Најновије

Дискусија Посланичка група

ЧЕТВРТА СЕДНИЦА ПРВОГ РЕДОВНОГ ЗАСЕДАЊА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У 2011. ГОДИНИ, САЗВАНЕ ЗА ЧЕТВРТАК, 5. МАЈА 2011. ГОДИНЕ

Заједнички начелни претрес :

1. Предлог закона о привредним друштвима

2. Предлог закона о споразумном финансијском реструктурирању привредних друштава

3. Предлог закона о контроли предмета од  драгоцених метала

РАДЕНКОВИЋ ДЕЈАН
РАДЕНКОВИЋ ДЕЈАН

 

Поштоване колегинице и поштоване колеге, уважена министарско, од овог сета закона ћу говорити о предлозима закона о привредним друштвима и о закону о споразумном реструктурирању привредних друштава јер су они одраз наше жеље да учимо на грешкама које су настале у процесу изградње институција и да променимо

законски оквир који се делимично показао неадекватним за нашу привредну праксу. Дакле, да искористимо прилику да пружимо бољи основ за побољшања кооперативног управљања и укупног привредног амбијента.

Када се формално анализира постојећи закон о привредним друштвима који је донет са истом намером као и овај предлог закона, јасно је да он по себи није био лош, али да су законодавци били пред посебним изазовом у земљи у којој није било спонтаног развоја неформалних институција које су преточене у закон.

Још увек важећи закон није био формализација доминантних пракси него је, напротив, био начин да се дође до пожељних пракси кроз нуђење оквира којима се показао добрим у земљама са дугогодишњом, непрекинутом традицијом тржишне привреде.

Када се упуштате у такав изазов друштвеног инжењеринга онда је тешко очекивати да ће се баш свака биљка примити на тле и процветати на најлепши начин, али и знање у одећи експерата нам показује да би било недовољно да би се предвиделе све могуће ситуације у перспективи у ситуацији у примени закона. Када се подвуче црта онда нам постаје јасно да постојећи закон мора да се унапреди и да је боље написати нови него радити измене и допуне постојећег, јер је постојећи закон показао одређене слабости у прошлости.

Наравно, и даље не можемо претенциозно тврдити да смо сада отклонили све зебње али можемо трагати за бољим решењима док  је сама привредна пракса обликована, како кроз трансакције на домаћем тржишту, тако и кроз наш процес европских интеграција, не учини мало прозирнијим вео који увек прикрива ону будућност коју тек треба да створимо.

Да поједноставим. Ако смо данас мало свесни ограничења које сваки закон доноси у условима када корпоративно управљање и уопште управљање фирмама још увек се развија, онда смо свесни тога да ћемо у неком периоду у будућности морати да унапредимо и садашњи предлог који ће постати важећи закон, али и да ће обим промена бити мањи, а наше грешке у сагледавању будућих потреба биће сведене на минимум јер ћемо имати довољно праксе и искуства привреде који ће нам бити најбољи путоказ за отклањање тих грешака.

Шта су главне слабости досадашњег закона? Још увек важећи закон о привредним друштвима даје предимензионирану структуру управљања која одговара далеко већим акционарским друштвима него што је просечно отворено акционарско друштво у Србији. Премда су редукције у пракси могуће, није редак случај да компаније имају формално пуну управљачку структуру, а да се она у суштини своди на концентрацију управљања у рукама директора, при чему је управни одбор преузео улогу бенингног надзорног одбор, а надзорни одбор не врши никакву функцију.

Акционарски активизам у Србији не постоји у развијеној форми, а управљање је пренето на агенте који у постојећој консталацији снага, имајући у виду инсајдерску приватизацију и недовршену концентрацију власништва, постали власници капитала који не поседују.

Поред тога, постојећи закон ограничава права акционара кроз могућност статорног умањења њихових права, а права на статорне промене била су дата управним одборима. Преширока лепеза обавезних тела, као и акционарских друштава, покушава да се премости на тај начин да једно лице истовремено буде председник управног одбора и члан надзорног одбора и генерални директор и председник извршног одбора.

Менаџмент и Управни одбор су имали могућност да побијају одлуке Скупштине акционара, али не и акционари пред судом, да у своје име и име компаније побијају одлуке менаџера и Управног одбора.

Ако гледамо кроз широку перспективу, корпоративно управљање, Србија је и даље на ниском нивоу развоја, па су тешкоће које произилазе из односа принципал-агент веома изражајне.

Посматрајући период од почетка овог века, тржиште се креће ка концентрисаном власништву и делистирању компанија са Београдске берзе, што је последица нивоа заштите акционара, избегавање берзе кроз понуде за преузимање, начин управљања и контроле над компанијама, као и начин настанка акционарства кроз приватизацију.

У Србији постоји недвосмислен раскорак између законодавних норми и њихове примене, односно права и фактичког стања. Базични проблеми могу се сагледати у не примењивању постојећих законодавних одредби, у неразјашњеним надлежностима институција, неискустава и прихватању законодавних решења без њиховог усклађивања са корпоративним приликама у Србији.

Основни проблем ниског нивоа квалитета корпоративног управљања не лежи у правним нормама, премда су побољшана и прилагођена пракси могућа и пожељна, већ у слабости институција које их примењују. Отуда и наша извесна ограда када је реч о ефектима овог закона.

Без жеље да, која је толико својствена многима који се сматрају шампионима у реформи и транзицији, а који се у пракси постављају као својеврсни носиоци друштвеног инжењеринга за којима нема никакве потребе, СПС указује на чињеницу да је Србија земља у којој акционарска друштва нису заживела на начин какав постоји у клубу чији ћемо члан постати током ове деценије.

Србија је земља у којој квалитет корпоративног управљања каска и где још увек нерадо иду одвајање власништва од управљања. Газдинска привреда јесте наша реалност и немамо ништа против тога, али мислимо да је потребно дати више шанси акционарству, кроз стварање оквира који ће акционарска друштва, која као таква постоје због јасног интереса акционара, а не зато што је прописана правна форма, учинити атрактивном формом.

Како знамо да су творци, прво, нацрта, а потом и предлога закона темељно анализирали корпоративно управљање у Србији, као и структуру наше привреде, нема разлога да се не ослонимо на њихове налазе. Они говоре у прилог ове наше тврдње, о газдинској привреди као реалности и недовољно развијеном сегменту акционарског друштва.

Наша привреда је специфична и по чињеници да преко 25% друштава чине она друштва у којима није било запослених, а да је више од 50% привредних друштава, оних друштава који запошљавају једног до пет радника. Може се рећи,стога, да у Србији постоји бујање микропривредних друштава која према критеријумима ЕУ чине преко 80% укупног броја друштава.

Наредна карактеристика је и концентрација власништва у корпорацијама. Овај процес је последица неких решења која су предвиђала обавезно листирање, иако од самог старта није било интереса предузећа за тим, како и било које форсирање одређених решења која се, у супротности са интересима оних који се приморавају на таква решења, не може створити жељене ефекте, па ни акционарска друштва кава постоје на Западу, а такав случај је био у Србији.

Талас форсираних листирања је довео до фактичког делистирања, јер акционарска друштва код којих је концентрација обављена у великој мери, не користе

предности које би листирање требало да донесе, претварајући њихово котирање на берзи у прост упис у још једну јавну датотеку.

Берзанска котирања су многим акционарским друштвима дисперзија извора финансирања и власништва, и донела су концентрацију и била су принудни механизам у овом процесу који би се свакако одиграо на берзи или ван ње. Данас, стога, три четвртине акционарских друштава има већинског власника, док у 57%  постоји власник који има преко две трећине власништва.

Ако се анализирају повезана лица, концентрација буде још већа, неколико пута већа. Ово су тенденције које се вероватно неће променити, али мали акционари су у Србији угрожена врста. Присилно листиране компаније би радо напустиле улогу која им није потребна.

Сви разлози за ново и побољшано законодавство су ту. Нови закон доноси нека, усуђујем се рећи, одлучна и адекватна решења за постојеће изазове у овој области. Закон се фокусира на боље уређење две кључне области. То је, под један, размена, спровођење и заштита власничких права у правном промету између физичких и правних лица и, под два, однос налогодавца и агента.

Овај  предлог јасно додељује и утврђује начин спровођења и заштите власничких права у односима у предузећима и екстерних интересних “стеј холдера”. Терминологијом економске науке, Закон о привредним друштвима тежи да смањи трансакционе трошкове спровођења размене и заштите власничких права, самим тим, делује на најбољи начин на унапређењу функционисања предузећа.

Области које ће доживети највеће унапређење су оне где се јавило и највише проблема у прошлости – заштита малих акционара и корпоративно управљање. Такође, значајни су помаци код утврђивања тржишне цене.

Даме и господо народни посланици, Предлог закона смањује проценат капитала који даје право на предлагање дневног реда и сазивање седница и ванредне седнице Скупштине са 10% на 5%. У неким ситуацијама може да буде позитивно, али је у  пракси било доста негативних случајева и када је било у питању 10%, а не 5%, тако да то мало треба узети са резервом и наћи неко решење које ће бити добро за функционисање свих компанија.

У случају поновљене седнице Скупштине јавног акционарског друштва, већина је потребна, што је и добро за доношење одлуке утврђене на најмање четвртину од укупног броја гласова у предметном питању. То значи да је више него у актуелном закону, што је добро, јер је та одредба била злоупотребљавана у прошлости.

Предлог закона као и актуелни Закон дају слободу избора између једнодомог и дводомог управљања, али је начин избора и надлежност органа доследно уређено овим предлогом. Друштвима која нису јавна, дата је могућност да имају једног или два директора, Одбор директора, односно Извршни одбор. Једно лице више не може бити директор или члан Надзорног одбора у више од пет друштава. Мандат директора траје четири године и оно што је добро, мандат престаје аутоматски, ако се финансијски извештај не усвоји, ако Скупштина не усвоји финансијски извештај.

Према новим решењима, обавезно је и образовање три комисије, поред постојећих комисија за накнаде и именовање треће комисије за ревизију. Предлог закона предвиђа и обавезу објављивања накнаде за рад директора у финансијским извештајима, што ће отклонити многе недоумице, а то је новина, и лишиће многе недоумице акционара, како је то било, које су пратиле рад акционарских друштава у протеклом периоду.

Коначно, као што је свакоме са основним знањем статистике  познато, тржишна вредност која је пондерисани просек, било  тромесечни или шестомесечни,

увек је пристрасна, ако је кретање цена акција са тенденцијом у било ком правцу, а та пристрасност цена која процењује или потцењује отворен позив на шпекулативне радње, која нису одговор на тржишна кретања, него деформација тржишта и цена услед оваквог система пондерације.

Логични одговори су трговање, чији је циљ подешавање цена и друге радње које су непотребне, праћење ресурса и својеврсна деформације постојећег тржишта.

Када је реч о другом закону, о Закону о споразумном финансијском реструктуирању привредних друштава, овде је реч о признавању наше реалности наше привреде и покушају да се законски предупреде деструктивне праксе које су постојале и пратиле финансијски предузећа у Србији. Ово је добро, јер ће се пружити оквир који ће повериоцима олакшати наплату својих потраживања кроз оздрављење, а не кроз ликвидацију дужника.

Овим законом је Србија на прагу са искуствима о банкротству које постоји деценијама у најразвијенијим тржишним привредама и које су усмерене на оздрављење болесника кроз боље корпоративно управљање, али и пружања одређених олакшица у процесу оздрављења, а управо у циљу најбоље заштите интереса, као поверилац првог реда, а тако и оних који се врло често не успеју намирити у деструктивно и социјално опасним варијантама које су биле до сада, а можемо да их назовемо квазирешењима.

Финансијско реструктуирање се спроводи ради поновног уређивања дужничко-поверилачких односа, односно поводом дуга, односно потраживања којим дужник и повериоци слободно располажу.

Финансијско реструктурирање спроводи се добровољно, на основу писмене сагласности поверилаца и дужника уз учешће институционалног посредника. Спроводи се, ако је могуће, опоравак и одржив наставак пословања привредног друштва. Поред уобичајених и јасно дефинисаних критеријума поступања у доброј мери, да кажемо, сарадња повериоца и дужника, равноправности поверилаца приступа подацима и њихове поверљивости, закон јасно дефинише и услове финансијског реструктурирања. Финансијско реструктурирање може се спровести ако у њему учествују најмање две домаће или стране банке у својству поверилаца.

У току финансијског реструктурирања уводи се мировање дуга које производи правно дејство даном закључења уговора о мировању дуга. Предлог закона уводи уговор о мировању дуга и уговор о финансијском реструктурирању и дефинише многа питања из области заложног права.

У најкраћем, реч је о врло конструктивном закону чија је примена, усуђујем се рећи, мало окаснила али која ће умногоме решити и олакшати неизбежан и мукотрпан процес решавања односа између поверилаца и дужника у финансијским проблемима.

Све у свему, ова два предлога који су на добром путу и који нису закони који уносе неке фундаменталне промене али јесу закони који уносе и доносе разумне и потребне промене а који су резултат потребе привреде у нашој земљи. Захваљујем вам се на пажњи.

 

Категорије: Посланичка група