Најновије

Друго ванредно заседање Народне скупштине Посланичка група

7. јун 2011. године

ДНЕВНИ РЕД:

1. ПРЕДЛОГ ЗАКОНА О ФИНАНСИРАЊУ ПОЛИТИЧКИХ АКТИВНОСТИ

2. ПРЕДЛОГ ЗАКОНА О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О АКЦИЗАМА

У начелној расправи о ПРЕДЛОГУ ЗАКОНА О ФИНАНСИРАЊУ ПОЛИТИЧКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА,  нашу Посланичку групу представљао је народни посланик МИЛИСАВ ПЕТРОНИЈЕВИЋ.

ДИСКУСИЈА:

ПЕТРОНИЈЕВИЋ МИЛИСАВ
ПЕТРОНИЈЕВИЋ МИЛИСАВ

МИЛИСАВ ПЕТРОНИЈЕВИЋ: Поштована председнице, даме и господо народни посланици, у име посланичке групе СПС – ЈС изнећу став наше посланичке групе о Предлогу закона о финансирању политичких активности.

Желим одмах на почетку да кажем да ће посланичка група СПС – ЈС подржати Предлог закона о финансирању политичких активности, а да ће за време док траје ова расправа и за време расправе у појединости, имати предлога и сугестија, захтева како да се још више побољша овај закон, да би био још применљивији и јаснији, јер сматрамо га веома значајним законом.

Зато, сада користим прилику да позовем и предлагаче да добро обрате пажњу на предлоге свих посланика, без обзира из које групе долазе, све са једним основним и заједничким циљем – да дођемо до најквалитетнијег закона који је веома важан у овој области. Он је важан, пре свега, за грађане Србије, јер ће бити у прилици да сазнају како се троше средства која држава издваја за политичке странке, како политичка странка учествује у прибављању и расподели средстава. Он ће бити значајан и за независна тела, јер овај закон омогућује овлашћење да може да врши ефикасну контролу спровођења овог закона.

Овај закон ће имати значаја и за политичке странке, јер једноставно речено, у последње време код грађана Србије је присутно мишљење да су политичке странке једно од  изворишта корупције. Веома важно јесте да се управо успостављањем јасних правила, успостављањем једнаких услова и пре свега и најважније,  јавности у раду то демантује. Дакле, политичке странке овим законом имају прилику  да  демантују такво  размишљање грађана Србије. Закон  је важан и за Србију, јер његовим доношењем Скупштина извршава своју обавезу према, пре свега Србији, а онда тек и према ЕУ, стварањем услова и чињењем још једног великог корака ка стицању статуса кандидата коме ова земља тежи.

Сматрамо овај закон веома важним и зато мислимо да треба добро искористити прилику. Има и времена, има и потребе да се још око многих детаља  договоримо, да он буде у целини прихватљив, да буде јасан, да буде спроводив.

У једној бих реченици рекао, за овај закон, шта је његов циљ, шта је његова жеља – да се направи један правни оквир за политичке субјекте. Употребљавам израз „политички субјекти“, јер је и то једна промена у овом закону, до сада је то био Закон о финансирању политичких странака, а сада је то Закон о финансирању политичких активности, политичких субјеката у које убрајамо поред странакаи  коалиције и групе грађана, дакле, све оне који учествују на изборима или имају активности између избора.

Дакле, закон  ствара могућности да странке, односно политички субјекти, прибављају средства али под јасним правилима, под једнаким условима. Једноставно речено, ствара им се могућност да то чине. Ограничава их једино недозвољен политички утуцај свих оних који  би могли тај утицај да врше.

Оно што треба посебно истаћи то је транспарентност, односно јавност увида у сва средства која троше политичке странке и ефикасна контрола. То би била нека суштина овог закона. При томе мислим, сматрајући сва питања важним, да је најважнија у ствари та транспарентност или јавност у раду. Једноставно, то је најбољи начин да јавност може да види, може да суди и пресуђује како се то чини, а нема бољег судије од јавности.

Укратко ћу се задржати на неколико питања за која сматрам да су важна, али исто тако да их треба још детаљније погледати.

Прво, када су у питању избори и начин финансирања, тај део доста сличан претходном закону, али ипак има доста и прецизирања у вези с тим. Понављам, политички субјекти могу се финансирати из јавних и приватних извора. О јавним изворима ћу нешто касније, а код приватних задржао бих се само на два питања. Једно је чланарина, а друго су прилози.

Чланарина није ограничена овим законом. Остављена је могућност да странке, политички субјекти, својим статутима, односно својим актима регулишу њену висину. Значи, нема ограничења, али има ограничења у начину прикупљања. Дакле, мора се уплата вршити са текућег рачуна на рачун политичке странке, осим ако је она на годишњем нивоу мања од хиљаду динара. У том случају дата је могућност да се може прикупљати и у готовини или путем уплатнице. Мислимо да је то добро регулисано.

Чини ми се да у овом члану морамо истаћи  и обавезу политичког субјекта да тако прикупљена средства уплати на жиро рачун у складу са Законом о платном промету или већ у неком року од седам дана итд.

Када је у питању прилог, дефинисан је начин на који прилог  даје правно лице и начин на који то чини физичко лице. Нема ограничења у прилозима за политичке субјекте, али има ограничења за онога ко даје прилог, тако да физичко лице може у току године дати 20 просечних зарада, а правно лице до 200.

Шта је такође карактеристично за овај закон? За разлику од претходних , где су постојала ограничења у том делу, нема ограничења за политички субјекат колико ће примити средстава, већ има ограничење за онога ко даје и не само у висини   максималног износа, него и у  испуњавању других критеријума, као што је наведено у тексту закона – ко то, како и на који начин може да уради. Овде је обавеза да се то чини са текућег рачуна и обавеза је да се то евидентира.

Оно што је најбитније то је обавеза да се јавно објави уколико  је прилог  виши од  једне просечне зараде. Мислим да то треба истаћи, та питања, јер су значајна и разликују се од претходног закона.

Наравно, било је речи о забрани финансирања, као што је у предлогу закона  и прецизирано – недозвољено прикупљање средстава. То је нешто што је било у и претходном закону. Желим да посебно укажем на овај део који говори о недозвољеном прикупљању средстава. За разлику од претходног закона, који такође није дозвољавао вршење притиска, давање привилегије итд, овде упозоравам на задњи став којим  је забрањено прикривање идентитета даваоца прилога или износа прилога. Зашто упозоравам на тај проблем? Зато што се он  санкционише као кривично дело. То је нешто што је веома важно у овом закону, уводи се као кривично дело, кажњава се,и уводи се казна и за оне који имају  намеру да прикрију идентитет и износ средстава , односно и они подлежу кривичној одговорности.

Желим кратко да се осврнем и на средства из јавних извора, то што сам малопре поменуо, за редовне делатности за изборе. Ту имамо неколико сугестија и предлога, да се до краја разјасни да не би било дилеме. Чули смо већ да  се 0,15% буџета Републике Србије  издваја за рад политичких субјеката, значи не политичких странака, него политичких субјеката. Политички субјеката је тај који учествује у расподели. Ако постоји више политичких субјеката они се међусобно претходно договарају какав је начин расподеле.

На шта желим да укажем? Начин расподеле средстава је другачији него што је био у претходном закону. Претходни закон је познавао систем да 30% добијају све странке у једнаким  износима, а 70% према броју мандата. Овде се иде на варијанту да се средства расподељују сразмерно броју гласова. Додуше, уведен је један, по нашем мишљењу, добар коректив тако да се политичком субјекту који освоји до 5% важећих гласова множи са коефицијентом 1,5 свима, а иза тога са коефицијентом 1. На тај начин је направљена нека равнотежа и подстицај мањим странкама.

Оно што овде може да изазове забуну, молим да добро погледате, а то је питање 5% важећих гласова. Чијих важећих гласова? То могу  бити гласови свих бирача који су гласали, па могу  бити гласови политичких субјеката, а  могу  бити гласови свих бирача који су гласали само за оне који се налазе у парламенту итд. Сматрајући да је то важно питање дали смо један амандман , имајући у виду да је предлагач мислио на пет посто важећих гласова бирача који су гласали на изборима. Зато смо тражили у вези са тим појашњење, односно формулисали смо амандман који то појашњава.

Када је у питању финансирање трошкова изборне кампање, већ је овде речено, 20% средстава се дели пре избора равномерно, свима који учествују, а 80% после избора, према броју освојених мандата. Молим још једном да се добро обрати пажња баш на тај део пре избора. Ово решење које подразумева 20% средстава свим учесницима равномерно, није спорно, али може да буде спорно изборно јемство које као жеља предлагача да се елиминише било каква злоупотреба да онај ко учествује на изборима мора да има макар 1% подршке да би могао да користи средства, да се не претвори у проблем, јер овде се каже – ако приликом предаје кандидатуре подноси јемство. Када предаје кандидатуру он не зна колико њих учествује. Дакле , то може да се зна после проглашене листе. Тада може да се доставља и јемство или неки други начин, али суштина јесте да изборно јемство треба да буде и није спорно, али мора да буде јасно и да задовољи циљ који смо желели овим законом, а истовремено да не омете учеснике у поступка да не могу на одговарајући начин да га остваре.

Дакле, решење које ће много једноставније и јасније решити ово питање, мислим да ту исто има амандмана, треба их добро погледати и прихватити оно које је јасније.

Још нешто, може да се појави као питање, то је формулација која каже – „уколико намерава да користи средства за изборну кампању“. Шта ако политички субјект неће да користи само оних 20% средстава? Ако освоји мандате, зашто не би користио оних 80%? Дакле, има ту још доста питања.

Молим вас, позивам, да их добро размотрите, све са циљем да изборно јемство буде, али да буде прецизно дефинисано, јер оно у ствари треба да буде гаранција да ће онај ко не освоји 1% гласова вратити средства која је добио, овде је речено у року, мада на видим зашто овде нема рок и кад сте ви обавезни да вратите јемство ако је он прошао то? Мислим да и то треба да буде такође дефинисано у овом делу.

Дакле, да не дужим, имајући у виду да су даље у овом поступку прецизније наведена овлашћења оних који треба да врше контролу, а што је био проблем у претходном закону, јасно су прописани поступци како се то ради и јасно се на време ставља до знања да следе санкције које нису до сада биле. Поново подсећам на санкцију која предвиђа за онога ко даје, али и онога ко прибавља супротно одредбама закона, а жели да сакрије идентитет и износ, казна затвора.

Још једном вас молим да обратимо пажњу на све те одредбе, наравно, у жељи да донесемо закон који ће јасно прописати правила, јасно утврдити овлашћења, контролу, надзор итд, и дати прилику, завршићу са оним са чиме сам почео,- захтевом политичким странкама да промене једну слику о Србији, о њима. У Србији су у задње време политичке странке на веома великом удару, малтене, као да су највеће штеточине. Политичке странке су субјект политичког система у Србији, уставна категорија која је овлашћена да утиче на јавно мњење и своју политику. Треба и сама да чини довољно, да не долази у ситуацију да буде предмет јавности само као нешто ружно, нешто што је зло, већ на против, нешто што на најбољи начин, уз јасна правила, обликује јавно мњење у Србији.

Понављам, посланичка група СПС-ЈС ће подржати овај закон, али и даље тражим да се сва ова питања разјасне, све са циљем да дођемо да најквалитетнијег закона. Хвала лепо.

 

Категорије: Посланичка група