Најновије

Предлог закона о заштити корисника финансијских услуга Посланичка група

РАДЕНКОВИЋ ДЕЈАН
РАДЕНКОВИЋ ДЕЈАН

Поштовани гувернеру, поштовани народни посланици, СПС – ЈС подржаће предложени закон из једног простог разлога јер је пред нама закон који ће код грађана које ми представљамо вероватно изазвати неподељена осећања.

Не могу, а да на почетку овог мог излагања не истакнем да овим законом у ствари уводимо у ред један од ретких сегмената где наш банкарски систем показује слабост. Ако бисмо посматрали банкарски систем Србије и остале делове привреде могли би да имамо само речи хвале за институције које су показале највиши степен разумевања за потребе наше земље у време када је била највећа криза и које су упркос повременим трапавим корацима били и остали истински партнер нашој привреди и нашој држави. У јавности нажалост постоји фама која се константно подгрева у жутој штампи о лихварским каматама, великим зарадама и другим непочинствима банака, као и других финансијских институција, а све то се доказује кроз назови анализе које су лишене било какве стручности, али су зато пребогате тенденциозношћу и малициозношћу.

Финансијском сектору можемо захвалити што нам је живот куд и камо једноставнији, трансакције су сигурне, имамо где да пласирамо своја средства уз ризик који је близак нули, можемо да купујемо станове, аутомобиле, можемо да летујемо, можемо да узмемо друге ствари на кредит, банке могу финансирати привреду, да користе за своја основна и обртна средства, што држава има где да нађе средства за финансирање права својих грађана. Иако овакав вид гледања на финансијски сектор делује крајње непопуларно у квазистручној јавности то не значи да нешто није популарно и није истинито. Међутим, иако у просеку врло конструктивне наше банке које су најизложеније критикама, повремено су показивале одређен степен ниподаштавања својих клијената који су ишли од малих скривених трошкова до прилично великих кршења уговорних обавеза и права кроз врло необична тумачења уговора. У већини случајева то није био резултат политике банака, често је то била последица објективних околности. Банкарски производи су по правилу врло комплексни, реализација једног стамбеног кредита укључује десетине правних односа, велики број калкулација, варијабли које су променљиве и случајева који не морају, а могу се десити.

Људски је очекивати да и поред квалитетне обуке службеника и менаџера банака ни они не могу знати сваки аспект свога посла, а још мање да могу напоменути клијентима сваки могући случај ако их клијент не пита о истом. Основни проблем који постоји у односима грађанства и финансијског сектора је та информациона асиметрија. Знање просечног купца о производима које купује у већини случајева је веома ограничено, а чак и најинформисанији купци врло често знају да све особине производа који купује од банке или друге финансијске институције. Поменуте информационе асиметрије овог типа стављају продавца у привилегован положај, а у готово свим случајевима банке и друге финансијске институције труде се да кроз усмена обавештења уговорних клаузула смање присутни информациони јаз који постоји.

Из ове уредбе би се сада могло рећи да су односи идилични и да се све могло решити кроз Закон о заштити потрошача, Закон о банкама и овде су друге колеге помињале разне законе. Међутим, када узмемо примере из праксе нама то показује да је то ипак поједностављено гледање на проблеме у односу грађана, привреде и финансијског сектора. Постоје забележених пар случајева да су поједине банке у Србији нудиле пакете производа и да су грађанима те производе продавали без фиксних трошкова одржавања уз уобичајену клаузулу да имају право да могу да промене у складу са пословном политиком банке те услове. Међутим, поменуте банке би после неког периода промениле услове и почеле да наплаћују фиксну месечну камату без да су обавестиле своје клијенте о промењеним условима. Сви клијенти који су купили цео пакет производа зато што им је била потребна само једна услуга од банке дошли су у позицију због бахатости банке да им је нарушен кредитни рејтинг и појаву тог трошка услуге, а нису желели у ствари да купе тај цео пакет само уз неки фиксни трошак одржавања.

Упућивање на судство је беспредметно. Зашто? Зато што трошак судског поступка је троструко већи него та директна материјална штета која је нанета клијенту. Само утврђивање штете која настаје укаљаним кредитним рејтингом је исто упитна категорија. Постоје примери банака које су одбијале да изврше усклађивање варијабилне каматне стопе у складу са кретањем тромесечног или шестомесечног еурибора када је то било у интересу клијента. Ове су банке креативно тумачиле уговоре и тврдиле да су обавиле усклађивање, али да су промениле фиксни део каматне стопе у складу са пословном политиком банке. Овде је реч о класичној злоупотреби клаузуле, а клијенти немају трошковно ефикасан излаз из рефинансирања стамбеног или другог кредита, јер излаз захтева значајна средства која се не могу отплатити у времену трајања кредита. Судски поступак је такође неефикасан са становишта накнадно нанете штете и клијентима једино остаје да ћуте и трпе снагу моћнијег партнера.

Коначно можемо додати мање малициозне поступке који су такође довели поједине клијенте банака у неугодан положај. Кампања која је истицала ниску номиналну каматну стопу кредита индексирану у швајцарским францима, велики број корисника кредита навели су да своје инвестиције финансирају овим типом кредита. Иако се може поставити примедба да купац треба да се распита о својствима производа које купује, а постоји она изрека – caveat emptor, то је она крилатица која у овом времену када прихватамо стандарде који купце упозоравају на врло баналне и опште познате ствари, једноставно можемо да кажемо да није добро полазиште.

Наведени примери и природа односа са високом информационом асиметријом нам говоре да је добро да имамо закон који ће штитити добре пословне праксе и смањити простор за недоумице у вези са одређеним аспектима правних односа банке и њених клијената. Коначно нам се пружа прилика да, ако већ имамо велике проблеме са добрим пословним праксама и перформансима реалног сектора, искористимо

Категорије: Посланичка група