РАСПРАВА О ПРЕДЛОГУ ЗАКОНА О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О  ЛОКАЛНИМ ИЗБОРИМА

МИЛИСАВ ПЕТРОНИЈЕВИЋ: Поштована председавајућа, господине министре, даме и господо народни посланици, Предлог закона о изменама и допунама Закона о локалним изборима, који је данас на дневном реду, је у ствари други део приче о изменама Закона о избору народних посланика од пре неких скоро два месеца, наставак те приче, тема иста, дилеме исте. Према томе, господине министре, да сте тада били, када је била расправа о изменама Закона о избору народних посланика, могао бих да вам кажем, а поновићу све оно што сам рекао прошли пут, само сада адекватније у односу на закон, односно да третира одборнике у јединицама локалне самоуправе. Пошто нисте били, ипак ћу да у неколико речи изнесем став посланичке групе СПС-ЈС и око неких питања став СПС.

Почео бих са оним са чим сте ви завршили. Потреба и настојање Србије да свој правни и политички систем усклади са европским критеријумима, са принципима и вредностима је неспорна. Уосталом, определили смо се за улазак у ЕУ, а због тога и због потребе Србије треба наставити на том путу. Потпуно се слажем са једном реченицом – ово је само један корак ка томе. Не треба да мислимо да смо овим законом извршили неку реформу изборног система, то није реформа, ни предлагач не каже да је реформа. Ово је одговор на захтев стручне јавности, европског тела и Уставног суда, пре свега када су два питања у питању, а то су бланко оставке и превише произвољно одређивање мандата од стране странака.

Господине министре, ако се не варам, Уставни суд је прво поништио члан 43. и члан 37. Закона о локалним изборима. Ту немамо шта много да причамо него морамо да то исправимо. Исправља се на овај начин који сте као Влада предложили.

Овај закон има фактички три дела. Не бих се задржавао на оном који говори о усклађивању са Уставом и са законом јер је нестварно. Други део је важан корак напред, али са великим могућим проблемима који ће да проистекну, а то је начин расподеле мандата. Када кажем начин расподеле мандата мислим и по завршеним изборима, а и после престанка мандата одборнику у скупштини јединице локалне самоуправе. Трећи део се односи на оставке.

Желим кратко да се задржим на сваком од тих питања. Понегде ћу да имам и неко питање, а негде само да образложим зашто ћемо овај предлог подржати, али само као нужно привремено прелазно решење.

Пре тога, овде у Предлогу закона о изменама и допунама Закона усклађивањем са Законом о политичким странкама се дефинише ко може да буде предлагач листе кандидата. То су три субјекта: политичке странке, коалиције политичких странака и групе грађана. То је чисто усклађивање са Законом о политичким странкама. Остало је решење да листа мора да има најмање једну трећину кандидата у односу на укупан број и остало је решење да листа мора да има 30 потписа за сваког кандидата који се налази на листи. Значи, број кандидата на листи пута тридесет потписа.

Овде треба имати у виду још један члан, члан 23. који се не мења, који говори да ти потписи морају бити оверени. У овој земљи ништа више не можемо да радимо а да се не овери. Чак и када  је у питању оставка, она мора да се овери. Наравно, накнада и за то се плаћа.

Моје питање је који су разлози да је Влада одустала од нечега о чему је било говора када је био Закон о политичким странкама. Да подсетим, да би се политичке странке регистровале морале су да имају 10.000 оверених потписа. Тада је било говора да такве политичке странке које се региструју, које већ имају 10.000 оверених потписа, неће морати да прикупљају оверене потписе за изборе итд.

Из ове формулације у закону произилази да и те политичке странке и коалиције политичких странака, као и групе грађана, за које то јесте логично, прикупљају те потписе. Није то мала ствар. Мислим да треба да се да коректан одговор на ово питање. Знате, ако имате 8.000 мандата по 30 потписа, то је 240.000 потписа пута колико има листи, то је око милион потписа. Да не дужим, мислим да ту треба дати неко објашњење у вези са тим.

Када је у питању да сваки трећи на листи буде мање заступљени пол, нема спора, подржавамо то.

Задржао бих се на оном питању расподеле мандата. Суштина је да је то усклађивање са европским вредностима, да то омогућава да бирач слободно изрази своју вољу, непосредно утиче односно непосредно бира и да се смањи посредност у бирању итд, јесте један корак напред, али корак који ће изазвати доста проблема и истовремено отворити простор да имамо много могућности како можемо да идемо даље у изградњи изборног система.

Наиме, овде више неће политичке странке, односно подносиоци изборних листа додељивати мандате, него ће то чинити изборна комисија, и то по редоследу кандидата са листе. Наравно, овог пута политичке странке, односно подносиоци изборних листа ће бити ти који ће то и одредити, али пре избора.

Јесте то, могу да кажем, корак напред у смислу да бирач зна какав је редослед и ко је тај који има највише шанси да буде. Али, шта је проблем, чак много већи од добити? Што ће знати и ко не може да буде. Знате, онај који је пред крај листе, не може да буде. Проблем је у томе што ће бирач и то знати.

Проблем код оваквог система је у томе што ће демотивисати и кандидате и бираче итд. У том смислу, направиће проблем. С једне стране, напредан је и даје одговоре на захтев Уставног суда итд, а са друге стране, отвара један велики проблем са којим ћемо се суочити приликом избора.

Зато мислим и зато сам рекао да ово може бити само пролазно и привремено решење. То је била прича и када је била измена Закона о народним посланицима и треба тражити и трагати за најбољим решењем за Србију, имајући у виду и њену структуру становништва, и територију Србију, и могућност да политичке странке на најбољи могући начин дођу до изражаја као уставна категорија која обликује политичку вољу грађана, и да грађани могу да утичу на избор итд.

Има шест могућности, од тога, да ли је отворен пропорционални или да ли је затворени, да ли је затворен блокиран, да ли је затворен неблокиран, да ли је персонализован пропорционални, да ли је мешовити итд.

Слажем се са вашом опаском, за тако нешто треба постићи највећи могући консензус и да се једном устали, нека та Влада која буде, да има неке друге предлоге и друге системе. Само у том случају мислимо да ово може да буде прихваћено. Јер, још већи ће проблем да буде него код избора народних посланика. Цела република је једна изборна јединица. На нивоу општине је општина једна изборна јединица.

Знате како је у селима? У селима се тачно зна ко је кандидат. Тачно се зна који је на листи и тачно се зна да ли ће моћи да уђе на листу. То је један од разлога да се мора наставити са трагањем за најбољим могућим изборним системом. Овакав, у овом тренутку, даје одговоре, али није добар.

Потпуно је иста прича и када је у питању расподела мандата после оставке, односно престанка мандата одборнику. Потпуно је пренесена иста прича када је био Закон о избору народних посланика. Ту је уважен онај, и један и други амандман, они су сада пренети овде и о томе не треба пуно причати.

Оно што треба свакако још рећи, то је део који се односи на подношење оставке од стране одборника. То је била прва одредба коју је Уставни суд оспорио. Овде је дата формулација нешто слична, мало прецизнија, него што је била. Морам да кажем да је штета што овако није било предложено и када је било у питању измена и допуна Закона о избору народних посланика.

Тамо је искључиво дато да мора да буде писмено, да мора да буде оверено и ништа више. То значи да ја као народни посланик, излазим за говорницом и кажем – ја подносим оставку. Ви кажете – лепо, али иди овери ту оставку да би ти веровали да си је поднео итд.

Овде је бар дата могућност да одборник и у Скупштини усмено, јер тај члан, ако се не варам, министре, не мења. То је члан 46. Оставка се на Скупштини може дати у усменом облику. Она се одмах на тој истој скупштини утврђује. Утврђује се престанак мандата.

Да не буде да превише детаљишем, та формулација у коју се утврђује и одлучује, може исто да изазове пуно дилеме. Ако ја дам оставку, шта има да одлучујемо о томе? Да ли је можда бољи израз констатовати оставку, јер сам је ја дао. Нема шта да неко одлучује о томе итд.

Суштинско питање је, да се на овај начин своди оставка на то да буде лични чин, да само он може да је да и да нико уместо њега не може да да одговор на ово питање. Мислим да то треба подржати.

И даље ћу имати резерву када неко да оставку да треба да је овери, као што сам имао резерву и када су у питању избори за народне посланике, јер сматрам да је то потпуно непотребно. Битно је да се утврди да ли је човек стварно дао оставку или није дао оставку. Ред је да овери оставку.

Сасвим на крају, враћам се на почетак. Подржаћемо пролазно решење. Нужно у овом тренутку, али уз потребу да се уђе у комплетну реформу изборног система, да би смо дошли до најбољих одговора о којима причамо.

Кроз измене тих закона који су пред нама, СПС ће инсистирати, као што је и сада инсистирао, да се локални избори одвоје од парламентарних избора. Да не би било дилеме, нема то везе са наредним изборима. То има везе са принципом и са ставом. Зашто то сматрамо? Зато што су локални избори такви да имају локалне теме. Тамо је битно ко ће да унапреди комуналну инфраструктуру, школе уреди итд, да се према томе људи и такмиче. Овамо су битна државна питања, и да се то стави на једну гомилу, локални долазе у једну сенку оних великих, и на неки начин, не може да дође до правог изражаја та жеља бирача.

Ово је наш став и ми ћемо се за то залагати. То нема везе са овим изборима. Ови избори су наредне године. Било је дилема да ли локални избори? Локални избори се расписују када коме падне на памет. Закон тачно каже када се локални избори могу расписати. Нико није предложио измену закона, а нико други не може ван тога. Према томе, нема више дилеме да ли је то за ове локалне изборе, за ове изборе или није. Ради се о принципу.

У осталим развијеним демократским земљама, на половини парламентарних мандата се спроводе локални и то ништа није чудно. То је суштина нашег става и нашег залагања. Сматрамо да ће на тај начин још више доћи до изражаја суштина организовања локалне самоуправе и учешће грађана у пословима од значаја за локалну самоуправу. Они су следеће године. Мислим да је ово прва Влада од 2000. године која је издржала цео мандат, али господине министре, и прва Влада у којој су социјалисти, ви сада видите имали то икакве везе, и одржаће се на начин као што треба да се држимо закона.

Просто, да нема дилеме, наш став јесте то и борићемо се за тај став, да се одвоје. Нема везе да ли су то ови избори или нису. Права је ствар да се избори законодавством тако регулишу. Просто, најављујемо и ту тему. Гласаћемо за ово, али сматрамо ово само, како сте сами рекли, један корак ка много озбиљнијем и бољем систему избора који одговара Републици Србији. Хвала лепо.