Најновије

Закон о социјалној заштити Посланичка група

МИХАЈЛОВИЋ МИЛЕТИЋ
МИХАЈЛОВИЋ МИЛЕТИЋ

Поштована председнице, господине министре и сарадници министра, даме и господо народни посланици, дозволите ми да у име посланичке групе СПС – ЈС и као подносилац пет амандмана од којих су три прихваћена, надам се да ће и четврти, с обзиром да га је Одбор прихватио, изнесем неколико констатација које се тичу Закона, а и ближе о ономе што одређује овај амандман и још неколико. Нећу се јављати касније по сваком амандману, али морам да кажем да нисам учествовао ни у начелној расправи.

Желим да изнесем у име посланичке групе да пред собом имамо Закон који је у знатној мери побољшао социјалну заштиту у односу на пређашње стање, да један овакав закон тежи једном модернијем начину решавања социјалних питања како се то чини и у другим земљама, пре свега у земљама ЕУ. Наравно, не сматрамо да је овај закон идеалан и да је достигао неки домет савршенства и сигурно ће у наредном

периоду бити прилике и да га побољшамо, али у целини узев он свакако изражава једну нову тежњу и једну нову тенденцију у бољем свеобухватну и начину решавања свих проблема који се тичу и односе на социјалну заштиту.

Такође бих, у име посланичке групе, изразио захвалност и истакао велику конструктивност и једну добру сарадњу са министром за социјалну политику и рад и са сарадницима министра, да смо могли на један веома квалитетан и свеобухватан начин да разговарамо о појединим деловима овог закона и да заједничким ставовима и на основу консултација дођемо до неког мишљења и до неких заједничких решења која су побољшала поједине делове овог закона. То је пример, заиста, где видимо да је Министарство, заједно са нама посланицима, бар када је реч о СПС и ЈС, да смо прави партнери и да постоји обострана заинтересованост у налажењу правих решења. Надам се да ће то и надаље тако бити.

Оно што су амандмани СПС, па и овај, у члану 40, односи се пре свега на побољшање положаја родитеља који имају децу ометену у развоју и с обзиром на пређашње стање како је то било решено, мислим да је учињен један напредак. Ми смо имали са терена, то знају и министар и људи из Министарства, као и ми из посланичке групе, а верујем и други, реакцију једне категорије људи, пре свега мислим на породице и на родитеље који имају децу ометену у развоју, да њихов положај није био можда адекватно, да тако кажем, третиран ни решен и ако би се они поредили са хранитељским породицама, они су били апсолутно у једном неповољнијем положају.

Данас после усвајања, надам се, свих ових амандмана из овог дела, мислим да ће положај тих родитеља и појединаца који имају децу ометену у развоју или одрасле особе у кругу своје породице, своје најближе, имати један другачији и бољи положај, мада се мора рећи да овим побољшањима и овим изменама није, свакако, учињен такав напредак да тај положај биолошких породица буде у истој равни са хранитељским породицама.

Ми, на пример, у хранитељским породицама имамо средства која се додељују за потребе и за негу ових лица која су у висини од неких 50-52% од просечних примања запослених у Републици, који се увећава за додатак за негу и помоћ другог лица и поред тога хранитељи су имали додатак од неких 30-ак, тачније речено, 32,5% за свој рад са децом, односно особама које су у њиховој породици, уз напомену да на овај додатак су ишла и средства за порезе и доприносе за пензионо осигурање.

Наравно, у повоју је оно што је тзв. специјализовано хранитељство, а све у циљу онога што је циљ и што су нове тенденције, а то је једна потпуна инклузија таквих лица и да постоји једно настојање да лица која су ометена у развоју се што више укључе у један природни амбијент, а најбољи амбијент је свакако породица. Да ли је то хранитељска, а у сваком случају, идеал или можда највећи домет у инклузији би се постигао ако би те особе које су ометене у развоју биле у свом природном амбијенту, најприроднијем, а то је свакако њихова породица или биолошка породица.

У односу на раније схватање да све ове проблеме треба решавати кроз домски смештај за лица ометена у развоју, све више се иде у овом другом правцу, да те особе треба да буду у кругу породице. Ако је циљ да инклузију вршимо на један такав начин, онда морамо заиста да прихватимо чињеницу да то јесте проблем државе, као што и јесте био и остао, али да у видном пољу свакако треба задржати и имати и биолошку породицу, која је суочена са многим проблемима и да заправо лице које је у биолошкој породици, или дете или одрасла особа, не може да буде искључиво проблем те породице, већ да има одређене погодности које заправо и нису погодности, већ у оном смислу права помоћ и брига државе, као што и јесте брига државе за ону децу или особе које су у хранитељским породицама.

Значајно је овде рећи да смо ми кроз овај амандман у члану 40. заправо постигли то да је ова група, да тако кажем, или ова породица, биолошка породица, ушла у групу услуга, што до сада није била. У члану 41. имамо једно ближе одређење и дефинисање, када је реч о томе да су то такође корисници, као и друге категорије о којима треба бринути кроз побољшање материјалне сигурности.

Такође, осврнуо бих се и на члан 83, јер напомињем да се нећу јављати касније за реч, где имамо посебне услове за остваривање права на новчану помоћ и да то право, по овом амандману који је Влада усвојила, јесте у томе да право остварује лице ако се стара о свом детету са сметњама у развоју, тако да не може да буде радно ангажовано, што је веома важно јер заправо родитељи који имају такву децу, реч је о најтежим случајевима, не могу да остваре своје право на рад, не могу да буду радно ангажовани, па и сами постају често социјални случајеви, брину о свом детету, брину о таквом једном лицу и када се сада у том једном таквом амбијенту и у једној таквој чињеници направи паралела или аналогија са хранитељским породицама, заиста су те биолошке породице биле  у једном неправедном положају.

Само бих рекао да овим изменама и допунама које побољшавају ситуацију или положај кроз бригу државе о њима и кроз један вид социјалне заштите, није постигнут, да тако кажем, плафон. Изразио бих задовољство, у име наше посланичке групе, да је учињен један искорак у том правцу, да ће можда неке следеће измене и допуне овог закона још више унапредити положај ових породица и, у крајњој линији, довести у исту раван са хранитељским породицама које одгајају или здраву децу или кроз специјализовано хранитељство децу ометену у развоју.

Наравно, за сваку похвалу је и то што је Одбор предложио, а у сарадњи са Министарством, то је члан 94, који је предвидео новчану месечну надокнаду за појединце или чланове породица које у склопу своје породице већ 15 година одгајају децу ометену у развоју.

Реч је о најтежим случајевима. То је у висини минималне пензије која се данас прима у Србији. Заиста је лепо да наше министарство за социјалну политику и рад размишља у овом правцу.

Још једном изражавам задовољство за заиста конструктиван допринос овој ствари и за једну лепу и добру сарадњу. Захваљујем се на доброј сарадњи и што смо заједничким предлозима и снагама дошли до ових амандмана који ће побољшати ову сферу социјалне заштите. Захваљујем.

 

Категорије: Посланичка група