Најновије

Предлог закона о заштити корисника финансијских услуга Посланичка група

КАСАЛОВИЋ ЗОРАН
КАСАЛОВИЋ ЗОРАН

Поштовано председништво, уважени господине гувернеру, даме и господо народни посланици, заштита права интереса грађана корисника финансијских услуга посланички клуб СПС-ЈС несумњиво сматра значајним и важним питањем. Пре свега, јер је ово врло значајна проблематика и дотиче велики број грађана наше земље. Свако од нас је, наравно и свака породица, био у прилици да узме неку врсту кредита, лизинг или неку другу врсту финансијске услуге. Наравно да је потреба регулисања ове материје потврђена и у реалној пракси, пре свега, која је изазвана појавом, како је и сам гувернер изнео у уводном излагању, не фер односа у овој проблематици, јер се она карактерише једним неравномерним односом у снази, дакле финансијске институција и самих клијената, наравно, изазвана самом том специфичношћу природе овог посла и односа.

Сви ти процеси који су били присутни до сада и код нас у држави су ескалирали појавом велике економске кризе и свакако да ови разлози су пре свега примарни и довољни да оправдају потребу да се ова материја у Републици Србији законом уреди и регулише. То би био примарни разлог, по нашем схватању, а наравно да иза тога није занемарљиво и добро је што је овај предлог закона инкорпорирана добра пракса стандарда из ЕУ, односно директива 2008/48. то је овим законом практично и учињено.

Овако конципиран закон сматрамо да ће оставити боље односе између финансијских институција и клијената, фер уговорне односе. Велики је број одредби у овом закону о ком је детаљно гувернер говорио, а који иде у прилог овој констатацији. Грађани ће свакако осетити корист у заштити својих права. Овај закон, пре свега, има интенцију, а интенција је законодавца да корисници услуга, односно грађани и сви ми који смо у прилици да се задужујемо и користимо неку врсту финансијских услуга, будемо, пре свега, правовремено и истинито информисани, заштићени од нетачних информација, којих је било ипак на неки начин у досадашњој пракси, а што је стварало забуну код грађана и неку врсту обмане.

Чланом 6. је и предвиђено експлицитно да се приликом оглашавања финансијске услуге могу на јасан и разумљив начин оглашавати и да оглашавање не може се држати нетачних информација. Неко би рекао да је можда ова експлицитно изражена оваква одредба и сувишна, јер подсећа на неки одредбе попут оне која каже, немојте бацати отпатке на под или нешто слично што се можда подразумева. Сам сам у једном тренутку можда био склон, јер заиста неко неистинито оглашавање од стране било које финансијске куће, банке од реномеа не би свакако ишло у корист, а поготово у тржишним условима. Међутим, уважавајући ову праксу до сад, а и потребу да ово буде на овај начин дефинисано, ствара могућност да оваква једна врста праксе, уколико је има или се појави, буде јасно и санкционисана.

Сматрамо да и предвиђена казна од 300.000 до три милиона динара, ако се не варам. Заиста и примерена казна, рецимо, за овакву врсту прекршаја. Наравно да се ова интенција добро информисаних грађана, односно клијената финансијских услуга појачава кроз једну одредбу у члану 14. да су и саме финансијске институције обавезне да дају један одређени акценат на оспособљеност, стручност и ангажовање на пословима продаје финансијских услуга потпуно спремне, едуковане кадрове и обавезу неке врсте перманентне обуке кадрова у пословима.

Мислим да је у овој фази и желим да напоменем, јако битно, што законодавац и јасно у члану 7. предвиђа, а иде у прилог заштити јавног корисника, да уговор не може да садржи одредбе којима се корисник одриче права која су експлицитна у овом закону му гарантована. То свакако искључује у том смеру било какву могућност манипулације, обмане од стране било кога, да корисник не искористи гарантована права овим законом. Наравно да је то појачано у члану 8. да не може да садржи упућујуће норме за основну политику кад су у питању елементи уговора који су законом прописани и обавезни као елементи уговора. Кад сагледамо читав један спектар одредби, он иде у овом правцу. Желео бих само неколико њих да апострофирам и унесем, које су, пре свега, у смеру ове саме интенције законодавца, а свакако иду у правцу боље информисаности заштите грађана и корисника финансијских услуга. Пре свега, одредбе члана 16. које иду у правцу томе да се  не користе неке врло згодне одредбе за манипулацију, попут проглашавања одобравања кредита или лизинга, чија је номинална каматна стопа 0%. Овај члан забрањује коришћење таквих израза. Ако је одобрење таквог једног кредита или лизинга условљено неким другим трошковима или било каквом другом обавезом клијента.

Врло је то популарно и примамљиво, међутим, дешавало се када оду у банку, лизинг или неку другу врсту финансијске услуге, грађани се увере да је ту потребно много папира и неких других обавеза, гаранција, отварања, затварања и свега што већ није било, а што изискује додатне трошкове, па се заиста испостави да то није у сваком случају 0%. Наравно да је ова одредба у члану 16. врло добра и у том смислу спречиће ову врсту манипулација.

Предлог закона јасно прописује обавезан садржај уговора о банкарским услугама и лизингу. Писмена сагласност корисника, што је јако битно да се неки од обавезних елемената уговора измени, дакле, без те сагласности то више неће бити могуће. Још једна добра одредба, по мени, је право на отплату кредита по истом типу курса који је примењен при одобравању кредита, наравно, уколико се ради о кредиту који је индексиран, односно одобрен у страној валути.

Како је моја претходница већ навела, било је одређених примедби или нејасноћа у стручној јавности, пре свега од Удружења банака. Међутим, посланички клуб СПС-ЈС је становишта да се то право које је прописано чланом 12, да се у року од 14 дана одустане од закључења уговора, без навођења разлога, може сматрати добрим решењем. То је још једна потврда и гаранције заштите права корисника финансијских услуга. Наравно, још је 30 дана од рока, наравно, уз одређено обавештење у року од 14 дана, и још 30 дана да се врате евентуално коришћена средства.

Још један институт који иде у том правцу, и по нашем мишљењу, пре свега, који може рефлектовати додатну сигурност у односима финансијских институција и грађана, и наравно могућност за оснаживање додатног поверења, пре свега, у том уговорном односу, али, сигуран сам, пре свега, у јачању сигурности наших грађана у финансијски систем, јесте и одредба у члану 32. који предвиђа својеврсни застој у отплати обавезе по основу кредита. Ако, наравно, у току уговорног односа наступе неке околности које корисника кредита или финансијске услуге, било које врсте, доводе у тешко имовинско стање, или у неку врсту околности на које не може да утиче, у договору, односно на захтев корисника сваки грађанин моћи ће да искористи ту опцију, уколико се нађе у таквој ситуацији. Банка може одобрити својеврсни мораторијум на отплату и повраћај тих средстава у одређеном периоду у ком се, наравно, не обрачунава затезна камата. Сигурно је да ће оваква једна одредба додатно појачати поверење, односно неку врсту сигурности свим онима који улазе у неку врсту уговорног односа за коришћење одређених кредита, лизинга или другу врсту финансијских активности.

Наравно, одредбе попут оне у чл. 30. и 39, у ком се код уступања потраживања, што је свакако у пракси био чест случају у последњих неколико година, јасно прописује да клијент не може бити по том основу доведен у неповољнији положај, нити му могу бити наметнуте неке додатне обавезе и додатни трошкови по том основу, уколико се потраживања уступе неком другом лицу. Ми сматрамо да заиста овај закон има доста добрих одредби и да ће грађани врло брзо осетити резултате овог закона. Наравно, пре свега, ми се залажемо за доследну примену свих одредби овог закона и сматрамо да ће се таквом једном доследном применом и казнена политика, која је примерена и подељена на два нивоа прекршаја, новчане казне од 500 хиљада динара и новчане казне од 500 хиљада до три милиона, рекао сам грешком од 300 хиљада и три милиона, дакле, 500 хиљада и три милиона, предвиђене чл. 50. и 51, су заиста довољно добро запрећене казне, да сви они које овај закон обухвата јасно га и недвосмислено примењују.

Посланички клуб СПС –ЈС у начелу прихвата овај предлог закона и спремни смо, наравно, да кроз ову расправу у начелу и у појединостима, уколико се искристалишу одређене побољшане одредбе овог закона, размотримо и евентуално прихватимо. Пре свега, сматрамо да је овај закон у најбољој намери за велики број грађана и да ће у најскорије време заиста почети да показује своје резултате. Захваљујем.

 

Категорије: Посланичка група