ПРЕДЛОГ ЗАКОНА О ЈАВНОЈ СВОЈИНИ

ОВЛАШЋЕНИ ПРЕДСТАВНИК ПГ СПС-ЈС БИО ЈЕНАРОДНИ ПОСЛАНИК ЗОРАН КАСАЛОВИЋ.
 

ЗОРАН КАСАЛОВИЋ: Поштована председавајућа, уважени потпредседниче Владе, даме и господо народни посланици, Предлог закона о јавној својини не сумњиво представља системски закон за чије доношење су уставне основне стечене 2006. године.

У досадашњој расправи, више пута је спомињан Закон о средствима у својини Републике Србије који је донет 1995. године и ја желим да кажем да је доношењем једном таквог закона у једном делу раскинут вишедеценијски концепт својине без титулара, уводећи свеопшти режим државне својине над свим стварима и правима.

Наравно да се законодавац евидентно руководио таквим једним критеријумом, уважавајући актуелни друштвени амбијент у тој деценији.

С обзиром да је доношењем Устава из 2006. године, тај закон постао супротан, како то правници кажу, духу позитивних уставно-правних решења и уважавајући потребу за децентрализацијом, па и у својинским односима, циљ овог закона је да се коначно утврди ко је власник чега у Србији или просто речено, шта је чије, и мислим да тако евидентан резултат овог закона вреди подржати.

Уставом Републике Србије из 2006. године по први пут се у правној историји Србије предвиђа институт јавне својине, а предлогом овог закона уређују се права јавне својине и друга имовинска права Републике Србије, АП, јединице локалне самоуправе.

Ми сматрамо да предложена решења обезбеђују у овом тренутку потребан и примеран степен децентрализације који увећава потенцијал и могућности АП и јединица локалне самоуправе, али такође желимо да кажемо да пренос имовине јединицама локалне самоуправе општинама не може се само схватити као пуко повећање богатства општина, већ то представља једну обавезу локалним самоуправама, да одговорно управљају, одржавају ту имовину, афирмише потребну одговорност на нивоу локалних самоуправа.

У том смислу, руководства локалних самоуправа, односно општина у Републици Србији неће имати више алиби у комуникацији са централном влашћу и проблемима који су били, што објективни, што субјективни.

У том контексту, желим на почетку да кажем да је за нас врло битно што се и Стална конференција градова и општина позитивно изјаснила и кроз јавне расправе о предлогу овог закона. Свакако да ту седе људи који раде у општинама и могу на најбољи начин да процене да ли овај закон задовољава и обезбеђује бољи рад локалних самоуправа, јер они кажу да ће се на овај начин обезбедити брже поступање са имовином, а самим тим и бољи амбијент за инвеститоре.

Мислимо да је то јасан сигнал да је предлог овог закона права мера за Србију у овом тренутку.

Предлогом закона о јавној својини генерално је прихваћен систем стицања јавне својине на основу претходно стеченог права коришћења, чиме се спроводи најлакши и технички најизводљивија својинска трансформација и то је једна од одлика овог предлога закона.

За посланички клуб СПС-ЈС, свакако је јако значајно што се предлагач није определио за територијални принцип о чему је говорио и потпредседник Владе, јер ми сматрамо да такав принцип за који су се залагале поједине политичке опције, свакако је произвео несагледиве последице у начину функционисања јединства државе Србије, а на тај начин свакако би по нама дезавуисао саму идеју децентрализације.

Концепт преузимања права коришћења у право својине, по нама не угрожава функционисање државе Србије, а ни других нивоа власти, понуђеним решењима и ствара свакако један простор за додатну могућност, за осмишљенији и равномернији развој тих средина.

Предлогом закона, јасно је уважена специфичност јавне својине, која је за разлику од приватне повезана и условљена вршењем делатности од општег интереса, а за наш посланички клуб СПС-ЈС, врло је значајно да су природна богатства, минералне сировине, извори минералних и термалних вода, природни водотоци, природна језера и друга добра која су законом одређена као таква у својини Републике Србије и не могу бити продата.

То је, такође, по нама једна од кључних одредница, која је и стандард уопште овог закона. На тај начин ценимо да ће свакако природна богатства бити сачувана и за будуће генерације. То је знак одговорног односа и понашања предлагача закона.

Предлог закона јасно дефинише добра у општој употреби и добра од општег интереса и ево, амандманима Владе са којима смо имали прилике да се упознамо, то је додатно учињено. Сматрамо да је опште позната чињеница и њу треба уважити да сва добра у општој употреби нису по својој природи од једнаког значаја и свакако да предложена решења да путеви који су некатегорисани или општински могу да буду под ингеренцијом локалних самоуправа, а наравно да ауто-путеви и путеви првог реда морају да буду под ингеренцијом државе, а такође и да је добра мера када су у питању путеви другог реда које треба да контролише и да буду у својини АП.

Предлог закона на коректан начин је уредио могућност Републике Србије, АП, јединице локалне самоуправе да средства у јавној својини улажу у јавна предузећа и друштва капитала, наравно оно што је потребно да ова предузећа обављају своју функцију. Слажемо се да овакве одредбе и оваква понуђена решења у овом закону могу бити добра основа за ефикаснији јавни сектор и за много бољу реформу овог сектора и већи капацитет у раду.

Следећи генерални принцип, кориснику средстава АП, јединици локалне самоуправе, успоставља се право својине. Овде бих само желео да истакнем по мени добро и коректно решење, за разлику од неких који се нуде да месне заједнице, односно други видови који су уписани и имају право коришћења то право задржавају, а да ће јединице локалне самоуправе имати имовину. Мислим да је то добро решење и да ће обезбедити у будућем периоду апсолутно коректно функционисање месних заједница.

Процедура за стицање јавне својине је детаљно разрађена. Желим да приметим да након јавних слушања и дебата, она је у једном делу у односу на првобитни Нацрт закона измењена. Искористио бих прилику да поједине одредбе чланова у том смислу прокоментаришем и да се вратим на онај део о ком сам говорио, када је у питању подршка Сталне конференција градова и општина. Наиме, уз захтев за истицање права на стицање јавне својине потребан је извод из јавне књиге у коју се уписују права на непокретностима, и потврда Републичке дирекције за имовину. Првобитно је био предвиђен рок од годину дана. Више учесника јавне дебате се сложило да тај рок треба да буде продужен. Он је овим предлогом закона и предложен, али се заиста у томе поставља једно логично питање – уколико од 2006. године очекујемо овај предлог закона, јединице локалне самоуправе су врло заинтересоване, стварају им се додатне могућности за развој, лакши и бржи рад, како је могуће да толико заинтересоване, са толиким потенцијалом који им се отвара имамо потребу за додатним роковима? Опште је познато да дуги рокови у начелу одлажу примену и могу довести у питање ефикасност законских норми и мера.

Јесмо за неку врсту стимулативних рокова и сматрамо да би овај рок могао бити знатно краћи. У сваком случају, проблеме које имају локалне самоуправе око пописа имовине, односно сазнања шта је то уопште могућа будућа имовина, сматрамо једним од приоритета у будућем раду локалних самоуправа и заиста апелујемо да се организују и врло озбиљно приступе том послу, јер у супротном се заиста поставља питање – какав ће ефекат бити овог предлога закона о јавној својини?

Са друге стране, члан 77. који се тиче такође уписа права својине када су у питању АП Војводина и локална самоуправа, у свом ставу 6. је увео један изузетак, који по нама може да произведе одређене проблеме. Питање је заиста – ко је то неко други ко може да цени без икаквог поступка и рока испуњеност прописаних услова и да недвосмислено утврђује на основу поднетог захтева и документације о враћању имовине?

Са тим у вези, заиста мислимо да предлагач треба да размисли. Наш посланички клуб је у том смислу поднео и амандман, желимо да се тај амандман најозбиљније размотри и покуша наћи решење да се оваква једна опасност која је уграђена у члану 77. избегне.

Коментарисали смо још неке чланове и амандмански реаговали. Задовољство је што могу да кажем да смо се уверили да је на члан 29. став 4. и члан 34. став 2. избрисана та одредба – без аспекта интереса носиоца права јавне својине. Сматрали смо да таквом једном широком одредбом се може постићи да изузетак постане правило. Заиста ценимо да је то Влада добро проценила и подржавамо такво једно решење.

Желим још да кажем да, а о томе ћемо више говорити у расправи у појединостима, када је у питању члан 16. наша идеја да се изузме од принудног извршења јавна својина, односно добра, али да то треба ограничити само на ону имовину која није противзаконито, односно није у складу са одредбама овог закона, стечена, јер на више нивоа и у ситуацији сукоба нема ко да арбитрира и једним оваквим решењем избегла би се једна таква могућа опција и ситуација. Мислимо да то може да буде добро решење.

На крају, код конкретних чланова желео бих да кажем и поставио бих питање предлагачу, када је у питању члан 84. који се тиче конвалидације – шта је била права идеја једног таквог предлога члана? Поготово, додавањем става 2. који није био у првобитном нацрту, који у свом смислу укључује непокретности које су стечене без јавног позива, односно прикупљања писмених понуда. Сматрамо да овај став 2. свакако не треба да буде и да он ствара широк простор за једну конвалидацију безакоња које је било могуће, односно поставља се и питање средстава која су стечена на такав начин, где су она у том смислу завршила.

Понављам, сматрамо да треба добро образложити идеју тог члана 84. и начине како спречити конвалидацију безакоња, а произвести једну позитивну интенцију коју предлагач има. Али, свакако смо убеђени да овај став 2. треба да буде избрисан.

Потпуно је јасно да се ради о једном системском закону и да треба тежити реорганизацији државе, пре свега на корист и добробит грађана. Сматрамо и слажемо се да свакако у том процесу треба да постоји договор различитих нивоа власти, а посебно ценимо да је за примену овог закона врло битно и изузетно значајно доношење уредби, а посебно уредбе којом се ближе уређују услови прибављања и отуђења непокретности непосредном погодбом и давање у закуп ствари о јавној својини, као и поступци јавног надметања, односно прикупљања усмених понуда, што је предвиђено и чланом 35., јер правна регулатива подзаконских аката је врло битна и она не сме прописивати неке одредбе које би омогућили неконтролисано одлив имовине, а она регулише врло значајне институте, као што су размена и располагање.

На крају, да закључим, СПС – ЈС сматра да предлози решења у овом закону иду у правцу утврђивања шта је чије и ко је власник чега у држави Србији, ствара оквир, по нама, за врло ефикасну децентрализацију, не угрожава, односно побољшава функционалност државе Србије и свих других нивоа власти, у складу је са Уставом из 2006. године. Свакако је усвајање овог закона у функцији синхронизације нашег законодавства са законодавством ЕУ и корак ближе ЕУ. Због тога ће посланички СПС-ЈС подржати у начелу Предлог овог закона, а свакако, активно ћемо учествовати у расправи у појединостима. Захваљујем.