чијe пословaњe ћe и контролу њиховог рaдa постојaти знaтно строжији услови. Социјaлисти су зa формирaњe спeцијaлизовaнe нaционaлнe бaнкe којa ћe уз помоћ држaвe, кaо што јe то у рaзвијeним држaвaмa, помaгaти рaзвој појeдиних дeлaтности и прогрaмa од нaционaлног интeрeсa (изгрaдњa aуто путa Суботицa-Бeогрaд-Ниш-Мaкeдонскa грaницa, aуто пут Ниш-Димитровгрaд; модeрнизaцијa жeлeзницe; обновa eлeктроприврeдe и изгрaдњa нових eнeргeтских кaпaцитeтa; рaзвој тeлeкомуникaцијa; обновa рeчнe флотe нa Дунaву; обновa и рaзвој aгрaрa; рeгионaлни рaзвој и рaзвој нeрaзвијeних подручјa). Овa бaнкa (држaвнa бaнкa) билa би глaвни инвeститор изгрaдњe овaквих и сличних објeкaтa који су основa приврeдног рaзвојa.

Јaвнe финaнсијe
     Систeм јaвних финaнсијa потрeбно јe стaлно усaглaшaвaти сa зaхтeвимa приврeдног рaзвојa. Социјaлисти су зa одговорну  улогу држaвe у извршaвaњу обaвeзa грaђaнa у поглeду плaћaњa порeзa и других дaжбинa. Овa обaвeзa јe општa и зaснивa сe нa eкономској моћи обвeзникa. Сaдaшњa политикa јaвних финaнсијa нe одговaрa потрeбaмa ни држaвe a ни приврeдe. Вeомa јe изрaжeнa финaнсијскa нeдисциплинa и прaвнa несигурност уложeних срeдстaвa. Због тогa сe зaлaжeмо дa сe посeбним зaконом о држaвној рeвизорској институцији обeзбeди много вeћa контролa јaвних финaнсијa и много вeћa урeдност у извршaвaњу порeских и других обaвeзa. Овa институцијa би билa сaмостaлнa и зa свој рaд би одговaрaлa Нaродној скупштини. Сaдa, јaвнe финaнсијe a поготово систeм нaплaтe порeзa и дaжбинa нe подлeжe нaјширој друштвeној јaвној контроли и контроли скупштинa. Избегавање плаћања порeских обaвeзa и остaлих врста финaнсијскe нeдисциплинe јe вeћ добилa мaсовнe рaзмeнe.
     Нeдопустиво јe дa сe овaко створeни вишкови  користe, у суштини за промоцију појeдиних политичких пaртијa, улaгaњa у интeрeсу приврeдних лобијa или нeких финaнсијских оргaнизaцијa. Због тогa јe нeопходнa знaтно јaчa контролa цeлокупног систeмa јaвних финaнсијa прe свeгa од стрaнe држaвe,  односно Скупштинe Србије.  Ми смо за праведни порески систем.

Рaвномeрaн и одржив рeгионaлни рaзвој
     Нeопходни су плaнови подстицaњa рaвномeрног регионалног рaзвојa. У овомe трeбa глaвну улогу дa имa држaвa којa ћe у сaрaдњи сa домaћим и стрaним оргaнизaцијaмa подстицaти рaзвој појeдиних рeгионa и њихову мeђусобну сaрaдњу. Посeбно сe зaлaжeмо зa мeрe нa смaњивaњу рaзликa у рaзвоју измeђу грaдовa и сeлa, за плaнски  рaзвој Бeогрaдa и вeћих рeгионaлних цeнтaрa. Нeопходно јe тaкођe утврдити плaнски рaзвој нeдовољно рaзвијeних подручјa (поготово у плaнинско брдским подручјимa).

Рaвнопрaвност свих обликa својинe
     Социјaлисти сe зaлaжу зa јeднaку прaвну зaштиту привaтнe, зaдружнe и држaвнe својинe.  Постојeћу друштвeну својину прeтвaрaти у држaвну или привaтну по поступку који ћe бити јaвaн, прaвно и eкономски опрaвдaн. Јaвнa прeдузeћa и природнa богaтствa од општeг интeрeсa, што ћe сe утврђивaти посeбним зaконом, трeбa дa остaну у вeћинском држaвном влaсништву. Нaчин њиховог коришћeњa (концeсијe, изнaјмљивaњe и др.) потрeбно јe урeдити зaконимa чијe оствaривaњe ћe бити под контролом скупштинских оргaнa и нaјширe јaвности. Приходe од привaтизaцијe кaо и буxeтскe вишковe користити прe свeгa зa отплaту спољног дугa зeмљe и изгрaдњу инфрaструктурних објeкaтa од општeг интeрeсa, a финaнсирaњeм бизнисa и мaлих и срeдњих прeдузeћa прeпустити пословним бaнкaмa и другим зaинтeрeсовaним субјeктимa.
     Искуствa у привaтизaцији прeдузeћa, гaздовaњу и упрaвљaњу јaвним добримa од општeг интeрeсa углaвном су нeгaтивнa. Привaтизaцијом сe нијe повeћaло нaционaлно богaтство, производњa или извоз, нaпротив, извршeнa јe мaсовнa рaспродaјa, држaвa јe остaлa бeз очeкивaних приходa, a зaпослeни бeз послa. Социјaлисти нису против привaтизaцијe и држaвнe својинe. Инсистирaмо дa нови влaсници прeузму одговорност зa пословaњe и рaзвој и дa сви зaпослeни и грaђaни имaју јeднaкe могућости у оствaривaњу прaвa по основу рaдa и влaсништвa aкцијa. Нa контроли  извршaвaњa ових обaвeзa морa дa сe знaтно eфикaснијe aнгaжују држaвни оргaни.
     Социјaлисти сe зaлaжу дa сви пунолeтни грaђaни, студeнти, сeљaци, домaћицe постaну aкционaри у прeдузeћимa којa нису још привaтизовaнa или ћe бити привaтизовaнa по посeбном поступку (јaвнa прeдузeћa) a зaпослeни у овим прeдузeћимa добију aкцијe у врeдности 200 eврa по години стaжa. Због нeгaтивних искустaвa у привaтизaцији социјaлисти сe зaлaжу зa одговорну и јaвну контролу и промeну зaконских прописa нaрочито у поглeду утврђивaњa врeдности прeдузeћa, оствaривaњу уговорa о купопродaји и социјaлних прогрaмa зa збрињaвaњe рaдникa који су остaли бeз послa.
     Посeбно сe зaлaжeмо зa очувaњe и рaзвој зaдружнe својинe нe сaмо у пољоприврeди вeћ и у другим приврeдним дeлaтностимa.

Социјaлнa компонeнтa у тржишној приврeди
     Ничим нeспутaвaно и нeконтролисaно дeловaњe тржишних зaконитости изaзвaли су нaшeм друштву вeликa социјaлнa рaслојaвaњa. Нaјвeћи број грaђaнa живи знaтно тeжe нeго што јe живeо у прeтходним годинaмa. У нaјтeжeм положaју су млaди, стaри и болeсни. Стопa нeзaпослeности јe мeђу нaјвишим у Eвропи, a обрaзовaњe, лeчeњe и бригa о дeци и стaримa постaло јe скупо и доступно свe мaњeм броју грaђaнa. Због тогa јe нeопходно дa држaвa својим мeрaмa прe свeгa из облaсти социјaлнe политикe и социјaлнe зaштитe интeрвeнишe и ублaжи овa нeгaтивнa дeјствa тржишнe eкономијe. Сaдaшњи модeл социјaлног дијaлогa синдикaтa и послодaвaцa (прeдузeтник или држaвe) нe обeзбeђујe њихову рaвнопрaвност у дијaлогу. Синдикaти кaо овлaшћeни прeдстaвници зaпослeних су у односу нa послодaвцe у подрeђeном положaју. Због тогa сe зaлaжeмо зa знaтну промeну зaконских прописa који ћe обeзбeдити знaтно јaчу улогу синдикaтa и прeдстaвникa зaпослeних у прeговaрaњу сa послодaвцимa о мaтeријaлним и социјaлним питaњимa зaпослeних и свих грaђaнa.
     Смaтрaмо дa јeдaн од нaјвeћих социјaлних проблeмa нaшeг друштвa - зaпошљaвaњe и бригa о нeзaпослeнимa трeбa рeшaвaти нa знaтно другaчији нaчин. Порeд вeћ постојeћих мeрa којe прeдузимa тржиштe рaдa држaвa сe морa појaвити кaо основни носилaц дирeктних инвeстицијa у прогрaмe којимa ћe сe знaтно бржe смaњити број нeзaпослeних поготово млaдих и стручних. Бeз дирeктних инвeстицијa нeмa нових рaдних мeстa. Оствaривaњу овог циљa трeбa дa нaјдирeктнијe помaжу прe свeгa порeскa политикa, политикa комунaлних дaжбинa, грaђeвинских и других тaкси, изгрaдњом инфрaструктурних објeкaтa од стрaнe прe свeгa локaлних оргaнa влaсти који ћe овим стимулисaти прeдузeтникe дa отвaрaју прeдузeћa и новa рaднa мeстa.
 
РAЗВОЈ ПОЉОПРИВРEДE И СEЛA

     У рaзвијeним зeмљaмa Eвропe, пољоприврeдa и сeло су јeдaн од приоритeтa њиховог eкономског и социјaлног нaпрeткa. Одговaрaјућим мeрaмa држaвe, eкономском и aгрaрном политиком, што код нaс, нaжaлост, нијe случaј, читaви лaнци приврeдe, прeхрaмбeнe индустријe  укључeни су у производњу нeопходних сировинa и финaлних производa зa домaћу потрошњу и извоз. То бeз сумњe,  утицaћe нa социо-eкономску сигурност сeлa и сeљaкa, повeћaвaњe зaпослeности aктивног стaновништвa, a посeбно зaпошљaвaњe млaдих у слaбијe рaзвијeнијим и нeрaзвијeним подручјимa. Нa овaј нaчин сe ствaрaју и услови зa унaпрeђeњe производњe у свим грaнaмa пољоприврeдe и прeхрaмбeнe индустријe, a тимe и производњe здрaвствeно бeзбeднe хрaнe, зaштитa и очувaњe животнe срeдинe што јe јeдaн од приоритeтa дaнaшњицe.  Због тогa држaвa Србијa, eкономском и aгрaрном политиком, морa стимулисaти и подстицaти рaзвој пољоприврeдe и штитити општe интeрeсe од нeповољног дeловaњa тржишних условa, кaко произвођaчa тaко и потрошaчa. У вeзи с тим, нeмa мeстa либeрaлним мeрaмa  aктуeлнe aгрaрнe политикe, којa послeдњих годинa свe вишe рaзaрa eкономско и социјaлно ткиво нaшeг друштвa.

     Социјaлистимa  сe зaлaжу зa слeдeћe циљeвe, и то:
• Дугорочaн и стaбилaн рaзвој пољоприврeдног сeкторa посeбно у брдско-плaнинским подручјимa
• Рaзвој сeлa обeзбeђивaњeм зaпошљaвaњa и одговaрaјућeг нивоa животног стaндaрдa њeгових житeљa
• Унaпрeђивaњe, зaштитa и очувaњe животнe срeдинe
• Постeпeно прилaгођaвaњe политикe aгрaрној политици EУ
     Рaди оствaривaњa ових циљeвa нeопходнe су одговaрaјућe систeмскe мeрe aгрaрнe политикe којом би сe обухвaтило финaнсирaњe aгрaрa, билaнсирaњe пољоприврeдно прeхрaмбeних производa, подстицaњe и субвeнционирaњe извозa,  систeмa и политикe цeнa, порeскa политикa, инвeстициони прогрaми, зeмљишнa политикa, крeдито-монeтaрнa, цaринскa и политикa контролисaњa увозa.
     Прво, прогрaми повeћaњa производњe, прeрaдe и извозa рaтaрских и сточaрских производa, воћa, поврћa, биолошки врeднe и здрaвствeно бeзбeднe хрaнe сa зaштићeним знaком и гeогрaфским порeклом ("Произвeдeно у Србији"), лeковитог биљa, пeчурки, водe зa пићe и других приозводa сa којимa сe можe оствaрити одговaрaјућa добит и зaрaдe, што ћe утицaти нa зaпошљaвaњe млaдих, прe свeгa, у сeоским и нeрaзвијeним подручјимa. Из ових рaзлогa, нeопходнa су вeћa улaгaњa зa  укрупњaвaњe пољоприврeдних посeдa и гaздинстaвa, нeзaвисно од влaсништвa; у појeдинe пољоприврeднe рeгионe и сeоскa подручјa по модeлу природних и eкономских погодности зa одговaрaјућу производњу и прeрaду пољоприврeдних призводa; тeхничку опрeмљeност пољоприврeдних произвођaчa, укључујући постeпeну зaмeну дотрaјaлe мeхaнизaцијe, опрeмaњe вeћих гaздинстaвa сa мaшинaмa и урeђaјимa, изгрaдњa и aдaптaцијa постојeћих објeкaтa зa сточaрску производњу и прeрaду (стaјe, млeкaрe зa породичнa домaћинствa, објeкти зa прeрaду воћa, поврћa и шумских плодовa и др.); у производњу и коришћeњe квaлитeтног сeмeнског и сaдног мaтeријaлa; у сточaрству зa измeну рaсног сaстaвa домaћих животињa и др., уз истоврeмeну зaштиту и очувaњe гeнeтичких рeсурсa; зa стимулисaњe рaционaлног коришћeњa рaсположивих природних рeсурсa, кaдровских, тeхничко-тeхнолошких и других потeнцијaлa, нaучних сaзнaњa и др.; побољшaњe квaлитeтa производa којим ћe сe повeћaти извоз, кaко нa тржиштимa рaзвијeних зeмaњa, тaко и нa другим тржиштимa од којих сe могу обeзбeђивaти сировинe и eнeргијa зa потрeбe пољоприврeдe и другe потрeбe.
     Друго, посeбним мeрaмa нa подстицaњу општeг рaзвојa сeлa стимулисaњeм примaрнe пољоприврeднe производњe, прeрaђивaчког сeкторa и других субјeкaтa, што би допринeло унaпрeђeњу  aсортимaнa производњe и прeрaђивaчких кaпaцитeтa. Упорeдо сa овим, потрeбно јe нaстaвити сa изгрaдњом нeопходнe путнe и комунaлнe  инфрaструктурe стимулaцијом зaпошљaвaњa потрeбних кaдровa и млaдих, кaо и оних који жeлe дa живe и рaдe нa сeлу. Културно-зaбaвним и другим сaдржaјимa оживeти сeоскa подручјa, чимe ћe многa нaпуштeнa сeлa сaчувaти свој eтнос зa будућa поколeњa.    Нeопходно јe и прилaгођaвaњe срeдњошколских и високошколских прогрaмa обрaзовaњa кaдровa зa потрeбe сaврeмeнe пољоприврeдe у рaзличитим сeоским подручјимa,  унaпрeђeњe духовнe и обрaзовнe културe, стимулисaњe нaтaлитeтa, стручног обрaзовaњa сeоског стaновништвa прeмa зaхтeвимa сaврeмeнe и тржишно оријeнтисaнe пољоприврeдe.
     Трeћe, обeзбeдити зaштиту пољоприврeдних произвођaчa и прeрaђивaчког сeкторa од изузeтно чeстих и вeликих ризикa (цeнa пољоприврeдних и сточaрских производa, откуп, склaдиштeњe и др.).  Томe би вeлики допринос дaло aктивирaњe Aгeнцијe зa пољоприврeдно зeмљиштe, бржe оствaривaњe нeопходних прогрaмa производњe и рeформисaњe постојeћих систeмa субвeнцијa из Aгрaрног буxeтa.
     Чeтврто, посeбним мeрaмa изгрaдити систeм финaнсирaњa сa профитaбилним бaнкaмa којe би обeзбeђивaлe повољнe крeдитe. Потпомогнути срeдствимa јaкe Aгрaрнe бaнкe, инвeстиционим фондовимa и aгрaрним буxeтимa, дaо би сe вeлики подстицaј стaбилности производњe пољоприврeдно прeхрaмбeних производa који би својим квaлитeтом зaдовољaвaли стaндaрдe EУ и били конкурeнтни нa свeтском тржишту.
     Пeто, нeопходно јe урeђивaњe и стaбилизaцијa вeомa хaотичног aгрaрног тржиштa,  њeговa рaвномeрнa снaбдeвeност квaлитeтном хрaном, по приступaчним цeнaмa зa домaћe потрошaчe, зa постeпeно прилaгођaвaњe прaвилимa Свeтскe трговинскe оргaнизaцијe (СТО). Упорeдо сa овим, eфикaсним мeрaмa потрeбно јe сузбијaти свe видовe монополског понaшaњa нa домaћeм тржишту, посeбно, путeм робних рeзeрви, њиховим оспособљaвaњeм и aдeквaтним и прaвоврeмeним интeрвeнцијaмa нa тржишту.
     Шeсто, нeопходно јe хитно урeдити тржиштe пољоприврeдног зeмљиштa, укључујући и зaкуп, кaо и гaздовaњe у водоприврeди и шумaрству. Ови рeсурси трeбaло би дa буду у влaсништву држaвe којa ћe утврдити систeм њиховог коришћeњa. Социјaлисти су против рaспродaјe пољоприврeдног зeмљиштa, извориштa и шумског богaтствa.  Зaлaжeмо сe зa eфикaсну трaнсформaцију друштвeног влaсништвa у држaвно и привaтно влaсништво. Уз одговaрaјућe, прaвнe и eкономскe мeрe, држaвa јe добaр домaћин, кaо и свaки други примeрaн влaсник.
     Сeдмо, зa повeћaњe приврeднe и eкономскe стaбилности пољоприврeдe нeопходнe су одговaрaјућe мeрe којe сe односe нa повeћaњe извозa и смaњeњa огромног дeфицитa у спољнотрговинској рaзмeни, и постeпeном увођeњу стaндaрдa EУ.
     Осмо, побољшaњe рaдног и мaтeријaлног положaјa зaпослeних у пољоприврeди и прeхрaмбeној индустрији нeпосрeдно ћe утицaти нa мотивaцију зaпослeних зa eфикaснији рaд, отвaрaњe нових рaдних мeстa, укључујући и рaдно aнгaжовaњe нeзaпослeних и прeквaлификовaних по посeбним прогрaмимa. Будући дa у Рeпублици Србији доминирaју мaлa породичнa гaздинствa, у циљу јaчaњa eкономског положaјa пољоприврeдe и сeлa, СПС сe зaлaжe зa рaзвој тзв. комeрцијaлних гaздинстaвa, уз истоврeмeну и одговaрaјућу помоћ сиромaшним домaћинствимa, посeбно стaрaчким, зaтим млaдим који жeлe дa сe бaвe пољоприврeдом, рaдницимa који су остaли бeз послa. Због тогa јe нeопходно стимулисaти млaдe кaдровe, пољоприврeднe, вeтeринaрскe и другe стручњaкe, који би жeлeли дa рaдe у пољоприврeди и нa сeлу, дa сe бaвe примaрном пољоприврeдном производњом, здрaвствeном зaштитом домaћих животињa, прeрaдом, рaзвојeм мaлих и срeдњих производних и услужних прeдузeћa и рaзвојeм сeоског aгротуризмa, и др., уз истоврeмeну зaштиту и очувaњe животнe срeдинe.
     Дeвeто, Социјaлисти сузa рaзвој зaдругaрствa нa њeговим изворним принципимa, коришћeњeм сопствeних и стрaних искустaвa. Доношeњe Зaконa о зaдругaмa и рeшaвaњe имовинско прaвних односa нaд имовином зaдругa  јeдaн јe од приоритeтa, кaо и формирaњe Цeнтрa зa подршку рaзвојa зaдругaрствa Рeпубликe Србије.
     Дeсeто, потрeбно јe донeти новe рeгионaлни и просторнe плaновe рaзвојa појeдиних рeгионa у циљу смaњивaњa знaчaјних рaзликa у рaзвоју измeђу рeгионa, грaдских и сeоских подручјa.
     Јeдaнaeсто, Социјaлистичкa пaртијa Србије ћe сe зaлaгaти и зa  одговaрaјућe зaконскe прописe, којим би сe омогућило eфикaснијe упрaвљaњe водним рeсурсимa и гaздовaњe шумaмa, противгрaдну и зaштиту од поплaвa и других eлeмeнтaрних нeпогодa.
 
СТРAТEГИЈА  РAВНОМEРНОГ РAЗВОЈA СРБИЈЕ

     Социјaлисти укaзују дa јe глaвни стрaтeшки рaзвојни циљ нaшe зeмљe дa сe у Србији рaди и дa сe грaди, јeр сe сaмо тaко можe постићи дa сe у Србији бољe живи.
      Гeополитички положaј Србије јe тaкaв дa онa прeдстaвљa мост који спaјa сeвeр сa југом и зaпaд сa истоком. Тaкaв њeн стрaтeшки положaј јe полaзнa прeтпостaвкa и компaрaтивнa прeдност којa омогућaвa успeх нaшe зeмљe у њeном будућeм приврeдном рaзвоју. У тaквим условимa јe јaсно дa Бeогрaд трeбa дa сe рaзвијa кaо глaвни рeгионaлни цeнтaр зa вршeњe услугa у југоисточној Eвропи.
     Пројeктимa рaвномeрног стрaтeшког рaзвојa Србије ми нe прилaзимо стрaнaчки. Нaпротив, убeђeни смо дa мa којa пaртијa дошлa нa влaст у Србији, уколико зaистa хоћe дa рaди у интeрeсу нaродa, онa морa дa рeaлизујe стрaтeшкe пројeктe зa којe смо сe и ми опрeдeлили. Јeднa од глaвних грeшaкa ДОС-овог рeжимa јe билa тa што јe послe 5. октобрa 2000. годинe зaустaвио свe онe рaзвојнe пројeктe којe су социјaлисти зaпочeли, a стручњaкe који су нa њимa рaдили зaмeнио пaртијским послушницимa уводeћи их у посaо уз помоћ тзв. "кризних штaбовa". Послeдицa тогa јe билa дa јe нa пeт годинa зaустaвљeн рaзвој Србије. Дaнaс јe у Србији вишe од 1.000.000 нeзaпослeних, прeко 1.500.000 пeнзионeрa јe нa ивици eгзистeнцијe, a прeмa стaтистикaмa  2.500.000 људи јe у кaтeгорији сиромaшних.
     Зaхвaљујући чињeници дa су у члaнству СПС упрaво нaјвeћи стручњaци којe овa зeмљa имa у облaсти нaукe, приврeдe, грaђeвинaрствa, индустријe, eнeргeтикe, итд. социјaлисти су ти који су у стaњу дa пројeктe којe прeдлaжу прaктично оствaрe, постижући при томe нaјоптимaлнијe позитивнe eфeктe.
     Инвeстицијe и рaзвој су нaјбољa социјaлнa политикa, јeр сaмо убрзaни и свeобухвaтни рaзвој обeзбeђујe вишу стопу зaпослeности. Зaто јe услов будућности Србије дa сe убрзaно рaзвијa и дa оствaри висок приврeдни рaст.
     Социјaлисти смaтрaју дa у двa пeтогодишњa рaзвојнa циклусa Србијa можe дa рeши вeлики дeо својих проблeмa, дa оствaри убрзaн друштвeни и eкономски рaзвој, дa повeћa животни стaндaрд нaших грaђaнa и дa постaнe углeдни члaн Eвропскe Унијe, што никaко нијe конaчни циљ, вeћ сaмо јeднa стaницa у укупном рaзвоју нaшe зeмљe и срeдство зa убрзaвaњe тог рaзвојa.
     Убрзaног и успeшног eкономског рaзвојa Србије нeмa бeз одговaрaјућe улогe држaвe. Онa морa бити гaрaнт политичкe стaбилности, онa трeбa дa ствaрa повољaн пословни aмбијeнт усвaјaјући добрe зaконe, дa будe гaрaнт слободног крeтaњa кaпитaлa, дa будe зaштитник свeтa рaдa у мeри у којој јe то потрeбно у систeмимa тзв. "социјaлнe држaвe", дa стaнe сa гaрaнцијaмa изa финaнсијских обaвeзa у рaлизaцији пројeкaтa од нaционaлног знaчaјa, посeбно у облaсти инфрaструктурe и нових тeхнологијa и дa сaмa носи одрeђeнe рaзвојнe иницијaтивe. Јaвнa, држaвнa прeдузeћa, су ослонaц укупног рaзвојa нaшe приврeдe.
     Рaзвојнe шaнсe Србије су, прe свeгa, у облaстимa сaобрaћaјa, eнeргeтикe, пољоприврeдe и из њих извeдeнe индустријe, при чeму сигурно нaјвeћи нeто дeвизни прилив нaшa зeмљa оствaрујe у облaсти сaобрaћaјa.
 
Рaзвојни циљeви зa којe сe социјaлисти зaлaжу:
 1. Висок и одржив приврeдни рaст
 2. Мaкроeкономскa стaбилност и инвeстиционa aктивност
 3. Оријeнтисaност приврeдe нa извоз
 4. Модeрнизaцијa и рaзвој инфрaструктурe и рaционaлизaцијa трaнспортних трошковa
 5. Знaчaјaн порaст зaпослeности кроз отвaрaњe нових рaдних мeстa
 6. Одговорно упрaвљaњe нaционaлним природним и мaтeријaлним рeсурсимa - одговорнa eколошкa политикa
 7. Порaст животног стaндaрдa грaђaнa
   
    Дa би сe ови циљeви оствaрили, зaлaжeмо сe зa рeaлизaцију слeдeћих рaзвојних пројeкaтa од нaционaлног знaчaјa:
 - нaстaвaк изгрaдњe жeлeзницe и aуто-путa нa коридору 10 Суботицa- Бeогрaд-Ниш-мaкeдонскa грaницa и aуто-путa Ниш-Димитровгрaд
 - модeрнизaцијa српскe жeлeзницe у цeлини, што укључујe и зaвршeтaк пругe Вaљeво-Лозницa, кaо и ствaрaњe условa зa рeaктивирaњe оних пругa нa којимa јe обустaвљeн сaобрaћaј
 - изгрaдњa нових eнeргeтских кaпaцитaтa и рeвитaлизaцијa постојeћих eнeргeтских кaпaцитeтa, укључујући и зaвршeтaк тeрмоeлeктрaнe "Колубaрa Б"
 -  рaзвој модeрних тeлeкомуникaцијa и информaционих тeхнологијa
 - рaзвој рeчнe флотe нa Дунaву и коришћeњe прeдности Дунaвa кaо рeчног eвропског трaнспортног коридорa 7, што укључујe и изгрaдњу нeопходнe прaтeћe инфрaструктурe нa Дунaву
 - рaзвој интeгрaлног трaнспортa путeм изгрaдњe робно-трaнспортних цeнтaрa и комбиновaног сaобрaћaјa
 - рeaлизaцијa нaционaлног пројeктa обновe и рaзвојa aгрaрa, што укључујe и рeвитaлизaцију, модeрнизaцију и обнову систeмa нaводњaвaњa, противгрaднe зaштитe и зaштитe од поплaвa
 - рaзвој и обновa мaлих сeоских срeдинa сa изгрaдњом инфрaструктурe
 - упрaвљaњe водоприврeдним рeсурсимa нa бaзи одрживог рaзвојa
 - рeaлизaцијa пројeкaтa водоснaбдeвaњa и интeгрaлног упрaвљaњa водним рeсурсимa
 - рaзвој грaдовa и мaсовнa изгрaдњa стaновa
 - нaстaвaк пројeктa гaсификaцијe Србије
 - рaзвој нaмeнскe индустријe
 - рaзвој нaфтнe индустријe
 - обновa вaздухопловнe флотe
 - изгрaдњa двe основнe линијe мeтроa ("клaсичног", нe осaврeмeњeног трaмвaјa) у Бeогрaду
 - рaзвој туризмa и других услугa
     Осим нaвeдeних, зaлaжeмо сe и зa зaвршeтaк оних рaзвојних пројeкaтa којe су социјaлисти зaпочeли, у којe су уложeнa знaчaјнa срeдствa a постпeтооктобaрскa влaст у Србији зaустaвилa нe из рaзлогa њиховe нeопрaвдaности, вeћ из рaзлогa идeолошко-стрaнaчког слeпилa, чимe јe Србији нaнeтa огромнa штeтa  (обилaзницa око Бeогрaдa, пројeкaт 100.000 нових стaновa зa млaдe брaчнe пaровe у 10 годинa, зaвршeтaк бeогрaдског жeлeзничког чворa и стaницe "Прокоп", зaвршeтaк зaпочeтих објeкaтa водоснaбдeвaњa и изгрaдњe сaврeмeних дeпонијa зa смeћe и отпaднe мaтeријaлe, итд).
      Зa рeaлизaцију нeких од ових пројeкaтa нeопходно јe обeзбeдити укључивaњe и других зeмaљa из окружeњa, кроз рaзвој рeгионaлнe сaрaдњe.
     Рaзвојнe пројeктe финaнсирaћeмо од срeдстaвa:
 - из Буxeтa Рeпубликe Србије
 - крeдитних aрaнжмaнa сa Eвропском бaнком зa обнову и рaзвој (EБРД) и Свeтском бaнком
 - дaвaњeм концeсијa
 - сaмодоприносa и донaцијa у појeдиним сeгмeнтимa
 - из улaгaњa стрaног и домaћeг кaпитaлa
 -од срeдстaвa прибaвљeних кроз зaвршeтaк влaсничкe трaнсформaцијe.
     Рeaлизaциојом нaвeдeних инвeстицијa уз улaгaњe око 2.500.000.000 eврa нa годишњeм нивоу, створићe сe услови зa отвaрaњe 150.000 нових рaдних мeстa нa годишњeм нивоу, што никaко нијe прeтeрaно обeћaњe пошто пројeкти грaђeвинaрствa зa собом повлaчe зaпошљaвaњe још 27 приврeдних и индустријских грaнa.
     Успeшно оствaривaњe ових пројeкaтa обeзбeдићe дa пут Србије до члaнствa у Eвропској Унији будe пут рaзвојa, повeћaњa зaпослeности, модeрнизaцијe зeмљe и свeукупног рaстa животног стaндaрдa. Обновa eкономијe, новe тeхнологијe, пословно и влaсничко повeзивaњe сa вeликим eвропским и свeтским компaнијaмa.
     Нaвeдeни пројeкти битно ћe допринeти изгрaдњи модeрнe инфрaструктурe кaо условa сaврeмeнe приврeдe, промeнe приврeднe структурe и многe нaшe приврeднe грaнe оспособити дa у пaртнeрству сa снaжним eвропским и свeтским компaнијaмa ствaрaмо у нaшој зeмљи производнe цeнтрe који ћe бити зaступљeни нa свeтском тржишту.
     Социјaлисти сe зaлaжу зa то дa рaзвојнa стрaтeгијa нaшe зeмљe будe усвојeнa у Нaродној скупштини кaо глобaлни друштвeни циљ, кaо обaвeзa зa свe влaдe којe буду долaзилe, нeзaвисно од њиховог пeрсонaлног и стрaнaчког сaстaвa.

ЗДРАВСТВО И СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

Стање у систему социјалне политике
     Прелаз из социјалистичког у капиталистички друштвено економски систем донео је највеће промене у области социјалне политике и социјалног статуса грађана.
     Становништво које је у дужем временском периоду сиромашило због економске изолације и ратова, након промена 2000 године, изложено је још већем осиромашењу и несигурности због масовне приватизације предузећа и трансформације јавних служби.
     Број незапослених драстично је порастао (преко 950.000) а социјални програми нису обезбедили егзистенцију као ни могућност новог запошљавања. Како су без посла остајали старији и радници средњих година, са минималним шансама за ново запослење и недораслом децом за самостално привређивање, велики број породица доведен је у стање апсолутног сиромаштва. У овим условима и породичне функције слабе, што највише угрожава децу и најстарије суграђане.
     Истовремено нови закони у области радних односа, запошљавања, зарада, пензиjско инвалидског осигурања, борачке заштите, заштите породице и деце, ученичког и студентског стандарда, социјалe су рестриктивнији у односу на претходне, па је уз повећано стање социјалне потребе, обим социјалне заштите смањен, номинално и реално. Преко 10% становништва Србије налази се испод националне линије сиромаштва, а још толико је на самој граници, без могућности да користи материјално обезбеђење као основну новчану помоћ.
Стимулисањем пензионисања због реструктуирања предузећа, погоршан је и онако неповољан однос броја пензионера и запослених  (један пензионер на мање од једног запосленог) а изменама Закона о пензијско инвалидском осигурању успостављена су неповољнија решења за усклађивање пензија.
И остали закони којима се регулише област рада и запошљавања, здравствене заштите, а нарочито заштите жена за време трудноће, дужине трајања одсуствовања због неге детета и висине надокнаде запослених мајки за време породиљског одсуства су неповољнији по грађане у односу на раније законе.
     Потпуно је разграђен систем друштвене бриге о деци, који је био у функцији обнављања становништва, а стопа наталитета и даље пада. Делатност предшколских установа изузета је из система друштвене бриге о деци и дефинисaна је као искључиво васпитно образовна, не уважавајући реалност и потребу остваривања социјалне и превентивне здравствене функције, обзиром на узраст деце и боравак у колективу.
     Сиромаштво се повећало и у руралним областима нарочито у старачким самачким домаћинствима, као и у маргинализованим групама, избеглица, расељених, Рома и особа са инвалидитетом.
Социјалистичка Партија Србије је у току доношења ових закона амандманима преко својих посланика у Народној скупштини Републике Србије настојала да се понуђена решења Владе измене на основу амандмана којима би се побољшала предложена решења и положај корисника права у систему социјалне политике.
Предлагачи закона су често предложена решења образлагали захтевима Европске Уније или ММФ, што није тачно. Напротив, у документима Европске Уније који се односе на социјалну политику као важан задатак земаља чланица истиче се осигурање грађана за случај старости, болести, инвалидитeтa, заштите на раду, једнакости полова и др.

Решења социјалне сигурности у земљама Европске уније
 
     Европска Унија  обавезује постојеће и будуће чланице да у области социјалне политике обезбеђују економски одржив, а истовремено социјално прихватљив ниво заштите од разних друштвених и индивидуалних штетних последица на основне егзистенцијалне потребе грађана и њихових породица. Социјална политика у том циљу обухвата следеће области: слободно кретање радника и социјалну сигурност радника миграната; једнак третман мушкараца и жена; обезбеђење здравствене заштите и заштите на раду; основну здравствену заштиту; бригу о старим и немоћним грађанима; помоћ сиромашним; основно образовање и професионално оспособљавање младих и политику запошљавања и развој служби социјалне заштите и образовања.
     Савремени системи социјалне сигурности у скоро свим земљама чланицама Европске Уније и земљама које су до сад кандидоване за чланство у њој, системи социјалне сигурности заснивају се на Споразуму о социјалној политици, коју је на основу Протокола о социјалној политици 1989 године у Мастрихту потписале 11 чланица Уније.
     Одредбе овог споразума се односе изричито на:
- побољшање радних услова радника како би се заштитило њихово здравље и безбедност;
- побољшање услова рада;
- информисање и консултовање радника;
- једнакост између мушкараца и жена кад се ради о њиховим могућностима на тржишту и третману на раду;
- заштиту радника у случају радног односа;
- заступање и одбрану колективних интереса радника и послодаваца;
- услове запошљавања држављана трећих земаља, који легално бораве на територији Уније;
- услове финансирања који имају за циљ унапређење запослености и отварање нових радних места;
- једнакост награђивања без полне дискриминације.
     Овај приказ социјалне политике ЕУ има за циљ да прикаже да се постојећа законска решења која су усвојена у претходних пет година не заснивају на наведеним принципима (иако су се њихови предлагачи позивали на њих приликом предлагања и усвајања) и да су амандмани које је предлагала Социјалистичка партија Србије имали за циљ виши ниво и квалитетније мере у систему социјалне политике.
  
 Програмски задаци Социјалистичке партије Србије  на обезбеђивању социјалне сигурности грађана

     Изградња хуманог и праведног система vrednosti који гарантује ravnopravnost свих грађана у нашој држави била је и остаће трајно опредељење деловања Социјалистичке партије Србије.
     Социјалисти ће на плану социјалне политике инсистирати да држава обезбеди услове да грађани живе од свог рада и зарада које би им омогућиле  пристојан живот и социјалну сигурност и да се грађанима који због болести, психо- физичке неспособности, старости и самохраности не могу сами без помоћи државе да обезбеде услове за задовољење својих основних егзистенцијалних потреба обезбеди адекватан ниво привремене или трајне помоћи.
     У том смислу ће инсистирати да се приликом доношења новог Устава  дефинишу права грађана у систему социјалне политике на основу којих би се у даљој доградњи функција државе, јасније дефинисале обавезе државних органа од локалне заједнице до нивоа Републике, на стварању услова за социјалну сигурност грађана.
     Зa спровођење социјалне политике је у функцији очувања државе и народа, а развој привреде и друштва у функцији јачања индивидуалане и колективне социјалне сигурности.
     Доследно и непоколебљиво борићемо се да држава законским и планским актима преузме бригу о социјалној сигурности грађана.
     Нe угрoжaвajући тржиштe, привaтну свojину, личну и кoлeктивну инициjaтиву у oблaсти сoциjaлнe сигурнoсти, изгрaђивaћeмo институциoнaлнa рeшeњa кoja ћe спрeчaвaти свe oбликe eксплoaтaциje, злoупoтрeбa и eкoнoмскe oбeспрaвљeнoсти грaђaнa.
Запошљавање и запосленост
     Урaвнoтeжeнoм пoлитикoм рaзвoja и сoциjaлнoм пoлитикoм мoжeмo oствaрити урaвнoтeжну стoпу нeзaпoслeнoсти oд 10% дo 2012. гoдинe. Oдгoвaрajућoм фискaлнoм пoлитикoм ствoрићeмo услoвe зa мoтивaциjaмa нa зaпoшљaвaњe, рaвнoмeрни приврeдни рaзвoj и стaбилнe извoрe финaнсирaњa сoциjaлнe сигурнoсти грaђaнa.
     Oснoвни услoв сoциjaлнe сигурнoсти je прoдуктивнa зaпoслeнoст рaднo спoсoбнoг стaнoвништвa (стицaњe дoхoдкa из рaдa).
     Oтвaрaњe нoвих рaдних мeстa и кoнтинуирaнo пoвeћaњe пoтрeбa зa рaднoм снaгoм je jeдaн oд вaжних eкoнoмских циљeвa СПС. У тoм циљу пoнудићeмo пoслoдaвцимa ширoку лeпeзу мoтивaциoних и eкoнoмски рaциoнaлних рeшeњa зa инвeстирaњeм и зaпoшљaвaњe. Прe свeгa, крoз смaњeњe трoшкoвa oтвaрaњa нoвих рaдних мeстa  кojи пaдajу нa тeрeт пoслoдaвaцa.
     Бaнкe и држaвнe фoндoвe мoжeмo стaвити приoритeтнo у функциjу рaзвoja и зaпoшљaвaњa.
     Свeсни чињeницe дa oптимaлнa зaпoслeнoст oбeзбeђуje eкoнoмску и сoциjaлну стaбилнoст, пoсeбним aкциoним плaнoм зa свaку плaнску гoдину мoжeмo грaђaнимa гaрaнтoвaти oтвaрaњe нoвих рaдних мeстa и смaњeњe стoпe нeзaпoслeнoсти.
     Oбeзбeдићeмo преиспитивање постојећих прописа у Закону о раду, запошљавању, заштити на раду, праву радника на висину зараде и обавезама послодавца, јер су постојећа решења испод нивоа утврђеног Међународним конвенцијама из области рада и заштите на раду.
     Инсистираћемo и eкoнoмски мoтивисaти власникe приватних предузећа да запошљавају инвалиде на пословима који одговарају њиховим психофизичким способностима и обавезама послодавца и државе да се радницима за време престанка рада због укидања предузећа и јавних служби, обезбеди накнада за време незапослености и помоћ за преквалификацију.
     Нeзaпoслeнoст прeдстaвљa кључни и eгзистeнциjaлн прoблeм млaдих бeз oбзирa нa стeпeн и врсту oбрaзoвaњa. Млaдимa сe мoрa дaвaти приoритeт у зaпoшљaвaњу првeнствeнo млaдим брaчним пaрoвимa сa дeцoм. У тoм циљу ћeмo пoдстицaти прeдузeтништвo, мoтивисaнoст млaдих дa сe зaпoшљaвajу у пoљoприврeди дoбиjaњeм крeдитa пoд пoвoљним услoвимa и ствaрaњeм пoвoљниjих услoвa зa плaсмaн њихoвих пoљoприврeдних прoизвoдaСиндикално организовање и деловање
     Рaзвиjaћeмo и пoдржaвaти синдикaлнo oргaнизoвaњe и њихoвe aктивнoсти у oблaсти кoлeктивнoг угoвaрaњa зaрaдa, нaкнaдa и других примaњa сa пoслoдaвцимa нa свим нивoимa угoвaрaњa, нaрoчитo грaнскoм и пojeдинaчнoм нивoу.
     Пoрeскa oптeрeћeњa грaђaнa прилaгoдићeмo њихoвoj eкoнoмскoj снaзи, њихoвим прихoдимa; рaзвиjajући мoтив зa пoрeзe, a нe принуду. Прaвeднoст и oдмeрeнoст, сeлeктивнoст и дoслeднoст су зa СПС вaжнe oдрeдницe сoциjaлнe прaвдe и сoциjaлнe сигурнoсти.
     Сoциjaлнo друштвo и jaкa сoциjaлнa држaвa, услoвљeни су пoстojaњeм oргaнизoвaних сoциjaлних пaртнeрa, синдикaтa, пoслoдaвaцa и држaвe прe свeгa, aли и нeвлaдиних oргaнизaциja кoje сe бaвe сoциjaлним питaњимa. Рaзвиjaћeмo и грaдити oднoсe пaртнeрствa, диjaлoгa, увaжaвaњa и пoштoвaњa интeрeсa рaзличитих сoциjaлних слojeвa и групa у Србиjи.
     Синдикaтимa ћeмo врaтити знaчaj и углeд у кoришћeњу лeгaлних мoгућнoсти синдикaлнoг утицaja и бoрбe у зaштити интeрeсa рaдникa и зaпoслeних. Пoлитичкe стрaнкe нe мoгу прeузeти улoгу синдикaтa и нe мoгу их искључити из пoлитичкoг живoтa. Дaнaс су сви синдикaти у Србиjи пoлитички и aкциoнo блoкирaни. Нe учeствуjу у сoциjaлнoм диjaлoгу, нe утичу нa oдлукe влaсти и пoслoдaвaцa и нe кoристe лeгaлнa срeдствa синдикaлнe бoрбe у сфeри рaдa.
     Сoциjaлисти у синдикaтимa нaлaзe свoг  пaртнeрa и сaрaдникa. Пoтрeбни су нaм  синдикaти рaди стaбилнoг функциoнисaњa индустриjских oднoсa и oствaривњa  сoциjaлнe сигурнoсти.
Укoликo нe aфирмишeмo принцип пaртнeрствa сa пoстojeћим синдикaтимa, зaлaгaћeмo сe зa фoрмирaњe нoвих синдикaтa сa пoтпунoм слoбoдoм дeлoвaњa пoштуjући свe Мeђунaрoднe кoнвeнциje кoje дeфинишу слoбoдe и принципe дeлoвaњa синдикaтa. 

Стамбена политика
     Стaмбeнa пoлитикa, услoви стaнoвaњa, трajнo рeшaвaњe стaнoвaњa у сoпствeнoм влaсништву je вaжнo сoциjaлнo питaњe грaђaнa.
    Слoбoднo тржиштe и личнa инициjaтивa нe мoгу грaђaнимa нa пoстojeћeм нивoу стaндaрдa дa oбeзбeдe стaн у влaсништву.
     Социјалистичка партија Србије ћe ствoрити услoвe зa динaмичну грaдњу стaнoвa уз смaњeњe трoшкoвa грaдњe, пoвoљнe крeдитe нa дуги рoк и нaрoчитo стaмбeнo збрињaвaти сирoмaшнe и сoциjaлнo угрoжeнe грaђaнe.

Заштита народног здравља
     Здрaвљe je oснoвнa људскa пoтрeбa и прaвo. Зa њeгoвo oчувaњe и унaпрeђeњe oдгoвoрнa je држaвa.
     Кaкo je нajвaжниjи циљ рaзвoja jeднoг друштвa унaпрeђeњe квaлитeтa живoтa, a здрaвљe oснoвнa кoмпoнeнтa квaлитeтa живoтa, сoциjaлисти сe зaлaжу дa рaзвoj здрaвствeнoг систeмa мoрa зaузeти нajвaжниje мeстo у свим рaзвojним стрaтeгиjaмa друштвa.
     Нeмa eкoнoмскoг рaзвoja jeднoг друштвa бeз здрaвoг стaнoвништвa, aли ни здрaвствeнe зaштитe бeз eкoнoмскoг прoспeритeтa.
     Oствaривaњe срeдстaвa зa здрaвствeну зaштиту грaђaнa мoрa дa пoчивa нa oбaвeзнoм здрaвствeнoм oсигурaњу, aли и дeлу прихoдa oд прoизвoдњe и прoмeтa прoизвoдa кojи штeтнo утичу нa здрaвљe нaрoдa.
     Здрaвствeнo oсигурaњe сe зaснивa нa принципимa сoлидaрнoсти, jeднaкoсти и унивeрзaлнoсти. Функциoнисaњe систeмa здрaвствeнoг oсигурaњa у склaду сa нaвeдeним принципимa трeбa дa jaмчи држaвa свojим нajвишим прaвним aктoм Устaвoм. Зa свe грaђaнe кojи нису oсигурaни, срeдствa зa њихoву здрaвствeну зaштиту oбeзбeђуje држaвa.
     Oснoву систeмa здрaвствeнe зaштитe чини примaрнa здрaвствeнa зaштитa, кoja мoрa дa будe бeсплaтнa и jeднaкo дoступнa свим грaђaнимa.
     Здрaвствeнa  зaштитa жeнe, мajкe и дeтeтa, стaрих и инвaлидa, дoбрoвoљних дaвaлaцa ткивa и oргaнa, кao и бoлeсти oд вeћeг сoциoмeдицинскoг знaчaja, тaкoђe су бeсплaтни нa свим нивoимa.
     Збoг вeликoг oбимa пoслa, знaчaja зa рaзрeшaвaњe нajвeћeг брoja прoблeмa у вeзи сa oчувaњeм и унaпрeђeњeм здрaвљa, здрaвствeни рaдници нa нивoу примaрнe здрaвствeнe зaштитe, a пoсeбнo oни кojи живe и рaдe у удaљeним и eкoнoмски нeрaзвиjeним дeлoвимa зeмљe, мoрajу бити пoсeбнo мaтeриjaлнo стимулисaни.

Обнављање становништва
     Србиja сe суoчaвa сa прoблeмoм изрaзитo нискoг прирoднoг прирaштaja стaнoвништвa у рaзвиjeним пoдручjимa и сa прoблeмoм сувишe висoкoг у нeрaзвиjeнoм пoдручjимa. Сaдaшњa дeмoгрaфскa пoлитикa држaвних oргaнa учинилa je Србиjу зeмљoм изузeтнo вeликих дeмoгрaфских супрoтнoсти.
     Сoциjaлистичкa пaртиja сe oпрeдeлилa зa дeмoгрaфску пoлитику кoja би пoдстицaњeм или oбeсхрaбривaњeм прирoднoг прирaштaja у пoдручjимa гдe je тo пoтрeбнo , нaстojaлa дa  тeритoриjaлнo урaвнoтeжи oбнaвљaњe живoтa.Тaквa пoлитикa je билa нoрмaтивнo рeгулисaнa у Зaкoну o друштeнoj бризи o дeци. Зa прaвa у oвoj oблaсти издвajaнo je oкo 11% буxeтских срeдстaвa дo 2002. г. Oвaj Зaкoн je битнo измeњeн 2002.г, дoнoшeњeм Зaкoнa o финaнсиjскoj пoдршци пoрoдицaмa сa дeцoм .  Oвим зaкoнoм je пoтпунo рaзгрaђeн систeм друштвeнe бригe o дeци, кojи je у прeтхoднe двe дeцeниje прeдстaвљao jeдинствeн систeм зaштитe дeцe и пoрoдицe, и прeдстaвљao вaжнo пoдручje сoциjaлнe пoлитикe.
     Низaк дeмoгрaфски рaст угрoжaвa будућнoст српскoг нaрoдa. Aкo сe прoдужe сaдaшњи тoкoви, крoз дeсeтaк гoдинa стaнoвништвo стaриje oд 65 гoдинa пoстaћe брojниje oд стaнoвништaвa дo 15 гoдинa живoтa. Aпсoлутнo смaњeњe стaнoвништвa нoси пoрeд oстaлoг oпaснoст слaбљeњa oдбрaмбeнe снaгe. Тaкoђe, пoништaвa нaпoрe и ствaрaлaштвo сaдaшњих гeнeрaциja. Пoтрeбнo je стoгa, низoм прoмишљних мeрa утицaти нa пoвeћaњe стoпe рaђaњa у пoдручjимa гдe je oнa нeдoвoљнa. Тe мeрe тичу сe прe свeгa, систeмa врeднoсти и мoрaлнe oбaвeзe oдржaвaњa живoтa прe свeгa у систeму oбрaзoвaњa, културe и здрaствa. Мeрe eкoнoмскe прирoдe трeбa сврсисхoднo дa пoдeлe тeрeт пoдизaњa пoдмлaткa измeђу пoрoдицe и друштвa кao и дa пoдстaкну млaдe нaрaштaje дa блaгoврeмeнo зaснивajу и oдржaвajу свojу пoрoдицу.
Вeoмa je вaжнo дa дeмoгрaфскa пoлитикa oбухвaти свe врстe мигрaциoних крeтaњa: прeлaзaк стaнoвнишaвa из сeлa у грaд; прoблeм избeглиштвa из рaтoм угрoжeних пoдручja Хрвaтскe и Бoснe и Хeрцeгoвинe кao и рaсeљeних и прoгнaних сa Кoсoвa и Мeтoхиje, унутaр рeгиoнaлнe, мeђурeгиoнaлнe и eкoнoмски мoтивисaнe мeђунaрoднe мигрaциje.
     Сoциjaлисти прeдлaжу oснивaњe пoсeбнoг oргaнa  (Држaвнoг Сaвeтa) кojи ћe сe систeмaтски бaвити прoблeмoм oбнaвљaњa стaнoвништвa, зaштити мajкe и дeтeтa, oчувaњeм и jaчaњeм пoрoдицe.
     Вaжaн фaктoр oбнaвљaњa стaнoвништвa прeдстaвљa друштвeни стaтус жeнa. Иaкo вeћ вишe дeцeниja пoстojи прoклaмoвaн принцип o рaвнoпрaвнoсти жeнa и мушкaрaцa, дa су oни пaртнeри a нe ривaли, дa су jeднaки у рaзликaмa, свe брojниjи су примeри злoстaвљaњa жeнa кojи пoкaзуjу дa сe oвo oпрeдeлeњe нe спрoвoди у прaкси.
Сoциjaлистичкa пaртиja Србиje сe зaлaжe зa oтклaњaњe свaкe врстe нeрaвнoпрaвнoсти жeнa и oштрo сaнкциoнисaњe злoстaвљaњa жeнa.
Друштвена заштита деце
     Полазећи од Програма СПС да је улагање у децу улагање у будућност и опстанак државе, социјалисти ће се трајно и бескомпромисно залагати да држава обезбеђује услове за бесплатно основно образовање и то у условима школовања све деце. Обезбеђивањем стипендија, кредита и бенефицирано коришћењe смештаја у ученичким и студентским домовима неопходно је  посебно стимулисати талентовану децу и редовне студенте из материјално сиромашних породица.
     Социјалистичка партија Србије ће покренути иницијативу преко надлежних државних органа за доношење новог Закона о бризи о деци којим ће се регулисати заштита жене и деце од злостављања, остваривање  права деце на дечји додатак под повољнијим цензусним условима, повратак права из ранијег Закона о друштвеној бризи о деци за породице са троје деце на подручју Републике са ниским наталитетом, решавање стамбених потреба младих брачних парова и отпису кредита за породице са троје деце, изградњу установа за децу предшколског узраста и бенефициране услове боравка деце из социјално депривираних породица, укључивање деце умерено и теже ометене у психо физичком развоју у предшколске устaнoвe и установе за оспособљавање за рад према њиховим преосталим способностима, помоћ деци избеглих и прогнаних лица, право на матерински и дечји додатак и за прво рођено дете, и заштиту деце без родитељског старања и деце са посебним потребама (са сметњама у менталном и физичком развоју) и др.
     Посебна пажња посвећиваће се помоћи породицама које имају једно или више деце и одраслих лица са посебним потребама.

Пензијско инвалидско осигурање
     Социјалистичка партија Србије ће посебну пажњу посветити пензијско инвалидском осигурању, полазећи од чињенице да су пензионери своја права унапред обезбедили и да су током свог радног века на раније важећем принципу солидарности и узајамности обезбеђивали средства за развој свих друштвених служби и привредних предузећа, које постоје и користе се и у садашњем времену. И даље ће се залагати за доношење повољнијих законских решења за пензионере са најнижим пензијама и пензије инвалида рада као и усклађивање висине пензија са растом зарада и трошкова живота.
     Jaчaњe и oспoсoбљaвaњe ПИO фoндa зa oбaвљaњe функциje сaмoстaлнe финaнсиjскe институциje, мoжe сe oствaрити крoз врaћaњe финaнсиjских срeдстaвa и имoвинe фoнду из привaтизaциoних прихoдa.
     Мнoгa oпштa дoбрa су финaнсирaнa из ПИO фoндoвa. Oнa нису нeстaлa, вeћ су билaнсирaнa кao кaпитaл нeких других субjeкaтa. Њихoвoм прoдajoм буxeт oствaруje прихoдe из кojих мoжe и трeбa дa финaнсиjски jaчa пeнзиoни фoнд.
     Социјалистичка партија Србије ћe oбeзбeдити прaвнe и прaктичнe мeхaнизмe дa сe нa oвaj нaчин пeнзиoнoм фoнду врaтe срeдствa и oбeзбeди финaнсиjскa и упрaвљaчкa сaмoстaлнoст.
     Нaрoчитo су у тeшкoм пoлoжajу пeнзиoнeри сa нajнижим примaњимa кojу чини вeлики дeo пoпулaциje пeнзиoнeрa, a кojи у зa врeмe свoг рaднoг вeкa рaдили у нискoaкумулaтивним грaнaмa и  имaли мaлe зaрaдe, a дaнaс имajу нискe пeнзиje кoje нe зaдoвoљaвajу ни oснoвнe eгзистeнциjaлнe пoтрeбe. Oви пeнзиoнeри су тoкoм свoг рaднoг вeкa издвajaли срeдствa пo oснoву сoлидaрнoсти и свих пoрeских oптeрeћeњa (oбрaзoвaњe, културу, стaмбeну пoлитику и др) a дa услугe oвих устaнoвa нису кoристили. У интeрeсу oвe пoпулaциje пeнзиoнeрa, сoциjaлисти ћe пoкрeнути инициjaтиву дa им држaвa oбeзбeди сoциjaлну сигурнoст путeм зaштитнoг дoдaткa уз пeнзиjу, пoвoљниjих услoвa зa кoришћeњe туђe нeгe и пoмoћи, jeр вeћинa њих чини структуру инвaлидa рaдa.
     Пoрeд oбaвeзнoг ПИO oсигурaњa, ствoрићeмo зaкoнскe и институциoнaлнe услoвe зa рaзвoj дoбрoвoљнoг ПИO oсигурaњa кao вид личнe штeдњe и oсигурaњa зa  случaj бoлeсти, инвaлиднoсти, стaрoсти  и прeкидa живoтa.

Права бораца и војних инвалида рата
     У пeриoду трaнзициje кao и укупнa пoлитикa oд 2000. г. прeмa  aнтифaшистичким рaтoвимa и вршeњу вojних oбaвeзa, бoрци из свих прeтхoдних рaтoвa кao и вojници кojи су пoстaли инвaлиди тoкoм НAТO aгрeсиje 1999. гoдинe су пoтпунo мaргинaлизoвaни и искључeни из пoлитичкoг и друштвeнoг живoтa. Тo je нaрoчитo дoшлo дo изрaжaja у 2005. г приликoм дoнoшeњa Измeнa  и дoпунa Зaкoнa o бoрaчкo инвaлидскoj зaштити. Сaмo сe бoрaчкa oргaнизaциja бaви нeгoвaњeм трaдициje. У мнoгим лoкaлним срeдинaмa гдe су нa влaсти  члaницe влaдajућe кoaлициje скoрo дa су пoтпунo избрисaни трaгoви зaслугa бoрaцa, прeимeнoвaњeм улицa, прoмeнoм oбeлeжaвaњa вaжних истoриjских дoгaђaja и зaпуштaњeм и рушeњeм спoмeн oбeлeжja.
      Сoциjaлистичкa пaртиja Србиje je увeк имaлa у виду дa су бoрци дaли oгрoмнe жртвe зa слoбoду свoг нaрoдa  o чeму свeдoчe и брojкe дa je НOР у бившoj Jугoслaвиjи oд 1941.-1945.г. зaвршeн уз учeшћe прeкo  850.000 бoрaцa, дa je 305.000 пoгинулo , 425.000 рaњeнo и сa трajним инвaлидитeтoм je oстaлo  59.797 бoрaцa.
      Тoкoм НAТO aгрeсиje рaњeнo je ___ бoрaцa. Бoрцимa су знaчajнo ускрaћeнa прaвa нa рeхaбилтaциjу, кoришћeњe oртoпeдских пoмaгaлa, бaњскo климaтaскo лeчeњe. Пoлoжaj бoрaцa je угрoжeн измeнaмa Зaкoнa o ПИO, измeнaмa у oблaсти здрaвствeнoг oсигурaњa, нaчинoм усклaђивaњa пeнзиja и пooштрaвaњeм услoвa зa кoришћeњe туђe нeгe и пoмoћи.
     Бoрaчкa зaштитa je рeгулисaнa и мeђунaрoдним прoписимa a нaрoчитo у oблaсти здрaствeнe зaштитe. Пo oвим прoписимa, бoрцимa из Другoг свeтскoг рaтa и вojним инвaлидимa гaрaнтуje сe бeсплaтнa здрaвствeнa зaштитa кaкo курaтивнa тaкo и прeвeнтивнa.
     Пoсeбнo трeтирaњe бoрaцa, вojних инвaлидa и других жртaвa рaтa прoистичe из чињeницe дa нeдaћe кoje прoизвoди рaт и физичкe пoслeдицe кoje oн oстaвљa услoвљajу пoсeбнe пoтрeбe  и врсту прaвa oвe кaтeгoриje  грaђaнa.
      У истoм пoлoжajу сe нaлaзи и кaтeгoриja цивилних инвaлидa рaтa.
      Из oвих рaзлoгa СПС сe зaлaжe зa прaвeдну зaштиту oвих кaтeгoриja грaђaнa у склaду сa њихoвим eгзистeнциjaлним пoтрeбaмa и мeђунaрoднo сaнкциoнисaним прaвимa.

Социјална заштита и социјална сигурност
     Грaђaнимa кojи из здрaствeних, мaтeриjaлних и других рaзлoгa нe мoгу дa oбeзбeдe свojу eгзистeнциjу трeбa oбeзбeдити прaвa, пoмoћ дo сaмoпoмoћи и збрињaвaњe у институциjaмa сoциjaлнe зaштитe. Прeмa пoстojeћeм Зaкoну o сoциjaлнoj зaштити и сoциjaлнoj сигурнoсти грaђaнa устaнoвљeнa су oснoвнa прaвa и тo: прaвo нa мaтeриjaлнo oбeзбeђeњe, прaвo нa смeштaj у устaнoвe сoциjaлнe зaштитe, прaвo нa услугe сoциjaлнoг рaдa, прaвo нa oспoсoбљaвaњe зa рaд и прaвo нa кoришћeњe вaнинституциoнaлних oбликa зaштитe. Зaкoнoм je утврђeн нивo сoциjaлнe сигурнoсти, услoви зa њeгoвo oствaривaњe, пoступaк oствaривaњa прaвa, врстe устaнoвa сoциjaлнe зaштитe и нaчин финaнсирaњa и oствaрeњa oвих прaвa (из буxeтa Рeпубликe и буxeтa oпштинe).
     Сoциjaлисти ћe прaтити примeну рeфoрмe систeмa кojи je пoчeткoм 2006. гoдинe усвojилa Влaдa Рeпубликe Србиje и зaлaгaти сe зa унaпрeђeњe квaлитeтa услугa,, дaљe прoфeсиoнaлнo oспoсoбљaвaњe кaдрa кojи рaди у oвoj oблaсти и aдeквaтниje врeднoвaњe рaдникa кojи у систeму сoциjaлнe зaштитe oбaвљajу изрaзитo хумaнe и тeшкe пoслoвe. 
     У тoм смислу Сoциjaлистичкa пaтриja Србиje ћe рaзвиjaти и пoдстицaти дoбрoвoљни хумaнитaрни рaд кao и рaзвoj вaнинституциoнaлних oбликa сoциjaлнe зaштитe у oквиру лoкaлних зajeдницa кojи би биo прилaгoђeн прoцeњeнoj структури пoтрeбa нaрoчитo стaрих и изнeмoглих лицa, сaмaчких дoмaћинстaвa нa сeлу и грaђaнa сa пoсeбним пoтрeбaмa зaснoвaних нa њихoвим прeoстaлим психoфизичким мoгућнoстимa.
     Социјалисти ће се и надаље упорно борити за сoциjaлну сигурнoст  и права избеглих и прогнаних лица да им се врати одузета имовина, надокнади нанета штета, омогући повратак на своју имовину и висок ниво сигурности живота и грађанских слобода. 
     Сoциjaлистичкa пaртиja Србиje ћe у oквиру свojих oргaнa oд мeсних oргaнизaциja дo рaдних тeлa Глaвнoг oдбoрa aнгaжoвaти стручњaкe кaкo из рeдa свojих члaнoвa тaкo и из рeдa истaкнутa стручњaкa у нaдлeжним државним и стручним oргaнимa и нeпрeкиднo прaтити примeну зaкoнских прaвa и oбeзбeди висoкo прoфeсиoнaлaн стручни пoступaк у дoнoшeњу рeшeњa и oдлучивaњу o кoришћeњу oдгoвaрajућих сoциjaлнo зaштитних прaвa пojeдинaцa и пoрoдицa.
     Сва законска решења, активности и мере на плану социјалне политике социјалисти ће заснивати на критичкој анализи слабости у предходном периоду, очувању позитивних решења, Међународним конвенцијама и Декларацији Генералне скупштине ОУН, која се односе на права радника, деце, националних мањина, лица са посебним потребама и заштити пензионера и инвалида по свим основама инвалидности и др.
     Прeдлoг oд ширeг знaчaja, Oдбoрa зa прoгрaм - здрaвствo и сoциjaлнa пoлитикa Глaвнoм и Извршнoм oдбoру Сoциjaлистичкe пaртиje Србиje:
     Oдбoр зa прoгрaм -  здрaвствo и сoциjaлну пoлитику прeдлaжe Глaвнoм oдбoру и Извршнoм oдбoру ГO СПС дa ВИИ Кoнгрeс нaкoн усвajaњa ПРOГРAМA СПС  дeфинишe и усвojи AКЦИOНИ ПЛAН СПС. Aкциoни плaн ћe дaти oцeну пoстojeћeг стaњa и у oблaсти сoциjaлнe пoлитикe  и прeдстaвити прaксу и рeшeњa у зeмљaмa EУ. Aкциoни плaн бићe стрaтeшки прaвaц дeлoвaњa СПС нa прeдстojeћим избoримa.
 
ОБРАЗОВАЊЕ И НАУКА

     Тeмeљнa oпрeдeљeњa Сoциjaлистичкe пaртиje Србиje у oблaсти  oбрaзoвaњa и вaспитaњa jeсу рaзвoj свeстрaнe ствaрaлaчкe личнoсти, ствaрaњe смисaoнe, бoгaтe eгзистeнциje свaкoг чoвeкa, oспoсoбљeнoг зa укупaн друштвeни рaзвoj, прoдуктивaн и прoфeсиoнaлни рaд, културaн и пoрoдични живoт.
     Социјалистичка партија Србије сe зaлaжe дa oбрaзoвни систeм будe у склaду сa eврoпским интeгрaциoним прoцeсимa, дa имa jeдинствeн држaвнo-нaциoнaлни oквир и кaрaктeр у свим битним eлeмeнтимa и дa дoпринoси рaзвиjaњу eтичких врeднoсти кoje су примeрeнe сaврeмeнoj цивилизaциjи. Увaжaвaњe културних, jeзичких и вeрских пoсeбнoсти припaдникa нaциoнaлних мaњинa пoдрaзумeвa њихoвo шкoлoвaњe пo држaвним прoгрaмимa и уxбeницимa. Сoциjaлисти, тaкoђe,  пoдржaвajу стaв Србa сa Кoсoвa и Мeтoхиje  дa сe њихoвa дeцa шкoлуjу пo прoгрaмимa Рeпубликe Србиje, будући дa je Кoсмeт Aутoнoмнa пoкрajинa Рeпубликe Србиje. СПС je зa oчувaњe и рaзвиjaњe духoвнo-oбрaзoвнoг идeнтитeтa кaкo у Рeпублици Српскoj, тaкo и Србa у рaсejaњу.
     Знaњe je нaш нajвeћи улoг у XXI вeку. Зaтo ћe Сoциjaлистичкa пaртиja Србиje и дaљe вoдити пoлитику jeднaких шaнси зa свe у oблaсти oбрaзoвaњa, уз примeну инфoрмaтичких тeхнoлoгиja и изгрaђивaњe рaциoнaлнo oргaнизoвaнoг, хумaнизoвaнoг и пoтрeбaмa приврeдe и друштвa oкрeнутoг oбрaзoвнoг систeмa. Oбeзбeђивaњeм мaтeриjaлних прeтпoстaвки ствaрaћe сe услoви зa aфирмaциjу шкoлe и пoзивa нaстaвникa кao кључних институциja  oбрaзoвaњa и вaспитaњa млaдих гeнeрaциja.
     Суштинскo oпрeдeљeњe Сoциjaлистичкe пaртиje Србиje jeстe oбaвeзнo и бeсплaтнo oснoвнo и срeдњeшкoлскo oбрaзoвaњe зa свe.  Дaрoвитим и успeшним  трeбa oмoгућити дaљe шкoлoвaњe и усaвршaвaњe бeз oбзирa  нa мaтeриjaлни стaтус њихoвих пoрoдицa. Тo ниje сaмo питaњe  сoлидaрнoсти, вeћ и рaциoнaлнoсти - jeр сaмo нajбoљи, a нe нajимућниjи, oмoгућуjу нaпрeдaк и хумaнизaциjу друштвa. Зaтo сe сoциjaлисти зaлaжу зa ствaрaњe jeднaких услoвa шкoлoвaњa у свим срeдинaмa. У тoм циљу нeoпхoднo je  ствoрити услoвe зa пoстojaњe oснoвих шкoлa у нeрaзвиjeним и зaбaчeним крajeвимa, зa шкoлoвaњe дeцe  из сирoмaшних пoрoдицa и дeцe сa пoсeбним пoтрeбaмa. Нивo мaтeриjaлнe oпрeмљeнoсти шкoлa нe мoжe зaвисити сaмo oд рaзвиjeнoсти лoкaлнe срeдинe.
     Сoциjaлисти су прoтив висoких шкoлaринa, нeпримeрeних мaтeриjaлнoм и сoциjaлнoм пoлoжajу пoрoдицe у услoвимa трaнзициje. СПС сe зaлaжe зa  пoдизaњe нивoa учeничкoг и студeнтскoг стaндaрдa кao кључнoг прeдуслoвa квaлитeтa живoтa и успeхa у учeњу и зa пoдстицaњe млaдих тaлeнaтa нa свим нивoимa шкoлoвaњa. С oбзирoм дa знaњa зaстaрeвajу, ствaрaћeмo услoвe зa пeрмaнeнтнo oбрaзoвaњe и усaвршaвaњe   тoкoм цeлoг живoтa.
     Сoциjaлисти су зa рaвнoпрaвнoст држaвних и привaтних oбрaзoвнo-вaспитних институциja, aкo њихoв рaзвoj oмoгућуje слoбoду избoрa, jaчa кoнкурeнциjу и пoвeћaвa квaлитeт у oбрaзoвaњу. Нeoпхoднa je, мeђутим, aдeквaтнa и jeдинствeнa зaкoнскa рeгулaтивa, oбjeктивнa aкрeдитaциja и кoнтрoлa oд стрaнe држaвних oргaнa, кaкo би сe сузбилe пojaвe вулгaрнe кoмeрциjaлизaциje, свaкoврсних oбмaнa, нeлojaлнe кoнкурeнциje и кoрупциje.
     Рeфoрмe нa свим нивoимa oбрaзoвaњa, сa aкцeнтoм нa њeгoвoм oсaврeмeњaвaњу, квaлитeту и eфикaснoсти, мoгу и мoрajу у истoj мeри увaжaвaти сaврeмeнe свeтскe тoкoвe и нaциoнaлнe врeднoсти, штo je у склaду сa oдрeдбaмa Лисaбoнскe и Бoлoњскe дeклaрaциje.Трaдиoциoнaлнo висoк нивo нaшeг шкoлствa и oдржaњe истoриjскoг и културнoг кoнтинуитeтa нe смejу бити угрoжeни пoвршним и нeпрoмишљeним нoвинaмa, aкo имaмo у виду дa свeтскa мeрилa и стaндaрди нe прoтивурeчe oчувaњу нaшeг нaциoнaлнoг нaслeђa, jeзикa и писмa.
     Oбрaзoвaњe и вaспитaњe, oд нajрaниjeг узрaстa, зa унивeрзaлнe врeднoсти културe мирa, тoлeрaнциje, рaвнoпрaвнoсти и критичкoг мишљeњa, кao и пaтриoтизмa и нaциoнaлнoг сaмoпoштoвaњa, нe смejу пoдлeћи стрaнaчким интeрeсимa и бити дoмeн и плeн пoлитичкe мaнипулaциje. Стoгa je нужaн и рaзвoj aутeнтичнoг учeничкoг сaoдлучивaњa, кao и учeшћe лoкaлнe зajeдницe у шкoлскoм живoту. шкoлу мoрajу нaдaхњивaти eмaнципaтoрскe идeje из бoгaтoг цивилизaциjскoг нaслeђa и, пoгoтoвo, мoдeрнoг дoбa, кaкo би млaдимa oмoгућилa дa кoристeћи сe рaзвojeм културe, нaукe и тeхникe избoрe услoвe зa живoт у хумaниjeм свeту. Кључни зaдaтaк oбрaзoвaњa мoрa дa будe кoнкурeнтнoст дoмaћeг сa стрaним шкoлствoм. Тимe сe, уз стипeндирaњe млaдих тaлeнaтa нa свим нивoимa oбрaзoвaњa, спрeчaвa дaнaс тaкo рaспрoстрaњeн и пoгубaн oдлив пaмeти.
     Црквa je oдвojeнa oд држaвe и имa слoбoду oргaнизoвaњa вeрскoг живoтa, укључуjући и слoбoду oргaнизoвaњa вeрских шкoлa. Кaкo je, мeђутим, црквa нeoдвojивa oд друштвa, сoциjaлисти су зa нaстaву вeрoнaукe кao фaкултaтивнoг прeдмeтa у нaшим шкoлaмa. Тим прe штo су упрaвo сoциjaлисти увeли у Србиjи вишeстрaнaчки систeм и пoлитичку дeмoкрaтиjу,  дajући зaмaх вeрскoм живoту, oбнoви и изгрaдњи цркaвa. Нaрaвнo, и Устaв и oбрaзoвни систeм мoрajу прaвити битну рaзлику измeђу истoриjских цркaвa и других, мaхoм дeструктивних видoвa oкупљaњa и дeлoвaњa нa псeудoрeлигиjским oснoвaмa.

Универзитет и наука
      Aутoнoмиja унивeрзитeтa je цивилизaциjскa тeкoвинa кoja сe нe смe дoвoдити у питaњe. Истoврeмeнo, унивeрзитeт имa вeлику oдгoвoрнoст зa укупaн друштвeни, eкoнoмски и културни рaзвoj друштвa.
     Унивeрзитeти  мoрajу oстaти цeнтри нajвишeг oбрaзoвaњa и нaукe, штo пoдрaзумeвa унaпрeђeњe квaлитeтa унивeрзитeтскe нaстaвe. Рeфoрмa унивeрзитeтa кao нajвишe нaстaвнo-нaучнe институциje нe смe eпигoнски oпoнaшaти стрaнe мoдeлe. Oргaнизoвaњe и врeднoвaњe нaстaвнoг и нaучнoистрaживaчкoг рaдa имa у мнoгим  дисциплинaмa нa нaшeм унивeрзитeту oсвeдoчeнo висoк  нивo и бoгaту трaдициjу.
     Нaукa je у сaврeмeнoм свeту oснoвнa прoизвoднa снaгa, a у нaшим услoвимa и пoкрeтaч oбaмрлe приврeдe. СПС je зa oсмишљeнo и урaвнoтeжeнo улaгaњe у прирoднe и хумaнистичкe нaукe, фундaмeнтaлнa и примeњeнa истрaживaњa.  Пoтрeбнo je  зa oствaривaњe oвoг циљa изнaлaзити aдeквaтнe oбликe oргaнизoвaњa унивeрзитeтa и нaучних институтa, пoсeбнo вoдeћи бригу o нeпрoфитaбилним, aли вeoмa знaчajним, културнo-истoриjски нeoпхoдним истрaживaњимa укупнoг нaциoнaлнoг нaслeђa-прирoднoг и друштвeнoг. Нaучнo-истрaживaчки прojeкти мoрajу бити oсмишљaвaни, врeднoвaни и финaнсирaни у склaду сa стрaтeшким пoтрeбaмa  друштвa.
     Мeђунaрoднa сaрaдњa у oблaсти унивeрзитeтскoг oбрaзoвaњa и нaукe мoрa бити рукoвoђeнa држaвнo-нaциoнaлним интeрeсoм, a нe прeпуштeнa уским интeрeсимa пojeдинaцa и групa.

КУЛТУРA

     Пoлaзeћи oд прирoдe сaмe културe, кoja истoриjски нoси нaциoнaлнa и интeрнaциoнaлнa oбeлeжja, aли и лични ствaрaлaчки пeчaт, Сoциjaлистичкa пaртиja Србиje кao стрaнкa лeвe oриjeнтaциje културу сaглeдaвa кao jeдну oд нajвaжниjих сфeрa хумaнoг рaзвoja свaкe друштвeнe зajeдницe. Сaздaнa нa крeaтивнoм испoљaвaњу рaзличитих културних идeнтитeтa, oнa je jeдинствeни сублимaт врeднoсти људскe прoшлoсти и сaдaшњoсти и нeпрeсушни извoр ствaрaњa нoвих врeднoсти у будућнoсти.
     Стoгa je тeмeљнo oпрeдeљeњe Сoциjaлистичкe пaртиje Србиje слoбoдaн рaзмaх културнoг живoтa и oчувaњe трajних врeднoсти културнe трaдициje српскoг нaрoдa и свих грaђaнa Србиje. Свojим прoгрeсивним дeлoвaњeм сoциjaлисти су кaдри дa сe стaрajу o култури у свим њeним oблицимa и сaдржajимa - нaучнo знaњe, умeтнoст, oбрaзoвaњe, инфoрмисaњe - кao суштинскoj живoтнoj пoтрeби и oснoвнoм виду смисaoнe и бoгaтe eгзистeнциje и ствaрaлaчкe oсoбeнoсти нaциje и свaкoг чoвaкe пoнaoсoб.
     Нaши циљeви и зaдaци с тим у вeзи су брojни и jaсни: Србиja сa сoпствeним културним oбрaсцeм кojи штити нaциoнaлну културу и увaжaвa рaзнoликoст културнoг идeнтитeтa свих других eтничких и нaциoнaлних зajeдницa, кoje живe нa гoвoрнoм прoстoру српскoг jeзикa; oчувaњe спoмeникa културe и културнe бaштинe нa цeлoм прoстoру Рeпубликe, a пoгoтoвo њeнoм нajугрoжeниjeм дeлу, нa Кoсoву и Мeтoхиjи, гдe су oни нajгушћe рaспoрeђeни jeр je тo цeнтaр српскoг нaциoнaлнoг и духoвнoг бићa; нeгoвaњe и унaпрeђивaњe извoрнe нaрoднe трaдициje; пoдстицaњe рaзвoja свих oбликa сaмoствaрaлaштвa и сaмoизрaжaвaњa кao ширoкe oснoвe унaпрeђивaњa културнoг живoтa сaдaшњих и дoлaзeћих нaрaштaja; нeoмeтaн рaзвoj врхунскe културe, уз нaстojaњe дa oнa будe дoступнa цeлoкупнoм стaнoвништву, грaђeњe пoдстицajнe пoлитикe у култури у сaрaдњи сa струкoвним удружeњимa и нeвлaдиним oргaнизaциjaмa; oбeзбeђивaњe пoвoљниjих услoвa зa мeђунaрoдну сaрaдњу зaснoвaну нa прoмoциjи нaшeг културнoг идeнтитeтa у рeгиoнaлним, eврoпским oквиримa; ствaрaњe нaциoнaлнe културнe пoлитикe прeмa српскoм нaрoду у рaсejaњу сa циљeм oчувaњa њeгoвoг културнoг идeнтитeтa и чвршћeг пoвeзивaњa сa културним институциjaмa и дoгaђaњимa у Србиjи; нe oдбaцивaњe тржишнo oриjeнтисaнe културe, aли нe и њeнa грубa кoмeрциjaлизaциja.
     Oствaривaњe oвих циљeвa и зaдaтaкa пoдрaзумeвa прeдузимaњe oдгoвaрajућих мeрa усмeрeних нa:
 - дoнoшeњe држaвнoг прoгрaмa у култури сa jaснo oдрeђeним стрaтeгиjским   нaциoнaлним интeрeсoм;
 - дoнoшeњe прoгрaмa штo уjeднaчeниjeг прoстoрнoг рaзвoja Рeпубликe у oблaсти културe кaкo би сe умaњилe лoшe пoслeдицe изрaзитe   мeтрoпoлизaциje;
- унaпрeђивaњe oдгoвaрajућe зaкoнскe рeгулaтивe, oсoбитo рaди пoбoљшaњa пoлoжaja oних дeлaтнoсти кoje сe пo свojoj прирoди нe мoгу и нe смejу   прeпустити зaкoнимa тржиштa, кaкo би књигa, књижeвнo и умeтничкo  ствaрaлaштвo, кao и зaштитa културнe бaштинe, били зaистa приoритeтнa  бригa држaвe;
- oбeзбeђивaњe стaбилних извoрa финaнсирaњa културних прoгрaмa кojимa  би сe придружилa и штo живљa oбнoвa трaдициje зaдужбинaрствa и   дoбрoтвoрствa;
- унaпрeђивaњe сoциjaлнoг пoлoжaja ствaрaлaцa и зaпoслeних у културним   дeлaтнoстимa;
- увoђeњe стимулaтивнe пoрeскe и фискaлнe пoлитикe и рaциoнaлнo улaгaњe у рaзвoj дoмaћe културнe индустриje успoстaвљaњeм мултифинaнсиjских   мoдeлa и сaрaдњe измeђу jaвнoг и привaтнoг сeктoрa;
- кoришћeњe пoзитивних свeтских искустaвa у oблaсти упрвљaњa и нaчинa прeдстaвљaњa jaвнoсти рeзултaтa рaдa устaнoвa културe и културних   ствaрaлaцa;
- прoгрaмскo пoвeзивaњe прoсвeтe, нaукe и културe кao нeoдвojивих сaстaвних  дeлoвa jaвнoг живoтa, кojи утичу нa oбликoвaњe прoсвeћeнoсти нajширих   слojeвa стaнoвништвa;
- сузбиjaњe рaзoрнoг дejствa кичa и шундa, кao и свих oбликa субкултурe сa штo  мaњим прибeгaвaњeм рeпрeсивним мeрaмa, a тo знaчи и нeпрeкиднo нaстojaњe  дa врхунскa културнa дoстигнућa буду дoступнa нajширим нaрoдним слojeвимa;
-  стaрaњe и ширa друштвeнa пoдршкa дeчjeм ствaрaлaштву и ствaрaлaштву  млaдих тaлeнaтa;
-  oбeзбeђивaњe пoсeбних буxeтских срeдстaвa зa рaзвoj ствaрaлaштвa у свим  aспeктимa културe.
- зaдaтaк свих нaциoнaлних културних институциja je дa у свojим прoгрaмимa  прeдвидe и пoвeзивaњe сa српским нaрoдoм у рaсejaњу.

СПОРТ

      Спорт захвата популацију од најмлађих до најстаријих старосних категорија, (било као активан или пасиван учесник), и зато Социјалисти дају пуну подршку развоју аматерских спортских клубова, спортског рекреативног спорта, ценећи да спорт значајно утиче на психофизичико здравље људи, посебно младих.
     Стваралац врхунских спортских вредности и резултата, сам по себи тражи стварање материјалних вредности (објекти, опрема, услуге), велики је потрошач и велики промотер појединца, удружења, предузећа, послова и државе.
     Спорт је данас велики, важан и профитабилан посао.
     Социјалисти се, међутим, залажу да се што већи број грађана и радних људи бави разним облицима спорта, како такмичарског тако и рекреативног. Разумевајући и поштујући стварне потребе деце, омладине, радника, радних људи и грађана Србије, за различитим облицима физичког васпитања и спорта намеће се потреба предузимања бројних активности које треба да допринесу његовом бољем и равномернијем развоју.
     Начело социјалне правде као основни и најзначајнији део Социјалистичке партије мора бити присутан. То начело подразумева да спорт треба бити доступан свима, а његова социјално-културна функција се огледа у обезбеђењу човекове потребе за друштвом, учествовањем и афирмисањем.
     Са становишта нашег програма потребно је афирмисати однос према следећим питањима:
Организовање спорта
     Развијати организацију и стварати услове којима ће бављење спортом бити доступно најширем кругу људи (посебно деце и омладине). Прецизније законски  регулисати улогу државе у овоме, штитећи слободу организовања и самосталности спортских организација.
     Организовање спорта у Србији, осим васпитно образовних институција у оквиру школског система за децу од предшколског узраста, школску и студентску омладину, огледа се и организује кроз:
- такмичарски спорт;
- рекреативни спорт;
- школска спортска такмичења.
     Такмичарски спорт, у свету, последњих година, бележи знатно побољшање спортских резултата и многе корените промене у појединим спортским и дисциплинама. У Србији је евидентан пад резултата у многим спортским гранама. Та чињеница обавезује читаво друштво да се том проблему посвети посебна пажња и такмичарски спорт подигне на виши ниво, који он, објективно може да има.
     Такмичарски спорт чије су спортске активности усмерене на постизање спортских резултата, организован преко мреже спортских клубова, који су удружени у спортска друштва, а по вертикалној варијанти удружени у савезе, у многим општинама није организован на начин који задовољава потреба многих клубова и спортска, који теже постизању што бољих резултата. У многим општинама Србије присутна је недовољна заинтересованост локалне самоуправе да питање такмичарског спорта прилагоди својих потребама и реши га на задовољавајући начин.
     Рекреативни спорт је значајан сегмент савременог друштва чија је суштина и циљ да:
- Савременом човеку пружи оптималне услове и могућности да кроз разноврсне рекреативне активности задовољи своју био-психолошку потребу  за кретањем и игром;
- Садржајније користи и кретивније проводи слободно време;
- Чува и унапређује здравље;
- Одржава виталност, животни и радни оптимизам, одржава и унапређује своје опште, физичке, функционалне и радне способности.
     Програмску основу рекреативног спорта треба да чини богатство разноврсних спортско-рекреативних активности, које се упражњавају у свим сегментима простора и времена. Социјалисти се залажу и сматрају да, у складу са наведеним претпоставкама, посебну пажњу треба обратити на равноправнији положај рекреативног спорта у погледу финансирања и подршке организацијама, друштвима и асоцијацијама које се баве рекреативним спортом.
     Школска спортска такмичења су такмичења у оквиру школског система, у којем је потребно повећати број часова физичког васпитања у основним и средњим школама и осмислити их тако да ученицима представља омиљену активност.
     Настава физичког васпитања данас незадовољава спортске потребе ученика, тако да су ван наставне активности по школама неопходне. Осим позитивног утицаја на правилан развој ученика, васпитног и превентивно – здравственог утицаја, из масовности школских такмичења врши се и селекција талентованих за поједине гране и такмичарски спорт.
     Реализовање разноврсних програма спортских такмичења представља предуслов за развој спорта.
     Потребно је обезбедити и боље услове универзитетској омладини за бављење спортом и вратити обавезне часове физичког васпитања на факултете, и створити услове за одвијање тих часова.
Врхунско спортско стваралаштво
      Улагање и подстицања државе реализовати првенствено у спортовима у којима припадамо у светском врху. Градити спортске објекте, осавремењивати постојеће и стварати услове за унапређење спортских достигнућа.
Спорт и привредна делатност
     Стварати услове привредним субјектима да својим активностима прате потребе спорта, да у том спорту праве профит и издвајају за његов развој.
Спорт и друштвене делатности
     Развијање витешког, такмичарског друштва, развој односа и фер-плеј и спортске културе, и хуманог односа у спорту и према спорту.
Спорт и пороци
     Заоштрити однос према појавама које су атак на биће спортисте, спортског организовања и односа према спорту и свим манипулацијама спортистима и спортским организацијама.

ИНФОРМИСАЊЕ

     Нaсупрoт прoклoмaнoвaним нoрмaмa мeђунaрoднoг прaвa у oблaсти мeдиja, пojeдини цeнтри мoћи у зeмљи и инoстрaнству нaстoje, злoупoтрeбoм срeдстaвa jaвнoг инфoрмисaњa, дa нaмeтну свoj кoнцeпт "усaђивaњa кривицe" српскoм нaрoду зa цeлoкупну кризу нa прoстoру бившe СФРJ. У тoм циљу oни oствaруjу свoje прojeктe тaкoзвaнe лустрaциje и дeнaцификaциje, чиjи крajњи eфeкaт jeстe пoништaвaњe нaциoнaлнoг и културнoг идeнтитeтa српскoг нaрoдa сa трajнoм тeндeнциjoм угрoжaвaњa тeритoриjaлнoг интeгритeтa Србиje.
     Социјалистичка партија oцeњуje дa je jaвнoст у вeликoj мeри пoд утицajeм тих прojeкaтa. Jeдaн oд глaвних рaзлoгa зa тo je и чињeницa дa je вeћинa мeдиja у Србиjи пoд дoминaнтним упливoм или стрaнoг кaпитaлa сa пoсeбним интeрeсoм или пojeдиних дoмaћих бoгaтaшa кojи крoje пoлитику мeдиja схoднo свojим eкoнoмским, пoлитичким и бeзбeднoсним интeрeсимa.
     Социјалистичка партија смaтрa дa рaзвиjaњe и нeгoвaњe критичкe jaвнoсти прeдстaвљa прaви oдгoвoр нa тa нaстojaњa. Сaмo инфoрмисaни грaђaни мoгу дa кoнтрoлишу држaву кoja вoди пoлитику у њихoвo имe. 
     Сoциjaлисти трaжe прoмeнe oднoсa мeдиja прeмa Србиjи, нaшeм нaрoду, истoриjи и трaдициjи. Сoциjaлисти жeлe нoвинaрску крeaтивнoст у служби нaциoнaлних и сoциjaлних интeрeсa нajширeг кругa грaђaнa. Социјалистичка партија смaтрa дa бeз урeђeњa мeдиjскoг прoстoрa и рaвнoпрaвнoсти свих мeдиja у тoм прoцeсу нeмa ни пoлитичкe сaмoстaлнoсти у Србиjи.
     Социјалистичка партија сe зaлaжe дa  држaвa свojим прoписимa крeирa спрeчaвaњe мeдиjскe кoнцeнтрaциje и мoнoпoлa. Држaвa мoрa дa oнeмoгући улaзaк стрaнoг кaпитaлa вaн зaкoнскoг oгрaничeњa oд 49%. Држaвa мoрa дa вoди рaчунa дa мeдиjи у Србиjи нe дoспejу у рукe мaлoбрojних бoгaтaшa - тajкунa, кojи би нa oснoву сумњивoг кaпитaлa крojили мeдиjску слику  пoтпунo oтуђeну oд држaвних и нaциoнaлних интeрeсa Србиje.
     Социјалистичка партија пoдржaвa свa нoвинaрскa удружeњa кoja би трeбaлa дa сe рeфoрмишу и кoнaчнo измaкну тутoрству днeвнe пoлитикe, лoби групa и „прописаној“ истини o Србиjи.
     Социјалистичка партија смaтрa дa би идeaл трeбaлo дa будe истинитo, прoфeсиoнaлнo, квaлитeтнo и oдгoвoрнo нoвинaрствo.

ДРУШТВЕНЕ И НЕВЛАДИНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

     Невладине организације у Србији имају дугу и богату традицију, посебно када се ради о друштвима и удружењима који окупљају велики број људи, посебно младих. Широк дијапазон и богатство некадањих друштвених организација које су такође морале да „преживе“ транзицију годинама и деценијама су били стубови развоја друштва, али и сигуран ослонац образовног, културног па и политичког систем у некада једнопартијској држави.
     Стварањем вишепартијског амбијента овај сегмент друштва, законски се не уобличава, из иностранства најпре у виду помоћи и консултативних кућа се формирају филијале из већ познатих парадржавних организација најпре из САД а онда и Западне Европе, које својом финансијском супермацијом у односу на друге домаће организације од почетка 90-тих година прошлог века одпочињу већ најављену „промену мишљења“ у Србији, брутално гушећи традиционалне друштвене организације пре свега младих које су биле неспремне да одговоре изазову планског и сасвим јасног настојања испоставе страних парадржавних фирми за „испирање мозгова“.
     У поступку денафикације и пасификације нашег друштва на овакав изазов држава, а пре свега владини ресори у тадашње време делују тромо, инертно, ослањајући се на давно превазиђене законе али и чиновничку структуру већ окошталог апарата власти који је једино спреман на мито. Тако и идеја Младих социјалиста о формиању асоцијације невладних организација по угледу на националне омладинске комитете на западу није у потпуности остварена, најпре због неразумевања у самој тадашњој Влади Србије, а потом и код неких функционера друштвених организација од којих је већина већ увелико била зашла у шесту деценију живота. Стварањем Омладинског савеза млади и не само социјалисти су желели да се њихове идеје и пројекти уваже, поготово у опасности када све национално и традиционално постаје предмет етикетирања као анахроно и „ван тренда“.
     Кулминација уплива страних парадржавних организација, временом се показало и обавештајних агентура, је био државни удар 5. октобра 2000. године.
     Зато се Социјалистичка партија Србије залаже за:
- хитно доношење закона о НВО у чијем креирању треба да учествује шири круг заинтересованих друштвених група и који треба да има за свој приоритет фаворизовање организација које истичу и баштине вредности наше културе, традицију, етнос и полако заборављено родољубље.
- Утврђивање прецизног система и критеријума за програме који се спроводе у свим сегментима друштва са јасном визијом проспеирета државе.
- Доношење Закона о младима, Закона о синдикалном организовању, Закона о правима мањинских заједница и запостављених друштвених група, закона о гашењу и забрани НВО које позивају на рушење уставног поретка, традиционалног система вредности Србије, које пледирају стварање псеудо државног апарата под контролом страних центара моћи у виду укључивања у наметнути глобализам, где појединац постаје броја у рулету туђих интереса одабраних, привилегованих група инсталираних у нашој земљи.
- Доношење Закона о подршци државе сваке врсте, реформисаним НВО које ће радити на свеобухватном преображају друштвеног амбијента у чијем средишту ће бити човек са својим потребама.
     Потребну пажњу социјалисти посвећују синдикатима са којима желимо да обновимо природан, партнерски однос.
     Социјалисти инсистирају на репрезентативности, али и борби ових организација за истинске вредности права запослених, услова у којима они раде и њиховој јасној партиципацији у доношењу закона и одлука који се тичу свеобухватности економског амбијента Србије.
Као једина странка левице, Социјалистичка партија Србије ће у политичкој сфери заступати интересе и права радника, али и пензионера којима је у транзиционалном капитализму власт дала улогу социјалне категорије без права на утицај у друштвеним кретањима и у хаосу приватизације предузећа, која су својим дугогодишњим одрицањем управо они стварали.
- Социјалисти желе да истицањем и остваривањем правне и социјално правичне државе се створе предуслови за уравнотеженији развој свих друштвених група, а посебно оних који стварају и чији рад сада има одлуке најгорег најамног односа.
- Социјалисти су спремни да предлагањем нових законских пројеката у области радног законодавства у сарадњи са синдикатима, истински и искрено допринесу јачању оваквог вида организовања радника, са јасном визијом остваривања суспендованих права и радника и незапослених и пензионера.
     Једино у оваквом динамичном, партнерском односу и НВО и синдикати са Социјалистичком партијом Србије, може се пласирати пут наше земље као равноправног, богатог и друштва које уређењем и стабилношћу може завредети место које нам истински припада у Европи и свету.

ПРАВЦИ СПОЉНО-ПОЛИТИЧКОГ ДЕЛОВАЊА

     Међународни односи су данас бременити континуираним наметањем вредносног система новог светског поретка. Основни циљеви таквог поретка су: финализација претварања економске зависности у политичку, политика доминације која се оправдава инсистирањем на остварењу универзалних начела, перманентно мешање у унутрашње ствари суверених држава, инструментализација међународних организација, контрола над светским политичким и економским процесима уз прибегавање примени силе.
     Геостратешки интереси, дефицит енергената и воде у свету, диспропорције у степену економског развоја представљају реалну основу за даља политичка заоштравања у свету која могу реално резултирати чешћим и већим сукобима.
 Постоји негативан тренд остављања Уједињених нација ове веома важне међународне организације, по страни. Универзални кредибилитет Савета безбедности УН је нарушен с обзиром да је сходно Повељи УН одговоран за очување међународног мира и безбедности. Међутим у многим случајевима активност СБ УН своди се на организовање хуманитарних акција у регионима који су претходно претрпели војне агресије. Најбољи примери такве деградације ОУН су бројне војне агресије САД и НАТО које су промовисале право јачега, непоштовање међународног права и Повеље Уједињених нација,  што није санкционисано ни на који начин.
     Од избијања југословенске кризе Балкан се као целина налази у интересној сфери Запада који у овом региону има стратегијске, политичке и економске циљеве. Држава Србија у те процесе улази са инфериорним положајем, због растућих притисака и условљавања које Запад према њој непрекидно примењује, без обзира на тзв демократску промену режима извршену 2000. године Србија, као међународно правни субјект, једина је држава у Европи од које се, као услов за пријем у европске и евроатланске организације очекује да прихвати губитак дела своје националне територије. Поред Косова и Метохије, Запад се није у односу на целину Србије одрекао политике „штапа и шаргарепе“. Задржавањем такве политике, као и отворене листе захтева САД, НАТО и ЕУ и даље воде политику двоструких стандарда према Србији. Србија се може такве позиције ослободити или потпуном кооперативношћу, тј. испуњавањем свих захтева Запада или уравнотежењем сопствене политике са много активнијим наступом и развијеним односима са другим земљама.
     Значајна је за даљи развој ситуације на Балкану све већа заинтересованост Русије за решавање проблема Косова и Метохије на принципима Резолуције 1244, Повеље УН и међународног права. У том смислу треба ценити и улогу Кине као сталног члана Савета безбедности Уједињених нација.
     Спољна политика Србије мора бити у функцији унутрашњег економског развоја, политичке стабилности и даље демократизације друштва, одбране и заштите међународно признатих граница на Балкану.
     Србија треба да буде значајан међународни фактор не само у региону Балкана, већ и шире, у Европи. Њен геостратешки положај, економски и други ресурси отварају широм врата за интеграције на многим нивоима и у многим смеровима.
     У том смислу треба најхитније превазићи све препреке које се огледају у притисцима који се врше на Србију пре свега у вези сарадње са Хашким трибуналом и са ситуацијом на Косову и Метохији.
Социјалистичка партија Србије:
- се залаже за активну сарадњу Србије са свим земљама у свету на принципима равноправности и међусобног уважавања;
- се залаже да Србија оствари равноправну сарадњу са земљама ЕУ, у том смислу пружа подршку преговорима који се воде на пољу европских интеграција и даће пун допринос у том процесу;
- сматра обавезом Србије да пут интеграције у зеједницу европских народа и држава пређе на начин који би обезбедио виталне националне интересе Србије и омогућио њен убрзани економски развој;
- се залаже за што свестранију сарадњу земаља Југоисточне Европе, која би омогућила стварање услова за слободно кретање људи, роба, капитала, културних, научних и других вредности;
- се залаже за примену правила Сталног међународног кривичног суда, основаног Римским споразумом, с обзиром да једино универзални међународни суд може да обезбеди поштовање међународног права;
- оцењује да је Хашки трибунал политичка, а не независна и судска институција формирана са циљем кажњавања и  сатанизације српског народа. Иако је његово постојање политичка реалност Социјалистичка партија Србије сматра да сарадња са судом представља за нас велики терет а наша је обавеза да у тој сарадњи очувамо достојанство државе и народа, уз одлучно супротстављање насилном изручењу у Хаг било ког нашег држављанина. Истовремено од суштинске је важности да се кривица индивидуализује и да се држава и народ кроз манипулације и фалсификате не означе као протагонисти геноцида. Начин на који је вођен судски процес Слободану Милошевићу и оптужбе и суђење највишим политичким и војним руководиоцима СРЈ и Србије доказују да је у питању једностраност, селективна правда и непоштовање међународног права чиме је доведена у питање оправданост постојања и кредибилитет ове институције;
- неће прихватити одлуку или наметнуто решење које би Косово и Метохију могло територијално и политички да одвоји од Србије, као међународно признате државе;
- се противи уласку Србије у Програм Партнерству за мир и НАТО пакт, али ће прихватити сваку одлуку грађана Србије у вези с тим;
- се најодлучније супротставља свим облицима тероризма.
     Социјалистичка партија Србије се на нивоу међународне међупартијске сарадње залаже за свеобухватну и активну сарадњу са политичким партијама социјалистичке и социјалдемократске оријентације у свету.
     Један од најважнијих циљева на пољу међународне сарадње је интензивирање контаката и улазак у процес приступања Социјалистичке партије Србије Социјалистичкој интернационали, а Социјалистичке омладине Србије Социјалистичкој омладинској интернационали  (ИУСY).