2. ПРЕДЛОГ ЗАКОНА О ПАРНИЧНОМ ПОСТУПКУ 

 

ЂОРЂЕ МИЛИЋЕВИЋ:Уважена госпођо председавајућа, поштована госпођо Маловић, даме и господо народни посланици, као што је речено у уводном излагању, постојећи Закон о парничном поступку донет је 2004. године. Одређене измене и допуне су извршене 2009. године у циљу усклађивања са Уставом.

Иначе, тачно је да је важећи закон изазвао одређене полемике, а да су поједине његове одредбе оспорене пред Уставним судом Републике Србије.

Такође, досадашња пракса је показала неефикасност судова у парничном поступку и потпуно је јасно из свега наведеног да је неопходно донети један нови закон, који ће, како је између осталог речено у образложењу овог законског предлога, омогућити ефикаснији и економичнији поступак, а и ефикаснија остваривања права грађана предвиђена материјалним законима.

Дакле, један од најозбиљнијих проблема и најболнијих тачака нашег правосуђа је свакако дужина вођења судских спорова. Међу њима, нажалост, предњаче парнице. Трају неоправдано дуго, многе се и не окончају. Чињеница је да од ефикасности парничних поступака, односно од законског оквира који уређује управо ову област, зависи и ниво заштите грађанских права пред судом. Зато доношење новог закона о парничном поступку има, рекао бих, посебан, изузетан значај за функционисање правне државе, заштита грађанских и људских права као обавеза сваке модерне, правно уређене државе сведочи како о зрелости самог друштва, тако и о прилагођености међународним нормама и документима на које нас обавезује чланство у међународним асоцијацијама, али и наш стратешки интерес да постанемо члан ЕУ.

У циљу стварања новог процесног амбијента у Србији наравно да је важно донети закон који ће бити у складу са законима које смо недавно усвојили у Републичком парламенту, попут Закона о јавном бележништву, Закона о извршењу и обезбеђењу, али и измењеном Закону о уређењу судова, а са друге стране, наравно да је неопходно у закон о парничном поступку уградити препоруке Савета Европе и пресуде Европског суда за људска права и наравно, узети у обзир законодавна решења других модерних држава,  како је између осталог и учињено и како је наведено у образложењу овог законског предлога.

Добро је да је постојала намера да се одржи једна квалитетна јавна расправа. О томе је било речи у уводном излагању, али обзиром да је било реч о једној изузетно важној области, изузетно важној теми, како је између осталог речено по једном од најзначајнијих легислативних аката једне државе, постављамо најпре питање – на који начин је организована јавна расправа. Зашто, рецимо, правна лица која имају један изузетан утицај на привреду Србије нису била укључена у јавну расправу? Колико су и да ли су уврштене примедбе и сугестије и колико се овај текст о којем данас говоримо разликује у односу на иницијални текст које је Министарство правде припремило?

Нови закон треба да парнични поступак учини, као што смо између осталог могли чути, ефикаснијим, остваривање грађанских права бржим и сигурнијим, а правосуђе одговорнијим.

Дакле, законодавац се у потпуности желео бавити суштинским проблемима, када је у питању ова врста поступка. Те суштинске измене се управо тичу одредбе које се односе на ефикасност суђења. Наиме, познато је да одуговлачење парничних спорова, који се углавном воде због накнаде штете и ненаплаћених потраживања, веома често водило застаревање предмета или пресуда које су биле на штету стране која утужује. Често су грађани принуђени да се обраћају међународним судским инстанцама, при чему је држава добијала пресуде на своју штету и тако губила огромна средства, све то због неефикасности правосудних органа пред којима се парница води. Велики број управо оваквих спорова пред међународним судовима није, нажалост, похвала за једну модерну правно уређену земљу са ефикаснијим прописима из области парничног законодавства.

Зато се од новог закона о парничном поступку и очекује много. Предлог закона садржи новине које управо воде ка ефикасном, економичном, и за грађане, сигурном поступку пред судовима што је од изузетне важности. Ово потврђују одредбе закона које се односе на скраћење рокова. Као што сам већ рекао одуговлачење судских поступака, углавном, води наше грађане пред Европски суд за људска права, пред којим они туже државу. Зато је добро предложено решење да се на почетку парничног поступка суд и странке у поступку договарају о роковима за предузимање одређених процесних поступака. Тако се избегава сада, рекао бих, најизраженији проблем, а то је управо позивање странака у спору на кршење начела суђења у разумном року.

Значајне новине, и то је колега у свом малопређашњем излагању рекао, односи се и на месну надлежност суда, али и што се тиче састава суда, суд суди у већу, али може судити и судија појединац у првостепеном поступку. Посебну пажњу, рекао бих, видим и колега посланика а и стручне јавности, обзиром да смо и ми унутар посланичког клуба добијали одређена саопштења и дописе, изазвале су одредбе које се тичу заступања пред судом.

Предложеним решењима, то су члан 77. и чини ми се члан 85. разграничава се појам законског заступника и заступника правног лица. Правни заступник је лице које је уписано у одговарајући регистар, ако је одређено посебним прописом, општим актом правног лица или одлуком суда. У пракси је то адвокат. Овим престаје могућност да правно лице пред судом заступа дипломирани правник, који је запослен у правном лицу, бави се судском заштитом права правног лица у којем је запослен. Наше мишљење је да са собом повлачи један озбиљан проблем, а то је могућност да, због оваквог законског решења, управо ове одредбе, без посла остану бројни дипломирани правници са огромним искуствима и занимањима, а многи и са положеним правосудним испитом. Дакле, са истим стручним квалификацијама, као и законски заступници, односно адвокати. То, свакако, убеђен сам, није жеља ни интерес законодавца, односно вас госпођо Маловић.

На овај проблем скрећемо пажњу и молимо да се још једном размотри. У том контексту је посланичка група СПС-ЈС, а чини ми се и посланичка група ПУПС, поднела амандмане за жељом да дође до што квалитетнијих садржаја закона, који неће бити на штету већ на корист и грађана, и предузећа у држави, оних који су најбитнији сегмент привреде овог друштва.

Новина у закону коју желим да поздравим је могућност да странка користи савремене облике комуникације. Сматрамо да је то доста добро и да је о томе већ било речи. Такође, велики процесни напредак је и законско решење које се односи на рокове и на рочишта. Добро је што се рочишта могу само изузетно одлагати. Та изузетност се односи на потребе извођење доказа и оправдану спреченост парничног судије.

Процедурална новина јесте и у начину достављања писмене, где се поред предвиђених начина, уручење писмене сматра и остављено писмено обавештење о писмену које странка може подићи у суду у року од 30 дана. Убеђени смо да ово решење заиста доприноси смањењу могућности избегавања странака да прими судско писмено, што све води ка одуговлачењу парнице.

Посебну новину, а о томе је већ било речи, чине и одредбе које се односе на извођење доказа вештачење. Потпуно су нова решења у односу на постојећи закон. Ново решење према коме вештака може да предложи и странка у поступку, а не искључиво суд, као до сада, сигурно доприноси и ефикасности и правичности у поступку. Важно је и то, да и странка може ангажовати једино вештака из регистра судских вештака.

Из овога као и из других одредби овог законског предлога, закључујемо да ће се по одредбама овог закона парнични поступак одвијати уз учешће странака и суда. Сви учесници морају имати један активан и одговоран однос према судском поступку. За исход није одговоран само суд, већ и странке у поступку.

Процесна имовина је и могућност за склапање поравнања све до правоснажне пресуде, а не као до сада до окончања првостепеног поступка. Ово омогућава странкама да могу да се поравнају све до краја спора, што сматрамо да је добро решење.

Велики утицај на дужину трајања парничног поступка имала је законска могућност за коришћење ванредних правних средстава, односно правних лекова. То је, такође, одуговлачило поступак. Зато сматрамо да ће, укидање директне ревизије као ванредног правног лека допринети скраћењу поступка. Уместо директне ревизије, уводи се право на заштиту законитости, односно на преиспитивање правоснажне пресуде, при чему то право припада искључиво републичком јавном тужиоцу.

Верујемо да ће предвиђене процесне новине у овом закону у многоме допринети ефикаснијем вођењу судских парница, да ће допринети и ефикаснијој и праведнијој заштити људских и грађанских права, што треба да буде интерес свих нас. Као позитивне новине овде истичем новине које се односе на институт права потрошача, кроз нови судски поступак о потрошачким споровима.

Сматрамо да су решења која се нуде квалитетнија у многоме од решења у постојећем закону који је донет 2004. године, а као што сам рекао, нешто измењен 2009. године, и да би уз добру припрему, реорганизацију правосудних органа веома брзо морао да да позитивне ефекте.

Оно што још једном желим да кажем на самом крају да у начелу прихватамо овај законски предлог. Поднели смо одређене амандмане и о томе ћемо прецизније разговарати у расправи у појединостима. Још једном апелујемо да обратите пажњу и да ставите акценат на амандмане које су поднеле и колеге из ПУПС и посланичког клуб СПС-ЈС. Захваљујем.