ШЕСТО ВАНРЕДНО ЗАСЕДАЊЕ НСРС Посланичка група

6.јул 2011.

РАСПРАВА О ПРЕДЛОГУ ЗАКОНА О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ОСНОВАМА СИСТЕМА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА И  ПРЕДЛОГУ ЗАКОНА О ОПТИЧКИМ ДИСКОВИМА

МИЛЕТИЋ МИХАЈЛОВИЋ: Поштована председавајућа, поштовани министре и сарадници, даме и господо народни посланици, данас разматрамо два закона, један који се по први пут доноси, а то је Предлог закона о оптичким дисковима и други закон  из области образовања, а то је Предлог закона о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања, који смо донели 2009. године.

Дакле, можда и нису тематски блиски ови закони, али јасно је због чега су заједно у расправи, због тога што оба закона произилазе из делатност министарства које покрива ове области: просвету и науку.

Када је реч о Закону о оптичким дисковима, мислим да је лако закључити да је неопходно донети такав закон, јер ново време, које је донело нову технологију, донело је и нове могућности за лако усвајање интелектуалне својине од оних којима та интелектуална својина не припада. Наравно да то није само ствар наше државе, нашег друштва, јер смо ми део света, без обзира на тренутно стање интегрисаности у свету. То су питања планетарног типа која су веома значајна и морамо да се уклопимо у оно што су захтеви данашњег света у том погледу.

Дакле, приступањем СТО ми тим пре добијамо ту обавезу и све земље, као што је  и у тексту разлога за доношење речено, од 1. јануара 1995. године су у обавези и изложене су регионалној провери и анализи законодавства које се односи на заштиту интелектуалне својине. Наша земља се обавезала још у периоду између 2002. и 2003. године, тада у саставу СРЈ, касније Србије и Црне Горе, а од 2005. године и сама је изразила обавезу да ће у том правцу регулисати ова питања кроз доношење закона. Обзиром да је реч о таквој материји и о таквој делатности, готово је сасвим јасно да је то један од конкретних услова које треба да испунимо да би приступили и постали сутра кандидат за улазак у ЕУ.

Не бих улазио у детаље  овог закона који обрађује специфична питања из ове области али, у сваком случају, саглашавамо се као посланичка група СПС-ЈС са текстом овог предлога закона и гласаћемо за овај закон.

Када је реч о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања, да се подсетимо да је овај закон донет 2003. године, да је 2004. године допуњен и измењен, а 2009. године стајала је потреба за његову знатнију измену и допуну, али обзиром да су те измене и допуне биле у приличној мери потребне да се изврше, Министарство за просвету је тада предложило да то буде нови закон и Народна скупштина је донела тај нови закон, усаглашавајући га са новим стандардима, нормама, са другим законима који су у међувремену били донети, са актуелним тренутком и мењајући све оне проблеме за које је у међувремену пракса показала да то треба учинити.

Ми данас, после непуне две године, поново имамо на дневном реду измене и допуне овог закона и неко ће рећи – поново то стављате на дневни ред, шта сте радили пре непуне две године итд. Посланичка група СПС-ЈС сматра сасвим нормалним и природним да с времена на време на дневни ред поново дођу закони које смо раније усвојили, па макар то било и у блиској прошлости, ако стоји потреба за усаглашавањем са новим стандардима или са у међувремену донетим другим законима. Ако је пракса у прошлости показала да постоје одређени проблеми у ономе што је регулисање одређених питања у тој области, сасвим је нормално да поново ти закони дођу овде на преиспитивање, на допуњавање, на измену и прилагођавање ономе што је актуелни тренутак и што су потребе у тој области.

Могао бих сада да упутим и критику неким министарствима која избегавају да ставе на дневни ред одређене законе, држећи тврдо до тога да су то идеална решења која су дата пре годину, две или три итд. Нећу да улазим даље  у расправу тог типа и да правим дигресију у смислу критике и министарстава и  других закона. То ће бити прилика у другим моментима, када будемо разговарали о неким питањима која су у тој сфери.

Када је реч о овим изменама и допунама, важно је констатовати да се и овај концепт измена и допуна држи онога што су три, да тако кажем, димензије овог закона, а то је равноправност или једнакоправност, ефикасност и квалитет образовања.

Веома је важно рећи да су ове измене и допуне делом и у ономе што су били разговори са репрезентативним синдикатима, што показује да Министарство има слуха за услишавање својих партнера у ономе што су интереси синдиката. Коначно, интереси свих запослених у сфери образовања су били да  се обаве ти разговори у датом тренутку, када су постојали проблеми у тој сфери и када су изнети захтеви синдиката. Ти разговори са Министарством су били сасвим озбиљни и  на основу тих разговора и сачињених протокола, ми данас имамо једну реализацију онога што су били ти захтеви и сада се то појављује у виду измена и допуна овог закона.

 

Такође, желим да кажем да у сарадњи са повереником за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, оно што је прикупљање и обрада података о личности у установама, усклађено је са Законом о заштити података и личности.

Ми имамо овде једну сферу и једну димензију у овом закону, једног савременог тренутка, једног достигнућа у ономе што су подаци којима морамо да баратамо на једном глобалном нивоу, а то значи на нивоу Министарства, да имамо увезивање читаве једне мреже, у једном информатичком систему и овладавање са свим подацима који се тичу и онога што је кадар и онога што су ученици и онога што су одређене референце људи који раде или који имају одређену улогу или функцију у образовном систему, кроз вођење регистра итд, а на другој страни да је потребно заштити све податке у складу са овим одговарајућим законом. Наравно да је то веома позитивно и добро да је то уграђено и регулисано у овом закону.

Када је реч о органима управљања, овде су учињене измене у ономе што јесте дефинисање органа управљања, који покрива овај као термин и оно што је орган управљања и у школама и у дечијим вртићима итд. Затим, имамо и то питање да у средњим стручним школама представници су три репрезентативна из те сфере делатности којима се школа бави, што је сасвим у реду. Али, овде бих рекао, када је орган управљања, осврнуо би се на оно што су критике у односу на функционисање органа управљања, у смислу избора директора или вршења неких других функција. Да се подсетимо да је орган управљања у установама које се баве образовањем трипартитни орган, који се састоји из три дела. Један део припада школи, обично су то наставно особље, три представника, други део припада савету родитеља, који аутономно предлаже своје представнике и трећи део, у ужем смислу, то су представници локалне самоуправе.

Био бих чак у стању да критикујем и онај моменат који је у закону дат још раније, а то је изјашњавање наставничког већа, односно колектива у погледу тога, давања неког свог мишљења за предложеног кандидата. Мислим лично да актуелни директор који поново конкурише има право и на механизама да утиче на колектив и да добије те гласове.

По природи ствари, колектив је обично конзервативан у односу на промене, у односу на новине и пре ће се определити за статус кво стање у колективу, у односу на неке промене, па макар то стање у школи и не ваљало. По чему онда не би неко мишљење произашло, као институционално мишљење из савета родитеља, или чак, из локалне самоуправе, како би парирало овом мишљењу наставничког већа, односно колектива?

Наравно ово питање у овом тренутку ове измене и допуне не обрађују, али једноставно кандидујем као размишљање за неку евентуалну измену у наредном периоду, наравно не претендујем да сам у праву, али мислим да ту има одређених проблема.

Питање владања ученика, као категорија која се оцењује описно од првог разреда до петог, ту је учињена и једна исправка и она која је учињена у ранијем, а од шестог иде оцењивање на крају полугодишта и на крају школске године бројчаном оценом, затим, улажење те оцене у успех кроз аритметичку средину, збрајањем свих тих оцена од петог па надаље.

Дакле, владање је једна васпитна категорија и с обзиром да је реч о васпитно-образовном процесу, реч је о једној делатности која има две димензије, димензију васпитања и образовања, да ми данас не можемо размишљати једноставно у правцу да је само образовање једне личности категорија која је релевантна и која је најважнија, а да је васпитање нешто споредно, готово неважно. Дакле, једна комплетна личност, данас подразумева и знање и владање са чињеницама и стручности итд, али са друге стране једну културу, једно васпитање које тек онда добија на квалитету у ономе што је та комплетна личност.

Ми данас имамо успешне људе и у науци и у спорту. Имамо слику пред собом можда и актуелну итд, али та успешност тих људи који су врхунски и у науци и у спорту и у уметности је много већа ако је реч о људима који знају да се понашају, који су културни, који су оплемењени том димензијом, да не кажем грубо речено васпитања, да не схватимо то банално.

Повреде обавеза ученика, то бих прокоментарисао, када је реч о неоправданим изостанцима, где имамо смањење са 35 на више од 25, значи тај 25. је граница где се алармира у смислу изрицања одређених васпитно-дисциплинских мера. Наш посланички клуб то подржава. Неко ће рећи да се сужавају права ученика тиме што смањујемо број изостанака са 35 на 25.

Подсетио бих да ученицима треба омогућити да имају своје обавезе и своја права, али њихово је право да похађају редовно школу, да уче и постижу резултате. Не треба правог ученика свести у неке друге сфере анархије, деструкције итд. Ако ћемо ми да повећавамо права ученика тиме што ћемо им дати да могу 100 неоправданих изостанака да оправдају, онда се губи смисао онога што јесте уређеност једног система, што је осмишљеност једног система у правцу постизања онога што је крајњи циљ, а крајњи циљ јесте образовање једне личности и васпитање и стварање комплетне личности.

Према томе, свако кршење одређених норми не припада сфери права. Права постоје у смислу да они имају право да покушају да оправдају своје неоправдане изостанке до одређене границе, а надаље наравно, ако то у присуству родитеља не могу да учине подлежу одређеним санкцијама. У том смислу ми имамо ту и један амандман који смо приложили на члан 17. који није у вези са овим бројем изостанака, али је реч о тежим повредама обавеза ученика. Сада се у закону каже – у васпитно-дисциплинском поступку ученик мора бити саслушан и дати писмену изјаву, а ако је малолетан у присуству родитеља.

Ми смо предложили амандман који ће то на другачији начин, чини нам се бољи, наравно у консултацији са представницима владајуће коалиције  и  министром, да у васпитно-дисциплинском поступку ученик уз присуство родитеља, односно старатеља, као и сви остали учесници и сведоци морају бити саслушани и могу дати писмену изјаву. Дакле, ми у свим овим процесима морамо више укључивати родитеље. Ученик није субјект са којим ми једино комуницирамо и решавамо ствари, изрицање васпитно-дисциплинских мера и решавање свих тих проблема. Морамо се подсетити онога што је искуство, што је педагошка наука, да у педагошком троуглу родитељ-ученик-школа решавамо све те проблеме, без обзира да ли је тај ученик малолетан или пунолетан.

 

Само на тим основама можемо да постигнемо оне жељене ефекте и резултате.

На крају бих још коментарисао ово питање међусобног преузимања запослених на неодређено време уз претходно потписивање споразума између школа и уз давање сагласности наставника који прелази ако је разлика у њиховом радном  ангажовању мања од 20%. Мислимо да је то добро решење и да ће то олакшати многа питања и из радног односа, а и оно што је сврха попуњавања кадрова у појединим школама.

Такође, ова могућност да се одређени број часова не третира као прековремени рад, олакшаће једну ситуацију где смо  само за два часа морали да расписујемо конкурс, да примамо нове раднике  итд. Наравно, ту је потребна и она добра контрола и увид министарства и њених органа, да се то не би злоупотребило.

Наравно да би могли још да разговарамо и да кажемо оно што је став СПС – ЈС, али истиче време. Кроз расправу у појединостима ћемо то наставити. Још једанпут изражавам задовољство што смо дошли до једног квалитетног предлога закона о изменама и допунама овог закона и ми ћемо свакако као посланичка група СПС – ЈС гласати за овај закон. Захваљујем на пажњи.

 

***

 

МИЛИСАВ ПЕТРОНИЈЕВИЋ: Поштовани председавајући, министре са сарадницима, народни посланици, када су у питању Предлог закона о оптичким дисковима и Предлог закона о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања који су данас на дневном реду, став посланичке групе СПС-ЈС изнео је мој колега Милетић Михајловић на почетку и ја бих само још једном подржао тај став. Просто бих се само са још неколико речи придружио подршци коју је он најавио приликом усвајања ова два закона.

Нећу се задржавати на Закону о оптичким дисковима из простог разлога што ми се чини да ту постоји једна велика сагласност и мислим да нема потребе да се на том закону задржавам, али ћу у још неколико реченица објаснити зашто ћемо ми да подржимо Закон о изменама и допунама Закона о систему образовања и васпитања.

Закон о основама система образовања и васпитања који је пре две године, 2009, донет, припада групи, ако тако могу да назовем, живих закона, закона који се примењују одмах у пракси. То значи и нужна потреба да се прати његова примена. Чак можда нешто што недостаје нашем политичком систему да када донесемо пуно закона, много мање времена посветимо њиховој примени. Ово је закон чија примена мора да се прати, јер једноставно је животни. Живот и пракса одређује да ли има негде проблема у спровођењу, где има и шта треба учинити да се промени да би он био још ефикаснији. Управо овај закон о изменама и допунама је и настао као резултат спровођења, резултат праксе. Дакле, пракса је предложила измене и допуне овог закона.

Задржаћу се само на неколико ствари. Мислим да је најбитније истаћи да закон о изменама и допунама закона на неки начин подстиче и образовање одраслих, дајући му једну квалификацију специфичности у овом закону. Оно што је у овом закону темељ за посебне законе, с једне стране, колико видим, припрема се или је већ припремљен закон о образовању одраслих што сматрамо важним законом и то је у ствари оно трајно, образовање за цео живот.

Са друге стране, у том делу такође се стварају услови за рад савета за образовање одраслих. Дакле, нешто слично или исто као што је и Национални просветни савет, када је у питању предшколско, основно и средње образовање. То је за подршку.

Други део на који се односи измена овог закона јесте део који се односи на евиденције и исправе јавне. Оно што је циљ и што сам желео изменама овог закона, то је да се уведе јединствен информациони систем у тој области у Србији. Наравно, претпоставка је оснивање базе података по установама и јединствени информациони систем који је био на нивоу државе, односно министарства. Веома важно питање, из простог разлога што без добрих, прецизних и тачних података и евиденција нема могућности сагледавања правог стања у тој области и утврђивања планова образовне политике итд. Зато то треба подржати, јер ствара основ управо за тако нешто.

Оно на шта желим у овом делу да скренем пажњу, што су већ моје колеге раније чиниле, имајући у виду да се ту ради о личним подацима, имајући у виду да се ту ради о идентитету личности, просто још једном да упозорим да је нужно обезбедити апсолутну заштиту података,  у складу са Законом о заштити података.

Треће питање које је карактеристично за овај закон, а што ми подржавамо, односи се на васпитно-дисциплинске мере. Али, желео бих просто из једног угла да кажем, ради се о неколико ствари када се говори о правима и обавезама ученика. Прва ствар је да се успоставља један квалитетнији однос ученика, родитеља и школе, почев од правдања изостанака, где мора родитељ да се укључи, преко дисциплинског поступка, где се такође укључује родитељ. Када кажем родитељ, мислим на родитеља или старатеља, потпуно исто. Затим, посебно када су у питању васпитне дисциплинске мере из члана 44. и 45. Закона, а то је једно од најосетљивијих питања у овој области. И, наравно, да не дужим, закључне оцене из владања. Ово је посебно питање које је дошло до изражаја, пракса је показала да није добро решено, а то је санкционисање неоправданих изостанака. Мислим да је ово решење које је овде дато, да се смањује, не само да се смањује са 35 на 25, већ се успоставља јој један нов квалитет. Не тражи се више да уз то мора да стоји и нека друга повреда да би се санкционисало, него се већ санкционише.

Још нешто, имамо две врсте поступности за које сматрам да су веома битне. Прва је да је школа обавезна већ после десетог да обавести родитеља о неоправданим изостанцима. Бар тако формулација каже, или преко 25, или 15 преко обавештења родитеља. То значи, чим има десет, родитељ мора да се обавести. То је прва поступна мера. Исто тако и у санкционисању те повреде такође се инсистира на поступности. Мислим да је то за апсолутну подршку.

Четврто што желим да кажем, кратко само, да су ту још у питању измене које говоре о ефикаснијем деловању и организовању и када су у питању рационални и када је у питању преузимање запослених, пријем на одређено време, ангажовање преко прописа норме, што је некад било као решење. Затим, када су у питању школски одбори, када је у питању учешће синдиката у органима управљања, односно конкретно у предшколској установи и школи су и до сада учествовали итд. Дакле, све те измене нам говоре о озбиљном једном приступу, јер мењају се и нуде се нова решења, а не бира се систем. Зато је он озбиљан, јер образовни систем не може да се мења како која влада дође, он је старији од сваке владе, од сваке странке.

Оно на чему желим такође кратко да се задржим, данас је било речи и о уџбеницима. Почев од питања и примедбе, за које молим да се сагледа још једном, да ли ученички парламент треба да даје мишљење на квалитет уџбеника, за шта мислим да треба добро то погледати, преко неких других питања која су актуелна или се бар кроз дневно политичка догађања намећу као актуелна. Ово је важан део образовно васпитног система, уџбеници, али и не само образовно васпитног система, него и економског, јер имајте у виду да се у том делу милијарде врте.

Пре две године, 2009. године сам овде рекао, и сад сам задовољан што сам тад рекао, јер се то испоставило као тачно, да ова влада заслужује признање у овој области из најмање два разлога. Први је што је коначно после много година увела ред када су у питању уџбеници. Тада га је заводила кроз доношење Закона о уџбеницима. Други је што је покренула, на челу са вама, једну акцију веома значајну за грађане Србије, која је имала основа и у Уставу Србије, а то су бесплатни уџбеници. Тада сам то похвалио и тражио да истрајете на томе.

Веома задовољно могу да кажем да ми је драго да после те две године, прве године су добили први разреди, друге године и први и други, и то је већ негде око 147-148 хиљада ученика у Србији који су добили бесплатне уџбенике. Та акција се проширила и ја такође желим да изнесем пример Београда, јер су градске власти у оквиру мера социјалне политике помоћи грађанима Београда кроз све друге мере и ову меру ставили у приоритет, а то значи да су обезбеђивали за први, за други и за пети, а до септембра месеца за свих осам разреда, а то је око 120 хиљада ученика у Београду. Молим вас, та средства су средства Београда, то нису средства буџета Србије и нису ни на чији рачун. Једноставно, та средства су утрошена, пре свега, захваљујући политичкој вољи градских власти у Београду. Дакле, молим вас да и  даље наставите ту акцију, да истрајете на томе, јер је то значајно питање. Знате, у септембру месецу помоћи некој породици која има једног, два или три ученика је велика ствар и велико питање. Улагање у то је у ствари улагање у будућност, то је можда најбоља инвестиција.

На крају желим да изнесем још једно питање – шта је карактеристика ових измена закона, поред оног што сам рекао да је жив закон који се мора пратити и све оно на шта се наиђе мора се реаговати? На једном месту овде стоји, и то је познато свима, да је ово резултат заједничког рада са представницима репрезентативних синдиката. Сви смо били сведоци колико сте уложили труда и напора да кроз дијалог са тим партнерима, они су партнери, дођете до решења која су данас. Желим овде да кажем да ми подржавамо дијалог који имате са социјалним партнерима. Чак шаљемо и поруку шире – Србији ништа неће моћи да се уради ако се не успостави социјални дијалог са социјалним партнерима. Просто,  као једна порука. Верујем да ће Влада све оно што је преузела испунити до краја. То је један од разлога да могу да кажем да је у најтежим условима велике економске кризе, када нема пара, а просвета иначе никада није имала пара, да је и у таквим условима сачуван образовно васпитни систем.

Сасвим на крају, господине министре, систем образовања и васпитања обухвата предшколско васпитање и образовање, основно и средње образовање и васпитање, подразумева читав низ тих области. Из овог темеља треба да проистекну и конкретни појединачни закони.

Питам да ли је министарство спремно да изађе са законима, као што припрема закон о основној школи и закон о средњој школи? Сматрам ово важним питањем. Очекујем да ће то бити тако и тиме, уз стратегију образовања Србије, за коју такође верујем да се ради, заокружиће се образовни систем у Србији. дајем вам прилику да јавности саопштите и то.

Имајући у виду да је такав заокружен систем сигурно нешто чему ћете тежити, за шта ћете се борити, желим само на крају још једном да истакнем да приликом израде, као и до сада, по чему сте били препознатљиви, кроз поштовање ове Народне скупштине и кроз то да за сваки закон обезбедите шири консензус, стално имајући у виду да је образовни систем старији од сваке владе, систем који се ослања и на педагошку науку и на педагошку праксу, који је и по мери деце, али који је и по мери економије Србије итд.

Дакле, имаћемо један систем, верујем, који је прилагођен времену у којем живимо, условима у којима живимо, који ће бити и савремен, прилагођен европским условима, али истовремено поштовати традиције нашег система.

Дакле, дајем вам прилику да одговорите јавности да ли ће се у наредном периоду заокружити тај образовни систем? Уз то, понављам оно што сам рекао на почетку, ми ћемо дати подршку и једном и другом закону у Дану за гласање. Хвала.


Категорије: Посланичка група