Најновије

Влада неће дозволити гашење националне авио-компаније Вести

понедељак 5. септембар 2011.

Изградња целог ауто-пута на Коридору 10 кроз Србију биће завршена до јула 2013. године и та инвестиција ће се исплатити у наредних 10 година. До краја ове године биће изграђено 180 километара ауто-пута, а планирано је и отварање преосталих градилишта на том Коридору, међу којима и две најтеже деонице од по 20 километара код Грделичке клисуре и Пирота – каже за Данас Милутин Мркоњић, министар за инфраструктуру и енергетику.

Рок за завршетак пролонгиран је за годину дана?

– Зашто је страшно што ће Коридор бити завршен пре половине 2013. године? Зар је мало 330 километара ауто-пута за пет година. Мој задатак био је веома јасан. Прво да вратим дуг од 300 милиона који је оставила претходна влада, да технолошки, финансијски и кадровски оспособим предузећа која су одржавала, а никада нису градила нове путеве, да стану на ноге. Требало је, такође, да обезбедим главне пројекте за све те километре путева, као и да обезбедим услове за експропријацију земљишта – реч је о послу вредном око 150 милиона евра који, иначе, не финансира Светска банка. И најзад, задатак је био да обезбедимо 1,2 милијарде евра кредита које су дале Европска инвестициона банка (ЕИБ), Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) и Светска банка. Из буџета је издвојено око 300 милиона евра. Бивши министар економије Млађан Динкић доста је помогао у обезбеђивању кредита од банака. И ето, данас завршавамо 180 километара ауто-пута Коридора, док за 50 километара тендер још није расписан.

Војвођански функционери траже да убирају део прихода са Коридора 10 који пролази кроз Војводину?

– Ја сам југоносталгичар и зато питам шта је Војводина. Ја знам шта је Србија. Понављам, велики инфраструктурни пројекти су државни, наши.

Расписан је тендер за Јат. Ко су заинтересовани?

– Будући да је тендер у току, не бих да коментаришем. Тачно је да су Руси и Турци заинтересовани за куповину, али читав посао је тек кренуо. Два месеца је рок за откуп документације и месец за достављање понуда. У овом тренутку нисмо разматрали алтернативна решења уколико се не појави купац за Јат. У сваком случају, Влада неће дозволити гашење националне авио-компаније.

Стоје ли примедбе представника домаћих фирми да на тендерима послове добијају стране компаније јер нуде дампинг цене?

– То није тачно. Углавном су ангажована наша предузећа. Али наши грађевинци се служе мангупским форама и воле да се неаргументовано жале. Сад им смета када је неко јевтинији. Тендери дефинишу тржиште. Другим речима, посао добија онај ко конкурише са најјевтинијом понудом.

 Има ли наде за предузећа из Нибенс групе?

– После два месеца преговора са банкама, пронашли смо решење. Ево видите, нема радника испред Владе Србије. Раднике смо запослили, добили су плате које су им дуговане, а банке су преузеле одговорност да руководе предузећем. Проблем Нибенса није недостатак посла, већ неспособност руководства које је стигло на таласу дивље приватизације. Менаџмент тих фирми је у затвору, а банке потражују 140 милиона евра. Циљ нам је да нико не изгуби посао. Јер, ако предузећа оду у стечај, сви су на губитку, и радници, и банке, и држава.

Када ће мостом код Бешке проћи аутомобили?

– Мост је завршен, а 15. септембра биће свечано отворен и њиме ће проћи први аутомобили. Аустријска Алпина завршила је асфалтирање првог слоја на две трећине моста, приступни пут са београдске стране, као и мост преко канала Аркањ. На мосту се тренутно, осим асфалтирања, поставља и хидроизолација и ограда.

Шта је са реконструкцијом Газеле?

– Све се одвија по плану, сви кредити међународних банака за овај посао су ажурирани. Гужве у престоници ће, по свему судећи, престати половином новембра, када ће бити завршени радови на горњем делу моста. Комплетна реконструкција Газеле биће окончана у фебруару, док ће обилазница око Београда, која је део Коридора 10, бити готова до августа 2013. године.

У којој фази је реализација руског кредита од 800 милиона евра?

– У пуном замаху. Ових дана очекујемо потписивање уговора за завршетак пруге Ваљево – Лозница, вредног око 350 милиона евра. Овај кредит је заправо извозни посао руских фирми, који финансира њихова влада, што значи да неће директно одобравати средства српским железницама и да неће бити готових пара „на гомили“.

Шта ће нама закон о поморској пловидби који је стигао у парламент кад немамо море?

– То је обавеза коју од нас тражи и ЕУ. Док наша земља има морнаре, а има их свуда у свету, ми смо дужни да усвојимо такав закон.

Извор Данас

Категорије: Вести