1. ПРЕДЛОГ ЗАКОНИКА О КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ

ЂОРЂЕ МИЛИЋЕВИЋ: Госпођо Чомић, поштована госпођо Маловић, поштовани представници Министарства, даме и господо народни посланици, најпре желим да кажем да је потпуно јасно опредељење Србије за стицање статуса кандидата за чланство у ЕУ. На путу европских интеграција један од најзначајнијих сегмената, један од најзначајнијих предуслова да би Србија наставила успешан пут европских интеграција, јесте усаглашавање српског правосуђа са европским, односно успешна реформа српског правосуђа.

На дневном реду текуће седнице налази се сет правосудних закона: Предлог закона о кривичном поступку, Предлог закона о парничном поступку, као и Предлог закона о рехабилитацији.

Најпре, желимо да поставимо питање, схватајући важност и значај теме о којој данас говоримо, да ли ће Србија заокружити своје обавезе са стицањем статуса кандидата за чланство у ЕУ, односно колико се успело урадити у овој предприступној фази када је у питању област правосуђа и шта је то што је још  потребно да учинимо да би заокружили своје обавезе за стицање кандидата за чланство у ЕУ када је реч о области правосуђа?

Данас говоримо о Предлогу закона о кривичном поступку, који је у оквиру овог сета правосудних закона текућег заседања приказан као један од три закона о којима ћемо говорити наредних дана, који треба да омогући и другачије и квалитетније функционисање судства у Србији.

Закон о кривичном поступку, као и Предлог закона о парничном поступку, представљају суштински важне законе за процесни поступак пред судовима и о томе је, између осталог, већ било речи. И ова два закона, уз Закон о извршном поступку који је чини ми се ступио на снагу у септембру, јесу разлози очекивања и јесу основ очекивања да би правосуђе могло да функционише на један апсолутно другачији, потпунији и квалитетнији начин.

Наравно да подржавамо циљеве процесних закона, убрзање поступка и ефикасније правосуђе, односно повећање ефикасности. Између осталог, то и јесте један од суштинских разлога зашто се ушло у реформу правосуђа у Србији. Сматрамо да веома брзо треба отворено да разговарамо и о ефикасности, заштити права људи у поступку, као и о квалитету. Јер, сваки од ова три сегмента може у лошем смислу утицати на правни поредак. Потребно је да направимо једну анализу методологијама које су верификоване и које су врло реалне и веома је важно да то што пре учинимо.

Несумњиво је дакле да доношење новог законика о кривичном поступку представља једну од најважнијих новина у процесу реформе судства и кривичног процесног законодавства у Србији. Новине које се предвиђају Предлогом овог закона, као што је између осталог и речено, треба да нас уврсте у ред земаља које су на један модеран начин, али истовремено у складу са правним поретком, решиле питање кривично-правних процедура и овлашћења, односно одговорности учесника у кривичном поступку. Међутим, чини ми се да је погрешно веровање да је целокупни досадашњи систем био супротан европским моделима и анахрон, или у целости супро-тан европској пракси. Рецимо, Закон о кривичном поступку је у примени од 1976. годи-не, са мање или више промена, што ипак говори о квалитету неких законских решења.

Једна од најзначајнијих и највећих промена у садржају овог закона јесте потпуно нова улога јавна тужиоца у кривичном поступку. Уместо суда, убудуће ће јавни тужилац водити истрагу. Уместо суда, тужилац ће изводити доказ, и то на предлог странака у поступку. Такође, јавни тужилац добија ново овлашћење и улогу у претходном поступку. Сада тужилац, дакле, руководи претходним поступком, он одлучује о предузимању кривичног гоњења или његовом одлагању. Све ово тужиоцу даје потпуно нову улогу и огромну одговорност за читав кривични поступак и његов крајњи исход.

Чини нам се, опет, у неку руку, када овај предлог разматрамо, да у овом сегменту нема једнакости у положају учесника. С једне стране, тужилац има на располагању бројне могућности и овлашћења, док с друге стране окривљени нема на располагању ни приближне могућности у поступку. Дакле, поставља се питање равноправности у поступку.

Оно на шта посебно треба обратити пажњу је да се нова улога тужиоца у истрази базира на пракси из англосаксонског права а не на европском и римском праву на које се наш правни систем ослањао. Ова разлика се заснива и на начину избора тужилаца. Рецимо, у Америци, тужилац се бира на јавним изборима. Дакле, на неки начин је то опречно нашој пракси и правном поретку.

Терет одговорност на тужиоцу је, дакле, његово ново законско овлашћење, да са окривљеним може закључивати споразум о признавању кривичног дела и споразум о сведочењу. Он по својој процени подиже оптужницу или одустаје од ње. Ова овлашћења, која су потпуно нова и до сада непозната, у нашем кривично-процесном законодавству подразумевају велику, индивидуалну одговорност тужиоца, који мора бити и непристрасан и некорумпиран, високо-моралан и са изузетно високим искуством и знањима. У противном, чини нам се да нова тужилачка улога не може дати позитивне резултате.

За спровођење ових законских одредби биће потребна једна озбиљна припрема, едукација тужилаштва, којима је оваква пракса до сада била позната једино из компаративног кривичног законодавства.

И не само тужилац, већ и суд овим закоником добија другачија овлашћења и другачију улогу у кривичном поступку. Предлогом закона уводи се нова судијска функција – судија за претходни, предистражни поступак и судија за извршење кривичних санкција.

У доказном поступку такође има новина, јер се поред доказних радњи које су до сада биле законом предвиђене уводи узимање узорака у истражном поступку, затим институт заштите сведока од застрашивања, као и нови облици доказних радњи, посебне доказне радње које подразумевају коришћење модерних електронских средстава надзора, снимање, рачунарско претраживање података, тајни надзор комуникација и сл, уводи се институт прикривеног иследника, тајног праћења, итд. У кривични поступак се уводи коришћење нових технологија, информационих система, савремених и научних стручних знања, итд. Све ово би требало да допринесе ефикаснијем вођењу кривичног поступка, али се не смеју заборавити ни људска права и заштита положаја окривљеног.

Поставља се питање – шта ће бити у конкретном случају заштита механизма од злоупотребе? Међутим, како би се избегле злоупотребе и нарушавање основних људских права и правно правило да нико није крив док се не докаже супротно, биће потребан један озбиљан и крајње одговоран однос носилаца судијске и јавно-тужилачке функције у спровођењу овог закона.

У досадашњој пракси било је присутно, готово као правило, одуговлачење поступка, због одсуства странке у поступку која се не одазива позиву, односно избегава позив, тако судски спорови трају годинама, а веома често долазило је и до застаревања. Сада се уводи новина у обавештавању учесника, односно у достављању писмених обавештења, тако да странка може бити обавештена и усмено, у току, али и истицањем на огласној табли органа који води поступак, о чему је, између осталог, било речи. Дакле, овде се повећава одговорност учесника у поступку.

Има још једна новина која би требала да допринесе ефикасности, а то је прописивање могућности за вођење истраге и против непознатог учиниоца, онда када постоји основана сумња да је учињено кривично дело. Добро решење су и нове законске одредбе које се уводе у законик, а треба да онемогуће одуговлачење самог поступка и елиминисање оних процесних радњи којима се поступак одуговлачи.

У крајњој линији, све ове измене треба да скрате поступак, али и да допринесу праведном вођењу поступка и поштовању људских права странака које воде судски спор. На пример, ту су закоником предвиђене могућности онда када постоји више алтернатива избора поступка, односно избора процедуре која је најповољнија за одређеног учесника у поступку.

Дакле, у свим фазама поступка има новина које треба да допринесу и ефикасности и економичности у вођењу кривичног поступка, од истраге до извршења. То је значајан напредак, посебно када се има у виду да код нас и кривични а посебно парнични поступци трају и по више година, а неки и више деценија.

Закоником су такође уведене одредбе које се односе на рехабилитацију, дефинисана права која се могу пред судом остварити, што посматрамо у светлу Предлога закона о рехабилитацији, који је такође на дневном реду на овој седници Народне скупштине.

У Предлогу овог закона има и одредби које би по нашем мишљењу требало нешто јасније прецизирати. На пример, законску одредбу којом се уређују разлози за задржавање окривљеног у притвору. Овде се мора прецизирати и шта су то посебно тешке околности због којих се предлаже притвор. Дакле, треба навести да су у питању вишеструки извршиоци тешких кривичних дела, већ осуђивани за таква дела, а ако остане овако непрецизна одредба, по нашем мишљењу, може личити на казну пре изречене казне, јер се може ова мера и злоупотребљавати у пракси.

Када је реч о споразуму кривице, сматрамо да је овај институт веома опасан, јер онај који има велики интерес, а по природи ствари је и непоуздан, у неком смислу, врло лако може манипулисати, по нечијем налогу, може предочавати нетачне чињенице, под знацима навода, што наравно није добро. Дакле, сматрамо да је неопходно увести контролну меру контроле квалитета саопштавања.

Кључна ствар у спровођењу овог законика, то посебно желим да истакнем, јесте оспособљеност тужилаца за кључну улогу у кривичном поступку, коју он преузима од суда, јер до сада је суд имао кључну улогу у истрази и извођењу доказа, а сада тај терет пада на плећа јавног тужиоца. Чињеница је да од квалитета вршења предистражних и истражних радњи зависи целокупан судски исход. Дакле, тужилац овим законом на неки начин постаје господар и живота и смрти и ту улогу ће морати часно и одговорно да врши.

То ће за тужиоца и за тужилаштво бити велики и стручни, али рекао бих и људски изазов.

Верујемо, наравно, да ће држава учинити све што је потребно да у најкраћем временском периоду оспособи јавног тужиоца, односно јавно тужилаштво, да оспособи јавне тужиоца за овај потпуно нови, али дефинитивно, изузетно тежак и изузетно одговоран посао учесника у дељењу правде.

На самом крају, желим да кажем да ће посланички клуб СПС-ЈС, у дану за гласање подржати овај законски предлог. Хвала.