Најновије

Предлог закона о спорту Посланичка група

МИЛИЋЕВИЋ ЂОРЂЕ
МИЛИЋЕВИЋ ЂОРЂЕ

( расправа о амандманима- 24. март 2011.):

Уважена госпођо председнице, поштовано председништво, поштована министарко, поштовани представници министарства, даме и господо народни посланици, пред нама је један изузетно важан законски предлог. Желим да кажем да ми, унутар посланичке клуба СПС-ЈС, можемо да се сложимо са анализом примене Закона о спорту из 1996. године, можемо да се сложимо са констатацијом када је реч о проблемима са којима се данас сусрећу организације, са којима се данас сусрећу државни органи у области спорта, примењујући закон из 1996. године. Наравно, такве констатације намећу оно што сте и сами рекли, госпођо министре, у уводном излагању, дакле, потпуно је јасно да нам је потребан, да је неопходан један нови квалитетан закон који ће регулисати област спорта у Србији. Дакле, потребан нам је системски закон који ће ићи у корак са временом и који ће омогућити оно што треба да буде наш примарни циљ у овом тренутку, а то је унапређење спорта у Србији.

Када је реч о овом законском предлогу, тачно је да је реч о једном обимном законском предлогу и то се може констатовати уколико овај законски предлог упоредимо са законима који регулишу ову материју у државама нашег региона или неким европским државама, али не мислим да је то у овом тренутку од суштинске важности и да је то некакав параметар на основу којег се може судити да ли је неки закон квалитетан или не.

На самом почетку, најпре желим да изнесем и једну констатацију и да поставим једно питање. Између осталог, у вашем уводном излагању речено је да је око овог законског предлога вођена широка јавна расправа. Ми из посланичког клуба СПС-ЈС, сматрамо да је то изузетно важно, да је важно да се око сваког системског закона води широка јавна расправа и чини ми се да је речено да је у изради овог законског предлога учествовала и радна група.

Моје питање се односи на то ко је чинио радну групу која је радила на изради овог законског предлога? Да ли су велики клубови, који данас углавном изражавају негодовање у јавности када је реч о ово законском предлогу, имали своје представнике у овој радној групи? Колико често се радна група састајала? Да ли је та радна група имала прилику да сагледа коначну верзију овог законског предлога? Колико су уважене сугестије и предлози представника радне групе и оних који су учествовали, представника спортских организација, удружења клубова који су учествовали у јавној расправи о којој сте ви говорили?

Наравно, ми не сумњамо у намеру министарства и не желимо да се бавимо политиканством, политичком демагогијом, јер је реч конкретно о спорту и мислим да у том контексту има сви један јасан циљ, а то је да добијемо што квалитетнији закон.

Морам рећи да је у јавности доста отворених питања, доста питања се поставља када је реч о овом законском предлогу. Заиста желимо да верујемо да ћемо, након ове данашње расправе, након расправе у појединостима, која ће уследити током наредне недеље, успети да отклонимо све оне нејасноће, све оне недоумице које данас постоје када је реч о Предлогу закона о спорту.

За нас је суштинско питање у овом тренутку – да ли су решења која су понуђена овим законским предлогом у складу међународним правним актима, да ли су усклађена са европском праксом и да ли сматрате да је све одредбе овог законског предлога у овом тренутку могуће спровести и имплементирати, односно спровести у пракси данас у Србији.

 

Посебно спорно питање које се данас намеће је питање поступка приватизације. Ви сте о томе рекли нешто у уводном излагању. Морам да констатујем да је, чини ми се, посебно спорно питање приватизације фудбалских клубова, јер од те приватизације се у јавности и највише очекује.

Неколико је питања у овом тренутку окупирало пажњу јавности и мислим да је важно да данас на та питања поново добијемо одговоре. Покушаћу да их формулишем. Дакле, да ли овај предлог, кроз трансформацију и промене статуса, крши уставне одредбе удруживања? То је нешто о чему је било речи протеклих дана у јавности. Да ли ће држава право коришћења земљишта које имају спортске организације, које имају спортски клубови, сматрати државним или друштвеним капиталом у њима? Није спорно власништво над земљиштем, али би то онда значило да све приватне куће које се налазе на градском грађевинском земљишту и имају трајно право коришћења и плаћа се трајно коришћење, једним делом јесу у државном власништву. Да ли је могуће да спортско удружење, које је власник објекта који је изграђен на земљишту у државној својини, стекне на том земљишту, уместо трајног права коришћења, право својине, уз накнаду тржишне вредности грађевинског земљишта на неколико годишњих рата? Кад говоримо о спортским удружењима, треба имати на уму да је реч о, рекао бих непрофитабилним организацијама.

Такође, када је реч о поступку приватизације, желим да упутим још неке сугестије и предлоге. Најпре, желим да је посланички клуб СПС-ЈС поднео амандман који се односи на то да, уколико неки спортски објекат буде проглашен за објекат од националног значаја, онда сматрамо да такву спортску вредност треба сачувати и очувати.

Ми смо амандманом предвидели да се спречава било каква могућност да такви објекти буду или дислоцирани или срушени ради градње неких високомерцијалних објеката или да им се промени намена.

Такође, овим законским предлогом предвиђено је да три субјекта могу покренути поступак приватизације. Посланички клуб СПС-ЈС сматра да заинтересовани купац не треба буде тај који ће моћи да покрене поступак приватизације, јер мислимо да ће то оставити много простора за евентуалне манипулације. Знам, рећи ћете оно што смо, између осталог, говорили и на Одбору за спорт и на састанку унутар посланичког клуба, да је то пракса Агенције за приватизацију, али ћу вам поново рећи да та пракса има изузетно лоша искуства и да ми желимо да та искуства колико је могуће избегнемо када је у питању спорт.

Када је реч о средствима која се остваре од продаје капитала субјекта приватизације, она не “могу”, тако је дефинисана у закону него, по нашем мишљењу, морају бити усмерена у буџетски фонд за финансирање спорта, за изградњу и реконструкцију спортске инфраструктуре, односно спортских објеката. Употребљавајући реч “може”, ми остављамо овим предлогом алтернативу да и не мора. Сматрамо да мора, јер све остало, чини нам се било би штетно за развој спорта у Србији.

Такође, малочас су ми колеге указале на то, постоји једна, по мом личном виђењу и виђењу посланичког клуба, нелогичност када је реч о члановима 169. и 190. законског предлога. Наиме, у члану 169. каже да све спортске организације, спортски савези, спортска друштва и спортски центри уписани у одговарајући регистар на територији Републике Србије на дан ступања на снагу овог закона, обавезни су у року од годину дана, од дана на ступања на снагу овог закона, да поднесу пријаву за евидентирање итд, а у члану 190. се каже да ће Влада донети одлуку из става 1. члана 190. у року од месец дана од дана ступања на снагу. Ту постоји одређена контрадикторност. Како ће Влада донети одлуку месец дана од дана ступања на снагу, ако неко поднесе пријаву 364. дан у години?

 

 

Још само једна реченица када је реч о поступку приватизације. Имајући на уму, пре свега важност овог поступка, имајући на уму значај, комплексност, проблематику, бројна отворена питања, предложили смо један амандман који каже да се одредбе од члана 174. до 192, дакле одредбе које се односе на поступак приватизације, примењују од 1. јануара 2013. године, сматрајући да је потребан један период за прилагођавање аката, сматрајући да је потребан један период за имплементирање овог закона, за његову примену у пракси и да је потребан период који је неопходан за све остале радње, да би се дошло до самог поступка приватизације.

Данас је кључно питање у јавности, рекао бих, ко ће бити власник стадиона “Црвене звезде”, ко ће бити власник стадиона “Партизана”. То јесте важно питање, али од овог закона се очекује одговор на питање системског финансирања спорта и када је реч о професионалним и аматерским клубовима и базичном спорту у млађим категоријама, подршка клубовима који представљају базу за врхунски спорт, али подршка и у изградњи спортских објеката, у изградњи спортске инфраструктуре, то је нешто што је у овом тренутку заиста неопходно и што јесте приоритетно.

Наша прослављена ватерполо репрезентација је рецимо морала да узме кредит да би учествовала на једном великом такмичењу. Стара Југославија, а сада Србија некада је имала, односно има најбољу светску рукометашицу свих времена која је предводила женску рукометну репрезентацију Југославије, Светлану Китић, а данас се поставља питање да ли ће женско рукометно првенство у Србији бити приведено крају, не зато што нема ко да игра рукомет, него нема средстава да се клубови финансирају.

Дакле, град из којег долазим нажалост има доста квалитетан ватерполо клуб, има доста квалитетан пливачки клуб, али мора да путује сто километара од Ваљева да би тренирали. Имамо ми као локална самоуправа и пројекат затвореног базена и пројекат ваљевске хале спортова, али некако смо чини ми се на рубу дешавања када је реч о инвестицијама и улагања у спортску инфраструктуру. Дакле, то је некакво нажалост у овом тренутку реалност и то су за мене суштинска питања.

Општи интерес у области спорта је део закона који треба да пружи одговоре по мом личном виђењу на два суштинска питања – шта се сматра општим интересом у области спорта за Србију, АП и јединице локалне самоуправе и на који начин се врши избор програма који ће бити финансиран? Ово је за нас приоритет и примарно питање које заслужује, чини ми се, много више пажње од рецимо теоријске дефиниције појединих појмова из области спорта. Некако је закон из 1996. године, рецимо, имао сасвим коректну дефиницију и сасвим коректно дефинисао значење речи спорт, и не видимо да би некаква теоријска анализа појмова у области спорта у овом тренутку поправила и амбијент и атмосферу када је реч о спорту у Србији. За нас је, рецимо, далеко важније да се створи законска могућност да се учешће клубова у европским клупским такмичењима финансира из републичког или покрајинског буџета, могуће је рецимо да јединица локалне самоуправе нема могућност за такво финансирање, а оно је од општег интереса за спорт у Србији. За нас су, морам признати, далеко важнији и школски спорт који је дефинисан у овом закону у члановима 143, 144, затим спортска такмичења особа са инвалидитетом, али и спорт у војсци и спорт у полицији који је морао бити део овог системског закона.

И на самом крају желим да кажем да је посланички клуб СПС-ЈС поднео одређени број амандмана са циљем да би постојећи законски предлог поправили и да би имали што квалитетнији закон који ће регулисати, системски закон који ће регулисати ову изузетно важну област у Србији, који ће дефинисати и права и обавезе субјеката у спорту, организационе облике, који ће заштити и спортисте како сте рекли и који ће заштити спортске клубове. Дакле, потребна је евиденција, потребна је и контрола, наравно да држава треба да зна на који начин су утрошена средства која се улажу у спортске клубове, али, са друге стране, централно питање мора и треба да буде финансирање спорта и стварање амбијента у којем ће и привреда бити на један одређен начин подстицајна да инвестира у спорт.

Дакле, овај закон треба да каже по нашем мишљењу јасно шта је јавни интерес када је спорт у питању у Србији и на који начин тај јавни интерес сачувати. Захваљујем.

 

****************************************************

ЂОРЂЕ МИЛИЋЕВИЋ( расправа о амандманима – 24.март 2011):

Госпођо председавајућа, поштована министарка, поштовани представници министарства, даме и господо народни посланици, користићу време овлашћеног представника посланичког клуба СПС-ЈС. Најпре желим да изразим своје лично задовољство и задовољство посланичког клуба СПС-ЈС што су представници министарства и Влада Републике Србије прихватили амандмане, одређени број амандмана посланичког клуба СПС-ЈС који нису техничке већ рекао бих суштинске природе. Просто, овим смо и ви и ми врло јасно показали да имамо један заједнички циљ, а то је да добијемо што квалитетнији системски закон, који ће ићи у корак са временом и системски закон који ће на одређени начин унапредити спорт у Србији.

Не бих да говорим о бројкама, али од неких 16 амандмана, колико је Влада прихватила, шест амандмана је посланичког клуба СПС-ЈС, али то наравно не искључује и не говори у прилог томе да и амандмани осталих посланичких клубова нису квалитетни и да о њима данас не треба разговарати и покушати и изнаћи одређени компромис у општем интересу пре свега свих нас и спорта у  Србији.

Желим своје време да искористим и акценат да ставим пре свега на неколико ствари, да апострофирам амандмане које сте прихватили, садржај амандман који сте прихватили и да покушам да упутим сугестије да имате разумевања и да заједнички дођемо до решења за амандмане који у овом тренутку нису прихватљиви за представнике министарства и представнике Владе Републике Србије.

Најпре, када је реч о оном делу закона је у јавности представљен као најспорније питање, реч је о поступку приватизације, добро је да је Влада Републике Србије и ресорно министарство препознало оправданост амандмана које је поднео посланички клуб СПС-ЈС на члан 148. став 1. и члан 174. став 2. Прихватањем амандмана на члан 148. став 1. спречена је било каква могућност да објекти који би актом Владе били проглашени за објекте од националног значаја могу бити или дислоцирани или срушени ради градње неких високомерцијалних објеката или да им се промени намена на било који други начин.

Сматрамо да смо на овај начин успели да сачувамо изузетно важне и значајне спортске вредности, што нам је заправо и био циљ оног тренутка када смо поднели овај амандман. Другим амандманом на члан 174. став 2. онемогућили да заинтересованих купац као трећи субјекат у поступку приватизације може да покрене поступак приватизације и на тај начин, као што смо говорили у расправи у начелу, спречили смо, по нашем мишљењу, све могућности евентуалне манипулације која би се могла јавити у том временском периоду од тренутка покретања приватизације до саме приватизације.

Тачно је да је то била пракса Агенције за приватизацију, када је реч о самом поступку приватизације. Тачно је да је та пракса имала јако лоша искуства. Желимо да та искуства избегнемо када је реч о спорту и мислим да смо то успели прихватањем овог амандмана.

 

 

Мислим да данашњу расправу треба да искористимо и да разговарамо и да покушамо да изнађемо решење за још неколико кључних питања. Најпре се поставља питање на који начин да створимо законску обавезу да средства која се остваре од продаје капитала субјекта не могу него морају бити усмерена у буџетски фонд за финансирање спорта за изградњу спортске инфраструктуре и за изградњу спортских објеката. Ми не желимо да оставимо било коју другу алтернативу јер сматрамо да би све друго на један одређени начин могло штетити развоју спорта у Србији.

Поднели смо амандман који није прихватљив и желимо да нађемо решење које је прихватљиво и које је у општем интересу.

Још једна ствар када је реч о поступку приватизације, ми смо, имајући на уму пре свега важност овог поступка, значај, комплексност, проблематику, предложили да се одредбе од члана 184. до члана 192, а тичу се поступка приватизације, предложили смо да се овај део закона примењује од 1. јануара 2013. године. Није прихваћен амандман. Разговарали смо о томе на седници Одбора за омладину и спорт. Рекли сте да би прихватање овог амандмана евентуално ставило под знак питања да ли је приватизација опциона или обавезна и да се поставља питање шта са оним спортским субјектима, шта са оним спортским клубовима који би одмах након усвајања овог законског предлога желели да уђу у поступак приватизације. Ми делимично можемо да прихватимо ово као образложење, али након 15 година ми усвајамо један изузетно важан системски закон који обухвата један значајан поступак, мислим пре свега на поступак приватизације и на одредбе члана од 174. до 192. и мислим да нам је потребан један период за прилагођавање, евидентирање и остале припремне радње које су неопходне да би дошли до самог поступка приватизације.

Поновићу оно што сам рекао током расправе у начелу. Власништво над стадионима великих фудбалских клубова, спортским објектима у овом тренутку чини ми се да је централна тема у јавности. Сматрамо да то јесте важно, али овај закон треба да одговори на још једно важно питање, а то је системско финансирање спорта и када је реч о професионалним клубовима и када је реч о базичном спорту, о млађим категоријама, затим подршци клубовима који представљају базу за врхунски спорт, али и подршка у изградњи спортских објеката и спортске инфраструктуре о којој смо већ говорили. То су за нас у овом тренутку важна питања и зато сматрамо да је општи интерес у области спорта као део законског предлога, надамо се и закона, који заслужује много више пажње. Овај део треба да пружи одговоре на два кључна питања. Прво је шта се сматра општим интересом у области спорта. Друго је на који начин се врши одабир програма који ће се финансирати.

Такође, желим да изразим задовољство јер сте прихватили амандман којим се врло прецизно и јасно дефинише улога и значај Спортског савеза Србије у овом закону. Она је првобитним предлогом закона доведена у један неравноправан и некоректан положај. Надам се и убеђен сам да је то случајност. Мислим да је то у потпуности исправљено амандманом који је прихваћен на члан 104.

Када је реч о општем интересу у области спорта, сматрамо да одређену пажњу треба посветити асоцијацији “Спорт за све Србије”, као асоцијацији која већ дужи низ година кроз своје програме остварује општи интерес у области спорта, асоцијацији која броји 59 чланица и више од 20 савеза националног нивоа. Улогу и значај ове асоцијације смо покушали да дефинишемо амандманом који смо поднели на члан 114.

За нас је важно и питање, оно о чему је говорио колега из СРС мало пре, како је могуће створити законски основ за учешће клубова у европским клупским такмичењима, односно да они буду финансирани из републичког или из покрајинског

 

буџета. Дешава се да у одређеним јединицама локалне самоуправе постоје такви клубови, да јединице локалне самоуправе немају могућност да финансирају, а признаћете да је њихово учешће њихово такмичење у општем интересу односно од општег интереса за спорт у Србији.

Дакле, овај закон треба да каже јасно шта је јавни интерес у спорту и како сачувати тај јавни интерес.

На самом крају, желим још једном да изразим задовољство што су прихваћени амандмани који су суштински јако важни. Мислим да током данашње расправе имамо сасвим довољно времена да разговарамо евентуално о још неким предложеним решењима или да пронађемо нека нова решења, како би на крају добили један квалитетан системски закон, који ће регулисати ову изузетно важну област, област спорта у Србији. Захваљујем.


Категорије: Посланичка група