ЂОРЂЕ МИЛИЋЕВИЋ: Поштовани представници министарства, даме и господо народни посланици, пред нама су измене и допуне Закона о локалним изборима. Када је реч о предлогу закона о којем данас говоримо и о коме данас водимо расправу, желим да кажем да овај предлог, као што се између осталог могло чути и током данашње расправе, садржи потпуно идентична решења као и Закон о избору народних посланика. Потпуно исто као и током расправе о изменама и допунама Закона о избору народних посланика, желим да кажем да, имајући пре свега у виду став Уставног суда Републике Србије и имајући на уму и у виду став ЕУ, ми подржавамо овај законски предлог, али га сагледавамо.

Заправо, ово јесте једно прелазно решење у овом тренутку, али оно што је неопходно учинити одмах иза наредних локалних и парламентарних избора јесте ући у суштинску реформу изборног законодавства у Србији.

И овај предлог, као и измене и допуне Закона о избору народних посланика, одговара на три питања, односно, одговара на некаква три захтева, и када је реч о ставу и мишљењу Уставног суда Републике Србије, и када је реч о ставу ЕУ, и када је реч о ставу стручне јавности. Али, чини нам се да оваквим предлогом, као што смо могли чути од господина министра, ово јесте једно од решења. Можда не најбоље, и није најбоље, али у овом тренутку јесте једно од решења. Нажалост, оно не решава проблем у целости и зато још једном желим потпуно јасно и потпуно прецизно да кажем да је неминовност након наредних избора ући у суштинску реформу изборног законодавства у Србији.

Дакле, бројна су отворена питања. Прво питање или проблем је проблем мотивације. Проблем мотивације и кандидата, али проблем и питање мотивације бирача. Тачно је да ће грађани знати на основу изборних листа ко има шансе и ко евентуално може бити одборник након првих наредних локалних избора. Али, исто тако ће знати и ко неће имати велике шансе да буде унутар локалног парламента.

Поставља се питање како мотивисати последњег кандидата на листи да води кампању и како мотивисати суграђане, његове комшије из изборне јединице да гласају за њега када су његове шансе да уђе у локални парламент изузетно мале.

Друго питање које је за нас отворено је питање територијалне заступљености. Дакле, обичним грађанима, централна или републичка власт делује исувише далеко понекад од њиховог свакодневног живота и она у принципу није у могућности да се бави њиховим непосредним проблемима, попут питања локалних путева, питања локалног превоза, водоснабдевања, снабдевања електричном енергијом, дакле, комуналним инфраструктурним питањима.

Одборнички кандидат за којег се грађани опредељују на локалним изборима има изузетну важност и изузетан значај у решавању тих проблема који су од изузетне важности за грађане једне изборне јединице. Да ли ће свака изборна јединица након првих наредних локалних избора имати свог представника у локалном парламенту? Може се десити да у једној изборној јединици свака политичка опција има свог кандидата, а да ниједан од кандидата не буде унутар локалног парламента. Значи, грађани те изборне јединице неће у томе и не би у том тренутку имали свог представника.

У образложењу законског предлога се каже да ће се усвајањем омогућити да грађани одлучују о томе који кандидат ће их представљати, једноставно питање. Листа има, рецимо, 51 кандидата и грађани у једној изборној јединици сматрају да би управо 51. кандидат на листи био њихов избор, разуме њихове проблеме, они га познају, сматрају да би он најуспешније могао да решава њихове проблеме након првих наредних локалних избора и желе да гласају за њега. Али, он је на 51. месту, јер политичка опција којој припада га је тако рангирала. Сада се поставља питање – како грађани одлучују ко ће их представљати? Мандат се дакле додељује по редоследу, али се не додељује према проценту и према броју освојених гласова.

Следеће питање које је за нас такође важно јесте питање оставке. Прецизирано  је да оставка треба да буде лични чин, лична воља и ми немамо апсолутно ништа против, само сматрамо да треба наћи законско решење како спречити да слободан мандат, мандат који припада одборнику након локалних избора не буде предмет политичке трговине. Није добро и ту се слажем са колегама из Српске радикалне странке, није добро да странке које не учествују на изборима имају своје представнике у локалном парламенту.

Дакле, политичка трговина уноси нестабилност у политички систем. Странка која није учествовала на изборима не може из слободне воље одборника да добије место као странка у Скупштини и то је најбоље, као што сам рекао, да буде уређено једним законским нормативним оквиром, јер све друго би на неки начин била и обмана грађана и превара грађана који су изашли и који ће изаћи на прве наредне локалне изборе.

Ми сматрамо да је важна политичка стабилност јер она је предуслов, политичка стабилност је предуслов за успешну реализацију прокламованих циљева и начела око којих је окупљена било која локална самоуправа и било која већина унутар једне локалне самоуправе.

Када је реч о питању коалиција и да се ми разумемо, када је реч о политичкој трговини, не кажем ово само због Српске радикалне странке, Социјалистичка партија Србије је 2002. године имала једно јако горко искуство и ми не желимо да се то искуство понови у наредном периоду ни у једној политичкој опцији. Ми сматрамо да је важна политичка стабилност, али кад је реч о питању коалиција, оно је решено за нас на један, рекао бих, прихватљив начин, односно потпуно идентичан  начин, као и у Закону о избору народних посланика. Поштује се редослед на листи, али коалициони споразуми утичу на то како ће се по редоследу додељивати мандати, наравно имајући у виду које политичке опције учествују у коалицији и имајући у виду чињеницу да коалициони споразуми морају бити познати непосредно пре локалних избора.

Оно што такође желим да кажем јесте да подржавамо и сматрамо да се треба обезбедити присуство мање заступљеног пола. Ту имовину подржавамо.

На самом крају, сходно различитим праксама у протеклом временском периоду, у контексту одуговлачења, пролонгирања, прихватљива је и новина да се уводи обавеза да се избори за локалне самоуправе морају окончати у року од 60 дана од дана расписивања, а не 90, колико је до сада било.

Уз све недостатке, овај предлог на неки начин унапређује изборни систем, не у целости, већ бројна су отворена питања. Ово је прелазно решење и потреба је суштинска реформа изборног законодавства у Србији. Делимично се отклањају елементи посредности, али суштина пропорционалног изборног система је да има елементе посредности, гласа се за политичку странку. Мислим да би у будућности требало размишљати, када је реч о суштинској измени изборног законодавства и промени изборног законодавства у Србији, мислим да треба размишљати о другим решењима која су далеко квалитетнија од овог, рецимо, мешовитог изборног система, јер он афирмише предности и пропорционалног и већинског система или персонални пропорционални систем који такође има своје предности, али и недостатке итд.

Када је реч о локалним изборима, на самом крају је расписивање локалних избора. Потпуно је јасно, потпуно прецизно, не може апсолутно нико расписати локалне изборе када му то падне на памет, али став СПС је да кроз измену изборног законодавства, изборног система стварамо услове да се управо због изузетног значаја и важности које треба придати локалним изборима, јер сви говоримо о децентрализацији, па са тог аспекта треба да посматрамо и значај и важност локалних избора, кроз измену изборног законодавства, изборног система треба створити услове да би могли да раздвојимо парламентарне од локалних избора. Захваљујем.